Примена мултимедијалне и интерактивне технологије у настави информатике у основној школи Аутор: Младен Кубатлија Факултет техничких наука, Чачак ИАС Техника и информатика 2012/2013 mladenk2008@hotmail.com Ментор рада: Др Жељко Папић Апстракт -Мултимедијална технологија има значајну улогу у процесу развоја науке, технике и технологије. Технолошким променама уведене нове методе и технике отварају могућност унапређења образовног процеса тек кроз изградњу нових интердисциплинарних курикуларних приступа продукцији и дистрибуцији знања. Технологија може да поједностави и убрза решавање устаљених задатака. Она омогућава развој наставних програма у скаладу са новим социо-технолошким кретањима. Уколико се уз стандардну рачунарску опрему користе и допунска средства, која обезбеђују мултимедијалност презентовања знања, ефекти оваквог учења су искуствено посматрано, много већи него код традиционалног начина школовања. Нове технологије презентују ученику и наставнику богато и корисно искуство које помаже искоришћењу његових потенцијала. Дидактика не може остати оно што је била, а образовна технологијане може постојати и адекватно примењивати без ње. Техника даје моћ, али начин њене употребе одређује њен смисао и вредност за педагошки процес. Кључне речи Мултимедијалне технологије, интерактивна технологија, примена, знање, ефикасност, квалитет 1. УВОД Увођење иновација у васпитно-образовни процес, што значи и у наставу, је реакција на традиционално школско учење. Неопходно је да наставници у настави уносу нова, интензивнија, рационалнија и ефикаснија решења. Наставник помоћу интерактивног учења у целини треба да учини наставу лакшом, разумљивом, занимљивијом и ефикаснијом за ученике, што подразумева наставника као планера, организатора, водитеља, сарадника, креатора и сл. Ученици заједничким радом у групама, у паровима развијају не само своје когнитивне способности, већ се битно унапређују и друштвени (социјални) односи у разреду. У последњих неколико година са масовнијим коришћењем рачунара у школама створени су услови за квалитетније иновирање образовне технологије. Настава са мултимедијалном садржином постоји у наставној пракси дуже време, али је термин мултимедијална настава педагошка категорија новијег датума. Мултимедијски систем у настави изграђује се због потребе функционалне и техничке интеграције бројних и разноврсних медија у настави у систематичне склопове, одатле и назив мултимедијски систем. Проблем овог истраживања је да ли рачунар односно мултимедијалан софтвер као наставно средство и уопште као елеменат нове образовне технологије, може да се уведе у образовање и васпитање деце нижег школског узраста тј. да ли постоје психолошке, интелектуалне и моторичке оправданости за овакав вид учења, и које су последице тј., шта је то што савремене образовне технологије развијају код деце. Акценат је стављен на мултимедијалност и интерактивност програма. Из свега овог закључујемо да је предмет истраживања овог рада - истраживање могућности повећања ефикасности и квалитета предмета основи информатике применом савремених мултимедијалних и интерактивних технологија 2. ГЛАВНИ ДЕО РАДА 2.1 Наставна средства и мултимедија Наставна средства су средства преношења информација и генерализација. Она представљају изворе знања. Једна од најприхватљивих класификација наставних средстава према начину перцепције стварности је: визуелна, аудитивна и аудиовизуелна наставна средства. Употребом наставних средстава наставник ће лакше прилагодити наставу претходним знањима ученика, интересовањима и способностима.
