ОЛУЈНО НЕВРИЈЕМЕ У БАЊОЈ ЛУЦИ Увод: Дана, 29. августа године у часова по локалном времену град Бању Луку је захватило олујно невријеме, о

Транскрипт

1 ОЛУЈНО НЕВРИЈЕМЕ У БАЊОЈ ЛУЦИ Увод: Дана, 29. августа године у часова по локалном времену град Бању Луку је захватило олујно невријеме, односно временска непогода праћена јаким вјетром, кишом, пљусковима, градом и грмљавином. Временска непогода је трајала у периоду часова, а затим је дошло до смиривања и престанка јаког вјетра и пљускова, док је киша наставила да пада до касно у ноћ. Циљ: Намјера и идеја писања овог рада, односно професионално-стручне анализе јесте да се укаже на нестабилност прогностичких модела, непоузданост истих у специфичним љетним ситуацијама, али и да се покуша закључити како једна временска непогода може произаћи из компликоване синоптичке ситуације, односно врло сложене интеракције метеоролошких поља, параметара и посебних временских услова за вријеме љетних нестабилности, односно конвективнох процеса у атмосфери који су тада нарочито тешко прогнозљиви. Да би сам овај рад имао смисао у потпуности, идеја јесте да се покуша на што једноставнији начин презентовати и приближити било којем заинтересованом читаоцу. На самом крају биће приказане и посљедице временске непогоде кроз неколико занимљивих фотографија. Опис синоптичке ситуације и анализа: У периоду од 25. до 29. августа над подручјем Балкана и Јужне Европе је доминирао термобарички гребен и поље мало повишеног атмосферског притиска у приземљу. С друге стране на западу Европе био је доминантан Атлантски антициклон, а сјеверније од њега дубок циклон, односно Исландска депресија. У осталом дијелу Континента је било присутно зонално струјање у пољу повишеног притиска. У складу с тим, на основу положаја ових баричких система, долине на сјеверу и гребена јужније, на Балкан је притицала топла ваздушна маса у умјеренoј до јакој југозападној струји. Уочи 29. августа долазило је до још већег прилива топлог ваздуха по висини, али се у том периоду са сјеверозапада полако приближавала долина у чијој задњој страни се налазио врло развијен циклонски поремећај у области сјевероисточно од Велике Британије и близу Скандинавије. Та долина је својим предњим дијелом управо захватила подручје Балкана у суботу 29. августа када се и десила временска непогода у Бањој Луци. У складу с тим дошло је до нарушавања гребена и дан касније скретања југозападне у сјеверозападну висинску струју. Уочава се и јасан гранични појас између хладне и топле ваздушне масе и јаки градијенти како у пољу температуре на висини, тако и у пољу геопотенцијала. Долина је својим предњим дијелом прво захватила подручје Алпа, а затим сјеверозападне дијелове Балкана, Словенију и то у пријеподневним часовима при чему је долазило до сталног формирања облака вертикалног развоја на самој граници са Италијом који су даље врло брзо напредовали ка Словенији и даље према Љубљани, а око 13 часова су кумулонимбусни облаци Нада Рудан, магистар метеорологије 1

2 стигли и до Хрватске, Загреба, Карловца,...дајући обилне пљускове, јак вјетар, град и наравно грмљавину. У наставку ће бити сликовито приказани метеоролошки параметри који указују на горе наведене закључке и анализу синоптичке ситуације која је била доминантна 29. августа и наведене слике ће бити приказане за период непосредно прије неверемена у Бањој Луци, у току и послије временске непогоде. Приказана ће бити основна поља метеоролошких парметара на неколико висинских нивоа, радарске и сателитске слике, али и забиљежене анализе метеоролошких параметара, фотографије и прикази неколико инструмената са метеоролошке станице у бањој Луци. Слике су преузете из Њемачког центра за метеорологију DWD, EUMETSATA, радарског центра на Билогори из ДХМЗ Хрватске и РХМЗ из Бање Луке. На самом почетку је сврсисходно погледати анализу поља притиска у приземљу на којој се јасно уочава поље притиска, фронтални системи, али измјерене вриједности у часова по локалном времену, иако је мали број тачака. Слика бр. 1: Поље атмосферског притиска у приземљу у часова по локалном времену Нада Рудан, магистар метеорологије 2

