Prelim Final Analiza 7

Транскрипт

1 NO 67 ANALIZA INSTITUCIJE SRBIJE 20 GODINA OD NATO BOMBARDOVANJA SARADNJA NIKAD BOLJA, DA LI JE VREME ZA ČLANSTVO? na internetu Vidljivost ANALIZA nivoa institucija međunarodne političkog saradnje sistema Ministarstva Republike odbrane Srbije srbije, na vojnih Internetu donacija i učešća vojnika srbije u vojnim vežbama i mirovnim misijama uz istraživanje o stavovima građana po pitanju saradnje sa NATO jun januar 2019.

2 Ako pogledamo nivo saradnje, jeste. Međutim, iako Srbija najviše sarađuje sa NATO i zemljama članicama u odbrambenoj politici, od njih prima najveće donacije za svoju vojsku, sa njima je rame uz rame u misijama UN i EU širom sveta, a građani to ne znaju. Cilj ove analize je prikazivanje nivoa saradnje Ministarstva odbrane Republike Srbije sa državama članicama NATO i državama članicama OUKB (Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti) kao i prikazivanje odnosa učešća zvaničnih institucija država i privatnih organizacija u donacijama. U okviru istraživanja nivo saradnje sagledan je sa dva aspekta: 1. količina donacija Ministarstvu odbrane od strane država članica dva pomenuta vojno-politička saveza i 2. broj vojnih vežbi koje je Vojska Srbije realizovala sa državama članicama tih saveza, kao i sa savezima u celosti. Nakon upoznavanja sa rezultatima ove analize, građani i stručna javnost će moći da steknu realniju sliku nivoa saradnje između Republike Srbije i drugih država na polju odbrane. Kakvi su trenutno stavovi građana Srbije po pitanju odnosa Srbije i NATO, prikazujemo u poslednjem delu ove analize kroz istraživanje javnog mnjenja koji je Institut sproveo u saradnji sa Ninamedijom tokom godine. Za realizaciju ove analize korišćeni su podaci Ministarstva odbrane prikupljeni na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Druge relevantne institucije koje su potencijalno mogle da potvrde ili opovrgnu ove podatke se nisu odazvale, izuzev Ambasade Ruske Federacije koja je na mejl Instituta za evropske poslove pod nazivom Kind request for information odgovorila mejlom (09:44) da ne raspolaže informacijama o donacijama Rusije i vojnim vežbama sa Srbijom. Na kraju, predstavljen je izvod iz istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana o NATO. 1

3 Uvod Ovim istraživanjem obuhvata se period od januara do decembra godine. Već na početku nam je jasno da doći do podataka za period od do može biti izazova, zbog različite metodologije prikupljanja podataka kao i činjenice da je u tom vremenskom periodu državno uređenje promenjeno dva puta. Ministarstvo odbrane je u svom odgovoru na dostavljen zahtev izložilo da nadležna organizaciona jedinica ne raspolaže informacijama ove prirode za period od godine. 1 U periodu od januara zaključno sa 31. decembrom godine, potpisana su 192 sporazuma čiji ukupan iznos donacija Ministarstvu odbrane iznosi približno evra. 2 Tačan iznos nije poznat s obzirom na činjenicu da Ministarstvo nije predstavilo novčanu vrednost svih donacija, odnosno od 192 sporazuma, poznata je novčana vrednost donacija za njih 177. Vrednost ovih donacija dobijena je na osnovu protiv vrednosti originalne valute i njenog odnosa naspram evra na dan kada je sporazum/ugovor potpisan. U periodu od zaključno sa 1. decembrom godine Srbija, odnosno Ministarstvo odbrane je potpisalo 154 sporazuma sa zemljama članicama NATO koji se tiču doniranja različite opreme za potrebe Ministarstva i njegovih organizacionih jedinica. Ukupan iznos tih donacija je evra. Među državama koje su najviše donirale, a da su članice NATO, za ovaj period, našli su se: SAD sa skoro evra (originalna vrednost donacija iznosi američkih dolara), Republika Turska sa evra, Kraljevina Norveška sa nešto više od evra i Kraljevina Danska sa skoro evra. Pored ovih država, jedna država se posebno profilisala kao veliki donator, a nije članica ni NATO, ni OUKB, je Narodna Republika Kina koja je kroz osam potpisanih sporazuma sa Ministarstvom odbrane donirala u različitoj opremi skoro evra. 2

