Aleksandar \aja @IVOT JEVREMOV Komedija
186 Aleksandar \aja ALEKSANDAR \AJA ro en je 1954. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na odseku za dramaturgiju, Fakulteta dramskih umetnosti, 1979. godine. ^lan je Udru`ewa dramskih pisaca Srbije. Bio je direktor Narodnog pozori{ta u Pri{tini 1992/93. godine. Od 1996. godine zaposlen je kao dramaturg Pozori{ta na Terazijama u Beogradu. Autor je desetak pozori{nih komada, izvedenih na scenama u Beogradu i u drugim gradovima Srbije. Za komediju Bitka za Sewak i dramu Jankovac potopqeni svet, nagra ivan je na konkursima Udru`ewa dramskih pisaca Srbije, za 1989. i 1990. godinu. Napisao je tridesetak radio-drama, emitovanih na programima Radio Beograda i Radio Novog Sada. Kao stalni saradnik [kolskog programa TV Beograd od 1981. godine, realizovao je oko pet stotina scenarija u okviru najpoznatijih serija za decu: Kockica, ^ik pogodi, De~je igre, Otkrivalica, @ivot sportskog kowa, Dvorovi Beograda, Atom po atom, Zmajeva biblioteka, Gestovni bukvar, Zooteka, itd...sara ivao je i u Zabavnom programu televizije, dok je za Igrani program napisao scenario za tv film Palanka u planini, prema romanu An elije Lazarevi}, ~ija realizacija zavisi od definisawa finansijske situacije u RTS-u. Autor je scenarija za igranu seriju RTS-a Mansarda, ~ija je monta`a u toku, dok se emitovawe prvih epizoda o~ekuje po~etkom jeseni 2003. godine. U listu Borba napisao je vi{e od dve stotine ~lanaka kao autor kolumne: I to se de{ava. Dobitnik je Borbine nagrade za esej za 1999. godinu. Sara ivao je i u drugim novinama i ~asopisima ( Drama ), objavqivao tekstove na Internet sajtovima; u ediciji Savremena srpska drama objavqena su mu dva dramska teksta: Jezero i Veroneze. @ivot Jevremov wegov je najnoviji pozorini komad.
@ivot Jevremov 187 Aleksandar \AJA @IVOT JEVREMOV Komedija LICA: JEVREM STEVA (OTAC MAKSIMILIJAN MAK) MILE (DR. VASI]) KRISTIN (@ANA, @ULIJEN)
188 Aleksandar \aja SCENA 1. Jevremova soba. On spava na krevetu i hr~e. Kroz {irom otvoren prozor dopire sjaj punog meseca. Negde daleko tu no zavija pas. Jevrem se sporo budi i polako prilazi vratima. Otvara ih. Ulazi Steva, sa putnom torbom u rukama. Stevo?!... Otkud ti? Zdravo Jevreme... Pomeri se da u em, {ta si zinuo, ko da si ugledao vampira? Zna{ li koje je doba? Ne nosim sat... Upravo je otkucala pono} na crkvenom torwu! Uf, jezivo... Ko u filmovima strave i u asa. Uz to je jo{ i pun mesec!... A kurjak zavija na brdu! To nije kurjak, ve} nekakav yukac koji ronda po kontejneru... Nego, kako si mi, kume? Ne izgleda{ najboqe? Trgo si me iz najdubqeg sna!... Ma, jesi li to zaista ti? A, {to ne bih bio ja? Ko da smo te ju~e sahranili! Vreme leti, kume... Ali mi smo te zaista sahranili! Pa, {ta je trebalo?... Da me ko Indijanci ostavite na nekom drvetu da se su{im na vetru? I da mi suri orlovi kqucaju po yigerici? Taman posla! Nikome to nije padalo na pamet... Istina, slinavi Mile je predlagao da te uzidamo u temeqe jedne kafane koja je po~ela da se gradi ispod Novog grobqa, ali gazda nije dozvolio! Ne mogu da verujem... Stvarno bi me sahranio ispod neke kr~me? Gluposti, Stevo, ja to pri~am samo onako, figurativno... Sedi, raskomoti se. Ho}e{ li ne{to da popije{? Daj mi ~a{u vode. Od kad ti pije{ vodu? I ti bi pio da si u mojoj situaciji. Stalno sam edan!
@ivot Jevremov 189 Ho}e{ re}i da vi na nebu pijete samo vodu, a ne viski, votku, pivo...? Jevreme, mi smo na onome svetu, a ne u kafani!... Istina, vodu pijemo samo mi koji smo u Paklu. [ta pri~a{, Stevo? Zar ti nisi u Raju? Bio sam... U me uvremenu, promenila se nebeska situacija. Ne razumem? [ta tu ima da se razume? Do{li novi i {utnuli me iz Raja u Pakao! Ko loptu! Nema{ pojma koliko mi je ao... I dokle }e to da traje? Koje? Mislim, ta... situacija? Ne znam... Uostalom, ja sam odlu~io: vi{e se ne vra}am gore! U Pakao? Ni u Pakao, ni u Raj! Ostajem ovde na Zemqi!... Ne}u, bre, da me {utiraju ko da sam vre}a: malo u Pakao, malo u Raj, pa opet u Pakao. Kako se nekome gore digne, mene negde {utnu! Dosta je toga, vra}am se me u ive...! Pa, jel to mo e? A da tebi, kume, nije mo da krivo {to sam do{ao?... U redu, nema problema, samo reci: odoh ja na ulicu da pla{im prolaznike! ]uti, bre Stevo! Sedi i }uti! Zar sam ja imao boqeg prijateqa od tebe, dok si bio iv? Jevreme, da nisam mrtav, sada bih se rasplako ko ki{a!... Ostavi patetiku, reci mi {ta ima novo? Ide{ li jo{ uvek na pecawe? Idem, tu i tamo... Ina~e, ni{ta se naro~ito ne de{ava... Ponekad mi se ~ini da od tvog umirawa i sahrane nije bilo zna~ajnijeg doga aja u mom ivotu. Preteruje{, kume... Mada, kada se setim svoje sopstvene smrti, zbiqa sam ponosan. Kakav sam samo fantasti~an bol zadao svojim bli wim! Jesi, ali si nam zadao i tro{ak. Tro{ak? Ono malo venaca i ~ituqica po novinama...?!
190 Aleksandar \aja [ta pri~a{? Celu stranu u Politici smo zakupili!... A tek stihovi: wegovo srce prestalo da kuca, zauvek pro{la mu je ivotna karuca! Ni{ta glupqe nisam pro~itao, ni pre, a ni posle svoje smrti! Kume, to je napisao na{ najpoznatiji pesnik! U [umatovcu, znam... Za to ste ga platili pet viwaka i deset s lukom. Deset s lukom?! Taj je pojeo tri porcije krmenadli i oval pr{ute veliki kao slonovsko dupe! Jeftinije bismo pro- {li da smo anga ovali @aka Prevera! Ajde, ne cicija{i, jednom se umire... Da, vide}u da li }ete se i za mene toliko otvoriti. Sad si me podsetio: kad umre{, mogao bih da te ubacim u jednu grobnicu, tamo do mene na parceli... Poznajem onog unutra, ima mesta... More ostavi se ti mog umirawa! Ozbiqno ti ka em, grobnica je ko trosoban stan, ima sve: foteqe, vitrine, komode, televizor, kablovsku... Stevo, ne seri vi{e! Dobro, kume, kako ho}e{... Uostalom, nije lako iveti, znam ja to. Tek kad sam umro, shvatio sam koliko je te{ko biti iv. (Sipaju}i sebi pi}e) Jesi li se predomislio za pi}e? Ajde, sipaj malo... U zdravqe! U ~ije, bre, zdravqe, moronu jedan? Zar ne zna{ da sam umro, treba li o tome da te obavestim i meilom? Izvini, zaboravio sam: za pokoj du{e! Amin... Zna{, Jevreme, dugo sam na nebu razmi{qao o jednoj veoma va noj stvari. O kojoj? O tome da se ~ove~anstvo grdno zajebalo kada je zakqu~ilo da je Zemqa okrugla! Molim? Najozbiqnije, to je izuzetno zna~ajna tema...
