Knjiga1.PDF

Транскрипт

1 ISTRAŽIVACKI POSTUPAK Jasmina Petrovic Empirijsko istraživanje, izvedeno metodom razgovora na osnovu standardizovanog obrasca za beleženje odgovora, nastavak je zapocetog istraživanja pretpostavke o kicu kao konstituensu kulturne i politicke ideologije u Srbiji. Kakav je odnos izmedu kulturnih preferencija i politickih stavova, sa jedne strane, i kica, kao jednog od njihovih konstitutivnih delova, kljucno je pitanje na koje smo pokušali da damo odgovor u ovoj fazi istraživanja. Pri tom, o dominantnom kulturnom obrascu smo pokušali da saznamo preko uobicajenih merila kulturnog standarda, ali i preko spoznaje dom i- nantnog tipa muzickog ukusa. U tom smislu smo želeli da proverimo pretpostavku o tome da su poruke kic kulture, narocito tzv. novokomponovane narodne muzike, eksplicitno ili implicitno apologetske prema politicki promovisanim tradicionalistickim vrednostima na instrumentalizovan nacin. Radi se o patriotizmu, populizmu, nacionalizmu, egalitarizmu i tradicionalizmu, kao suštinskim odrednicama kolektivizma. * O politickom profilu ispitanika u ovom istraživanju pokušali smo da saznamo preko više dimenzija: politickog aktivizma (ranija i sadašnja pripadnost odredenoj politickoj partiji), ispitivanja bliskosti politickog opredeljenja sa politickom doktrinom odredenih partija (za one koji nisu politicki aktivni), preko stavova o 187

2 državnom uredenju, o ulozi pojedinih grupa u politickom životu, stavu o slavnim licnostima iz naše istorije, odnosu prema ulozi koju treba da imaju nacionalne institucije koje su se u proteklom periodu pokazale kao glavni konstruktor nacionalne politike (SANU, UKS, SPC). Politicki stavovi su mereni i preko odnosa prema drugima pripadnicima druge nacionalnosti i vere, ateistima, dakle, preko niza stavova koji odražavaju odnos prema demokratskim nacelima društvenog uredenja. Imajuci u vidu teorijski mnogo puta obrazlaganu i empirijski proverenu tezu o tome da društveni karakter snažno determiniše politicke stavove, da je neraskidivo povezan sa njima, u snimanje politickog profila ispitanika ukljuceno je nekoliko dimenzija društvenog (nacionalnog) karaktera, kao što su autoritarnost, tradicionalizam, nacionalizam, liberalizam i egalitarizam. Pri tom, valja reci da smo imali na umu da preko ovih nekoliko dimenzija nije moguce u potpunosti obuhvatiti društveni karakter, ali smo svesno izbor sveli na navedene aspekte, imajuci u vidu da smo kroz njihovo ispitivanje dotakli i još neke takode važne elemente nacionalnog karaktera (npr. rigidnost i netolerantnost su delimicno ispitani kroz skalu autoritarnosti, neki elementi religioznosti kroz skalu tradicionalizma i sl.). Politicki stavovi ispitivani su kako preko klasicnih zatvorenih pitanja sa unapred ponudenim odgovorima, tako i kroz otvorena pitanja gde je od ispitanika zatraženo da upiše svoj odgovor. Dimenzije društvenog karaktera ispitivane su pomocu klasicnih sumacionih skala Likertovog tipa, koje su operacionalizovane preko niza tvrdnji uz koje je ponudeno pet modaliteta odgovora za iskazivanje stepena slaganja ili neslaganja sa njima ( uopše se ne slažem, ne slažem se, svejedno mi je, slažem se i u potpunosti se slažem ). Kod ispitivanja autoritarnosti, tradicionalizma i nacionalne identifikacije rec je o skalama koje sadrže 12 trvdnji, dok 188

