vodi~ minority rights group international Prava manjina: Vodi~ kroz procedure i institucije Ujedinjenih nacija Autori: Gudmundur Alfredson i Erika Ferer Dopunila i priredila za {tampu: Ketrin Remzi Centar za ljudska prava Ni{
Me unarodna grupa za manjinska prava se zahvaljuje svim organizacijama i pojedincima koji su finansijskom ili nekom drugom vrstom podr{ke doprineli {tampanju ove publikacije, a posebno Evropskoj komisiji (za ovo izdanje, 2004) i Fondu za ljudska prava u okviru Ministarstva spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva (za prvo izdanje, 1998). Urednik: Katrina Pejn. Me unarodna grupa za manjinska prava Me unarodna Grupa za manjinska prava (MRG) je nevladina organizacija (NVO) koja se zala`e za prava etni~kih, verskih i jezi~kih manjina i starosedela~kog stanovni{tva {irom sveta, i za unapre enje saradnje i razumevanja me u zajednicama. Na{e aktivnosti usmerene su na me unarodno zastupanje, obuku, izdava{tvo i pru`anje pomo}i ugro`enima, u skladu sa potrebama koje sagledavamo u saradnji sa mre`om partnerskih organizacija {irom sveta koje zastupaju manjinske grupe i starosedela~ko stanovni{tvo. MRG sara uje sa preko 150 organizacija u vi{e od 50 zemalja. Na{ Upravni odbor, koji se sastaje dva puta godi{nje, sastoji se od ~lanova iz 10 razli~itih zemalja. MRG ima konsultativni status pri Ekonomskom i socijalnom savetu Ujedinjenih nacija (ECOSOC), i status posmatra~a pri Afri~koj komisiji za ljudska prava i prava naroda (ACHPR). MRG je registrovana kao dobrotvorna organizacija, pod brojem 282305, i dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u sa sedi{tem u Ujedinjenom Kraljevstvu pod brojem 1533957. Autori Profesor Gudmundur Alfredson je direktor Instituta za ljudska prava i humanitarno pravo Raoul Wallenberg u [vedskoj. Erika Ferer je zaposlena u Ministarstvu inostranih poslova [vedske. Ketrin Remzi je zaposlena u Odseku za me unarodno zastupanje Me unarodne grupe za manjinska prava. Institut za ljudska prava i humanitarno pravo Raoul Wallenberg Institut za ljudska prava i humanitarno pravo Raoul Wallenberg (RWI) je nezavisna akademska institucija koja se bavi unapre enjem ljudskih prava kroz istra`ivanja, obuku i edukaciju. Osnovan 1984. godine pri Univerzitetu u Lundu, [vedska, Institut trenutno organizuje dva poslediplomska programa kao i interdisciplinarni program osnovnih studija o ljudskim pravima. Institut tako e ima i veliku biblioteku posve}enu ljudskim pravima, i uklju~en je u razli~ite istra`iva~ke i izdava~ke aktivnosti. RWI odr`ava blisku saradnju sa akademskim institucijama koje se bave ljudskim pravima {irom sveta. Kroz partnerstvo sa drugim organizacijama, RWI sprovodi {irok spektar programa edukacije i izgradnje kapaciteta na polju ljudskih prava, kako u [vedskoj tako i u drugim delovima sveta. Izdava~: Centar za ljudska prava - Ni{, Strahinji}a Bana bb, TPC Ambasador lok. 3, Ni{ Me unarodna grupa za manjinska prava i Institut za ljudska prava i humanitarno pravo Raoul Wallenberg, 1998 i 2004. Sva prava su rezervisana. Tekstovi iz ove publikacije mogu se reprodukovati isklju~ivo u obrazovne ili neke druge nekomercijalne svrhe. Nije dozvoljeno pre{tampavanje u komercijalne svrhe bez prethodne dozvole izdava~a. ISBN 86-85181-01-1. Ovo izdanje {tampano je novembra 2004. godine. [tampa: Dosije, Beograd Prava manjina: Vodi~ kroz procedure i institucije Ujedinjenih nacija objavljuju MRG i RWI kao doprinos javnom razumevanju za{tite manjinskih prava. Tekst i mi{ljenja izneta u ovoj publikaciji ne odra`avaju obavezno i zvani~ni stav MRG-a, RWI-a, Evropske komisije i Ministarstva inostranih poslova [vedske.
Prava manjina: Vodi~ kroz procedure i institucije Ujedinjenih nacija Autori: Gudmundur Alfredson i Erika Ferer Dopunila i priredila za {tampu: Ketrin Remzi Sadr`aj Skra}enice i termini koji se koriste u tekstu.............................................................. 1. Uvod............................................................................................ 2. Pregled me unarodnih standarda..................................................................... 3. Ugovorna tela..................................................................................... 3.1 Uvod..................................................................................... 3.2 Dr`avni izve{taji............................................................................ 3.3 Op{ti komentari............................................................................ 3.4 Mehanizmi podno{enja `albi.................................................................. 3.5 Tematske/op{te rasprave..................................................................... 4. Tela formirana na osnovu povelje..................................................................... 4.1 Komisija za ljudska prava..................................................................... 4.2 Specijalne procedure......................................................................... 4.3 Potkomisija za unapre enje i za{titu ljudskih prava............................................... 4.4 Radna grupa za manjine...................................................................... 4.5 Procedura 1503............................................................................. 5. Ostale procedure Ujedinjenih nacija.................................................................. 5.1 Me unarodni krivi~ni sudovi.................................................................. 5.2 Mere Tihe diplomatije...................................................................... 5.3 Istra`ivanja................................................................................ 5.4 Tehni~ka saradnja........................................................................... 6. Aneksi........................................................................................... 6.1 Kontakt adrese............................................................................. 6.2 Kako se prijaviti za ECOSOC status........................................................... 6.3 Model formulara za `albu koji se upu}uje ugovornom telu......................................... 6.4 Smernice za izlaganja na sastancima Ujedinjenih nacija............................................ 6.5 Specijalne procedure Komisije za ljudska prava................................................... Bele{ke.............................................................................................
