Intervju za novine Zëri 08.01.2016. Avdullah Hoti, ministar finansija I. Budžet Penzije 1. Kako su orijentisana budžetska sredstva za 2016.god? Skupština je usvojila budžet za 2016. god. u potpunosti sa ciljevima Vlade za održivi ekonomski rast i budžetsku stabilnosti i usklađen sa Međunarodnim monetarnim fondom. Budžetom za 2016.god. povećana je socijalna pomoć za 25% za oko 27 hiljada porodica koje su u ovoj šemi. Povećan je za 34% budžet za penzione šeme finansiranih od strane države za oko 40 hiljada penzionera platiša doprinosa. Izdvojen je dovoljan budžet za naknadu od oko 80 hiljada zaposlenih u javnom sektoru za celu godinu, što je trošak od 40 miliona evra. Ovim budžetom nastavlja se podrška poljoprivrede na nivou kao što je bilo u 2015. godini. Obezbedili smo finansiranje penzija za veterane i druge kategorije rata, u iznosu od 25 miliona evra. U potpunosti smo prilagodi troškove budžetskih organizacija koje proizilaze iz agende integracije Kosova, što je oko 6 miliona evra. Povećali smo budžet za pravosudne organe, za tužilaštvo 13% i sudstvo 6%. Povećali smo budžet za Kosovske bezbednosne snage sa 9% za modernizaciju i ispunjavanje standarda za transformaciju ovih snaga u vojsku. Budžet za kapitalne rashode od 463 miliona evra omogućava finansiranje 39 škola i školskih aneksa širom zemlje, izgradnju objekata za nove univerzitete u Mitrovici, Gnjilanu, Đakovici i Peći, izgradnju 25 sportskih objekata, 4 omladinskih centara, preko 24 objekata primarnog, sekundarnog i tercijarnog obrazovanje, 15 objekata kulture i umetnosti, preko 116 različitih regionalnih i lokalnih puteva širom Kosova, finansiranje autoputa Priština-Elez Han i druge kapitalne projekte koji su u toku, preko 30 projekata za vode i zaštitu životne sredine. Ima i mnogo drugih projekata koji se finansiraju od 10 sporazuma o finansijskoj saradnji, koje smo potpisali tokom 2015. godine, u ukupnom iznosu od 143 miliona evra, od čega 107 miliona su krediti i 36 miliona evra grantovi. 2. Koliko sredstva je ove godine prikupila Carina, a koliko PUK? Prikupljeni prihodi od Carina i Poreske uprave u 2015. godini imali su veoma veliki rast u odnosu na 2014. god. Carina je prikupila rekordan iznos od 950 miliona evra, što je 80 miliona evra više nego u 2014. godini, ili 9.2% više. A, Poreska uprava je prikupila 332 miliona evra, sa rastom od 30 miliona evra, odnosno oko 10% više nego u 2014. godini. S obzirom da se očekuje da privredni rast bude oko 3.8%, takva performansa poreskih prihoda znači da smo imali značajan napredak u funkcionisanju obe poreskih agencija, ali u isto vreme ovo odražava i pozitivan uticaj fiskalne reforme u zemlji. 1
3. Kako će se izdvojiti sredstva za povećanje penzija? Za 2016.god. izdvojena su dodatnih 23 miliona evra za penzioneri platiše doprinosa, što je povećalo budžet za ovu kategoriju od 68 miliona evra koliko je bilo u 2015. godini na 91 miliona evra u 2016. god. Zakonom se predviđa kategorizacija ovih penzionera prema radnom iskustvu i nivou obrazovanja koji se odnosi na to radno iskustvo, a zatim nivo penzija će biti određen na osnovu dodatnog budžeta za ovu godinu. To će biti urađeno u konsultaciji sa penzionerima i ministar Abrashi radi veoma intenzivno u tom pravcu. 4. Da li su Budžetom za 2016.god. izdvojena sredstva za eksproprijaciju imovine za Brezovicu? Budžet za 2016.god. ima posebnu budžetsku liniju, sa značajnim iznosom za eksproprijacije, gde su uključene eksproprijacije za razne kapitalne projekte države, uključujući i projekat Brezovice koji smatramo projekat od posebnog značaja i kao takav se tretira od svih državnih institucija. II. MSA 5. Koliko SSP pomaže privrednom rastu zemlje? SSP čini tržište Kosova deo evropskog tržišta u srednjoročnom periodu. Kroz mere navedene u ovom sporazumu, Kosovo priprema za punu integraciju u EU u budućnosti. Svi naši strateški dokumenti, kao Program Vlade, Srednjoročni okvir rashoda, Nacionalni program za razvoj, doprinose sprovođenju reformi koje su deo SSP-a. Stoga, uspešna primena naših strateških prioriteta će nesumnjivo doprineti sprovođenju SSP-a, a to će učiniti da imamo brži i održivi ekonomski rast. 6. Koje su druge prednosti koje SSP donosi privredi zemlje? Vlada je pripremila sveobuhvatni nacionalni program za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji pokriva brojne oblasti i adresiranje izazova u ovim oblastima, kao što je vladavina prava, reforme javne uprave, ekonomski kriterijumi koji uključuju jačanje privatnog sektora, usklađivanje zakonodavstva sa EU, itd, i svako poboljšanje u ovim i drugim oblastima će nesumnjivo pozitivno uticati na privredu zemlje. 2