@ivot Jevremov 191 Mo da za vas pokojnike, jer nemate druga posla! Mi ovde dole ne znamo gde nam je dupe, a gde glava, a ne da li je Zemqa okrugla ili }o{kasta! Stani malo, slu{aj pa qivo: Zemqa nije ni okrugla ni }o{kasta. Ona je ravna! Kako, bre, ravna? Misli{ li da ja nisam i{ao u {kolu? Jesi kume, u tome i jeste poenta! U {koli su nas prevarili. Tek sa neba mo e jasno da se vidi: Zemqa je ogromna ravna plo~a koju na le ima nose ~etiri yinovske korwa~e! Kako da ne! Tako su govorili i u sredwem veku... I bili su u pravu!... Za{to mi ne veruje{? Pa, da je ona zaista okrugla, svi mi bi sa we odavno poispadali u kosmos! ^ekaj, oladi malo... Da li je ona ravna ili okrugla, to je mo da va no za astronaute kada se vra}aju iz svemira! Za mene koji se niotkuda ne vra}am, to je potpuno svejedno! Nisi, vaqda, do{ao sa neba da me celu no} davi{ kao zmija abu? Uostalom, ne znam za{to pri~am s tobom, a ne spavam... [to se mene ti~e, mo e{ slobodno da se vrati{ u krevet. Mi mrtvaci smo ionako uvek budni. Ne mogu, sad si mi totalno razbio san!... Je li, kume, da li ti stvarno misli{ da se vi{e ne vra}a{ tamo gore? Rekoh ti, ni slu~ajno! Pa, gde }e{ da ivi{?... Mislim, kako }e{ mrtav me u ive? Nije to zbog mene, majke mi, {to se toga ti~e mo e{ ovde da ostane{ do ivotno! Ba{ si velikodu{an. Nisi me razumeo: {ta ako te napoqu neko prepozna, a zna da si mrtav? On }e iv da se prepadne kad te vidi! Za{to? Li~im li ja na vampira? Ma ne, izgleda{ boqe nego dok si bio iv! Eto vidi{... Prema tome, ako }e neko da se prepada, to je wegov problem, a ne moj... I ja sam se prepao kada sam video pono}na izdawa va{ih novina. Pa, to je stra{no!... Yinovski asteroid udara u Zemqu 2019. godine!... Koji, bre, asteroid? Jedino {to od gore mo e da vas udari jeste neki kazan iz Pakla sa vrelim uqem! Kume moj pokojni, ovde novinama veruju jo{ samo odbegli pacijenti sa F odeqewa i duhovi kao ti!
192 Aleksandar \aja Nemoj da vre a{, ja nisam duh! Nego, {ta si? Vampir? (Otvori {irom usta) Vidi{ li negde o~wake? Ja nisam stomatolog...! A ja nisam Franken{tajn, ni Fredi Kruger nego jedan obi~an pokojnik, koji zaslu uje mrvicu po{tovawa, barem od svog kuma. Sad }u se ja rasplakati... Nemoj, tek smo na po~etku komada. Ako sad po~nemo da lijemo suze, sala }e se do kraja pretvoriti u ve{ta~ko jezero!... (Izvu~e {tap za pecawe iz jednog ugla) Da li je mogu}e da jo{ uvek ima{ ovaj {tap? Ko {to vidi{... Kad se danas pojavim s wim na obali, misle da sam se dovezao vremeplovom. Nemoj da se sekira{, ovda{wi pecaro{i nemaju pojma! Imam gore na nebu jednog koji je ispao iz ~amca i udavio se, dok je dovla~io {aran~e od pola kile! Sigurno je pre toga popio gajbu piva... Ma, ne! Nego je s wim u ~amcu bila wegova ena, koja ga je otpozadi mlatnula veslom u glavu! Jadan ~ovek... Jadna ena! Morala da prevesla pola Dunava, da bi on na{ao pravo mesto za somove! I, na{ao ga je, nema sumwe... U stvari, vi ste, zemqani, veoma nervozni! Ti }e{, na primer, kad umre{, tako dobro mo}i gore da se relaksira{, da prosto ne}e{ mo}i da prepozna{ samoga sebe! Neka hvala, ostao bih jo{ malo da se zlopatim me u ivima... Za{to?... Ko da ne{to ima{ u ovom ivotu? Prou~avao sam sam ja sa neba {ta vi radite: vi, kume, ivite izuzetno nezdravo! [ta je toliko nezdravo me u nama, da su se i mrtvaci zabrinuli? Sve! Vi pijete, pu{ite, radite u prostorijama sa ve{ta- ~kim svetlom, u kancelarijama su vam nad glavama joniziraju}i ure aji za detekciju dima, a pogledaj samo malo ovde oko sebe?
@ivot Jevremov 193 (Osvr}u}i se po prostoriji) Gledam, pa {ta? I ni{ta ne vidi{? Vidim tebe! A name{taj? [ta je s name{tajem? Name{taj od iverice!... Pa {ta? Name{taj od iverice je pravi radioaktivni otpad! Ne jedem name{taj...! A tek ku}ne biqke, akvarijumske ribice, pra{ak za sudove, insekticidi, pesticidi, suicidi, najlon kese, dezodoransi, fluor paste za zube... Stani malo! Na televiziji ka u da je fluor zdrav za zube? Za zube da, ali je pogibeqan za srce, plu}a, jetru, bubrege, potenciju... Dobro, dosta vi{e! A da ne pri~am o peni za brijawe, naftalinu, teletabisima, tabletama za kontracepciju... Stevo, umukni! Ne koristim tablete za kontracepciju. U redu, u redu, samo da zna{: ivot u pe}ini bio je i ostao najzdraviji na~in stanovawa u istoriji qudske civilizacije. A, za{to si ti uop{te umirao? Za{to nisi ostao da se zlopati{ ovde sa nama, na ovome svetu, me u tolikim silnim nezdravim ure ajima? Ko da je mene neko pitao kad }u da umrem? Stiglo me, i gotovo! To ti je to! Pa, dobro, i {ta sad ho}e{? Da se umesto tebe ja vratim na nebo da igram basket sa mrtvacima? Ma ne, ja sam, u stvari, hteo ne{to drugo... Koje drugo? Vidi{, ima jo{ jedan razlog za{to sam do{ao na Zemqu. Znao sam da ne{to muti{, ~im si mi rekao da pije{ samo vodu.
194 Aleksandar \aja Nije stvar u pi}u. Re}i }u ti iskreno: do{ao sam da se o enim! Molim? Moli Boga za zdravqe! Dobro si ~uo: ho}u da se enim! Gde da se eni{? Ovde, normalno... Kako to misli{, ovde, normalno? [ta je tu nejasno? ^ekaj, polako.. Ti si, da ka emo, mrtav? Pa {ta? A, hteo bi da se o eni{ sa... da ka emo, osobom enskog pola, koja je iva? Ja ni{ta ne razumem o ~emu ti govori{... Molim te pre i na stvar. Pa, kako, Bo e mi oprosti, jebo te Bog blesavi, kako ti kao mrtvac da se o eni{ sa ivom enom? Jevreme, ja sam zapawen ovakvom tvojom diskusijom... Ne misli{, vaqda, da sam si{ao sa neba kako bih na{ao enu mrtvaca? Pa, toga gore imam na svakom }o{ku! Stani, stani, evo jedno prakti~no pitawe: na primer, na e{ enu? Da, i? Gde }ete da ivite? Normalno, gore. U Paklu? [ta fali? Kako, bre, {ta fali? Koja }e ena danas pristati da ivi u Paklu? Jevreme, moram ne{to da ti priznam: nije ni Pakao vi{e ono {to je nekada bio... Ho}e{ da ka e{ kako u wemu vi{e nije vru}ina? Jeste, samo, sada imamo bazene, a stanovi, samoposluge, kancelarije sve je to, kume, danas u Paklu klimatizovano!
@ivot Jevremov 195 (Dugo ga i zapaweno gleda) Pakao je klimatizovan, jel da...? Kao {to ti rekoh sto posto! Mora da jo{ uvek sawam... Ma, kakvi sawa{, budan si da budniji biti ne mo e{! Samo si malo iznena en. Pa dobro, neka ti bude. Ne enim se ja, nego ti, {ta me briga, na kraju krajeva, samo se pitam: odakle ti uop{te ideja za ovakvu grandiozno monumentalno idiotsku budala{tinu?! Iz novina, kume! ^itate gore novine? Pa {ta? Ako smo mrtvi, nismo nepismeni! Ako ba{ ho}e{ da zna{, na Nebu ima vi{e u~enih qudi, nego me u vama na Zemqi. Na primer, Homer, Ajn{tajn, Josip Broz Tito... Dobro, dobro ne elim da polemi{em, ali, ipak mi reci: {ta si to tako famozno pro~itao da se odlu~i{ na takvu radikalnu promenu u svom posmrtnom ivotu? Pa, evo, bi}e da je to iz nekih novina, jo{ od pre par godina. ^itao sam da je u nekom selu u Srbiji, mislim da se zvalo Gorwa Dobriwa kod Po ege... Dakle, u tom selu ima puno neo ewenih mladi}a, za koje je stigla grupa udava~a iz Ukrajine. I {ta ho}e{? Da se o eni{ Ukrajinkom? Kojom Ukrajinkom? O ~emu ti pri~a{? Sam si rekao da si ~itao... Da, ~itao sam, ali, to mi je samo dalo ideju kako treba da se o enim. Pa, s kojom bi ti to? Zna{ ti vrlo dobro, kume... Nemam pojma, ~ove~e... Ho}u wu! Koju wu? Moju Kristin...! Stevane, ne samo {to si mrtav, nego si i lud!