Skra}enice i termini koji se koriste u tekstu Procedura 1503 Nazvana po broju Rezolucije Saveta UN za ekonomska i socijalna pitanja. Ova procedura podrazumeva mogu}nost razmatranja u tajnosti `albi i prigovora podnetih Potkomisiji UN za unapre enje i za{titu ljudskih prava i Komisiji za ljudska prava UN u vezi sa navodnim kr{enjem ljudskih prava koja ~ine konzistentni model sistematskih ili grubih kr{enja. CAT Komitet za spre~avanje torture je ugovorno telo sastavljeno od eksperata koje je nadle`no za monitoring usagla{enosti nacionalnog zakonodavstva sa Me unarodnom konvencijom za spre~avanje torture i drugih surovih, nehumanih i degradiraju}ih postupaka i kazni. CEDAW Komitet za ukidanje diskriminacije `ena je ugovorno telo sastavljeno od eksperata, formirano na osnovu Me unarodne konvencije o ukidanju diskriminacije `ena sa ciljem da nadgleda po{tovanje ovog me unarodnog ugovora. CERD Komitet za ukidanje rasne diskriminacije je ugovorno telo, u ~ijem su sastavu eksperti, formirano na osnovu Me unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. Ovaj organ zadu`en je za pra}enje implementacije ove Konvencije. CESCR Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava je ugovorno telo sastavljeno od eksperata, koje je osnovao ECOSOC, zadu`eno za monitoring usagla{enosti nacionalnih pravnih akata sa Me unarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima putem razmatranja izve{taja dr`ava koje su ratifikovale ovaj Pakt. CHR Komisija za ljudska prava UN predstavlja najvi{i forum u okviru UN zadu`en isklju~ivo za pitanja za{tite ljudskih prava. Istovremeno Komisija za ljudska prava UN predstavlja i pomo}nu, funkcionalnu komisiju u okviru ECOSOC-a. CRC Komitet za prava deteta je ugovorno telo sastavljeno od eksperata, formirano na osnovu Konvencije UN o za{titi prava deteta, sa ciljem da vr{i monitoring usagla{enosti pravnih akata sa ovom Konvencijom. ECOSOC Ekonomski i socijalni savet je glavni organ UN zadu`en za koordinaciju ekonomskih i socijalnih aktivnosti UN i specijalizovanih agencija UN u ovoj oblasti, uklju~uju}i ljudska i manjinska prava. ECOSOC status Akreditacija koju nevladina organizacija mo`e da dobije od Ekonomskog i socijalnog saveta UN, a koja reguli{e njihovo u~e{}e na sastancima UN. GA Generalna Skup{tina je najvi{i organ UN. Mere Tihe diplomatije Termin koji se koristi u slu~aju kada Generalni sekretar UN ili Visoki komesar UN za ljudska prava poma`u u re{avanju problema kr{enja ljudskih prava. Visoki komesar Visoki komesar za ljudska prava je, pored Generalnog sekretara UN, najvi{i zvani~ni predstavnik UN u oblasti za{tite ljudskih prava. Kancelarija Visokog komesara ima sedi{te u @enevi, kancelariju za vezu u Njujorku i predstavni{tva u sve ve}em broju zemalja. HRC Komitet za ljudska prava je ugovorno telo sastavljeno od eksperata, formirano na osnovu Me unarodnog pakta za gra anska i politi~ka prava sa ciljem da vr{i monitoring po{tovanja ovog pakta. IGO Me u-vladina organizacija. ICCPR Me unarodni pakt o gra anskim i politi~kim pravima je me unarodni ugovor koji je ratifikovan u vi{e od 150 zemalja. ICEDAW Me unarodna konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije `ena. Treba imati u vidu da se u drugim tekstovima ~esto mo`e nai}i na skra}enicu CEDAW koja se odnosi i na samu Konvenciju i na telo zadu`eno za monitoring. Mi smo u ovoj publikaciji izabrali skra}enicu ICEDAW za Konvenciju, a CEDAW za telo zadu`eno za monitoring kako bismo izbegli mogu}e zabune. ICERD Me unarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije je me unarodni ugovor ratifikovan u vi{e od 160 zemalja. ICESR Me unarodna konvencija o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je me unarodni ugovor ratifikovan u vi{e od 140 zemalja. ILO Me unarodna organizacija rada, specijalizovana agencija UN sa sedi{tem u @enevi, bavi se usvajanjem standarda rada {to je od interesa i za manjine. Ostvaruje impresivne programe monitoringa i tehni~ke podr{ke. MWC Komitet za za{titu prava svih radnika migranata i ~lanova njihovih porodica je ugovorno telo, u ~ijoj je nadle`nosti monitoring po{tovanja Konvencije o za{titi prava svih radnika migranata i ~lanova njihovih porodica. NGO (NVO) Nevladina organizacija. OHCHR Kancelarija Visokog komesara za ljudska prava je sekretarijat koji pru`a podr{ku svim telima UN koja se bave ljudskim pravima. Njeno sedi{te je u @enevi, a na njenoj internet prezentaciji mogu se 2 PRAVA MANJINA: VODI^ KROZ PROCEDURE I INSTITUCIJE UJEDINJENIH NACIJA
prona}i informacije o svim mehanizmima za za{titu ljudskih prava. SC Savet bezbednosti je telo UN koje se bavi pitanjima vezanim za me unarodni mir i bezbednost. Dr`ave ugovornice Dr`ave koje su ratifikovale odre eni me unarodni ugovor ili konvenciju. Potkomisija Potkomisija za unapre enje i za{titu ljudskih prava sastavljena je od 26 nezavisnih eksperata ~iji se mandat sastoji iz pronala`enja idejnih re{enja ali i primene znanja (think tank), kao i kreiranja politike. Izve{taj o svom radu podnosi Komisiji UN za ljudska prava. UDHR Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. UNDM Deklaracija UN o licima koja pripadaju nacionalnim, etni~kim, verskim ili jezi~kim manjinama. UNDP Program UN za razvoj zadu`en je za sprovo enje razvojnih projekata UN u okviru kojih se mogu re{avati i problemi manjina. UNESCO Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu je specijalizovana agencija sa sedi{tem u Parizu, koja je usvojila standarde koji se posebno bave za{titom manjina u oblasti identiteta, kulture i obrazovanja. UNHCR Visoki komesar UN za izbeglice ima sedi{te u @enevi i kancelarije {irom sveta. UNICEF Fond UN za decu sprovodi razvojne programe i projekte UN namenjene blagostanju i pravima dece, uklju~uju}i i manjinska pitanja. UNITAR Institut UN za edukaciju i istra`ivanja. UNRISD Institut UN za istra`ivanja u oblasti socijalnog razvoja je nezavisna nau~na institucija sa sedi{tem u @enevi. UNU Univerzitet UN je nezavisna nau~na institucija sa sedi{tem u Tokiju koja ima svoje specijalizovane kancelarije i pridru`ene institucije {irom sveta. WCAR Svetska konferencija protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije koja je odr`ana u Durbanu, Ju`noafri~ka Republika, 2001. godine. WGIP Radna grupa za za{titu prava naroda starosedelaca osnovana je 1982, a ~ini je pet nezavisnih eksperata i predstavlja pomo}ni organ Potkomisije. Sastaje se jednom godi{nje u @enevi. WGM Radna grupa za manjine, u ~ijem se sastavu nalazi pet nezavisnih eksperata, osnovana je 1995. godine kao pomo}ni organ Potkomisije. Sastaje se jednom godi{nje u @enevi. PRAVA MANJINA: VODI^ KROZ PROCEDURE I INSTITUCIJE UJEDINJENIH NACIJA 3