4 Najveći donatori i najmanji donatori Za period od do godine, Ministarstvo odbrane je potpisalo 46 sporazuma/ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama pri čemu je kroz te sporazume ministarstvo dobilo opremu i pomoć u vrednosti od približno evra što SAD čini najvećim pojedinačnim donatorom odbrambenom sistemu Srbije. U toku godine potpisan je sporazum koji je ujedno i u najvećoj vrednosti, tj. iznos te donacije je skoro četvrtina od ukupnog doniranog iznosa. Sporazum se odnosi na uništavanje zastarelih raketa i njegova vrednost iznosi evra. Sledeći sporazum, koji značajnim delom doprinosi ukupnom iznosu, potpisan je godine, kojim je donirano 19 vozila marke Hammer u vrednosti od skoro evra. Nakon toga sledi sporazum potpisan godine na osnovu koga su donirane mašine za inženjere u vrednosti od evra. Na četvrtom mestu po veličini donacije nalaze se trenažne stanice/simulatiori za obuku izvođenja vojnih operacija u vrednosti od evra koji su dobijeni potpisivanjem sporazuma iz godine. Poslednji sporazum koji prevazilazi milion evra je potpisan godine čime je doniran integralni sistem za simulaciju podataka MILES IWS. Sledeća na listi najvećih donatora je Narodna Republika Kina koja je u periodu od do godine kroz osam potpisanih sporazuma donirala različitu opremu u ukupnoj vrednosti od evra. Među tih osam sporazuma, tri su se izdvojila po novčanoj vrednosti. Rangirano po vrednosti donacija, na prvom mestu je sporazum kojim je donirano evra. Međutim, nije poznato da li je to samo predstavljao transfer novca ili je pak to vrednost nečeg drugog, robe, opreme ili usluga, s obzirom na činjenicu da u dostavljenim dokumentima od strane Ministarstva odbrane, ne postoji ni primalac donacije, a ni tip opreme koji je doniran. Sledeća donacija koja je primljena sporazumom iz godine predstavlja 20 vozila hitne pomoći u vrednosti od evra. Treća na ovoj listi najvećih donacija Kine je donacija u vidu opreme za vojne bolnice i opremanja centra za akupunkturu VMA u vrednosti od evra koja je osigurana potpisivanjem sporazuma godine. Nakon Kine na listi najvećih donatora Republici Srbiji nalazi se Republika Turska, koja je kroz jedan potpisani sporazum godine, izvršila donaciju u iznosu od evra koja je namenjena za rekonstrukciju Aerodroma Morava u Kraljevu. Četvrta na listi najvećih donatora je Kraljevina Norveška koja je kroz 23 bilateralna sporazuma donirala evra i kroz pet multilateralnih sporazuma evra. Imajući u vidu da je izuzetno teško, skoro nemoguće doći do tačne cifre koju je Kraljevina Norveška donirala preko multilateralnih sporazuma, one će biti izuzete iz ovog istraživanja. Fokus će stoga biti na individualnim donacijama Kraljevine Norveške. U slučaju Norveške, postoji pet najvećih donacija koje treba izdvojiti, a prva među njima je ostvarena godine potpisivanjem ugovora kojim je donirana laka poljska bolnica u vrednosti od evra. Sledeći sporazum je potpisan iste godine i donaciju robe i usluge u iznosu od evra. U godini potpisuje se sporazum kojim se pokreće projekat Učenje na daljinu za čiju realizaciju je donirano evra. Tokom godine potpisan je i sporazum o doniranju opreme, usluga i stručnog osposobljavanja u vrednosti od evra. Poslednja na li- 3