3 su skale liberalizma i egalitarizma sadržale 6 tvrdnji. U izradu skala ugradeno je postojece istraživacko iskustvo u ispitivanju navedenih aspekata nacionalnog kara ktera na ovom prostoru. Naime, upotrebljene su skale cija je metricka relevantnost vec testirana. Radi dalje statisticke manipulacije u obradi podataka, sracunati skorovi svrstavani su u pet kategorija, u rasponu od izrazito slabo izražene dimenzije, preko slabe i umerene do jako i izrazito izražene dimenzije (npr. autoritarnosti). Osim konacnih skorova dobijenih na skalama, od izuzetne pomoci u zakljucivanju o ispitivanom problemu bio je i uvid u prihvacenost pojedinih tvrdnji koje su sacinjavale skalu od strane samih ispitanika. * Kulturni standard ispitanika meren je preko klasicnih indikatora koji se primenjuju u sociološkim istraživanjima, uz punu svest o odredenim nedostacima koje ima ovakav istraživacki pristup. No, odluka o primeni ovog modela doneta je, izmedu ostalog, i zbog cinjenice da bi jedan suptilniji istraživacki pristup bitno opteretio osnovni istraživacki instrument, koji je nužno bio glomazan zbog kompleksnosti samog predmeta istraživanja. Tako, prema potrebnom minimimu informacija o ovom složenom aspektu života ispitanika, u upitnik su ušla pitanja koja se odnose na sledece indikatore kulturnog standarda: nacin provodenja slobodnog vremena, bavljenje odredenim stvaralackim delatnostima (profesionalno ili amaterski), hobi, citanje knjiga, izjašnjavanje o omiljenom piscu, ucestalost citanja dnevne i nedeljne štampe, posedovanje odredenih predmeta kao nosilaca kulturnih i umetnickih vrednosti (knjige, nosioci zvuka, slike), ucestalost ucešca u pasivnoj kulturnoj i umetnickoj recepciji (posete pozorištu, izložbama slika, koncertima, tribinama itd), nacin in- 189

4 formisanja, preferencija elektronskih glasila putem kojih se ispitanik informiše, nivo znanja svetskih jezika, muzickih preferencija itd. * Za proveru muzickog ukusa poslužio nam je specijalno konstruisan muzicki test, pridodat samom tekstu upitnika, koji je i sam sadržao odredeni broj pitanja kojim se evidentira tip muzickih preferencija bez korišcenja muzickog materijala. Stepen podudaranja datih odgovora uporedivan je sa unapred utvrdenim kriterijumima za tipologiju ukusa (tradicionalisticki, konformisticki i avangardisticki). Ovaj deo testa je konstruisan prema modelima Vernonovog (P. E. Vernon) Testa muzickog ukusa i Sišor-Hevnerovog (R. Seashore- K. Havener) Testa stava prema muzici. Sam test, koji se koristi muzickim materijalom, uraden je prema modelu Testova muzickog preferiranja Gerneta (S. K. Gernet), Kestona (M. J. Keston), Ernestonovog (N. Ernestone) Registra preferiranja, kao i Bauerovog (L. B. Bower) Testa muzickog raspoloženja, ali je modifikovan i prilagoden zahtevima ovog istraživanja. 156) Za razliku od navedenih testova, kod kojih se fragmenti emituju u parovima, a gde se ispitanik opredeljuje izmedu dve matrice, smatrali smo da je za potrebe našeg ispitivanja bilo primerenije konstruisati skalu unutrašnje konzistencije Likertovog tipa, na kojoj se mogu preciznije meriti preferencije ispitanikâ (sa ponudenim modalitetima: ne dopada mi se uopšte, ne dopada mi se, svejedno mi je, dopada mi se, veoma mi se dopada ). Dalja šira eksplikacija nacina konstrui- 156) O merenju muzickog ukusa videti u: P. Farnsworth, The Social Psichology of Music, Second edition, The Iowa State University press, 1969, str