1. Uvod Osnovni cilj ovog Vodi~a je da demistifikuje mehanizme i procedure Ujedinjenih Nacija (UN) za za{titu ljudskih prava i da demonstrira kako manjine i nevladine organizacije (NVO) koje se bave pravima manjina mogu da ih koriste u cilju unapre enja po{tovanja prava manjina. Ovaj Vodi~ sadr`i pregled svih dostupnih mehanizama, uklju~uju}i opis kako njihovih prednosti tako i mana, kao instrumenata koje manjine mogu da koriste u svom radu, i ukazuje na doprinos aktivnosti koje ostvaruju nevladine organizacije. Ne postoji univerzalno prihva}ena definicija pojma manjine, i sama re~ se razli~ito tuma~i u razli~itim dru- {tvenim zajednicama. U ovom Vodi~u ne poku{avamo da defini{emo pojam manjina. Uop{teno gledano, Me unarodna grupa za manjinska prava (MRG) u okviru svog rada koristi veoma {iroku definiciju ovog pojma: grupa ljudi, koja obi~no u broj~anom smislu predstavlja manjinu (mada ima slu~ajeva gde predstavlja i ve}inu), koja se razlikuje od dominantne grupe (ili grupa) u pogledu etni~kog porekla, jezika, veroispovesti, kulture i statusa, i koja je ugro`ena jer trpi posledice predrasuda, diskriminacije ili isklju~enja iz `ivota zajednice. MRG po{tuje princip samoodre enja u okviru koje odre ena grupa ima pravo da izabere kako }e se identifikovati, {to podrazumeva da se mo`e opredeliti za status manjine i/ili starosedela~kog naroda. Ovaj Vodi~ se bavi Ujedinjenim nacijama, a ne aktivnostima specijalizovanih agencija poput Me unarodne organizacije rada (ILO), Programa razvoja UN (UNDP), Obrazovne, nau~ne i kulturne organizacije Ujedinjenih nacija (UNESCO), ili regionalnim sistemima za za{titu ljudskih prava u Evropi, Africi, Ju`noj i Severnoj Americi. 1 Vodi~ tako e nema ambiciju da u potpunosti obuhvati sve institucije UN, procedure, pravne slu~ajeve, op{te komentare, rezolucije i druga dokumenta. Ovaj Vodi~ nije ud`benik, ve} ima za cilj da uputi manjine i nevladine organizacije u dostupne mehanizme zastupanja sopstvenih interesa i lobiranja za promene, sa posebnim akcentom na institucije i mehanizme monitoringa. Sve mehanizme opisane u ovom Vodi~u pored manjina mogu koristiti, i koriste, i narodi starosedeoci. Postoje i dodatni mehanizmi koji su posve}eni isklju~ivo problemima naroda starosedelaca, uklju~uju}i Radnu grupu za narode starosedeoce, Stalni forum za probleme naroda starosedelaca i Radnu grupu za nacrt deklaracije o pravima naroda starosedelaca. Pomenuti mehanizmi nisu pokriveni ovim vodi~em jer je on posve}en prvenstveno mehanizmima za manjine. Detaljne informacije o aktivnostima UN vezano za narode starosedeoce mogu se na}i na internet stranici: http://www.unhchr.ch/indige nous/main.html ili kontaktiranjem Kancelarije Visokog komesara za ljudska prava (OHCHR) na adresi koju mo`ete na}i u Aneksu 6.1. Ujedinjene Nacije Ujedinjene Nacije su me unarodna organizacija sastavljena od dr`ava ~lanica, osnovana 1945. godine. Glavni principi Ujedinjenih Nacija su o~uvanje me unarodnog mira i bezbednosti, unapre enje dru{tvenog i ekonomskog razvoja i unapre enje po{tovanja ljudskih prava. Struktura UN je kompleksna (vidi dijagram koji prikazuje strukturu sistema za{tite ljudskih prava UN), na ~ijem vrhu se nalazi Generalna Skup{tina (GA) kao najvi{i organ UN. Savet bezbednosti (SC) je telo UN koje se bavi pitanjima vezanim za me unarodni mir i bezbednost. Iako je za{tita ljudskih prava jedan od fundamentalnih principa Ujedninjenih nacija, tela UN koja se bave ljudskim pravima su nisko na hijerarhijskoj lestvici. Sekretarijat UN predstavlja civilnu upravu UN. Sekretarijat je uglavnom baziran u Njujorku i obezbe uje podr{ku svim razli~itim telima UN. Generalni sekretar UN je najvi{e rangirani zvani~ni organ UN. Generalni sekretar postavlja Visokog komesara UN za ljudska prava, najvi{e rangiranog zvani~nika koji se bavi ljudskim pravima u ovoj organizaciji. Kancelarija Visokog komesara za ljudska prava koja predstavlja sekretarijat svih tela koja se bave ljudskim pravima, uglavnom je baziran u @enevi. Ova geografska udaljenost od Njujorka gde se sastaju dva najuticajnija tela UN (Generalna skup{tina i Savet bezbednosti), obi~no se navodi kao jedan od razloga za{to Ujedinjene Nacije kao celina ne poklanjaju dovoljno pa`nje pitanjima ljudskih prava. Uloga nevladinih organizacija u Ujedinjenim Nacijama Nevladine organizacije imaju veoma zna~ajnu ulogu u radu UN. One izme u ostalog: doprinose procesu kreiranja politike i zakonodavnim raspravama na me unarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou; skre}u pa`nju na probleme kr{enja i zloupotreba kada su vlade i me unarodne organizacije neefikasne ili se ~ak uop{te ne ogla{avaju; ukazuju na pomenute probleme organima za monitoring koji rade pod okriljem me unarodnih i regionalnih organizacija; dostavljaju najve}i deo raspolo`ivih informacija raznim organima i procedurama monitoringa, kao {to su specijalne procedure Komisije za ljudska prava, koje se sprovode u okviru njihovih aktivnosti na utvr ivanju ~injenica i u istra`ivanjima, kao i organima formiranim po osnovu sporazuma za razmatranje dr`avnih izve{taja; 4 PRAVA MANJINA: VODI^ KROZ PROCEDURE I INSTITUCIJE UJEDINJENIH NACIJA
podnose slu~ajeve u ime pojedinaca procedurama za ulaganje `albi organa formiranih po osnovu sporazuma i specijalnih procedura; identifikuju potrebe za projektima tehni~ke pomo}i i doprinose njihovom sprovo enju; vr{e politi~ki i javni pritisak na vlade da izvr{e svoje obaveze u skladu sa instrumentima za za{titu ljudskih prava; i lobiraju za efikasniju implementaciju postoje}ih standarda i mehanizama i za stvaranje novih. Nevladine organizacije mogu u~estvovati u radu Ujedinjenih nacija ukoliko dobiju tzv. konsultativni status pri Ekonomsko-socijalnom savetu UN (ECOSOC). Taj status ja do sada steklo vi{e od 2,400 nevladinih organizacija {irom sveta. Mogu}e je u~estvovati na nekim sastancima UN (kao {to su sastanci Radne grupe za manjine) ~ak i bez ECOSOC statusa; me utim, najve}i broj sastanaka otvoren je za u~e{}e samo nevladinim organizacijama akreditovanim pri ECOSOC-u. Mogu}e je prona}i me unarodnu NVO koja bi bila voljna da akredituje predstavnike drugih NVO kako bi oni u~estvovali na sastancima UN; me utim, ukoliko neka NVO `eli da redovno obavlja aktivnosti u okviru sistema UN, bilo bi bolje da se prijavi za ECOSOC status. Proces prijavljivanja mo`e biti dug i komplikovan, ali ako prou~imo slu~aj NVO RADDHO, mo`e se zaklju~iti da korist koju NVO mo`e da ostvari putem ECOSOC akreditacije u potpunosti nadokna uje ulo`eni trud. Za bli`e informacije o kriterijumima za prijavljivanje kao i o samom procesu priavljivanja, vidi Aneks 6.2. Ujedinjene Nacije raspola`u sa velikim brojem procedura koje NVO mogu da koriste. Me utim, finansijska ograni~enja i ograni~enja u ljudskim resursima ukazuju da NVO treba da odaberu mehanizme koji realno mogu biti najefikasniji za njihove ciljeve. Najefikasnija strategija ~esto podrazumeva odabir nekoliko razli~itih mehanizama istovremeno u cilju pove}anja pritiska na