5 sti donacija ostvarena je potpisivanjem sporazuma godine kojim su finansirani kursevi na Vojnoj Akademiji za i godinu. Novčani iznos ove donacije je evra. Na petom mestu među najvećim donatorima nalazi se Kraljevina Danska sa kojom je Srbija potpisala 55 bilateralnih sporazuma ukupne vrednosti od evra, kao i četiri multilateralna sporazuma kojima je donirana oprema u iznosu od evra, u periodu od do godine. Izdvaja se šest najvećih donacija. Doniranje radio-komunikacijskih uređaja u iznosu od evra, dobijenih sporazumom potpisanim godine predstavlja najveću donaciju. Sledeća je donacija primljena godine koja se odnosi na četiri cisterne za gorivo u vrednosti od evra. Treća donacija po veličini je donacija opreme neophodne za instalaciju računarske mreže, vrednost ove opreme je evra i dobijena je sporazumom iz godine. Tu je donacija informatičke i kancelarijske opreme što je zapravo i najčešći tip opreme koju donira Danska, kao i većina drugih Nordijskih zemalja, a njena vrednost je evra, dok je sporazum o dobijanju ove donacije potpisan godine. Peta na ovoj listi jeste donacija iz godine koja se odnosi na Projekat formiranja centra za psihološku selekciju i iznosi evra. Poslednja na ovoj listi jeste donacija iz godine odnosno pet kombi vozila marke Hjundai u vrednosti od evra. Najveći donatori Država Broj sporazuma Ukupna vrednost donacija Sjedinjene Američke Države Narodna Republika Kina Republika Turska Kraljevina Norveška Kraljevina Danska Što se tiče država koje su najmanje donirali, na toj listi nalaze se sledeće države: Rusija ( ), Češka ( ), Grčka ( ), Francuska ( ), Holandija ( ) i Švajcarska (6.120 ). Počevši od Rusije, dobijeni podaci govore da postoje dva potpisana sporazuma sa Rusijom u periodu od do godine, i oba sporazuma su potpisana godine. Obe donacije su bile namenjene Generalštabu Vojske Srbije. Jedna donacija odnosi se na pomoć u otklanjanju elementarnih nepogoda u iznosu je od evra, dok je druga donacija bila deset kompleta padobrana u vrednosti od evra. Ukupan iznos donacija je evra. Nakon Rusije, na drugom mestu je Češka koja je u jednom sporazumu potpisanom godine donirala tehničku opremu Centru za mirovne operacije u iznosu od evra. Na trećem mestu nalazi se Grčka koja je u dva sporazuma, potpisana i godine donirala Vojnoj akademiji kancelarijsku i računarsku opremu i usluge u vrednosti od evra, kao i knjige u vrednosti od evra, čineći ukupnu vrednost donacija evra. 4

6 Naredna je Francuska, sa kojom Republika Srbija ima šest potpisanih sporazuma, što je ujedno i najveći broj sporazuma sa državama iz ove grupe donatora, kroz različite vidove opreme donirala je ukupno evra. Prvi sporazum potpisan sa Francuskom je sporazum iz godine, kojim su Upravi za vezu i informatiku Generalštaba donirana sredstva veze, međutim, prema datim podacima nije navedena vrednost ove donacije. Sledeća tri sporazuma od kojih je jedan potpisan a druga dva godine namenjena su Vojnoj akademiji i predstavljaju donaciju za opremanje kabineta francuskog jezika, kao i kancelarijska oprema. Ukupna vrednost ovih donacija je evra. Naredna dva sporazuma, potpisana su godine. Prvi od ta dva sporazuma je bio namenjen centralnoj apoteci Uprave za vojno zdravstvo i predstavlja donaciju lekova u vrednosti od evra, odnosno dinara u protivrednosti. Ova donacija lekova bila je donacija firme "Les laboratories Servier". Druga donacija odnosi se na udžbenike i CD-ove u vrednosti od 516 evra doniranih Vojnoj akademiji. Na petom mestu nalazi se Holandija, sa kojom je prvi sporazum potpisan godine, kada je dotirano evra za opremanje Doma vojske u Vranju. Drugi sporazum je potpisan godine. Tim sporazumom donirana je gimnastička i sportska oprema Vojnoj gimnaziji, međutim, vrednost te opreme nije poznata. Samu opremu donirala je humanitarne organizacija Sports for Children Foundation. Na poslednjem mestu po vrednosti donacija nalazi se Švajcarska sa kojom postoje dva potpisana sporazuma. Jedan je potpisan godine i namenjen je Institutu za strateška istraživanja, a odnosi se na prevođenje i štampanje publikacija i vrednosti od evra. Ovaj sporazum je potpisan sa Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF). Drugi sporazum je potpisan godinu dana kasnije, odnosno godine i namenjen je Ministarstvu odbrane a odnosi se na lekove u vrednosti od evra, koje je donirala firma F. Hoffman La Roche Ltd. Najmanji donatori Država Broj sporazuma Ukupna vrednost donacija Ruska Federacija Republika Češka Republika Grčka Republika Francuska Kraljevina Holandija Švajcarska Konfederacija