196 Aleksandar \aja Zatamwewe. A ti si zbog Kristin qubomoran na mene, oduvek si to i bio! Ja qubomoran? Jesi li zaboravio zbog koga si oti{ao na onaj svet? Bilo pa pro{lo... Uostalom, koliko se samo tek ona, jadnica, nasekirala. (Ironi~no) Nasekirala se grdno... [ta se ti buni{? Ja se, barem, nisam ko ti enio, pa se onda uspani~eno nakon tri meseca razvodio, ko da be im ispred nabujale reke! I jo{ sam ti, na nesre}u, bio kum u toj kataklizmi. Ali, ja nisam zbog toga pao sa kru{ke! Zato {to se ti u ivotu nikuda nisi pewao, nisi stremio visinama samo si ~u~ao na obali i pecao ribu! U redu, ne}u da polemi{em sa mrtvacem. Ho}e{ da se o eni{ sa Kristin i da je povede{ sa sobom u Pakao? Ba{ tako. E, ne}e mo}i Za{to? Zato {to se tvoja draga Kristin u me uvremenu udala. Kako udala?! Zar se nesre}nica nije nad mojim grobom, grcaju}i u suzama, triput zaricala da }e oti}i u manastir? Bo e, Stevo, to je iz [ekspira! Pome{ao si Hamleta, Ofeliju i Kristin! Zar ne zna{ da se suze i re~i nad grobom ne ra~unaju, one su za medije i {iru familiju... Udala se, kume, toliko se definitivno udala, da joj ne pada na pamet da ode, ne u manastir, nego ni do samoposluge! Jadnica, mora da je to u~inila u trenucima najdubqeg o~aja i samo}e... I, za koga se udala? Jesi li siguran da eli{ da zna{? Samo ti meni reci, u dubini svoje hri{}anske du{e ja sam joj ve} oprostio. Udala se za slinavog Mileta! Za Mileta?! Kurvo nad kurvama, dabogda crkla...!
@ivot Jevremov 197 SCENA 2 Scena je zatamwena. Na proscenijumu stoji Jevrem, osvetqen jednim reflektorskim topom. (U publiku) O tome kako se postaje bogat u zapadnom svetu kru i otprilike ovakva pri~a: Mali Rokfeler bio je veoma pametno, marqivo i preduzimqivo dete, jo{ od malih nogu re{eno da se posveti velikom biznisu. Jednoga dana, {etaju}i se po Menhetnu, nai e na jabuku otpalu sa grane. Gle, pomisli, od ovoga bi mogao da napravim kapital. Re~eno u~iweno! Ode na pijacu i proda jabuku. Od tog novca kupi dva krompira. Onda trampi dva krompira za pola kese pirin~a, pirina~ za pola kese bra{na, a bra{no za dva zar ala eksera... Tada mu umre deda i ostavi milion dolara... Znate, kada sam upoznao Stevu, bio sam direktor velike firme i sve je izgledalo dobro, ba{ kao da }u i ja nai}i u ivotu na nekakvu zlatnu jabuku... naravno, tako je izgledao sve dok se Steva nije pojavio. Bio je to po~etak na{e sigurne propasti, koja je wega odvela na nebo, a mene s neba spustila na zemqu. Ali, idemo redom: dakle, toga dana sedeo sam mirno u svojoj kancelariji, o~ekuju}i jednu va nu po{iqku, kad... Scena se osvetli. Vidimo da je to direktorska kancelarija. Jevrem sedne za svoj direktorski sto, u direktorsku fotequ. Za~uje se kucawe na vratima i u e Steva! Dobar dan. Ej, stigao si. U i! Da u em? A, {ta bi drugo? Mislio sam... da sa~ekam. Koga? Mislim, ako je gu va... Nemam pojma o ~emu govori{!... U i i sedi! Gde si do sada, ~ekam te celo prepodne. Mene?! Ne, ve} tvog brata blizanca! Gu va u saobra}aju...
198 Aleksandar \aja Gu va u saobra}aju, gu va na ulici, gu va na poslu, totalno sam izgu van od ovog ivota! Kad }e, bre, neko jednom da me ispegla kako treba?... Ho}e{ li ne{to da popije{? Da popijem? Ne znam, mo da... Mo e viski? Mo e... Kristin!... U e Kristin, sekretarica. Steva sko~i na noge buqe}i netremice u wu! Izvolite, {efe. Daj nam ovde malo viskija i dosta leda, za mene i mog kolegu, samo brzo! Odmah, {efe. (Iza e. Steva sedne) [ta ka e{ za moju sekretaricu, Kristin? A?... Reci ne- {to?... Ho}e{ li da je tuca{? Ne... da... Da ili ne? A? Kristin ponovo u e sa viskijem i ledom. Steva opet sko~i na noge buqe}i u wu. Ona poslu i viski. Izvolite. (Stevi) @elite li sa jednom, ili sa dve...? [ta sa dve? Sa dve kockice leda? Mo e...! Mo e... sa koliko? Sa jednom... bi}e dovoqno. Izvolite. Prijatno. (Iza e. Steva sedne) Ipak bi da je tuca{... @iveli, kolega! @iveli!... Uf, ala je jak ovaj viski. Ko lava iz {kotskog vulkana!
@ivot Jevremov 199 Ha, ha, ha! Volim duhovite saradnike!... Jedino {to u [kotskoj nema vulkana, ali ko ih jebe... Koga...? Vulkane, bre!... A sad, ho}emo li o poslu? Da, naravno.. Da vas pitam: ova va{a, gospo ica Kristin, ona je verovatno... iz [vedske? Razume se, odakle bi bila? Vitka, plava, visoka... A iz kog dela [vedske? Iz Qiga, naravno... Iz Qiga... u [vedskoj? Da, malo iznad Stokholma. Nisam ~uo za Qig kod Stokholma... Jel ti to mene zajebava{? Za{to? Zato {to ona nije prirodna plavu{a nego farbana, zato {to nije iz Qiga kod Stokholma nego iz Qiga kod Qiga i zato {to se ne zove Kristin, nego Milovanka! A, tu gre{ite. Gde gre{im? Ona se zove Kristin, definitivno. ^ove~e, vaqda ja znam kako se zove i iz kog sam je sela doveo. Dao sam joj ime Kristin, jer sam veliki qubiteq onog mjuzikla: Fantom londonske opere Jel ti sad jasno? Jasno mi je od po~etka. Od momenta kad sam je prvi put ugledao! Dobro, dobro, vidim da je tebi do zezawa, ali ja nemam vremena. Reci mi, koliko si doneo? Koliko?... Steva sve donosi do kraja. Sve si doneo? Sve! To je dobro. Vrlo dobro. Pare na sto! Evo, samo da izvadim nov~anik: dvesta dinara, ~etiristo, {esto... ^ekaj malo, {ta to radi{?