vlasti i ja~anja svesti {to ve}eg broja ljudi o odre enom problemu. Ipak, postoje ograni~enja u kojoj meri UN mogu da se bave pitanjima od zna~aja za manjine. Najuticajnija tela imaju tendenciju da budu i najvi{e ispolitizovana, dok nezavisni eksperti koji bi pre svih mogli imati razumevanja za probleme manjina zapravo i nemaju pravu mo} i uticaj. NVO uvek treba da imaju u vidu da su Ujedinjene Nacije udru`enje dr`ava; prema tome, treba biti realisti~an u pogledu ciljeva koje `elite da postignete. UN su efikasne u meri u kojoj im to dozvoljavaju zemlje ~lanice i, na `alost, kada su u pitanju problemi ljudskih prava a posebno prava manjina UN nisu bile onoliko efikasne koliko su mogle da budu. Bilo da se radi o pitanju po{tovanja manjinskih prava ili odr`avanju mira, primarnu zabrinutost kod vlasti izazivaju potencijalni nemiri a ujedno i strahovanja od njih kao mogu}ih posledica borbe manjina za njihova prava. Vlasti obi~no pretpostavljaju da priznavanje manjinskih prava, ili davanje specijalnog tretmana a posebno bilo kakvi dogovori o delegiranju politi~kih ili ekonomskih funkcija odre enim grupama pospe{uju i doprinose secesionisti~kim te`njama koje prete da ugroze nacionalno jedinstvo, politi~ku nezavisnost i teritorijalni integritet. U slu~ajevima koji se odnose na lica koja odre ene dr`ave nazivaju pripadnicima svog naroda (to jest ~lanovima iste etni~ke, jezi~ke ili verske grupe koji Studija slu~aja: uticaj ECOSOC statusa na rad nacionalne nevladine organizacije Rencontre Africaine pour la Défense des Droits de l Homme (RADDHO), je NVO sa sedi{tem u Senegalu koja se bavi pravima izbeglica, interno raseljenih lica, jezi~kih i verskih manjina, i stekla je Specijalni konsultativni status pri ECOSOC-u u maju 2003. godine. Proces prijavljivanja bio je komplikovan i trajao je ukupno oko dve godine od inicijalnog prijavljivanja do sticanja ECOSOC statusa. Bez obzira na dugu proceduru, RADDHO smatra da je dobijanje ECO- SOC statusa veoma pozitivan korak za organizaciju. Od kako je dobila ECOSOC akreditaciju, ova organizacija je dobila znatno ve}i uticaj, i u regionalnom i me unarodnom pogledu, izme u ostalog jer se sti~e utisak da se nacionalne, regionalne i me unarodne institucije sada ophode prema ovoj organizaciji sa mnogo ve}im po{tovanjem i uva`avanjem. Njena saradnja sa stranim ambasadama sa sedi{tem u Senegalu tako e je znatno u~vr{}ena. U finansijskom pogledu sticanje ECOSOC statusa imalo je veoma pozitivan uticaj jer je omogu}ilo ve}u otvorenost i dostupnost donatora prema NVO RADDHO. PRAVA MANJINA: VODI^ KROZ PROCEDURE I INSTITUCIJE UJEDINJENIH NACIJA 5
`ive u nekoj drugoj zemlji), unilateralna akcija neke dr`ave preko me unarodno priznatih granica mo`e dovesti do nesre}nog politizovanja manjinskih pitanja i da dovede do porasta tenzija, a ne do njihovog opadanja. Neznanje i nedostatak razumevanja, kao i doktrine superiornosti i rasizma, predstavljaju dodatne kamene spoticanja. Nevladine organizacije koje prilikom zastupanja prava manjina koriste procedure UN treba da prepoznaju i sagledaju ovakva strahovanja vlasti i da sa~ine strategiju prevazila`enja ovog problema. Jedan od mogu}ih na~ina je da manjinske grupe i njihovi predstavnici pristupe procedurama monitoringa sa stalnim pozivanjem na po{tovanje me unarodnih standarda, ali uz dozu umerenosti i uzimaju}i u obzir politi~ku realnost koja ih okru`uje. Ovi mehanizmi za za{titu ljudskih prava nisu forumi u okviru kojih se razmatraju pitanja prava na samoopredeljenje ili secesionisti~kim zahtevima. Samoopredeljenje i secesija nisu prava koja manjine ostvaruju prema me unarodnim instrumentima UN, i bavljenje ovim temama prevazilazi nadle`nost i mo} organa za monitoring. Da bi se postigli efikasni rezultati, kako u cilju za{tite tako i prevencije, va`no je po{tovanje pravila procedure, iako ih neki mogu smatrati vrlo limitiranim i sa ograni~enim poljem delovanja. Va`no je imati na umu da po{tovanje manjinskih prava predstavlja interes i manjinskih grupa i vlasti. Mnogo toga zavisi od politi~ke mudrosti kao i nivoa uzajamnog poverenja vlasti i manjinske grupe prilikom primene procedura monitoringa i pomo}i. Tako e, prilikom primene mehanizama UN, nevladine organizacije bi trebalo da ih koriste kao oru e u jednoj {iroj kampanji za zastupanje prava manjina. Dobijanje dobrih Zaklju~nih komentara od strane ugovornog tela ili intervenisanje u okviru Radne grupe za manjine ili Komisije za ljudska prava verovatno ne}e imati veliki uticaj na `ivot neke manjinske grupe ukoliko se taj rad i aktivnosti ne nastave na nacionalnom nivou. Nastavak aktivnosti i rada koji bi bio najefikasniji zavisi od razli~itih kriterijuma, uklju~uju}i nacionalnu situaciju i dostupne resurse nevladinih organizacija uop{te, kao i nevladinih organizacija koje se tim aktivnostima bave. Sistem ljudskih prava UN konstantno se menja i napreduje. Formiraju se nove procedure i usvajaju novi me- unarodni instrumenti, dok se neke druge procedure ukidaju. NVO koje sara uju sa UN trebalo bi da se stalno informi{u o novinama u tom pogledu kako bi mogle da iskoriste bilo koje nove mogu}nosti koje se pojave. Trenutna klima u UN signalizira da postoji potencijal za dalji razvoj aktivnosti po pitanju manjinskih prava. U vreme obele`avanja 10. godi{njice genocida u Ruandi najve}i prioritet za UN bio je upravo da se na svaki mogu}i na~in radi na tome da se genocid vi{e nikada i nigde ne ponovi. Generalni sekretar UN, Kofi Anan, rekao je januara 2004. godine: Mi moramo da se uhvatimo u ko{- tac sa samim korenima nasilja i genocida [...] Moramo da za{titimo posebno prava manjina, imaju}i u vidu da su manjine naj~e{}a meta genocida. 2 Aprila 2004. godine, on je pokrenuo Akcioni plan za prevenciju genocida koji uklju~uje celokupni sistem UN. Dva klju~na cilja ovog Akcionog plana predstavljaju obezbe ivanje pravovremenog i jasnog upozorenja i njegovo pretvaranje u odlu~nu i brzu akciju kada se pojavi pretnja od genocida, {to predstavlja razvoj u pristupu ovom problemu koji je odli~no prihva}en. Nevladine organizacije, uklju~uju}i Me unarodnu grupu za manjinska prava, ve} dugo zastupaju tezu da postoji realna potreba da UN uspostave mehanizam koji }e omogu}iti pravovremeno upozorenje u spornim situacijama te vrste koje uklju~uju manjine, kao i na~in da se to pretvori u konkretnu i efikasnu akciju za Kori{}enje medija u sedi{tu UN u @enevi Za NVO koje posete UN, dobar na~in pove}anja pritiska na vlade je kori{}enje prilika za kontakt sa medijima koje su dostupne u @enevi. Brojni novinari me unarodnih pres agencija, regionalnih i nacionalnih novina, radio stanica i televizija sme{teni su u okviru zgrade Palate nacija UN (Palais des Nations). Informativni servis UN poseduje direktorijum akreditovanih novinara mada mo`e biti te{ko da se do njega do e, posebno jer on uglavnom nije