7 Donacije privatnih firmi Od 192 sporazuma koje je Ministarstvo odbrane potpisalo sa različitim stranim donatorima, ukupno pet sporazuma je potpisano sa privatnim firmama. Četiri od pet sporazuma u vezi je sa nabavkom medicinskih sredstava, dva za donaciju lekova, dva za donaciju vakcina. Peti sporazum je u vezi sa donacijom opreme za dekontaminaciju. Prvi sporazum je potpisan godine sa britanskom kompanijom Galaxo Smith Kline Export Ltd. i predstavlja donaciju vakcina u vrednosti od evra Upravi za vojno zdravstvo. Drugi sporazum je potpisan iste godine, ponovo sa istom kompanijom i takođe je donacija vakcina, ovaj put protiv herpesa, u istom iznosu od evra, ali sada namenjen Vojnomedicinskoj akademiji. Treći sporazum je takođe potpisan godine kao i prethodna dva, i dolazi od švajcarske firme F. Hoffmann La Roche Ltd., namenjena je Ministarstvu odbrane i predstavlja lekove u vrednosti od evra. Četvrti potpisani sporazum je godine, doprineo opremanju Centra za usavršavanje karijere ABHO u Kruševcu. Sporazum potpisan sa italijanskom firmom Cristianini obezbedio je informatičku, audio video i ostalu oprema i nameštaj za opremanje Demo učionice za RHB dekontaminaciju u vrednosti od evra. Konačno peti sporazum je potpisan sa francuskom firmom Les laboratories Servier godine, čime je centralna apoteka Uprave za vojno zdravstvo dobila lekove u vrednosti od dinara, odnosno evra po tadašnjem kursu. Donacije privatnih kompanija Firma Godina potpisivanja Vrednost donacija Galaxo Smith Kline Export Ltd Galaxo Smith Kline Export Ltd F. Hoffman La Roche Ltd Cristianini Les laboratories Servier