200 Aleksandar \aja Vidite, vaqda, brojim pare. Da li ti to mene zeza{? Ne razumem... Koji, bre, nov~anik, gilipteru jedan! Stavi na sto tu torbu koju si doneo sa sobom! [ta }e vam moja torba? Vadi lovu iz torbe! Ali... nema nikakve love u mojoj torbi. O ~emu ti to? Kako: nema love?... [ta ima{ unutra? Jednu kwigu, novine, burek sa sirom... (Nakon du e pauze) A da li ti ho}e{ li da ovog trenutka od tebe napravim burek s mesom!?... Seqa~ino jedna, misli{ li ti zaista da mene mo e{ da isplati{ tim papiri}ima iz tvog bednog nov~anika? Zna{ li ti ko sam ja, bre? ^ita{ li tabloide? Prati{ li utu {tampu?... Da li ti gleda{ televiziju? Ne znam na koji kanal konkretno mislite... Na kanal: Horor ti vi! Nikad ~uo, ja gledam uglavnom porni}e... Ali, ne razumem, koliko to zapravo ko{ta? Tupamarosu jedan, rekao sam tvom gazdi jasno i glasno: sto hiqada na ruke, odmah, u ke{u! Molim? Sto hiqada dinara za... dva yaka cementa? Kakvog, boga ti, cementa? Ho}e{ da te zacementiram u neki most? Sto hiqada evra i posao je va{! Koji posao? Dokle }e{ da se pravi{ lud? Ja sam ceo svoj mukotrpno ste~eni ugled zalo io na najvi{em mestu da tvom gazdi uguram taj tender atimidolazi{ sa burekom u ta{ni! Jesi li ti, bre, normalan? U e Kristin. [efe, ima li dovoqno leda? Mar{ napoqe! Razumem, {efe. (Iza e)
@ivot Jevremov 201 Slu{aj ti, kako se zove{... ^ekaj, ~ekaj... Kako mo ete ovako da izmar{irate napoqe gospo icu Kristin? Molim!?... To nije u redu. I ona je qudsko bi}e i ima pravo makar na gram po{tovawa i ne nosti. Slu{aj ti... Ime mi je Steva... Drago mi je, moje je Jevrem posledwi put te pitam: gde su pare? Rekoh, u nov~aniku... (Jevrem sko~i, uhvati ga za grlo i po~ne da ga davi!) Umri mu{ki, bedni~e! (Poku{avaju}i o~ajni~ki da do e do vazduha) Ali, za{to?... Ja sam samo hteo... da uplatim... za cement. (Naglo ga pusti) Za {ta? Za cement... Za cement?!... Da li ovo tebi li~i na cementaru? A, da li je ovo broj 96? Ovo je 69, idiote jedan! I ovo nije cementara, nego ozbiqna firma!... ^ekaj, kako re~e da se zove{? Steva. Steva?!... Pa, {to }uti{? Ja ~ekam Gipsanog!... Mar{ napoqe, klo{aru jedan! Ponovo u e Kristin. Stigao je gospodin Gipsani... Kona~no, hvala bogu. Neka u e! Razumem, {efe... Izvolite, gospodine Gipsani. Kristin se okrene unazad i otvori vrata. U tom trenutku se kroz otvorena vrata uka e cev automatske pu{ke. Steva spaziv{i cev, muwevito sko~i na Jevrema i obori ga na zemqu! Jevreme, pazi metak...! Za~uje se gromoglasna rafalna paqba iz automatske pu{ke. Zatamwewe.
202 Aleksandar \aja SCENA 3 Jevrem je osvetqen jednim reflektorskim topom. (U publiku) I tako smo se Steva i ja upoznali. Videli ste i sami: spasao mi je ivot, {ta sam drugo mogao nego da ga prihvatim pod svoje okriqe. Naravno, ja sam ostao bez mogu}nosti da se obogatim, jer su me nakon te pucwave maknuli sa polo aja, ali, takav je ivot: boqe bez foteqe, nego bez glave. Kristin je, razume se, odmah nestala bez traga i glasa, a Steva i ja smo po~eli da idemo na pecawe. ^ak mi je postao i kum na ven~awu, zamislite! Istina, taj brak je trajao samo par meseci, da li zbog Steve, zato {to je bio baksuz, ili zbog nepovoqnog polo aja zvezda koji nas je pratio od samog po~etka, sada je svejedno. Bilo kako bilo, nakon razvoda nastavili smo da idemo na pecawe, kao da se ni{ta nije desilo. ^ak je i riba radila boqe nego ikad! Onda nam se jednog dana prikqu~io i moj drug sa }o{ka, a sada dobrostoje}i privatni ugostiteq, slinavi Mile, koji nas je poveo na jedno svoje specijalno mesto, na kome }emo se namlatiti ribe kao nikada u ivotu!.. Razume se, od ribe nije bilo ni{ta, a mi smo se, odmah nakon pecawa, gotovo jo{ u rano jutro, vidno razo~arani obreli u wegovom kafi}u... Scena se osvetli. Vidimo Stevu, Mileta i Jevrema za stolom u potpuno praznom kafi}u. Mile donosi tacnu s pi}em i stavqa ~a{e na sto. Tiha muzika iz ukqu~enog televizora na zidu. Pla}am {ankericu ko da je direktor banke, a moram sam da donosim pi}e! Jo{ je rano, vidi{ da nema ive du{e. Nije wen posao da procewuje kad je rano, nego da bude ovde u devet sati!... Tako mi i treba: lepo mi je otac uvek govorio: Mile, sine, nemoj ni{ta da kre{e{ sa platnog spiska! Ali, eto, ko ne slu{a oca, ovako prolazi... @iveli! @iveli! @iveli... Mile, da te pitam ne{to: imali na onom tvom mestu, na kome smo ceo dan kupali gliste, uop{te ribe? ^ega treba da ima u reci, ako ne riba?
@ivot Jevremov 203 To sam ba{ hteo tebe da pitam. Koliko sam ja zapazio, plivale su samo najlon kese, automobilske gume i kurtoni! I komarci, koji su mi isisali i ono malo krvi {to mi je ova nova vlast jo{ ostavila u organizmu! Ona prethodna je kao bila mnogo boqa? Ako ni{ta drugo, zapra{ivala nas je triput dnevno, a komarca si mogao da vidi{ samo u zoolo{kom vrtu. Toliko su nas zapra{ivali, da smo od sre}e skakali u Dunav, i to sa Pan~eva~kog mosta! Sada vi{e ne}ete sami da ska~ete, nego }e vas bacati u vodu kao prve ma~i}e! Uf, sve se pla{im... Od koga sam dobio kafi}? Od onih, ili od ovih? Ako si dobio kafi}, ne treba da dobije{ dizenteriju!!... Ceo dan si nas zavla~io u onoj baru{tini: kao, sad }e riba, samo {to nije, udara ~im iza e sunce blebetao si ko da si jedino ive bi}e s jezikom na ovoj planeti! Nisam ti ja kriv {to ne ume{ da peca{... (Izduva nos u maramicu) Kako da pecam pored tebe, kada si ceo dan izduvavao nos, ko slon!.. Treba SIDU da dobijem od tvojih slina! SIDA se ne dobija od slina. Ne znam ja od ~ega se ona dobija... Ali, da si slinavi Mile, jesi! Dobro, oladite malo... Jevreme, da zna{: ako od wega navu~em neku bole{tinu, tebe }u da ubijem! [to si mi onda uop{te i spasavao ivot? Zato {to nisam znao s kim se dru i{... (Ustane) Idem da pi{am. (Ode) Gde si na{ao ovog romboida? [ta mu fali? Lud je.
204 Aleksandar \aja I ti si lud, pa se dru imo. Jevreme, nemoj da mi staje{ na muku. U o~ajnoj sam situaciji. Rasplaka}e{ me: dobio si kafi}, dobio si novi stan, pun si love {ta ja treba da ka em? Jevreme... dala mi je nogu. Ko? Moja ena. Spetqala se sa instruktorom vo we! Opet? Kako: opet? Pa, zar pro{li put nije tako e pobegla sa instruktorom vo we? Ma, ne. Ono je bio instruktor baleta!... Ali, vratila se. Vratila se, jer je taj bio peder! Mo da je i ovaj peder? Nije! Proverio sam: pre no {to je postao instruktor vo we, snimao je porno filmove. Da samo vidi{ koliki mu je! Koji te je avo terao da je upisuje{ u auto {kolu? [ta sam drugo mogao? Sve wene drugarice imaju i {valere i voza~ke dozvole. Kako da se samo ona izdvaja iz Novog svetskog poretka? Ako si sve to znao, za{to sad slini{? Zato {to mu je ve}i od mog...! Mile, tebi je potreban psihijatar. Vra}a se Steva zakop~avaju}i {lic. Sedne za sto. U tvojoj klowi samo {to aligatori ne po~nu da izlaze iz {oqe... (Gleda u ukqu~en televizor na zidu iz koga se ~uju zvuci turbo-folka) Kolke noge, jebo te...! Nije ni ~udo {to dobro peva! Ti kad vidi{ enske noge du e od pola metra, odmah ti sko~i {e}er!