dostupan za NVO. Jedna od alternativa mo- `e biti da se direktno poseti pres centar (Sale za konferencije za {tampu 1 & 2) i zasebne kancelarije predstavnika medijskih ku}a. Zaposleni u pres centru mogu vam pomo}i da locirate odre ene novinare, a tako e je mogu}e da im ostavite poruku ili informaciju u pisanoj formi u specijalnim po{tanskim sandu- ~i}ima koji se nalaze ispred glavne sale za konferencije za {tampu (Sala 1). E-mail adrese, brojevi telefona i faksa odre enih novinara dostupni su u pomenutom direktorijumu akreditovanih novinara ili se mogu dobiti od zaposlenih u glavnoj Sali za pres konferencije. Telefonsko pozivanje brojeva koji se nalaze u @enevi iz sedi{ta UN je besplatno. Obave{tenja, kao {to je na primer promovisanje nekog doga aja u organizaciji NVO, mogu se staviti na oglasnu tablu za novinare koja se nalazi u pres centru, mada se za to treba prethodno obezbediti dozvola kod zaposlenih u pres centru ili preko Asocijacije akreditovanih dopisnika (ACANU). Ukoliko `elite da organizujete pres brifing to tako e mo`ete da u~inite uz pomo} ove asocijacije (ACANU), ili preko Informativnog servisa UN koji }e mo}i da vam pru`i informacije o slobodnim prostorijama i dodatnim na- ~inima da informi{ete predstavnike medija. Kancelarija za vezu sa NVO bi tako e mogla da vam bude od pomo}i. U kontaktima sa predstavnicima medija, najbolje bi bilo da im obezbedite informacije u formi jasnog, dobro pripremljenog saop{tenja za {tampu ili obave{tenja, uklju~uju}i detalje kako da vas kontaktiraju ukoliko budu zainteresovani za va{ rad odnosno teme kojima se bavite. Za kontakt informacije Informativnog servisa UN i Kancelarije za vezu sa NVO, vidi Aneks 6.1. 6 PRAVA MANJINA: VODI^ KROZ PROCEDURE I INSTITUCIJE UJEDINJENIH NACIJA
za{titu prava manjina i prevenciju konflikta. Da li }e ovaj novi Akcioni plan biti dovoljan ili ne, odnosno da li }e takav konzistentni mehanizam namenjen manjinama i prevenciji konflikata biti efikasniji, vide}emo u budu}nosti. Nacionalne NVO imaju va`nu ulogu da ubede skepti~ne vlasti koje strahuju da manjinska prava mogu da dovedu do raspada dr`ava, da je ustvari u njihovom interesu da podr`e za{titu manjina jer }e na taj na~in umanjiti, a ne stvarati konfliktne situacije. Ugovorna tela i tela formirana na osnovu povelja Mehanizmi za ljudska prava UN mogu se podeliti u dve kategorije, na one koji su uspostavljeni na osnovu me unarodnog ugovora (ugovorna tela) i na one koji su formirani na osnovu autoriteta Povelje UN. Takozvana tela formirana na osnovu povelje su politi~ka tela, gde ~lanovi predstavljaju svoje vlade. (Jedini izuzetak je Potkomisija za unapre enje i za{titu ljudskih prava i njene radne grupe u ~ijem su sastavu nezavisni eksperti. Vidi poglavlje 4.3.) Prednost tela formiranih na osnovu povelje je da se ona mogu baviti problemima u bilo kojoj dr`avi; me utim, va`no je imati na umu kakva je politi~ka priroda ovih tela jer ona uti~e i na njihovu efikasnost. Svako ugovorno telo dobija sopstveni autoritet na osnovu me unarodnog ugovora. Neki smatraju da ugovorna tela imaju ve}i uticaj nego tela formirana na osnovu povelje zbog toga {to su me unarodni ugovori pravno obavezuju}i; me utim, ova tela se mogu baviti relevantnim problemima samo u dr`avama koje su potpisnice datog me unarodnog ugovora. Poglavlje 4. se bavi telima formiranim na osnovu UN povelja, a poglavlje 3., ugovornim telima. Zakon o me unarodnim ugovorima Me unarodni ugovor je pravni sporazum izme u dr- `ava. Nacrte ovih ugovora sa~injavaju dr`ave; to zna~i da je svaka odredba me unarodnog ugovora o ljudskim pravima predmet pregovora i izmena. Kada je nacrt zavr{en, tekst usvaja Generalna skup{tina. Slede}i korak je da svaka dr`ava zasebno odlu~i da li }e postati ugovorna strana datog me unarodnog sporazuma, to jest da li }e pomenuti sporazum postati pravno obavezuju}i za doti~nu dr`avu. Me unarodni ugovori su jedino pravno obavezuju}i za dr`ave koje su se nedvosmisleno saglasile da ih prihvate. Postoje razli~ite faze u procesu u kome neka dr`ava postaje ugovorna strana me unarodnog sporazuma: Potpisivanje dr`ava potpisuje me unarodni ugovor i time pokazuje svoju spremnost da se pravno obave`e u budu}nosti. Nakon potpisivanja, dr`ave su obavezne da se uzdr`e od bilo kakvih radnji koje bi bile u suprotnosti sa predmetom i ciljem tog me unarodnog ugovora. 3 Ratifikacija proces u okviru koga dr`ava potvr- uje da }e navedeni me unarodni ugovor za nju biti pravno obavezuju}i. Uglavnom postoji odre eni vremenski period izme u potpisivanja i ratifikacije da bi se dr`avi omogu}ilo da obavi sve procedure ili izvr{i izmene doma}eg zakonodavstva kako bi ono bilo u skladu sa odredbama me unarodnog ugovora. Kada odre en broj dr`ava ratifikuje me unarodni ugovor, on stupa na snagu, to jest postaje pravno efektivan za te dr`ave. Pristupanje i Sukcesija su razli~iti procesi putem kojih neka dr`ava postaje pravno obavezana odre- enim me unarodnim ugovorom. Ukoliko `elite da saznate da li je va{a dr`ava potpisnica najzna~ajnijih me unarodnih ugovora o ljudskim pravima, pogledajte internet stranicu Kancelarije Visokog predstavnika za ljudska prava Ujedinjenih Nacija: http://www.unhchr.ch/pdf/report.pdf Kada dr`ava ratifikuje, pristupi ili nasledi neki me- unarodni ugovor, ona mo`e da modifikuje neke odredbe ugovora tako {to }e objaviti odre ene rezerve. Ova izjava omogu}ava dr`avi da promeni ili ~ak negira neku odredbu odre enog ~lana ili dela nekog ~lana me- unarodnog ugovora. Mogu}nost rezervisanosti je dozvoljena osim u slu~ajevima kada sam me unarodni ugovor eksplicitno zabranjuje tako ne{to ili ukoliko rezervisanost nije u skladu sa ciljem i svrhom samog ugovora. Ukoliko neka dr`ava objavi rezervisanost za koju neka druga dr`ava smatra da je u suprotnosti sa ciljem i svrhom datog me unarodnog ugovora, ta druga dr`ava mo`e da ulo`i prigovor. Me utim, ~ak iako druge dr`ave ulo`e prigovor na objavu rezervisanosti, rezervisanost ostaje. Tako da su objave rezervisanosti veliki problem za me unarodne ugovore o ljudskim pravima, s obzirom na to da su njihovi efekti slabljenje za{tite, ili ~ak zakonsko uskra}ivanje odre enih prava ljudima u toj dr`avi. Dr`ave tako e mogu postati potpisnice deklaracije koja se odnosi na neki me unarodni ugovor. Deklaracija je naj~e{}e definicija ili obja{njenje koja predstavlja na~in na koji doti~na dr`ava tuma~i odre enu odredbu ugovora. Neke deklaracije su veoma sli~ne izjavama o rezervisanosti i kao takve tako e mogu biti problemati~ne. Ukoliko `elite da proverite da li je va{a dr`ava objavila rezervisanost ili deklaraciju vezano za neki od najzna~ajnijih me unarodnih ugovora o ljudskim pravima, pogledajte u bazi podataka Kancelarije Visokog predstavnika za ljudska prava na internet stranici: http:// www.unhchr.ch/tbs/doc.nsf/statusfrset?openframeset gde mo`ete da odaberete odre enu dr`avu, a potom i proverite odre en me unarodni ugovor. Ujedinjene nacije podr`avaju jo{ jednu vrstu me unarodnog instrumenta koji se tako e zove Deklaracija. Deklaracije se odnose na sve dr`ave; me utim, za razliku od me unarodnih ugovora, one nisu pravno obavezuju}e. Deklaracija je izjava o ciljevima ili te`njama neke dr`ave. Najpoznatija Deklaracija UN je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (UDHR), a najrelevantnija za pripadnike manjina je Deklaracija o pravima pripadnika nacionalnih ili etni~kih, verskih i jezi~kih manjina (UNDM). PRAVA MANJINA: VODI^ KROZ PROCEDURE I INSTITUCIJE UJEDINJENIH NACIJA 7