8 Hronologija donacija prema godinama U sledećem delu analize predstavljena je hronologija donacija po godinama sa osvrtom na specifičnosti u donacijama za date godine. Pregled se daje pod pretpostavkom istraživača da su ugovori realizovani iste godine kada su i potpisani. Tokom godine potpisan je samo jedan sporazum sa Narodnom Republikom Kinom kojim je donirana računarska oprema u vrednosti od evra. U toku godine, potpisana su četiri sporazuma, sa Kraljevinom Danskom, Republikom Francuskom, Ujedinjenim Kraljevstvom i Evropskom komandom oružanih snaga SAD. Iznos tih donacija nije u potpunosti poznat s obzirom na činjenicu da postoji podatak samo o vrednosti donacije koju su dali Kraljevina Danska i Evropska komanda oružanih snaga SAD. S toga vrednost primljenih donacija u godini iznosila je evra. U godini, potpisano je 15 sporazuma sa ukupnim iznosom od ,00 evra, pri čemu su dve donacije došle iz Instituta Džeferson (kombinovani iznos ovih donacija je evra), takođe jedna donacija je došla iz UNDP-a u iznosu od evra. 3 Već u godini, broj sporazuma je pao na 12, čime je Republici Srbiji donirana oprema u isnosu od evra. Od tih 12 sporazuma, dva koja su potpisana, bila su sa OEBS-om i sa USEURCOM koji su kombinovano donirali približno evra. 4 Sledeća godina je takođe videla mali porast u broju potpisanih sporazuma. Tokom godine potpisano je 13 sporazuma kojima je donirana oprema u vrednosti od evra. 5 Ponovo, u godini broj sporazuma raste na 14 potpisanih, kojim je donirana oprema u iznosu od skoro evra, pri čemu je jedan sporazum koji je pomogao prevođenje i štampanje publikacija, u vrednosti od evra potpisan sa Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF). 6 Naredna godina takođe beleži porast u broju potpisanih sporazuma, tako što je u periodu od 1. jaunara do 19. oktobra potpisano 16 sporazuma sa državama članicama i nečlanicama NATO, među kojima se NR Kina izdvojila kao država koja je najviše donirala. Donacijom u vrednosti od juana, odnosno evra, podignut je ukupni iznos donacija na nešto više od evra. 7 Tri sporazuma ove godine potpisana su sa dve privatne firme koje proizvode lekove i tim sporazumima, donirani su lekovi i vakcije Upravi za vojno zdravstvo, VMA i Ministarstvu odbrane. Jedna firma je smeštena u Ujedinjenom Kraljevstvu (Galaxo Smith Kline Export Ltd.), druga firma je u Švajcarskoj (F. Hoffmann La Roche Ltd.). Tokom postoji izvestan pad u broju potpisanih sporazuma, te je sa 12 sporazuma Republici Srbiji donirano oko evra, pri čemu je dala Republika Turska za rekonstrukciju Aerodroma Morava u Kraljevu. 8 7

9 Ponovo u godini vidi se pad broja potpisanih sporazuma, sa 12, na 11 i ukupan iznos donacija za ovu godinu jeste oko evra. 9 U godini, koja je ujedno bila i godina u kojoj je MO dobilo najviše donacija u vidu opreme, potpisano je 35 sporazuma kojima je Republika Srbija dobila opremu u iznosu od više od evra. Od tih 30 sporazuma jedan je bio sa italijanskom firmom Cristianini, koja je Centru za usavršavanje kadrova ABHO donirala informatičku, audio-video i ostalu opremu, nameštaj za opremanje demo učionice za RHB dekontaminaciju u iznosu od evra. Takođe, ovo je i godina u kojoj se prvi i poslednji put pojavljuje Ruska Federacija kao donator. Naime, u dva potpisana sporazuma, Rusija je donirala opremu i pomoć u vrednosti od približno evra. 10 Tokom godine potpisano je 20 sporazuma kojima je Srbiji donirana oprema u iznosu od oko evra. Među tim donacijama, kao najveća istakla se donacija 19 Hamer vozila vrednosti evra ( američkih dolara) koje su donirale Sjedinjene Američke Države. 11 Ponovo u godini postoji pad u broju potpisanih sporazuma, sa 20 na 14 i kroz tih 14 realizovanih donacija MO je dobilo opremu u vrednosti od skoro evra, pri čemu je potpisan i sporazum sa francuskom firmom Les laboratories Servier koja je donirala centralnoj apoteci Uprave vojnomedicinskog zavoda lekove u vrednosti od dinara, odnosno u evrima, približno evra. Najveći donator je bila Kina, sa nešto više od evra, što je skoro kompletan iznos godišnjih donacija; međutim, ne postoje informacije o tome ko je primio donaciju, i kakav je vid donacije. 12 Konačno, u godini MO Republike Srbije je potpisala 24 sporazuma od kojih je 15 potpisano sa Sjedinjenim Američkim Državama, i u okviru tih 15 sporazuma, MO je u vidu različite materijalne i softverske opreme dobila evra. Donacija koja se ipak izdvaja kao najbizarnija u ovoj godini jeste donacija Abu Dabi sportskog saveta, a to je 15 konja u iznosu od evra. Godina Broj sporazuma Ukupna vrednost donacija UKUPNO