@ivot Jevremov 205 Noge kao {to je imala Kristin, od onda jo{ nisam nigde video... Ne spomiwi Kristin...! U redu, ali nemoj ni ti da me zajebava{ za enske noge. Ko da ne znam kakav si kad popije{... E, tu si, prijatequ, u pravu: Jevrem kad pije, ne zna koje je godi{we doba napoqu. [ta se ti javqa{? Nema bandere u ovom gradu o koju pijan nisi razbio glavu! (Netremice buqi u televizor) Ej, gledajte ovu: tanga! Nije tango, nego turbofolk! Mile, dok ti ne{to ukapira{, na Zemqi }e se ponovo pojaviti dinosaurusi. Ostavi se ti zoologije... To je paleontologija! [ta god da je, izumrlo je. Ono {to ova plavu{a ima me u svojim nogama daleko je od umirawa! Nisam ja ni mislio na wene noge. (Prete}i ustane) Nego na ~ije? Stevo, nemoj da se lo i{ na Mileta... Sad }u ja tebi da opi{em gospodina Mileta, pardon, druga Mileta. On ti je prava ma~ka, ta~nije, ~ovek ma~or! Gde god ga baci{, uvek se do~eka na noge! Nisam vas doveo ovamo da se vre amo. Poznajem ja takve... Jedan sli~an wemu stanuje ispod mene. Totalni ludak, stalno mi {aqe komunalne inspekcije! Ka e da mu, dok sedi na svojoj {oqi, od gore iz mog stana kapqe voda na glavu. [ta ja imam s tim? Meni ne kapqe ni{ta, a wemu ako se ne dopada meteorolo{ka situaciju, neka lepo nad klozetskom {oqom ra{iri ki{obran! Pa jeste, uvek treba vr{iti veliku nu du ispod ki{obrana...
206 Aleksandar \aja Nemoj da se pravi pametan! Kladim se da je i tvoj tata bio neki ma~or, kao i tata onog od ispod mene. Wegov otac, pokojni [aranovi}, u to su se svi zakliwali, 41 e je oti{ao u ~etnike! Kad ono, posle rata, ni mawe ni vi{e, matori [aranovi} dobi partizansku spomenicu! A wegov sin, [aranovi} mla i, danas je demokrata i neustra{ivi borac protiv komunisti~ke tiranije! Da triput pobaci{, iako si mu{ko! Ja sam uvek bio ~ist i dosledan, kako u politici i u ivotu! Dosledno si mewao stranke, ko kanale na televizoru!... (Naglo ustane) Izvinite, ali opet moram u tvoju klowu, da se borim s aligatorima! [ta si nam to dao da pijemo? (Iza e) (Za wim) Ricinus kolu, pametwakovi}u! (Off) Stigla sam, gazda...! U e Kristin, ali, ovoga puta druga~ije obu~ena, sa druga~ijom frizurom i ofarbana u crno! (Zgranut, sko~i na na noge) Kristin...!? Ti, {efe...? Kakva Kristin? To je @ana. Kud si, kurvo, nestala? Hej, kako se to ophodi{ prema mom personalu? Nisam nestala, {efe, jednostavno sam morala da odem. Je li? Zato {to si namestila da me skewaju? Nisam ja ni{ta namestila. Ne la i, olo{u, misli{ da se posle nisam raspitao ko ti je de~ko i za koga radi? Ostavi wega na miru, neka mu je laka zemqa. Skewali su ga pro{le subote. Polako, bre, Jevreme, ne diraj mi {ankericu @anu... Ako je ona @ana, ja sam @ozefina!... Pevaj, pti~ice!
@ivot Jevremov 207 Ti si lud, Jevreme... Stvarno? A, mo da }u tek da poludim: i ti }e{ morati da mi objasni{ odakle se vas dvoje znate. [ta to tebe briga, pusti devojku na miru. Briga me je, i te kako! Kancelariju su mi izre{etali kao {vajcarski sir ajasamsespasao samo zahvaquju}i Stevinom muwevitom reagovawu. Sam Bog ga je poslao toga dana kod mene... (Dohvati bejzbol palicu sa zida i podigne je uvis) Pri~aj @ana, ina~e }u da mu razlupam kafi}, ko dete zve~ku! Ja nisam ni{ta kriva! Ne pitam ko nije, ve} ko jeste kriv? Kako su u{li od pozadi, kroz magacin, a?... Ko je, pored nas dvoje, jo{ imao kqu~eve od tih vrata? Ne znam, {efe, kunem se u brata. Kristin, znam da su ti brata skewali u Budvi jo{ pre sedam godina. Mislila sam na brata od tetke... A ja mislim da }u ti glavu narendati ko kupus za salatu! Ho}u ime, kowu jedan...! Jevreme ne mo e{ osobi enskog pola da ka e{ kow nego kobila! (Udari palicom po polici sa fla{ama na zidu, koje se razlete u parampar~ad!) Kristin, pardon, @ana, slede}e {to je na redu, jesu tvoje ve{ta~ke trepavice! Stani, re}i }u ti!... On je! Ko? (Poka e na Mileta) On! @ana, koji ti je...? On mi je rekao da ih pustim otpozadi ili }e da nas skewaju oboje! Jevreme, posledwi si moron ako poveruje{ jednoj kurvi...
208 Aleksandar \aja Ulazi Steva sa, o~igledno na brzinu navu~enim pantalonama, sa pi- {toqem u ruci prete}i uperenim, ~as ka Miletu, a ~as ka Jevremu. Reci jo{ jednom da je kurva, prosvira}u ti metak kroz levo oko! ^ove~e, nemoj u levo, na wega boqe vidim! Ga aj u desno! Ne mo e... Pi{toq zanosi na levo. (Jevremu) A ti, odmah spu{taj tu mo~ugu! Stevo, nisi u toku, to je palica za bejzbol. I te kako sam u toku, Jevreme! Kristin je sam an eo poslat sa neba da me spase od ovozemaqske bede i ~amotiwe. Pu{taj je, ina~e... [ta, ina~e? Zar ne vidi{ {ta se de{ava? Ona se vi{e ne zove Kristin, nego @ana; zatim: ona i slinavi Mile su u komplotu, wih dvoje su mi namestili onu pucwavu. Hteli su da me ubiju, Stevo, kume moj! Zar ti nisam rekao da ne veruje{ jednoj... (Steva uperi pi{toq na wega) Dobro, dobro, ne}u vi{e da pri~am, dogovorite se sami. Jevreme, posledwi put: spu{taj tu mo~ugu za bejzbol! Ali, oni su... (Repetira pi{toq) Na koje oko slabije vidi{? Jebo te, da li sawam? Ne sawa{, sileyijo, nego ne veruje{ u qubav na prvi pogled! Ti si ~ovek bez du{e, bez emocija, ti si kao vre}a napuwena vazduhom, kao graftcepelin! (Mazno pri e Stevi i privije se uz wega) Du{o, vodi me odavde. Odmah! Tvoja sam! Jevreme, zbogom! Stevo, dru e moj, prijatequ, stani, pokaja}e{ se...! @ana, Stevo, ne ostavqajte me sa ovim psihopatom. Sna}i }e{ se ti gazda. Uostalom, zna{ i sam da ti je kafi} zreo za kre~ewe. (Stevi) Srce, kuda }emo na medeni mesec?
@ivot Jevremov 209 Kuda god ti po eli{, qubavi. Jo{ od onog dana kada sam te prvi put ugledao u Jevremovoj kancelariji, sawao sam te svake no}i. Kona~no, san je postao java, i ja sam opet ~ovek, a ne duh. Kud god po eli{, qubavi, Kristin, moja Kristin... Zbogom, Jevreme, ostalo je }utawe... Steva i Kristin krenu ka izlazu sa scene. Ona se na samom izlasku okrene i isplazi jezik obojici, prvo Jevremu, pa onda Miletu. Iza u. Samo ti citiraj Hamleta, glupi Stevane. Zavr{i}e{ kao on...! Neverovatno! Da sam ju~e umro, nikada ne bih poverovao da je ovako ne{to mogu}e. Svejedno ti je. Umre}e{ danas. ^ekaj, da li ti jo{ uvek misli{...? Mislim, Mile, i te kako mislim!... (Krene s podignutom palicom ka wemu) Ne! U pomo}! Policija, policija...! Mile u panici istr~i sa scene, histeri~no vri{te}i. Jevrem se zaustavi, a onda po~ne da se smeje na sav glas. Dobro, a sada da ovde napravimo neki red... Dohvati podigne palicu i po~ne da ru{i i lomi sve oko sebe. Zatamwewe.