2. Pregled me unarodnih standarda Kada je Generalna skup{tina 1948. usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, postalo je jasno da Ujedinjene nacije vi{e ne mogu ostati ravnodu{ne prema sudbini manjina. 4 Cilj je delimi~no ostvaren u smislu da danas va`e}i me unarodni instrumenti za{tite ljudskih prava sadr`e brojne odredbe koje se odnose na za{titu manjina. Najzna~ajniji pravno obavezuju}i instrumenti za{tite ljudskih prava UN su 5 : Me unarodni pakt o gra anskim i politi~kim pravima (ICCPR) Me unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR) Me unarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (ICERD) Me unarodna konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije `ena (ICEDAW) Konvencija za spre~avanje torture i drugih surovih, nehumanih i degradiraju}ih postupaka i kazni (CAT) Konvencija o pravima deteta (CRC) Konvencija o za{titi prava svih radnika migranata i ~lanova njihovih porodica(mwc) Relevantni neobavezuju}i instrumenti UN uklju~uju: Deklaracija o pravima pripadnika nacionalnih ili etni~kih, verskih i jezi~kih manjina (UNDM) Deklaracija o ukidanju svih oblika netolerancije i diskriminacije zasnovanih na religiji ili ube enjima. Kompletni tekstovi svih ovih instrumenata mogu se na}i na: http://www.unhchr.ch/html/intlinst.htm Ljudska prava su univerzalna; prema tome, pripadnici manjina imaju prava da ostvaruju sva prava nazna~ena u okviru razli~itih instrumenata. Pored ovih prava, postoje i odredbe u okviru CRC, ICCPR, ICERD, ICESCR i UNDM-a koje su posebno posve}ene samo manjinama. Jednako ostvarivanje svih ljudskih prava i zabrana diskriminacije u ostvarivanju tih prava predstavljaju principe sadr`ane u svim instrumentima. Odredbe o ravnopravnosti u ostvarivanju ljudskih prava i nediskriminaciji primenjuju se na sve oblike ljudskih prava, poput: gra- anskih, kulturnih, ekonomskih, politi~kih i socijalnih. Posebno zna~ajne komponente predstavljaju ravnopravnost pred zakonom i jednakost svih lica pred sudovima i organima javne uprave. Osnov zabrane diskriminacije se razlikuje u zavisnosti od odre enog me unarodnog pravnog instrumenta, ali im je zajedni~ko insistiranje na zabrani diskriminacije na osnovu ro enja, boje ko`e, pola, jezika, nacionalnog porekla, rase, religije, socijalnog porekla i drugih obele`ja koja se jasno odnose na tradicionalni polo`aj manjina. Pojam diskriminacije definisan je na slede}i na~in: Svako razlikovanje, isklju~enje, ograni~enje ili davanje prednosti (po navedenom osnovu) koje ima za cilj ili kao posledicu poni{tavanje ili ugro`avanje priznavanja identiteta ili ostvarivanja ravnopravnosti u u`ivanju (svih prava i sloboda). 6 Istorija i savremena zbivanja pokazale su da ravnopravno ostvarivanje svih prava i nediskriminacija u njihovom ostvarivanju ne predstavljaju dovoljnu garanciju za- {tite prava manjina. Potrebno je uvo enje posebnih prava i specijalnih mera pravne za{tite kako bi se prevazi{li problemi {iroko rasprostranjene prakse diskriminacije i kako bi manjinske zajednice i njihovi pripadnici u`ivali ravnopravni tretman kao i ve}insko stanovni{tvo. Drugim re~ima, ravnopravnost pred zakonom mora se preneti i na ravnopravnost u praksi. Specijalni tretman ugro`enih grupa ne smatra se diskriminacijom ukoliko je namenjen ostvarivanju odre enog cilja i ne planira se njegov nastavak po ostvarenju tog cilja. Posebne mere su poku{aj da se manjinama obezbede odre ena prava koja ve}insko stanovni{tvo u`iva samo po sebi. Ukoliko se ukine ovaj specijalan tretman, ozbiljno se ugro`avaju poku{aji da se pripadnicima manjina obezbedi jednako ostvarivanje svih prava. U navedenim instrumentima, posebna prava i mere u smislu za{tite prava manjina odnose se uglavnom na oblast kulture, obrazovanja, jezika i religije. Op{ti principi ravnopravnog ostvarivanja ljudskih prava i nediskriminacije, koje uglavnom prate specijalne mere za{tite, moraju se pro{iriti na oblast svih politi~kih, ekonomskih i socijalnih prava. Ve}ina instrumenata UN koji se odnose na ljudska prava reguli{e ovu materiju sa aspekta individualnih ljudskih prava. To je slu~aj i sa mnogim standardima manjinskih prava, ali se u tekstu odredaba navodi da pripadnici manjina mogu ostvarivati svoja prava i u zajednici sa ostalim ~lanovima manjinske grupe. ^lan 27 Me unarodnog pakta o gra anskim i politi~kim pravima (ICCPR) je primer ovakve formulacije i predstavlja va`nu odredbu za specifi~nu za{titu manjina. Ovim ~lanom je propisano da pripadnicima manjina ne sme biti uskra}eno pravo da neguju svoju kulturu, propovedaju i praktikuju svoju religiju, i da koriste sopstveni jezik. Ostale zna~ajne odredbe ovog dokumenta (ICCPR) su: ^lan 2 o nediskriminaciji; 8 PRAVA MANJINA: VODI^ KROZ PROCEDURE I INSTITUCIJE UJEDINJENIH NACIJA
^lan 4 o zabrani omalova`avanja; ^lan 14 o jednakosti pred sudovima, i o obaveznom prevo enju na jezik manjine za vreme krivi~nog postupka; ^lan 20 o ograni~avanju slobode govora u slu~aju zagovaranja etni~ke mr`nje; ^lan 25 o jednakom pravu glasa i ravnopravnosti pristupa javnim slu`bama; i ^lan 26 o ravnopravnosti pred zakonom. Posebno zna~ajne odredbe Me unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima sa aspekta za{tite prava manjina su: ^lan 2 o nediskriminaciji; ^lan 7 o ravnopravnosti na radnom mestu; ^lan 13 o pravu na obrazovanje, uklju~uju}i obrazovanje o ljudskim pravima i doprinos obrazovanja u unapre enju razumevanja, tolerancije i prijateljstva me u svim narodima i svim rasnim, etni~kim ili religijskim zajednicama; i ^lan 15 o kulturnom `ivotu i za{titi moralnih i materijalnih interesa kao rezultata umetni~kog stvarala{tva. Odredbe Me unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (ICERD) defini{u {iroki dijapazon zabranjenih vidova diskriminacije, a odnose se na rasne, nacionalne i etni~ke manjine, shodno ^lanu 1, paragraf 1 ove Konvencije. Konvencija tako e obavezuje dr`ave da usvoje specijalne mere za{tite pojedinaca i grupa kada je to neophodno u cilju prevazila`enja diskriminacije u kulturnom, ekonomskom i socijalnom `ivotu. U ~lanu 4 se posebno zabranjuje podstrekivanje rasne mr`nje i s njom u vezi sli~nih aktivnosti, {to je tako e i odredba Me unarodnog pakta o gra