5 sanja muzickog testa u funkciji je upoznavanja citaoca sa prirodom ovog instrumenta, buduci da se prvi put koristi 157) kod nas kao istraživacka tehnika za merenje muzickog ukusa populacije. Ujedno, to je poziv strucnoj javnosti da oceni njegovu metodološku valjanost. Izbor muzickih tema smo izvršili nakon konsultacija sa više muzikologa, zatim predavacâ na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu, Višoj muzickoj školi u Nišu i Gracu, kao i dirigenata i muzicarâ Niškog simfonijskog, Velikog džez orkestra RTS-a, Velikog džez orkestra Bugarskog nacionalnog radija, i Velikog zabavnog orkestra 3. armije iz Niša. Takode smo se obratili za mišljenje i muzickim urednicima, disk-džokejima iz Minhena, Graca, Beograda, Niša i Novoga Sada (džez, zabavna i narodna muzika), kao i ljubiteljima svih ponudenih žanrova. Ova grupa testova odnosi se na prezentaciju 48 tema po 18 u kategoriji klasicne, zatim zabavne (džez, pop, rok), i 12 iz oblasti narodne (tradicionalne i tzv. novokomponovane) muzike. 158) Ispitaniku se reprodukuje po jedan odsek (strofa) iz navedenih žanrova (motiv, recenica, period ili tema), u prosecnom trajanju od 34 sekunde. Najpre se emituje osamnaest fragmenata klasicne muzike po odredenoj shemi,159) koja se primen- 157) Osim, ako se izuzme da je autor testa proveravao njegovu validnost koristeci ga kao osnovni instrument za svoj magistarski rad (videti u D. Petrovic, Socio -kulturni cinioci obrazovanja muzickog ukusa, magistarski rad odbranjen na Filozofskom fakultetu u Nišu g.). 158) Pilot-istraživanje je pokazalo da kod narodnih ko m- pozicija nije bilo moguce dosledno primeniti tipologiju za koju smo se opredelili, zato što pesama koje bi, uslovno, odražavale tzv. avangardisticki ukus jednostavno nema. 159) 1. tradicionalisticki 2. konformisticki 3. tradicionalisticki 4. avangardisticki 5. avangardisticki 6. konformistic ki 7. tradicionalisticki 8.konformisticki 9. avangardisticki 10. tradicionalisticki 11. konformisticki 12. avangardisticki

6 juje i na zabavnu, dok se kod narodne muzike emituje naizmenicno šest tradicionalistickih i konformistickih matrica, a ispitanik se opredeljuje, zaokruživanjem odgovora, za jedan od ponudenih iskaza. 160) Kod klasicnih kompozicija, koje bi odražavale tzv. tradicionalisticki ukus, opredelili smo se za fragmente iz delâ Hendla (G. F. Händel), Betovena (L. V. Beethoven), Cajkovskog (?.?.??????????), Mendelsona (F. Mendelsohn), Mocarta (W. A. Mozart) i Baha (J. S. Bach), imajuci u vidu da to nisu i najpopularnija dela ovih kompozitora, ali koja realno odražavaju njihov opus, cime smo nastojali da se ispitanici primarno ne opredeljuju na osnovu vec slušanog. 161) U izboru klasicnih kompozicija za primer tzv. konformistickog ili (uslovno) kic-ukusa, pošli smo od pretpostavke da ce ispitanici moci jasnije da prepoznaju lakši žanr ove vrste klasicne muzike (u odnosu na tradicionalisticki ili, pak, avangardisticki), te smo se opredelili za Štrausa, mladeg (J. Strauss), Verdija (G. Verdi), Mocarta, Cajkovskog, Smetanu (B. Sm etana) i Bramsa (J. Brahms). 162) tradicionalisticki 14. konformisticki 15. tradicionalisticki 16. avangardisticki 17. konformisticki i 18. avangardisticki. 160) Sve matrice su snimljene u tonskom studiju RTV Belle Amie u Nišu. Prilikom snimanja, vodili smo racuna o autenticnosti izvodenja originalne partiture, kako bi ispitanik mogao da zauzme što je moguce objektivniji stav. 161) G. F. Hendl: Muzika na vodi (Water Music) 1. stav; L. V. Betoven: Simfonija br. 3 (Eroica), Es dur, op stav; P. I. Cajkovski: Simfonija br. 6 Pateticna, 1. stav; F. Mendelson: Simfonija br. 4 (Italijanska), A dur, op. 90., 1. stav; W. A. Mocart: Koncert za klarinet A dur op. 622., 1.stav; J. S. Bah: Sonata za flautu i cembalo, g mol, BWV 1020, 1. st. 162) J. Štraus: Na lepom plavom Dunavu (An der schönen blauen Donau) op. 314; Ð. Verdi: hor Jevreja iz opere Nabuko 3. cin; V. A. Mocart: Jedna mala nocna muzika (Eine kleine Nachtmusik), G dur; P. Cajkovski: Valcer cveca 192