10 Naposletku, kada su u pitanju vojne donacije, lako je i korisno napraviti opšti pregled. Srbija je u obrađenom periodu (2005. decembar 2017.) sklopila ukupno 192 sporazuma sa stranim donatorima. Pritom, godina bila je godina koja je je donela najmanji iznos donacija, dok je godine taj iznos dostigao svoj rekord u okvriu pregledanog perioda. Najveći donatori Srbiji u pogledu donacija koje će se koristiti u vojne svrhe su Sjedinjene američke države, Narodna Republika Kina, Republika Turska, Kraljevina Norveška, Kraljevina Danska. Među najmanjim donatorima u smislu iznosa donacija u vojne svrhe jesu Ruska federacija, Republika Češka, Republika Grčka, Republika Francuska, Kraljevina Holandija, Švajcarska konfederacija. Pored toga, sklopljeni je i pet ugovora sa stranim firmama, od čega se četiri odnose na medicinska sredstva potrebna u vojnim redovima, a jedan na tehničku opremu. Vojne vežbe Što se tiče vojnih vežbi i učešća u mirovnim operacijama, Republika Srbija daje doprinos u učešću u mirovnim operacijama Ujedinjenih Nacija, i od godine učestvovala je, odnosno učestvuje u ukupno sedam mirovnih misija, od kojih su dve završene (misija u Liberiji i na Obali slonovače), dok je pet mirovnih operacija još uvek u toku (DR Kongo, Liban, Kipar, Bliski istok i Centralnoafrička Republika). Takođe, Srbija je učestvovala, odnosno učestvuje u šest mirovnih misija koje organizuje Evropska unija; četiri od tih misija su još uvek u toku (dve u Somaliji, jedna u Maliju, i jedna u Centralnoafričkoj Republici), dok su dve završene (Centralnoafrička Republika). U periodu od godine do godine u mirovnim misijama učestvovalo je ukupno 2866 pripadnika i 316 pripadnica Vojske Srbije. Pored toga, pripadnici Vojske Srbije su u istom periodu, dakle od godine učestvovali su na 11 međunarodnih vežbi u saradnji sa NATO-om, dok su u saradnji sa zemljama članicama NATO-a učestvovali na 98 međunarodnih vežbi. Dve najveće vežbe sprovedene u okviru ove saradnje su Srbija 2018 i REGEX. Vežba Srbija 2018 realizovana je kroz saradnju Evroatlantskog centra za koordinaciju aktivnosti odaziva u slučaju katastrofa (Euro-Atlantic Disaster Response Coordination Centre - EADRCC) pri NATO i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Radi se o međunarodnoj terenskoj vežbi upravljanja posledicama vanrednih situacija u kojoj je učestvovalo oko 2000 učesnika iz 38 zemalja. 13 Na drugoj strani, cilj učešća Vojske Srbije u inicijativi REGEX je razvoj interoperabilnosti u oblasti obuke i razvoj sposobnosti za planiranje zajedničkih vežbi sa oružanim snagama zemalja regiona i drugim članicama NATO-a i Programa Partnerstvo za mir. 14 Kada su u pitanju broja vojnih vežbi sa državama članicama OUKB-a, Ministarstvo odbrane nije dostavilo podatke o broju vojnih vežbi u kojima je Vojska Srbije učestvovala. 9