anskim i politi~kim pravima (ICCPR). Odredbe Me unarodne konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije `ena (ICEDAW) koje mogu biti relavantne za `ene pripadnice manjina uklju~uju slede}e: ^lan 5 o ukidanju stereotipa zasnovanih na ideji o inferiornosti `ena; ^lan 7 o pravu `ena da u~estvuju u javnom `ivotu; ^lan 10 kojim se zahteva uvo enje edukativnih programa koji su usmereni ka ukidanju stereotipa o ulogama mu{karaca i `ena; ^lan 12 o ukidanju diskriminacije `ena u ostvarivanju zdravstvene za{tite; ^lan 14 o situaciji `ena u ruralnim sredinama, od kojih mnoge mogu biti pripadnice manjina; i ^lan 16 o ravnopravnosti u braku i pravu na slobodno sklapanje braka isklju~ivo uz pun i slobodan pristanak. Konvencija UN o za{titi prava deteta sadr`i odredbe o gra anskim, kulturnim, ekonomskim, politi~kim i socijalnim pravima. Ona uspostavlja princip da su sva prava utvr ena ovom Konvencijom zajam~ena bez diskriminacije. Drugi osnovni princip utvr uje da prioritet predstavlja ono {to je u najboljem interesu deteta. Druge relevantne odredbe uklju~uju: ^lan 7 o pravu na nacionalnost; ^lan 17 koji podsti~e medije da informi{u javnost oslanjaju}i se na razli~ite izvore ali uzimaju}i pritom u obzir jezi~ke potrebe deteta koje pripada manjinskoj grupi ; ^lan 20 o po{tovanju detetovog etni~kog, verskog, kulturnog i jezi~kog porekla prilikom dono{enja odluke o alternativnom zbrinjavanju deteta van porodi~nog okru`enja; ^lan 29 o osnovnoj svrsi obrazovanja koje treba da uklju~uje razvijanje po{tovanja kod deteta kako za sopstvenu tako i za druge kulture; i ^lan 30 koji deci garantuje prava navedena u ~lanu 27 Me unarodnog pakta o gra anskim i politi~kim pravima (ICCPR). Ujedinjene nacije su 1992. godine usvojile Deklaraciju o pravima pripadnika nacionalnih ili etni~kih, verskih i jezi~kih manjina (UNDM). Ovo je prvi i jedini instrument UN o ljudskim pravima koji se isklju~ivo odnosi na manjinska prava. On potvr uje brojna postoje}a prava i nagla{ava da organizacije u okviru sistema UN imaju ulogu u procesu punog ostvarivanja prava i principa definisanih u Deklaraciji. Isto tako, Deklaracija povezuje manjinska prava sa sveukupnim razvojem dru{tva na osnovama demokratskih principa vladavine prava. Deklaracija po svom svojstvu nije pravno obavezuju}a za dr`ave; me utim u svojim naporima da izvr{e uticaj na vlasti, NVO mogu da se pozovu na Deklaraciju isticanjem ~injenice da nijedna dr`ava na sastanku Generalne skup{tine UN nije glasala protiv njenog usvajanja, ~ime je doti~na dr`ava pokazala da prihvata principe sadr`ane u ovoj Deklaraciji (ili barem da ih ne osporava). PRAVA MANJINA: VODI^ KROZ PROCEDURE I INSTITUCIJE UJEDINJENIH NACIJA 9
3. Ugovorna tela 3.1Uvod Najzna~ajniji me unarodni ugovori o ljudskim pravima koje smo pomenuli u poglavlju 2 podrazumevaju formiranje komiteta koji nadgledaju njihovu implementaciju, odnosno nadgledaju da li se dr`ave ugovornice pridr`avaju odredbi datog ugovora. 7 Komitete, koji su jo{ poznati i kao ugovorna tela, sa~injavaju eksperti za ljudska prava iz raznih zemalja. Ovi eksperti su nezavisni i u okviru komiteta nisu predstavnici svojih dr`ava. Me utim, njih nominuju njihove vlade i biraju ih dr`ave potpisnice datog ugovora, tako da su neki od njih u malo ve}oj meri nezavisni od drugih. Ve}ina komiteta sastaje se u @enevi, iako se Komitet za ukidanje diskriminacije `ena (CEDAW) sastaje u Njujorku, a Komitet za ljudska prava (HRC) sastaje se i u @enevi i u Njujorku. Svaki komitet sastaje se dva ili tri puta godi{nje, a svaka sednica traje tri do ~etiri nedelje. Ne funkcioni{u svi komiteti na isti na- ~in; me utim, mnogi elementi u njihovom radu su sli~ni. Ukoliko vas interesuje detaljno pore enje rada i na~ina funkcionisanja komiteta posetite internet stranicu http://www.bayefsky.com/getfile.php/id/9232. Njihova otvorenost prema nevladinim organizacijama i njihovom doprinosu tako e varira. Svaki komitet poseduje svoj sekretarijat koji im poma`e u radu. NVO mogu da kontaktiraju sekretarijate za bli`e informacije. U slu~aju Komiteta za prava deteta, mo`ete kontaktirati NVO Grupu za Konvenciju o pravima deteta koaliciju me unarodnih nevladinih organizacija koje zajedno rade na tome da implementaciju Konvencije u~ine {to lak{om i poma`u nacionalnim NVO da uspostave {to bolju saradnju sa Komitetom. Informativni servis za anti-rasizam (ARIS) pru`a pomo} NVO u vezi Komiteta za ukidanje rasne diskriminacije (CERD). Pogledajte Aneks 6.1 u vezi kontakt informacija svih ovih organizacija. Glavne aktivnosti ugovornih tela uklju~uju: analizu dr`avnih izve{taja; tuma~enje datog me unarodnog ugovora; razmatranje individualnih `albi; i tematske/op{te rasprave. U~e{}e NVO u ovim aktivnostima od velikog je zna- ~aja i daje dodatnu snagu radu samih komiteta. ECO- SOC status nije obavezan, me utim, on mo`e biti veoma koristan, posebno jer olak{ava pristup komitetima i obezbe uje kredibilitet va{em radu. Najva`nija ~injenica koju NVO moraju da imaju na umu je da rad komiteta ne}e imati efekta u njihovim dr`avama ukoliko same nevladine organizacije ne vr{e pritisak na svoje vlade i ne daju publicitet temama i problemima koje se pokrenu u okviru rada komiteta. Prema tome, nevladine organizacije imaju klju~nu ulogu u povezivanju me unarodnog, nacionalnog kao i nivoa obi~nih gra ana da bi osigurale stvarno pobolj{anje u `ivotu manjina. Ne obavljaju svi komiteti sve funkcije koje smo prethodno naveli. Tabela koja sledi daje pore enje najzna~ajnijih ugovornih tela. 3.2 Dr`avni izve{taji Dr`ave potpisnice me unarodnih ugovora o ljudskim pravima obavezne su da podnose izve{taje nadle`nim komitetima. U dr`avnim izve{tajima, od vlada se o~ekuje da navedu sve zakonodavne, administrativne, pravosudne i druge mere i aktivnosti koje preduzimaju u cilju unapre enja i za{tite prava u skladu sa datim ugovorom, uklju~uju}i i manjinska prava. U~estalost podno{enja izve- {taja razlikuje se u zavisnosti od toga kako je utvr eno datim ugovorom, a kre}e se od dve do pet godina. Izve- {taji se podnose ~lanovima komiteta koji ih razmatraju na javnim (otvorenim) sednicama. Predstavnici doti~ne dr- `ave koja podnosi izve{taj po pravilu prisustvuju sednicama zbog eventualnih dodatnih obja{njenja i odgovora na mogu}a pitanja upu}enih od strane ~lanova komiteta. Nevladine organizacije i {ira javnost mogu prisustvovati ovim sastancima u svojstvu posmatra~a; u skladu sa pravilima rada odre enih komiteta predstavnicima nevladinih organizacija je dopu{teno i obra}anje komitetu u odre- eno vreme. Eksperti koji se nalaze u sastavu ugovornih tela procenjuju informacije sadr`ane u izve{tajima i usvajaju dokument koji sadr`i informaciju o pozitivnom razvoju doga aja, iznosi zabrinutost po pitanju odre enih problema i navodi preporuke koje su doti~ne dr`ave du`ne da sprovedu da bi ispunile obaveze iz ugovora. Ovi Zaklju~ci o podnetim dr`avnim izve{tajima (u daljem tekstu Zaklju~ci ) se potom {tampaju po zavr{etku sednice komiteta i dostupni su i na internet stranici OHCHR-a. Zaklju~ci se tako e nalaze i u godi{njem izve{taju o radu ugovornih tela i dostavljaju Generalnoj skup{tini UN, izuzev u slu~aju Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava (CESCR) koji svoj godi{nji izve{taj dostavlja ECOSOC-u. Dr`avni izve{taj je osnovni dokument koga komiteti koriste u svom radu. U idealnom slu~aju, trebalo bi da vlade prilikom pripremanja dr`avnih izve{taja konsultuju nevladine organizacije; me utim, to ~esto nije slu~aj u praksi i dr`avni organi naj~e{}e podnose idealizovane izve{taje o stanju ljudskih prava u svojoj zemlji; oni su 10 PRAVA MANJINA: VODI^ KROZ PROCEDURE I INSTITUCIJE UJEDINJENIH NACIJA