7 Kod izborâ fragmenatâ kompozicijâ koje bi odražavale tzv. avangardisticki ili modernisticki ukus, nastojali smo da se jasno prepozna relativna atonalnost, te su i predstavnici toga pravca, Hindemit (P. Hindemith), Obradovic, Stravinski, Šenberg (A. Schönberg), Božic i Baranovic. 163) U opredeljenju koje se odnosi na zabavnu muziku, za primer klasicnog ( tradicionalistickog ) ukusa, odabrali smo neke od, po našem mišljenju, najreprezentativnijih predstavnika evergrina : Frenka Sinatru, Barbru Strajsend (Streisand), Mekartnija (McCartney), Dragana Stojnica, sastava Cikago (Chicago) i Sladanu Miloševic. 164) Predstavnici tzv. konformistickog ukusa su, po našem mišljenju, tipicni predstavnici domaceg šlagersko-festivalskoga tipa: Zdravko Colic, Ekstra Nena, Bojan Milanovic, Željko Samardžic, Maja Nikolic i sastav Hari Mata-Hari. 165) U kategoriji avangardistickog ili modernistickog ukusa, 166) opredelili smo se za kompozicije grupe Hazari, iz svite Šcelkuncik (?????????) op. 71; B. Smetana: Vltava, J. Brams: Madarska igra br.6 (Ungarishe Tanz). 163) P. Hindemit: Simfonijske metamorfoze; A. Obradovic: Epitaf II; I. Stravinski: Ruska igra iz baleta Petruška; Šenberg: Un Rendez-Vous (ein Stelldichen) za obou, klarinet, violoncelo i klavir (1914); S. Božic: Stihira; K. Baranovic; Simfonijeta za gudace. 164) F. Sinatra: My Way, B. Straisend: Woman in Love, P. Mekartni: Yesterday, D. Stojnic: Bila je tako lijepa; Cikago: If You Leave Me Now, S. Miloševic: Bez nade. 165) Z. Colic: Jako, jako slabo srce zavodiš; E. Nena: Odlazim; B. Milanovic: Ciganka; Ž. Samardžic: Dobar dan, tugo; M. Nikolic: Uzmi me; Hari Mata-Hari: Ja nemam prava da te ne volim. 166) Iako ovaj izbor u kategoriji tzv. avangardistickog (modernistickog) ukusa nije ujednacen po pitanju muzickih 193

8 Džordža Geršvina (Gershwin), Milana Švagera, sastava New Age, i Zvonimira Skerla. 167 ) Za primer narodnih kompozicija, smatrali smo da u kategoriju tradicionalistickog ili klasicnog ukusa spadaju narodna kola u originalnom izvodenju Velikog narodnog orkestra Radio-Beograda pod upravom Vlastimira Pavlovica Carevca i Aleksandra Šišica, dueta Radulovic-Jovanovic i Jordana Nikolica. 168) Tipicnim primerima konformistickog ili kic-ukusa smatrali smo neke od mnogobrojnih tzv. novokomponovanih pesama u izvodenju Ljube Alicica, Radeta Jorovica, Miroslava Ilica, Bobana Zdravkovica, Sinana Sakica i Marije Jovic. 169) Ovako konstruisano ispitivanje ima za cilj da se, poredenjem dobijenih odgovora pomocu Upitnika (koji se ne koristi muzickim materijalom) i Testa (koji se koristi muzickim materijalom), dode do pouzdanijih podataka o muzickom ukusu ispitanika. pravaca, smatrali smo da u potrebnoj meri odražava savremene tendencije. 167 ) Grupa Hazari: Danas je praznik; Dž. Geršvin: Strike Up the Band; M. Švager: Modra planeta; grupa New Age: Night in Tunisia; Z. Skerl In the Cage; Dž. Geršvin: Porgy and Bess. 168) Draganovo kolo; duet Radulovic -Jovanovic: Jedva cekam da nedelja dode; J. Nikolic: Moj golube; kolo Svilen konac ; kolo Niševljanka; kolo Srbijanski vez. 169) Lj. Alicic: Ne pitaj me, majko ; R. Jorovic: Žene vole oficire ; M. Ilic: Nocas raj, jutros kraj; B. Zdravkovic: Marakana; S. Sakic: Zoko, moja Zoko; M. Jovic: Dan moga krštenja. 194