210 Aleksandar \aja SCENA 4 Jevrem je osvetqen jednim reflektorskim topom. Govori u publiku. I tako, Steva je nestao s Kristin, Mile je iz razumqivih razloga prestao da mi se javqa, a ja sam ostao sam. Nakon par meseci, samo}a mi postade nepodno{qiva. Shvatim: vreme je da posetim psihijatra... Scena se osvetli. Vidimo da se Jevrem nalazi u psihijatrijskoj ordinaciji. Le i na kau~u, dok je kraj wega doktor Vasi}, koji ima duga~ku bradu i nao~are sa ogromnom dioptrijom. Po wegovim pokretima da se zakqu~iti da on kroz te nao~are ba{ i ne vidi bog zna {ta. DR. VASI]: [ta vas mu~i: strah, nesanica, stezawe u grudima, anksioznost, hipohondrija... Molim...? DR. VASI]: @elite li da ponovim? Da, ako vam nije te{ko... Samo polako, molim vas, pro iveo sam u asne trenutke usamqenosti i o~aja dok nisam zakucao na vrata va{e ordinacije. DR. VASI]: Nema problema, dakle: strah, stezawe u grudima, anksioznost... Uzgred, doktore, samo jedno pitawe: za{to su vam vrata ordinacije tako... kako da ka em, muzgava? DR. VASI]: Ne razumem... Muzgava, {trokava... pere li neko ta vrata u ovoj ustanovi, ili ona slu e samo zato da po woj seru muve? DR. VASI]: Vi niste normalni, gospodine... Naravno da nisam, zato sam i do{ao u va{u ludnicu! A, vi ste prqavi i nemate pojma! Kako ste uop{te dobili tu diplomu {izofrenije? DR. VASI]: Psihijatrije, gospodine! Na to sam i mislio! Kakav, bre, strah, kakav doktor Fjord... DR. VASI]: Doktor Frojd! Za{to vi~ete? Ako sam lud, nisam gluv! DR. VASI]: Uop{te ne vi~em, samo vas molim da pre ete na stvar. Imam sastanak sindikata.
@ivot Jevremov 211 Vaqda je va niji pacijent od va{eg pi{qivog sindikata. Se}ate se {ta je govorio drug Tito: Pacijent je na{e najve}e bogatstvo! DR. VASI]: To je govorio drug Lewin i nije rekao pacijent, nego ~ovek! U ~emu je razlika? ^ovek, pacijent... jo{ je [ekspir rekao: Ceo svet je ludnica... DR. VASI]: Rekao je: Ceo svet je pozornica! Od kad se vi lekari razumete u pozori{te? DR. VASI]: Oduvek! Skoro svaki moj pacijent ima neke veze s pozori{tem. Jedan je glumac, drugi je rediteq, a tek pisaca {to ima od wih naprosto ne mogu da se odbranim! Stalno mi donose svoje tekstove, ko da sam dramaturg pozori{ta, a ne psihijatar! Doktore, da se razumemo: nisam ovamo do{ao da me zamajavate s pozori{tem, nego da predo~im svoj slu~aj: stra{no sam usamqen. DR. VASI]: To ste mi ve} rekli. Usamqen sam ko ova na{a jadna i napa}ena zemqa na brdovitom Balkanu!.. Kakva je ovo zemqa, doktore? [ta se ovo doga a? Neko radi kao mrav i nema ni za kiselu vodu, a drugi ne radi ni{ta a letuje na Balegarskim ostrvima! DR. VASI]: Balearskim, gospodine... Ne prekidajte me, doktore, ja sam pacijent i ne smete da me nervirate! DR. VASI]: Ne smete ni vi mene! [ta mislite da je lako svaki dan slu{ati va{e alopojke? Dosta mi je toga! Kad god neko od pacijenata po~ne da pri~a o Srbiji, meni po~ne da se ko~i vrat. Ajde da mi se ko~i ne{to drugo, ali vrat za koji }e mi to?... I{ao sam kod fizijatra, on me poslao reumatologu, a reumatolog psihijatru!... ^ekajte malo, ka em, ja sam psihijatar!... Nema problema, ka e reumatolog, zato vas i {aqem psihijatru... (Zvoni telefon. Dr. Vasi} podigne slu{alicu) Molim?... Recite, sestro... [ta pita primarijus Prpi}?... Da me upi{e, za {ta?... Za sviwu?... Kakvu sviwu?... Holandsku, belu?!... Sestro, jeste li vi pri sebi?... Ma, koji sindikat, kakva iva vaga? Jesam li zato proveo dvadeset
212 Aleksandar \aja godina u ovoj ludari da me upisujete za sviwu, i uz to jo{ i holandsku?...ako ve} ho}ete da me za ne{to upisujete, upi- {ite me za obi~nog srpskog vola!... (Zalupi slu{alicu) Jeste li videli, gospodine, {ta mi rade? Definitivno }u da podilkanim od wih! Lezite vi ovamo, a ja }u da se uvalim u tu fotequ. DR. VASI]: Ne mo e! Ja sam doktor, a vi ste ludak... to jest, pacijent! Opet vas pitam: za{to ste do{li kod mene? Jel ne mo e da vam se digne? Sva{ta! Di e mi se i na promaji! DR. VASI]: Onda je sve u redu. Ni{ta nije u redu!... Bolestan sam, doktore, da bolesniji ne mogu biti! DR. VASI]: Ako je tako, idite odmah na Novo grobqe, za{to da gubite vreme... Jedan moj kolega se tako premi{qao: da li da se le~i, ili da umre. I, na kraju, {ta bi: odapne mu te~a, on izgubi mesto u grobnici, voza{e ga od grobqa do grobqa i napokon ga sahrani{e na nekoj ~uki do koje mo e{ da stigne{ samo helikopterom! Kako vi umete da smirite ~oveka... Ko da ste psihijatar. DR. VASI]: Ako sam psihijatar, nisam la ov. Retko ko umre, a da prethodno ne poludi... Eto, na primer, Hemingvej: ka u da je pred kraj ivota razgovarao s jednim drvetom, na kraju livade iza svoje ku}e u Ajdahu. Dolazio bi svog omiqenog drveta, sedao u hlad i po~iwao s wim da govori. Kad su ga pitali za{to se tako pona{a, Hemingvej je odgovorio: Po{to sam u ivotu razgovarao sa toliko qudi i uvideo da to ni~emu ne slu i, {ta mi je drugo preostalo nego da pri~am s drvetom? Potpuno razumem Hemingveja... Nas dvojica imamo puno sli~nosti. DR. VASI]: I vi pi{ete? Ne, ja razgovaram s tramvajima! DR. VASI]: Kakvim tramvajima? Obi~nim, praznim tramvajima! DR. VASI]: Zanimqivo... Preferirate li neku posebnu liniju, ili...
@ivot Jevremov 213 Ne, samo mi je va an razgovor, ni{ta vi{e. Mo e da bude dvojka, sedmica, desetka, sasvim svejedno. Ako je tramvaj komunikativan, onda je super... Mada, ponekad, ni oni nisu raspolo eni za pri~u. ]ute, ko zaliveni... Jedino se ~uje brujawe trafoa... To me, zaista, oneraspolo i... Ipak, najtu nije je u gara i. U woj se ne ~uje ni{ta. Jeziva, mukla, ti{ina. Kao na grobqu slonova. DR. VASI]: Da niste, mo da, bili na grobqu slonova? Doktore, ti mene zajebava{?.. Ja se izra avam u metaforama! DR. VASI]: Razumem, izvinite... Samo nemojte da se uzrujavate, sve }e biti u redu... I, o ~emu pri~ate sa tramvajima? Uglavnom o rezervnim delovima, {inama, trolama i tako to... DR. VASI]: Aha... da li, mo da, razgovarate i sa trolejbusima? Ne, samo s tramvajima.. DR: VASI]: Zanimqivo... A, spomiwete li u tim razgovorima i qude? Ne... U stvari, jedan stari tramvaj pohvalio mi se kako je jednom prilikom pokosio wih ~etvoro! DR. VASI]: Pregazio ~etvoro qudi?! I, on se time hvalio? Ko ih jebe, prelazili su na crveno. DR. VASI]: Vi me zapawujete!?... Tek tako ubiti ~etvoro qudi, i nikom ni{ta... Rekao sam vam: prelazili su na crveno! DR. VASI]: Kakve to ima veze? Ima veze! Kako }e se ikada uspostaviti red u saobra}aju, ako se na licu mesta ne likvidiraju oni koji kr{e propise! DR. VASI]: Monstruozno... Vi ste, gospodine, otu eni. Molim? DR. VASI]: Otu eni ste, jer razgovarate s metalnim konzervama, a ne s qudima! Nemojte da vre ate tramvaj on nije konzerva! DR. VASI]: (Zvoni telefon. Dr. Vasi} nervozno podigne slu{alicu) [ta je opet, sestro?... Nisam zainteresovan ni za krastavce!... Recite doktoru Mihajlovi}u da te krastavce nabije sebi u... Da!! Ovde imam te ak slu~aj pacijenta koji se zaqubio u tramvaj!