Наставна средства доприносе да се брже модернизују облици, методе и поступци у настави. Захваљујући наставним средствима ученици више уче увиђањем, истраживањем и решавањем проблема, она их подстичу на мобилност и самосталност. Савремена наставна средства обележавају степен чулног сазнања које упућује на ствари, појаве и њихове особине, што омогућава бољи начин учења, услова за трајније памћење, сигурно препознавање и употребу онога што је запамћено. Предности коришћења нових наставних средстава су: олакшано припремање и извођење наставе ученицима се пружа могућност самосталног рада и примена стечених знања у пракси. Избор наставних метода је задатак наставника. Уз правилну организацију и реализацију школског часа, образовни софтвер је прилагођен за коришћење скоро свих наставних метода. На избор наставних метода има утицај: знање и искуство наставника, психичка и моторичка развијеност деце, техничка опремљеност школе. Партиципативне методе учења поред стицања знања омогућују развој способности и вештина, а посебно доприносе развоју когнитивних процеса, захваљујући делању - практиковању одређених радњи. Решавање проблем-ситуација које доводе до когнитивног конфликта, погодују развоју мисаоних способности: кооперативне методе учења омогућују социјалне активности на заједничким задацима, велики степен личног ангажовања и сналажење у социјалном контексту. интерактивне методе, од рада у пару до тимског рада, омогућују разне облике социјалне партиципације и обогаћивање сопственог искуства кроз размену са другима. [3] Мултимедија треба да обезбеди следеће мулти модалитете: мултитаскинг - рад више процеса истовремено, паралелност - медији се могу паралелно приказивати и извршавати интерактивност. Основни медијуми приказавања и носилаца информације су: текст, слике, звук, анимације и видео. Мултимедија представља један концепт који представља повезаност техничких и софтверских димензија. Мултимедија представља једну свеобухватну медијску интеграцију. [1] 2.1 Појам и клсификација образовног софтвера Под појмом образовни рачунарски софтвери подразумевају се готови компјутерски програми, који се могу користити у оквиру садржаја наставе, а који помажу и усмеравају индивидуалну фазу учења. Класификација софтвера је извршена, према следећим критеријумима: 1. дидактичко - методичким критеријумима, 2. педагошко - психолошким критеријумима, 3. кибернетичким критеријумима и 4. информатичко - компјутерским критеријумима Постоје четири начина коришћења компјутера у образовању: 1. компјутер као наставник (вежба, туторски програми, симулације стварање модела, решавање проблема ), 2. компјутер као корисничко средство за рад (претраживање и обрада подаатака, примењени програм, учење, лабораторија.) 3. компјутер као средство које корисник учи да би он учио себе и друге, 4. истраживање и откриће. 2.2 Софтверски алати за израду мултимедијалних презентација Мултимедијалне презентације представљају здружено приказивање текстуалних, сликовних и звучних информација. За израду мултимедијалних презентација постоји више програмских пакета који омогућавају израду разноврсних мултимедијалних презентација. Овде је дат преглед најпознатијих. PowerPoint је програм за израду презентација који је још крајем осамдесетих година прошлог века лансирао Microsoft и стално га усавршавао тако да најновије верзије омогућавају једноставну израду мултимедијалних презентација програмираном променом садржаја. HiperStudio, kreiran u Microsoft-u, сличан је PowerPoint-u, али са нешто већим могућностима за остваривање интерактивности. Macromedia Flash. [10] Flash је моћан софтверски алат, чије је прве верзије лансирала Macromedia, затим преузела Adobe, предвиђен је за израду различитих презентација, од интерактивних веб страница до анимираних филмова.
2.3 Инернет интеракција - мултимедија Данашњи World Wide Web представља комбинацију мултимедије, програмских језика и живе комуникације. Прави је изазов пратити његов развој. Wеб је постао медијум за емитовање. Можете да слушате звучне и гледате видео записе преко Wеба и уживо и претходно снимљене. На пример, Appleov Quick Time Player снима датотеке са ознаком типа.