skloni da izbegnu razotkrivanje problema i eventualnih propusta. U cilju sveobuhvatnog uvida u valjanost i ta~nost sadr`aja dr`avnih izve{taja, ~lanovi Komiteta mogu da razmatraju i druge mogu}e izvore informacija, {to tako e predstavlja prili~no kontroverznu temu. Sada je uglavnom op{te prihva}eno da ugovorna tela treba da koriste zvani~na dokumenta, uklju~uju}i dokumenta drugih UN agencija i mehanizama za ljudska prava zasnovanih na UN povelji. (vidi poglavlje 4). Kori{}enje informacija koje poti~u od nevladinih organizacija sada je ve} vi{e prihva}eno nego ranije; me utim, i u okviru komiteta i me u ~lanovima komiteta postoje oni koji su otvoreniji za informacije dobijene preko NVO i oni koji to nisu. Prilikom razmatranja dr`avnih izve{taja, radna tela preuzimaju na sebe zna~ajnu savetodavnu ulogu u smislu predlaganja na~ina na koji dr`ave mogu pobolj{ati usagla{enost sopstvenih sa me unarodnim standardima na koje su se obavezali. Ugovorna tela nisu tribunali i njihovi Zaklju~ci nisu pravno obavezuju}i u smislu njihove primene. Konvencije s druge strane jesu obavezuju}e i dr`ave uglavnom prihvataju preporuke komiteta budu}i da prihvatanjem dijaloga sa komitetima sti~u kredibilitet u me unarodnoj zajednici, jer time pokazuju dobru volju i priznaju postojanje odre enih problema u oblastima u kojima nisu u potpunosti ispunili svoje me unarodne obaveze. NVO i nadgledanje sprovo enja me unarodnih ugovora 8 Nevladine organizacije imaju zna~ajnu ulogu u svim fazama procesa izve{tavanja. Detaljan hronolo{ki pregled izve{tavanja svih dr`ava mo`ete prona}i na internet stranici OHCHR-a: http://www.unhchr.ch/tbs/doc.nsf/ RepStatfrset?OpenFrameSet. Tako e se mo`ete obratiti sekretarijatima ugovornih tela za bli`e informacije. Dr`ave uglavnom kasne sa dostavljanjem svojih izve{taja i NVO mogu da vr{e pritisak u smislu blagovremenog upu}ivanja dr`avnog izve{taja Ponekad se vlasti konsultuju sa NVO prilikom pripreme Dr`avnog izve{taja. Ukoliko vlada nije zainteresovana da se konsultuje sa NVO ili ukoliko u svoj izve{taj nije uklju~ila teme koje su od interesa za odre enu NVO, ta organizacija mo`e podneti informaciju u pisanoj formi direktno komitetu koji je za to nadle`an i to u vidu takozvanog izve{taja iz senke (tako e poznatog pod nazivom paralelni izve{taj ili alternativni izve{taj ). NVO mogu da podnesu ovakvu vrstu informacije komitetima bilo da imaju ECOSOC status ili ne. Kada dr`ava podnese izve{taj, komitet odlu~uje na kojoj }e sednici on biti razmatran. Vremenski period izme u podno{enja i razmatranja izve{taja zavisi od toga koliko zaostalog, nezavr{enog posla komitet ima. Dr`avni izve{taji dostupni su na internet stranici OH- CHR-a po{to su pregledani i prevedeni na zvani~ne jezike UN. Mo`ete tako e kontaktirati kancelariju dr`avnog organa koji je zadu`en za pripremanje izve{taja (u najve}em broju slu~ajeva to je Ministarstvo inostranih poslova) i zatra`iti primerak izve{taja. Neki komiteti (CESCR, CERD i HRC) po~eli su da bli`e istra`uju situaciju u dr`avama koje ozbiljno kasne sa predavanjem svojih izve{taja. U takvim slu~ajevima, kada izostaju izve{taji koji bi trebalo da budu glavne smernice komitetima, informacije koje pru`aju nevladine organizacije imaju jo{ ve}i zna~aj i pru`aju nezvani~nu evaluaciju situacije u odre enoj dr`avi. CERD tako e poseduje takozvane mere ranog upozorenja koje omogu}avaju komitetu da ispita situaciju u cilju spre~avanja eskalacije postoje}ih problema u konflikt ve}ih razmera, kao i urgentne procedure koje omogu}avaju da komitet preduzme odgovaraju}u akciju u cilju spre~avanja ili ograni~avanja kr{enja odredbi. U skladu sa obe pomenute procedure, CERD ispituje situaciju u datoj dr`avi bez primljenog izve{taja. Mere ranog upozorenja i urgentne procedure mogu se primeniti samo u slu~aju da neki od ~lanova komiteta to zatra`i. NVO mogu da lobiraju kod ~lanova komiteta za pokretanje odre ene teme koja je u njihovom interesu, na primer putem obra}anja ~lanovima komiteta u pisanoj formi preko njihovog sekretarijata. Ranije situacije koje su bile razmatrane putem mera ranog upozorenja uklju~uju konflikte u biv{oj Jugoslaviji i u regionu Velikih jezera u Africi. Slu~ajevi koji su ispitani prema urgentnoj proceduri uklju~uju izmenu Native Title Act (Zakon o domorocima) u Australiji, koji je smatran diskriminatornim prema narodima starosedeocima, i situacija Hmonga u Laosu. NVO mogu da dostave informacije komitetima samostalno ili u sklopu koalicije nevladinih organizacija, s tim {to se ova druga varijanta smatra efikasnijom. Logi~nije je da bi ~lanovi komiteta radije pro~itali jedan koordinisani NVO izve{taj nego vi{e izve{taja razli~itih NVO; tako e, ukoliko nekoliko NVO usagla{eno nastupi na ovaj na~in pred komitetom, to sigurno daje ve}i zna~aj argumentima koje oni `ele da prika`u, a ujedno se time izbegava dupliranje posla. Me utim, nekada nije mogu}e oformiti ovakvu koaliciju NVO jer one mogu imati potpuno razli~ite ili ~ak konfliktne stavove po nekim pitanjima. U tom slu~aju, bi}e neophodno da svaka NVO podnese sopstveni izve{taj. Va`no je organizovati podno{enje alternativnog izve{taja ( izve{taja iz senke ) znatno pre nego {to je zakazana sednica komiteta. Veoma ~esto se de{ava da nevladine organizacije rade veoma naporno na pripremi izve- {taja, a da se on na kraju ne dostavi na vreme ~lanovima komiteta. Mnogo je va`nije dostaviti neku, bilo koju informaciju, ~ak i ukoliko izve{taj nije potpun, nego propustiti rok za njegovo podno{enje. NVO mogu podneti informaciju vezano za odre eni aspekt ili odre ene odredbe me unarodnog ugovora, ili sastaviti veoma detaljan izve{taj prate}i istu formu i sadr`ajni redosled kao i dr- `avni izve{taj. Vrsta izve{taja koju }e sa~initi NVO zavisi}e od toga na koju se oblast fokusira odre ena NVO, kao i koliko vremena i resursa ima na raspolaganju (i finansijskih i ljudskih). Potrebno je da NVO budu realisti~ne u pogledu o~ekivanih ciljeva. 12 PRAVA MANJINA: VODI^ KROZ PROCEDURE I INSTITUCIJE UJEDINJENIH NACIJA