III. Fiskalni paket 7. Od 1. septembra 2015. godine počela je primena fiskalnih reformi, koji su prvi efekti koji su primećeni u privredi zemlje? Novi zakon o PDV oslobađa uvoz sirovina od PDV-a. Takođe, izuzete su mašine, proizvodne linije i oprema informacione tehnologije prilikom uvoza. Ovo je uticalo direktno na rast uvoza ovih proizvoda koji se odnose na oblasti proizvodnje i na taj način utiču na apsorpciju radne snage. Dakle, efekti fiskalnog paketa su dohvatljivi. Nakon stupanja na snagu novog fiskalnog paketa, 152 kompanije su dobile ovlašćenje za oslobađanje od PDV-a na uvoz sirovina za proizvodnju, 163 kompanija su koristili priliku uvoza bez PDV-a na uvoz proizvodnih mašina i informacione tehnologije. Procenjuje se da preko 30 miliona evra su investicije kosovskih kompanija koje su koristile priliku uvoza opreme bez PDV-a. Iz tih ulaganja, oko 5 miliona evra su dobiti za ove kompanije kao rezultat od neplaćanja PDV-a. Ovi statistički podaci, zajedno sa efektom stepenovanje stope PDV-a je uticalo i nastavlja da utiče pozitivno kod biznisa, posebno onih koje se bave proizvodnim i prerađivačkim delatnostima, kao i kod građana. 8. Šta se dešava sa novim operatorom, zašto još uvek ne uđe u tržište? Novo Administrativno Uputstvo za Fiskalne Elektronske uređaje nudi mogućnost za predstavljanje novih operatora na tržištu, dok je nadoknada dela PDV-a podnošenjem fiskalnih računa pozdravljena od strane kupaca i ima direktan uticaj na smanjenje neformalnosti. Bilo je interesovanja kod novih operatora da uđu na tržište, koji su u fazi testiranja i licenciranja fiskalnih uređaja koje će ponuditi. Ja sam ohrabrio i druge potencijalne operatore da iskoriste ovu mogućnost s obzirom da će se potražnja fiskalnih uređaja povećati u 2016. godini, jer ćemo se koncentrisati više na borbu protiv neformalnosti. Glavni uzrok neuspeha dosadašnjeg ne uvođenja novih operatora u tržište u ovom trenutku jeste ne ispunjenje zahteva za fiskalnim elektronskim opremama koji proizilaze iz Administrativnog Uputstva od zainteresovanih biznisa kako bi postali Ekonomski Operatori. Procena ispunjenosti funkcionalnih i tehničkih zahteva za svaki fiskalni uređaj u laboratoriji Tehničkog fakulteta, koji je ovlašćen od strane Poreske Uprave. Do danas imamo dve kompanije koje su ovlašćene od strane Komisije za Ovlašćenja Privrednih Operatera za prolazak u Laboratoriju za Certifikovanje Fiskalnih Elektronskih Uređaja, ali još uvek nisu uspeli da Certificiraju neku Fiskalnu Elektronsku Opremu. 9. Stepenovanje PDV-a, jel pratite njeno sprovođenje? Koje ćete mere preduzeti prema biznisima koji su poštovali diferenciranje PDV samo tokom septembra, zatim, cene proizvoda ponovo rastu? Smanjenje stope PDV-a sa 16% na 8% za osnovne artikle i komunalne usluge ima direktan uticaj na smanjenje troškova za porodice. Poreski zakoni, koji je derivat fiskalne reforme, eliminisao je nejasnoće i ispunio zakonski vakum određenih zakonskih stvari, u poređenju za prethodnim. Novi paket je jednostavan i lako razumljiv od poreskih obveznika. Danas, korpa potrošnje prosečne porodice, u proseku, košta oko 25 evra manje mesečno zbog stepenovanja PDV-a. 3