214 Aleksandar \aja U prazan tramvaj! DR. VASI]: Molim?... Sestro, posao mi je da razgovaram s ludacima, a ne da kupujem krastavce koji se dele u hirur{koj sali!... I vi mo ete da ga nabijete u... Jeste! (Zalupi slu{alicu) Gospodine, ovako }emo: ja }u da vam prepi{em ove tablete, pa }ete prestati da se dru ite s tramvajima. Ne}u tablete, moram s nekim da razgovaram! DR. VASI]: Razgovarajte s kondukterkama! Znate, s onim devojkama {to prodaju karte. To nije isto... DR. VASI]: Naravno da nije! Kondukterku u gu vi mo e{ da {tipne{ po dupencetu, a {ta }e{ s praznim tramvajem? Da polomi{ prste? (Zapaweno ga gleda) Doktore, vi niste normalni! DR. VASI]: Ko mi ka e... Ne pri~am ja s tramvajima da bi ih hvatao za dupe. Nisam ja seksualni manijak, bre! Meni je potrebno razumevawe! DR. VASI]: Pa, o tome vam sve vreme i govorim... Razumevawe, a ne kondukterka koja cepka karte i koju {tipam za dupe! DR. VASI]: Rekao sam: za dupence. Doktore, zreli ste za ludnicu! DR. VASI]: Zato ovde i radim...! U taj ~as se otvore vrata ordinacije i u e Kristin, sa druga~ijom frizurom i druga~ijom bojom kose, obu~ena kao medicinska sestra, nose}i u jednoj ruci napola otgri en veliki krastavac. @va}e. Jevrem je zapaweno gleda. Kristin?! (Vrisne) Jevreme...! Dr. Vasi} zapaweno ustane, skine nao~are i ko da tek sada ugleda i Jevrema i Kristin! DR. VASI]: [ta?... Ko?... Jevreme?... Sestro @ulijen?
@ivot Jevremov 215 DR. VASI] DR. VASI] MILE O, ~estitam, sada si @ulijen, nisi vi{e @ana! @ana... da li je to mogu}e? (Pri e bli`e doktoru) Ko si, bre, ti? Ja sam... doktor Vasi}. (Zagleda mu se u lice) Ne}e biti... (Naglo mu sa lica strgne ve{ta~ku bradu sa brkovima)... Znao sam slinavi Mile! Mile!?... Ti? Ja, pa {ta? Kako sam mogla da te ne prepoznam? [est meseci radim na ovom odeqewu! Ni ja tebe nisam prepoznao... (Poka e na Jevrema) Pa ni wega! [ta se ovde doga a? Odakle vas dvoje na klinici? Kako su vas uop{te primili? Koga ste prevarili? Kao prvo: ja nemam ni{ta s wom. Kao drugo, ja nisam nikoga prevario. Zavr{io sam fakultet...! Zavr{io si ti vi{e fakulteta i to, u Zabeli! Nemoj da vre a{, ja sam po{ten ~ovek. Uostalom, {ta se tebe ti~e kako sam ja postao psihijatar? Tu si u pravu, ti~e me se ne{to drugo... Kristin, gde je Steva? Nemam pojma. [ta si uradila s wim? Postavqa{ glupa pitawa, Jevreme. Nije on maloletan! Boqe me pitaj: {ta je on uradio sa mnom? Ne vidim da ti ne{to fali. A za{to misli{ da wemu fali? Zato {to poznajem tebe! Hej, vas dvoje, mogu li i ja da se ukqu~im u razgovor?
216 Aleksandar \aja JEVREML Boqe ti je da }uti{, Mile, i da se ~isti{ sa ove klinike dok te nisu uhapsili! Kako te nije sramota: predstavqa{ se ko psihijatar, a ni ludak ne bi mogao da bude{! To su gluposti! Personal me obo ava, a pacijenti prosto opsedaju moju ordinaciju... Uostalom, evo je i diploma na zidu, vidi{ je? Koliko si platio tu... diplomu? Iskreno da ti ka em: jeftino. Psihijatar, zapravo, mo e da bude svako. Samo sedi{ i slu{a{ pacijenta kako kewa, kewa, kewa... a onda ka e{: vi ste otu eni. To mi je poznato. Hirur{ke diplome su ne{to skupqe, i tu zaista treba da ima{ nekakvo prethodno znawe. Makar da si kasapin, ili ne{to sli~no... Mile, }uti, zaboga!... Kristin, molim te, ne}u ti ni{ta: samo mi reci gde je Steva? [ta }e ti on? Nedostaje mi, Kristin... od kad je oti{ao iz mog ivota, sebe ne mogu vi{e da prepoznam: razgovaram sa tramvajima, sa klupama u parku, psujem majku svakom avionu koji leti na nebu! Pogledaj gde sam na kraju dospeo: u ludnicu! Nemoj da vre a{ ovu eminentnu zdravstvenu ustanovu, u kojoj najsavremenijim metodama le~imo... Mile zave i!... Jevreme, moram ne{to da ti priznam, iako mi, mo da, ne}e{ verovati. Ti si oduvek bio i ostao mu{karac mog ivota. ^ak i onda, kada sam u Miletovoj kafani pomislila da }e{ mi onom palicom razbiti glavu bila sam vla na! Vla na sam i sada. Vla na sam kao {to nikada nisam bila, vla na sam da vla nija ne mogu biti...! (Po~ne da ga grli) (Oslobodi se wenog zagrqaja) Kristin, @ana, @ulijen jesi li razmi{qala nekada da se zaposli{ u Meteorolo{kom zavodu? Jevreme, da li je mogu}e? Ne uzbu ujem te kao nekada? (Prete}i) Gde je Steva Milovanko iz Qiga?! [ta }e ti Steva? Ja sam tu...
@ivot Jevremov 217 (Dohvati nekakav ogromni {pric i {trcne iz wega malo te~nosti. Luda~kim tonom) I ja sam. (Upla{eno) [ta }e{ s tim {pricom? Mile, u~ini ne{to: {ta je naumio s tom iglom? Ne znam, meni se ovde ne priznaje diploma... Jo{ malo vlage ti ne}e {koditi. (Potr~i ka vratima) Manijak, upomo}...! (Me utim, vrata su zaglavqena i ne mogu da se otvore!) (Prilazi joj s podignutim {pricom) A sad da vidimo, ~ija ma~ka crnu vunu prede? Ne ka e se ~ija ma~ka, nego: ~ija majka! Ne zamajavaj me. Reci: kroz koju rupu da ti pove}am vla- nost? Jevreme, nemoj, molim te, sve u ti priznati! Evo, ja sam mu{ko, boga mi! Ne seri, Kristin samo mi reci: gde je Steva? [ta si uradila tom ~oveku?... Gde si ga zakopala? Da ga nisi zacementirala u temeqe nekog mosta?... Govori, Kristin! Mile, kakva je te~nost u tom {pricu?! Mislim da je lozova~a. Jevreme, ja nisam ni{ta kriva! Sam je tako odlu~io. [ta je odlu~io, Kristin? Da ode... Kuda da ode? U manastir, Jevreme...! (Prekrsti se) U manastir?! Ludog li ~oveka... mogao sam da mu nabavim diplomu ginekologa, gotovo za yabe! Steva oti{ao u manastir? La e{! Ne la em, Boga mi... Bio je u dilemi: da li da sko~i sa Savskog mosta, ili da ode u manastir. Eto, da je sko~io sa mosta, mo da bi isplivao, ovako, jebi ga...