11 Istraživanje javnog mnjenja 15 I pored svih do sada navedenih činjenica, koje neosporno ukazuju na visok nivo saradnje Srbije i NATO-a, kontinuirane donacije od strane zemalja članica NATO-a i koristi koje iz toga proizlaze, stav javnosti je i dalje uglavnom usmeren protiv članstva Srbije u NATO. Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno tokom godine ukazuje na nedovoljnu informisanost građana o ostvarenoj saradnji i njene pozitivne strane, ali otkriva i neke interesantne podatke u vezi sa odnosima NATO-a i Srbije u prošlosti. Teme istraživanja su bile: podrška članstvu Srbije u NATO; razlozi bombardovanja i prihvatanje izvinjenja; ocena i korist sardnje Srbije i NATO. Podršku članstva Srbije u NATO daje 10% građana Srbije, dok je 84% protiv. Građani visokog i višeg obrazovanja više podržavaju članstvo u NATO. Beograđani najmanje podržavaju članstvo, više nego duplo manje od građana južne i istočne Srbije. Kada su u pitanju razlozi NATO bombardovanja, najveći broj građana navodi politiku Slobodana Miloševića, dok dve trećine građana smatra da se NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije ipak moglo izbeći, petina ima suprotan stav. Trećina ispitanika prihvatila bi izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja, dok se 62% ne slaže sa time. Mladi su skloni da u većoj meri prihvate izvinjenje od starijih. Građani ocenjuju odnose Srbije i NATO prosečnom dovoljnom ocenom: 2,01. Najveći broj ispitanika daje ocenu 1 (44,7%), nakon čega ide ocena 3 (25,9%). Ocenu 5 dalo je najmanje ispitanika, svega 3,6%. Kada se radi o konkretnoj saradnji sa NATO i koristima od nje, dve trećine ispitanika je protiv bilo kakve saradnje (66%), dok je 26% podržava saradnju. Porastom stepena obrazovanja raste broj onih koji smatraju da treba podržati saradnju, te broj više i visoko obrazovanih koji podržavaju saradnju raste do 40%. Na osnovu svega iznetog, možemo zaključiti da je Srbija u periodu od do godine ostvarila visok stepen međunarodne vojne saradnje. Najveći deo te saradnje ostvaren je sa NATO-om i sa zemljama članicama NATO-a u bilateralnom smislu. O tome govore podaci da većina donatora ima članstvo u NATO-u, kao i to da je ukupan broj međunarodnih vojnih vežbi realizovan u saradnji sa NATO-om i zemljama članicama NATO-a Srbija je u isto vreme bila aktivna i na polju mirovnih misija, angažujući se u ukupno 13 mirovnih misija u kojima je do sada učestvovalo 3182 pripadnika i pripadnica Vojske Republike Srbije. Takođe se može pratiti progres donatorskih odnosa, obima saradnje i angažmana na planu mirovnih misija iz godine u godinu, pa je taj trend, uz par izuzetaka, blago rastući, sa tendencijom porasta i u narednom periodu. Imajući sve u vidu, nivo saradnje i stavove građana Srbije, da li je vreme za članstvo Srbije u NATO ili je potrebno još vremena? 10

12 Reference 1. Odgovor po zahtevu za pristup informaciji od javnog značaja 18/74, Marina Dunić, ovlašćeno lice po ovlašćenju Ministra odbrane 2. Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Informator o radu Ministarstva odbrane, (internet stranica Ministarstva odbrane republike Srbije) 3.Ibid., strane Ibid., strane Ibid., strane Ibid., strane Ibid., strane Ibid., strane Ibid., strane Ibid., strane Ibid., strane Ibid., strane Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Vežba "Srbija 2018", (internet stranica Ministarstva odbrane republike Srbije) Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Dan visokih zvanica na vežbi REGEX 18 ", (internet stranica Ministarstva odbrane republike Srbije) Insitut za evropske poslove, Istraživanje javnog mnjenja Stavovi građana Srbije prema NATO, Beograd:

13 ANALYSIS IZDAVAČ: Institut za evropske poslove Dvadesetsedmog marta 25a, Beograd, Srbija AUTORI: dušan ružić, naim leo beširi, aleksandra stanković, ilija jerković, TIBOR MOLDvai BEOGRAD 25. Januar This analysis is supported by Rockfereller Brothers Fund and NATO PDD. The analysis is a product of the authors and does not necessarily reflect the views of the supporters.