мов и приказује их као "филмове" у малом оквиру на екрану. Quick Time датотеке могу бити веома великеи треба много времена да снимите цео филм пре приказа. Проблем спорог снимања је решен револуционарним развојем способности мултимедије: стриминг медија. У овом случају се звучни и видео записи приказују у току снимања или стриминга на ваш рачунар. Само мало морате да сачекате пре приказа датотеке. RealPlayer додатни модули приказују стриминг звучне и видео датотеке. Веће датотеке као што су интервјуи и говори се добро приказују са Real Playerom. Он је такође идеалан за гледање емисија уживо, конференција, радио и ТВ емисија, концерта итд. Такође постоји и Windows Media Player (слика12). Многе локације вам нуде да бирате који ћете да користите. [5] 3. МЕТОДОЛОГИЈА 3.1 Проблем и предмет, циљ и задаци истраживања Компјутеризација је захватила цео свет. Информације су пронашле бржи пут преношења међу људима. Интернет је масовни медиј данашњице који омогућује бржи проток информација, лакшу комуникацију на даљину, доступност разним садржајима и подацима. У вези са наведеним интересовало нас је колико мултимедијална и интерактивна техологија утиче на квалитет наставе, односно мотивацију ученика и њихова постигнућа и колико је наставници примјењују у настави информатике у школи. То значи да је предмет истраживања примјена мултимедијалне и интерактивне технологије у настави информатике у основној школи. Циљ овог истраживања је утврдити да ли мултимедијска и интерактивна технологија, утичу на побољшање квалитета наставе, уколико их наставници користе у наставном процесу, колико примјена мултимедијалних и интерактивних технологија утиче на мотивацију ученика и њихова постигнућа. Утврдити колико су посматране основне школе из Источног Сарајева опремљене савременом мултимедијалном опремом, утврдити колико наставници поменутих школа, у свом раду на часовима информатике у основној школи користе предности савремене наставне технологије 3.2 Хипотезе и истраживања, методе и технике истраживања На основу циља истраживања могуће је поставити општу хипотезу: Предпоставља се да је примена савремених образовне технологије позитивно утиче на повећање квалитета и ефикасности наставе у основној школи, али да је недовољно искориштена. Осим генералне хипотезе постоји и подхипотеза која произлази из главне хипотезе и гласе: Примена савремених наставних средстава позитивно утиче на повећање нивоа усвојености, позитивно утиче на повећање мотивисаности ученика за наставне активности у основној школи. Опремњеност кабинета мултимедијалном техником у појединим посматраним основним школама. Учесталост примене мултимедијалне и интерактивне технологије на часовима информатике недовољна. У циљу проверавања постављене хипотезе и подхипотезе, а у складу са предметом, циљем и задацима истраживања, у самом процесу истраживања примениће се следеће методе: Методе теоријске анализе, дескриптивна метода и експериментална метода. У истраживању је коришћена техника истраживања, тестирања и анкетирања, а као инструменти тест и упитник. 3.3 Ток истраживања Истраживање је спроведено у ОШ Јован Дучић у Касиндолу, П.П.Његош у И.Илиџи, Свети Сава у И.Н.Сарајеву и Алекса Шантић Војковићи у периоду од априла до јуна 2013. године. Експеримент, иницијално и финално тестирање ученика обављено је у сарадњи са наставницима информатике из поменутих школа, на нивоу одјељења. Испитивање наставника информатике је спроведено групно, на нивоу актива, а ученика на нивоу одјељења по школама. Испитивач је нагласио да је испитивање анонимно и да ће се подаци користити за потребе израде мастер рада. Такође, испитивач је замолио испитанике да буду искрени. Испитаницима је дато упутство за попуњавање упитника. Предвиђено време за попуњавање упитника је било десет минута, што је било довољно времена.
3.4 Иницијално испитивање знања Иницијално испитивање знања ученика у експерименталној и контролној групи врши се због уједначавања приближне еквивалентности. Градиво је узето из програма информатика за ученике 9. разреда. Орјентација је на информатичким знањима које требају имати ученици према стандардима постигнућа на крају основне школе. а) б) Графикон. 1.и 2.. Иницајално испитивање знања контролне (а) и експерименталне групе (б) 3.5 Финално испитивање знања Узорак истраживања, варијабле и уједначенст испитаника а)анкетирање смо извршили у основним школама општине Источно Сарајево, после понављање теме Основни појмови информатике. Разреде смо бирали на тај начин да предзнање и просек ученика буду приближно исти. Школа Број ученика Укупан број ученика Контролна група Експериментална група ОШ Јован Дучић - Касиндо 40 44 ОШ СветиСава И.Н. Сарајево 52 46 ОШ АлексаШантић - Војковићи 38 38 180 170 ОШ П.П.Његош И. Илиџа 40 42 Табела 1. Узорак истраживања - контролна група б) У истраживању се примењује модел експеримента са паралелним групама. Независне варијабле у истраживању су: традиционална настава и мултимедијална и интерактивна настава Зависна варијабла је успешност, постигнуће ученика у традиционалној и мултимедијалној интерактивној настави. в) Приближно уједначавање ученика у експерименталној и контролној групи обавља се у односу на следеће варијабле: општи успех ученика на првом полугодишту, образовни статус родитеља и полна структура разреда. 5 4 3 2 1 Укупно Контролна 54 80 44 2-180 Експериментална 53 77 39 1-170 Укупно 107 157 83 3-350 Табела 2. Општи успех ученика на првом полугодишту 2012/2013. шк.године г) Групе испитаника (Е и К) су приближно уједначене по полној структури и ообразовању родитеља.
4. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА 4.1 Статистичка обрада података Финално испитивање знања извршили смо код ученика завршног разреда основне школе из елементарних информатичких знања на ооснову осам модула - тема. У настави експерименталне групе одржан је час понављања градива помоћу образовног софтвер са интерактивног портала http://www.znanje.org. Контролна група је, међутим, модуле - теме на уобичајен и традиционалан начин рада. Након тога обе групе добиле су исте задатке објективног типа за проверу знања ( тест знања ). Тест садржи од осам задатака. Резултати овог испитивања приказани су у табелама (успешност је приказана у процентима). У финалном испитивању ученици су испитивани у следећим областима: хардвер рачунар, софтвер, програм за писање, програм за рачунање, програм за презентације, Е-mail, интернет и програмирање Посмарајмо графички приказане резултате за обе групе: Графикон 3.: Упоредни резултати теста контролне и експерименталне групе Потврђена је главна хипотеза или претпоставка, односно, констатован је позитиван ефекат експерименталног програма. Резултати завршног испитивања дозвољавају закључак да је мултимедијална настава имала позитиван утицај и значајно се одразила на успех у решавању задатака у предмету информатика. 4.2 Анализа анкете о мотивисаности ученика експерименталне групе Друго питање у анкети гласило је: Да ли је учење помоћу образовног софтвера занимљивије од уобичајног рада на школском часу...? Одговори ученика су очитгледни са графика испод. не свиђа ми се занимљиво је исто је веома интересантно 1% 6% 69% 24% Графикон 4. Анкетирање ученика Графикон 5. Анкетирање наставника
4.4 Анализа анкете наставника информатике табла. а) опремљеност информатичких кабинета савременим наставним средствима: Наставна средства Школа Рачунари Видео бим LCD телевизор Интерактивна табла ОШ Ј. Дучић - Касиндо 12 2 1 0 ОШ Св Сава И.Сарајево 14 1 1 0 ОШ Алекса Шантић - Војковићи 11 1 1 0 ОШ П.П.Његош И.Илиџа 12 1 1 0 Табела 4. Опремљеност школа савременим наставним средствима Школе су солидно снадбјевене савременим наставним средствима, једино свима недостаје интерактивна б) Да ли у реализацији часова информатике користите моделе интерактивне наставе, пошто сте обучени за те облике васпитно образовно града. Одговоре наставника вам приказујемо илустративно на графикону 8. На основу анкете наставника и Графикона 5. може се констатовати да користе мултимедијалну и интерактивну технологију, али не у довољној мјери. 5. Закључак Модели интерактивне наставе се понекад користе у настави информатике у комбинацији са савременом наставном технологијом углавном са садржајима са интернета. На крају можемо закључити да је савремена мултимедијална и интерактивна технологија, темељ савремене наставе, јер се њоме постижу сви квалитети наставе, а самим тиме васпитање и образовање постиже своје максималне ефекте. Мултимедија пружа много више могућности у извођењу саме наставе, као и у ваннаставним активностима, односно у формирању наставних материјала који студентима олакшавају самостално стицање знања. Формирање система који омогућава хибридно учење, односно примену система који обезђедује примену мултимедијалног наставног материјала током извођења класичне наставе, али и у ваннаставним активностима, односно обезбедује сученицима могућност лаксег стицања знања, захтева значајније активности које обухватају припремну обуку наставног кадра, припрему одговарајућег материјала и обезбеђење адекватне инфраструктуре којом се ти материјали дистрибурају ученицима. 6. Литература [1] З.Бојковић, Д.Мартиновић (2011.); Основе Мултимедијалне технологије, Висока школа електротехнике и рачунарства, Београд [2] Мандић Данимир, П. (1996.): Образовна информациона технологија.учитељски факултет у Београду, Учитељски факултет у Јагодини [3] Сузић Ненад, (2003): Појам и значај интерактивног учења, Настава 1 и 2, Бања Лука. [4] Ж. Папић, В. Алексић (2012), Методика наставе Техничког и информатичког образовања, Чачак: Технички факултет у Чачку; [5] Цекуш Г., Наместовски Ж. (2005.): Примена рачунара на наставним часовима. Међународна научно-стручна конференција: Савремене информатичке и образовне технологије и нови медији у образовању, Сомбор. [6] Глушац Д. (2005.): Методичко - дидактичка питања ефикасности наставе информатике, Универзитет у Новом Саду Технички Факултет Михајло Пупин Зрењанин [7] Обрад Аничић, Милица Јанковић (2010.) Могућности Мултимедијалне технологије, Технички факултет Чачак [8] Сузић Ненад,. (2000): Интеракција као вид учења и поучавања. У зборнику Интерактивно учење. Бања Лука: Министарство просвјете, UNICEF. [9] Јамес Гонзалес (2006.): Macromedia Flash Professional, Компјутер Библиотека, Чачак. [10] Јобе Макар, Даннy Паттерсон(2006.): Macromedia Flash 8, Компјутер Библиотека, Чачак. [11] Липовац В. (2002.): Дидактички аспекти коришћења мултимедија у настави и учењу, Универзитет у Новом Саду Технички Факултет Михајло Пупин Зрењанин. [12] http://www.znanje.org/abc.htm, ABC туторијали из информатике за интерактивну наставу Слике (1 12.) које се налазе у раду, узете су из галерије слика са www.google.rs