218 Aleksandar \aja Zatamwewe. Ne seri, Kristin: zna{ dobro da je plivao ko sekira! Da, ali bi smo u tom slu~aju ta~no znali gde je. Kako sad da ti pomognem? Ho}e{ re}i kako ne zna{ u kom je manastiru? Nemam pojma! Znam samo da je u nekoj bestragiji, visoko u brdima! Svi su manastiri u brdima...! Nije ta~no, mene su kao bebu krstili u nekom manastiru, u ravnici. Tebe su krstili u Gradskoj pivnici!... Kristin, nemam vremena za zamajavawe. Razmisli dobro: kako se zove ta bestragija i koliko je visoko to brdo? Bo e, Jevreme, jedva da sam imala dvojku iz geografije... (Podigne {pric u ruci i {trcne iz wega malo te~nosti) Onda je vreme za popravni, draga Kristin... Posledwi put: gde je taj manastir? (U publiku) Ovo je zaista ludnica, definitivno!
@ivot Jevremov 219 SCENA 5. Isto kao u Sceni 1. Jevrem spava na krevetu i hr~e. Kraj wega sedi Steva i besciqno buqi kroz otvoren prozor. Vidimo da ve} uveliko svi}e. Polako se poja~avaju zvuci gradske vreve. Najednom se Jevrem trgne, kao da je ne{to lo{e sawao, podigne se naglo na krevetu i poku{a da ustane... a onda shvati da mu je jedna ruka lisicom vezana za krevet. Poku{a da se oslobodi, ali, bez uspeha. A? [ta je ovo? Stevo, {ta si mi ovo uradio? Vezao sam te lisicama za krevet. To vidim, nisam }orav! Ali, za{to? Nemoj da se uzbu uje{, objasni}u ti. Kako da se ne uzbu ujem?! Primim mrtvaca u ku}u, a umesto zahvalnosti, on me ve e za krevet ko obi~nog kriminalca! A sve to za vreme dok spavam mirno ko jagwe i sawam na{ prvi susret u mojoj kancelariji... Da sam znao o ~emu sawa{, odmah bi te probudio! Naravno, ja sam kriv. Trebalo je odmah da mi postane jasno da si lud, ~im si uspeo da padne{ sa kru{ke! Odmah me odve i ili }u da zovem policiju! Kao prvo, da ti objasnim ono s kru{kom: to je bio ~itav splet nesre}nih okolnosti. Ba{ na dan brawa kru{aka ti si do{ao u manastir. Do{ao sam ~im sam saznao gde si. Uostalom, zar te nisam nagovarao da se odmah vrati{ sa mnom? A, ti zapeo: kru{ke, pa kru{ke! Ne razume{, to je manastirska tradicija duga {est vekova! Uvek se na taj dan kalu eri pewu na kru{ke i beru plodove. Ali, za {est vekova jo{ se nijedan kalu er nije ubio na taj na~in! Jebi ga, kvrcnula grana i gotovo! Idiote, odvezuj me odavde! Ne dolazi u obzir... dok se svi ne okupimo! Koji svi? Zna{: ti, ja... i Kristin!
220 Aleksandar \aja Jesi li pio ne{to dok sam ja spavao? Kako si ti, kume, prozai~an? Misli{ da je sve u jelu, pi}u, podrigivawu... Ne, moramo da se okupimo, jer do{lo je vreme okupqawa, ba{ kao u Hajlenderu. U ~emu? U filmu Hajlender.!... A, tamo, se}a{ se: mo e da postoji samo jedan! Nisam gledao taj film. Nisi gledao Hajlendera?! Jok! Neverovatno!... Pa, Hajlendera su na DVH u gledali ~ak i qudo deri sa Nove Gvineje! Nemam DVH i nisam sa Nove Gvineje!... A, uostalom, odakle ti ideja da }e se Kristin ovde pojaviti? Malo sam pro~eprkao po tvom telefonskom imeniku... Na{ao si wen broj? Ne samo na{ao... nego sam s wom i razgovarao. O ~emu? O dugoro~noj vremenskoj prognozi... Stevo, jedi govna..! Zahvaqujem!... De fakto, samo sam se predstavio kao tvoj sve{tenik i pozvao sam je da do e. Naravno, da mi ti ne bi pravio smetwe, morao sam da te ve em. Kao moj sve{tenik?! [ta si joj, uop{te, rekao? Rekao sam joj da si umro! Ti zaista ho}e{ da nas ubije{, zar ne? Kume, ti si neverovatan bukvalista! Zar ne vidi{ da se zezam? Ja sam do{ao da se enim, a ne da ubijam! Za{to, onda, spomiwe{ Hajlendera i vreme okupqawa? Zato {to je danas moderno diskutovati o filmu! Ne}e{, vaqda, da pri~am o Kafki? Ako je tako, odve i me. Ne}u ni{ta da ti pokvarim. Ma nemoj? Ako sam moderan, nisam glup!... ^eka}emo. Kao u filmu Odavde do ve~nosti.
@ivot Jevremov 221 Misli{ na ^ekaju}i Godoa? Jevreme umukni! Nikada se nisi razumevao ni u film, ni u pozori{te! A ti si se oduvek bavio samo sakralnim temama! Kako si mogao da joj ka e{ kako sam umro, dobi}e infarkt kad me ugleda ivog! Ko ka e da }e te ugledati ivog?... Ha, ha, ha, {alim se, bre, kume! Ti zna{ da sam oduvek voleo neobi~ne zaplete. Da li sam ti ikada rekao da sam ja, zapravo, hteo da postanem pisac? Boqe {to nisi. I ovako si dovoqno lud. Ne sla em se s tobom. Bo anski je to dar: biti pisac. Sedne{, pi{e{, onda ustane{, skuva{ kaficu, pro{eta{ po sobi... a misli teku, teku, teku... Stevo, zavrni slavinu i odve i me! Ali, nisam postao pisac. A, za{to nisam? Zato {to me mrzeo profesor iz srpskog i zalepio mi keca unapred, do kraja godine! A, za{to? Uop{te me ne zanima. Zato {to sam rekao da su Krle ine drame dosadne, jer se u wima dvoje samo sva aju, dok tre}i za to vreme popu{i paklo cigareta! [ta sam ja bogu zgre{io te moram da slu{am tvoje dramatur{ke opservacije? Mora{ jer si vezan, a ja imam potrebu da pri~am! Ali, dosadan si! I publici si dosadan! Ma, nemoj? A, {ta bi publika? Mo da da otputuje... malo u Nepal? Kakve sad ima veze Nepal s dramskom radwom? Ima, kume, slu{aj samo... Pre desetak godina, dvoje na{ih qudi, mo da ba{ mladenaca, osudili su u Nepalu na jedanaest godina robije, jer su im istekle vize! Izuzetno sam se potresao... ^asna re~, kume, takav je tamo zakon! Ako ti u Nepalu istekne viza, boqe da odmah se~e{ vene!... Dobro, pusti{e posle to dvoje nesre}nika, ali, naravou~enije jeste da mora{ biti obazriv: jer, ako krene{ nekuda u inostranstvo,
222 Aleksandar \aja treba dobro da se raspita{ koji zakoni tamo va e? [ta ako, na primer, otputuje{ u Lihten{tajn a u Lihten{tajnu je za {vercovawe u tramvaju predvi ena do ivotna robija!? Ama, Stevo, ostavi me s tramvajima, skidaj mi ove lisice dok ona nije do{la! Polako, kume, polako... Pitao si me kakve veze ima Nepal sa ovom radwom? E, pa ima: vide}e{ kada se pojavi Kristin! Dobro... Ali, dok se ne pojavi, jesi li zavr{io sa ovom onanijom? Nisam, jer sad sledi ono najva nije. A, to je? A, to je, da si ti, kume, najglupqi glupi ~ovek na svetu! Za{to, moli}u lepo? Zato {to si zaista poverovao da sam si{ao sa neba! Kako to misli{? Kako ti misli{?!... Da se sa neba dolazi i odlazi kako se kome digne, kao metroom, tamo ovamo! Ne razumem... [ta ho}e{ time da ka e{? Pogledaj me dobro: da li ti ja, zaista, li~im na mrtvaca? Ne, to sam ti rekao jo{ na po~etku komada: izgleda{ boqe nego dok si bio iv! Ja jesam iv, Jevreme! Ne verujem ti. ^ove~e, imam puls, pritisak, di e mi se...! [ta ti se di e? Ona stvar! Koja stvar? Ona! Ne mogu o tome da govorim, ima dece u sali. A, ta stvar? Pa {ta? Di e se i vampirima. Ne lupetaj, gde si to video? Na filmu, kume! Tamo se vampiri satiru od tucawa. Ne od tucawa, nego od ujedawa za vrat! Dobro, polako, nemoj da se nervira{... Ako si zaista iv, koga smo onda sahranili na Novom grobqu?