IV. Centralna Agencija Nabavke 10. Ima, više od mesec dana, kako se u vašoj kancelariji nalaze neki ugovori Agencije za Javne Nabavke. Da li ćete ih potpisati? Zašto je jedan deo, Agencija za Borbi Protiv Korupcije preporučila da se ponište, ali ga CAN-e nije sprovela. Da li ste upoznati? Po prvi put ove godine, ova vlada je počela centralizovanu nabavku, što znači, da je za istu traženu uslugu od raznih budžetskih organizacija, neće biti potrebe da svaka organizacija proglasi tenderske procedure. To čini Centralna Agencija Nabavke. Ovo je dalo dobre rezultate u štednji budžetskih sredstava jer je eliminisala različitost cene za istu uslugu. Takav rad je dobio pozitivne ocene i cenjen je od strane svih partnerskih institucija te oblasti. Što se tiče potpisivanja ugovora, ja sam u stalnom kontaktu sa svim relevantnim i nadležnim institucijama koje vrše ocenu zakonitosti i pravilnosti procedura od strane ogovaračkog autoriteta, i na osnovu njihovih zaključaka i postupamo. V. Izveštaj Progresa 11. U Izveštaju Progresa stoji da nije bilo progresa u oblasti zapošljavanja, socijalnim politikama i zdravstvu, 35,3 odsto ili veća nezaposlenost nastavlja da bude od velike socijalnoekonomski problematike u zemlji, kako odgovaraš na to? Ovaj izveštaj EK-e, takođe odbacuje očekivanja Vlade za privredni rast od 4 odsto pošto tu stoji da će biti moguće imati 0,9 odsto, šta to znači? Mi shvatamo veoma ozbiljnim izveštaj progresa i sve identifikovane izazove će biti precizno adresirani.kao što znate u 2014. godini privredni rast je bio prilično nizak, oko 1,2%, a za 2015. godinu, naša procena ukazuje na to da će privredni rast biti oko 3,8%. Ako govorimo o srednjoročnom periodu, prosečan godišnji rast privrede, prema osnovnom scenariju očekuje se da bude iznad 4%. Naravno, ova stopa rasta nije ono što želimo, ali uzimajući u obzir regionalnu i evropski ekonomski ambijent, ova stopa, pored toga, je dosta obučavajuća. Vrlo dobar znak povećanog poverenja investitora u investicioni ambijent na Kosovu jeste činjenica da smo ove godine imali značajan rast stranih direktnih investicija. U međuvremenu, kao što znate deo našeg plana vlade su neki veoma veliki investicioni projekti, kao što je slučaj sa projektom turističkog centra Brezovice i projekat termoelektrane Kosova e Re, i prilikom ostvarivanja ova dva projekta, stopa privrednog rasta će biti mnogo veća od osnovnog. Pa, shodno tome, očekujemo da ove stope rasta značajno utiču na smanjenje nezaposlenosti i poboljšanje kvaliteta života naših građana. 12. Druga primedba se odnosi ad-hoc fiskalnoj politici, gde je potencirano da su samo pogoršale razvoj biznisa i konkurenciju, kako biste postupili? Što se tiče fiskalne politike, kao što znate, napravljene reforme u ovoj oblasti bile su predviđene sa Programom Vlade, i sve napravljene promene su u bliskoj koordinaciji sa zajednicom biznisa i Međunarodnim Monetarnim Fondom. 4
VI. Borba protiv neformalnosti 13. Koji ste akcioni plan izabrali za borbu protiv neformalnosti? Naš cilj je da, eliminisanjem birokratije u javnim institucijama, pojednostavljenjem procedura, poboljšanjem kvaliteta usluga, boljom komunikacijom sa poreskim obveznicima, itd, poboljša upravljanje i podstičemo formalizaciju biznisa, podjednakim tretiranjem svakog biznisa i građana. I moram da kažem da se dosta radi u tom pravcu, posebno sa reformama u poreskoj upravi i Carini. Mi smo izabrali put saradnje i partnerstva sa zajednicom biznisa i građanima, jer smo uvereni da je to jedini način kako ćemo biti u stanju da smanjimo nivo utaje poreza. Povećanje poreskih prihoda, znatno iznad stope privrednog rasta, jedan je od pokazatelja smanjenja neformalnosti. Takođe smo povećali koordinaciju aktivnosti svih institucija koje deluju u ovoj oblasti, kao što je to slučaj sa PU, Carinom, Finansijska Obaveštajna Služba, Policija, CBK, itd. kako bi se osigurali da su sve ove institucije usmerene na istu stvar. 14. Koliko biznisa je uspelo da se fiskalizuju od početka naknade fiskalnih računa, da li imate neke konkretne brojke.? Samo tokom perioda juli-decembar 2015. godine su fiskalizovana 1.368 preduzeća, dok su instalirana 2031. fiskalne opreme. Ukupan broj biznisa koji je fiskaliziran i broj instaliranih fiskalnih uređaja od početka projekta fiskalnih kasa je 23.385 i 30.360 instaliranih fiskalnih oprema. U tom pravcu, tokom 2016. godine ćemo povećati naše aktivnosti. S poštovanjem, Avdullah Hoti Ministar Finansija 5