3 На овој слици се примијети таласање фронталне зоне и топли фронт на Балкану, али и хладни који прилази са сјеверозапада Балканског полуострва. Још се јасније иста ситуација може уочити на висинским картама које слиједе. Слика бр. 2: Поље геопотенцијала на 500 милибарској површи и релативна топографија 500/1000 у и часова по лок. времену Долина је својим предњим дијелом прво захватила подручје Алпа, а затим сјеверозападне дијелове Балкана, Словенију и то у пријеподневним часовима при чему је долазило до сталног формирања облака вертикалног развоја на самој граници са Сјеверном Италијом који су даље врло брзо напредовали ка Словенији и даље према Љубљани, а око 13 часова су кумулонимбусни облаци стигли и до Хрватске, Загреба, Карловца, што ће се најбоље видјети касније на радарским снимцима. Слика бр. 3: Поље температуре на 850 mb Нада Рудан, магистар метеорологије 3

4 Јасно се уочава како хладни ваздух, односно хладни фронт напредује и наставља даље ка Балкану и то у предњој страни висинске долине. У његовом предњом дијелу долази до интензивнијег развоја облачности и градоносних облака. У приземљу је мало необичнија слика, јер вјетар није у почетку показивао овакве трендове, а касније је нагло скренуо на западни и сјеверозападни, иако је и југозападни имао врло јаке и најјаче ударе. Слика бр. 4: Вјетар у приземљу на 2 метра висине изнад тла у и у часова (DWD) Након часова по локалном времену, као што смо видјели из приложених слика и текста, хладни фронт је наставиo даље ка БиХ, и то ка њеном сјеверозападном дијелу. Ово се запажа из сљедећих слика. Слика бр. 5: Сателитски снимак облачност у и часова (EUMETSAT) Нада Рудан, магистар метеорологије 4

5 Слика бр. 6: Радарски снимак рефлексивности хидрометеора у по лок. времену (Рдарски центар Билогора, ДХМЗ Хрватска) На овом снимку се уочава врло изричито положај облака са свим врло сложеним метеоролошким својствима и параметрима, који је својим већим дијелом захватио подручје Града, нарочито сјеверозападне, сјеверне и западне дијелове, а мало мање јужне и југоисточне. Радарска рефлексивност хидрометеора је била преко 60 dbz што јасно указује на појаву града која се и стварно десила, и то у великом обиму. То су подаци током дана јасно показали. На самом крају, долазимо у ствари на почетак. Кључни проблем јесте управо тај да овај метеоролошки феномен, односно временска непогода, јесте била веома интензивна и непредвидива. Друго, ова појава је задесила својом жестином само град Бању Луку, а не околне градове и регије. Истина, било је падавина и у другим крајевима, али у знатно мањем обиму. То ће бити касније презентовано на једном изврсном графичком приказу. Треће, ниједан прогностички модел није у потпуности приказао овакво стање времена на тај дан, јер ово у ствари представља анализу метеоролошке слике, на основу измјерених, а не прогностичких улаза. Дакле ријеч је о аналитичким картама, а не прогностичким. Четврто, накнадним симулацијама овог прогностичког дана, добијена је ипак другачија слика, јер је коришћен нумерички модел WRF-ARW много веће резолуције у простору, али и у времену. У тим симулацијама јесте постигнута боља временска прогноза, али ни приближно оној Нада Рудан, магистар метеорологије 5

6 ситуацији која се догодила. Дакле, повећањем временског корака и броја тачака у моделу побољшава се временска поргноза и то је доказано у другом професионалном раду под називом: WRF ARW model and its implementation in weather forecast, research and usage on the GRID, објављеном у Зборнику радова на једној конференцији у Истанбулу. Пето, на самом крају, врло је важно истаћи да је временска прогноза за тај дан била у потпуности исправна, у смислу типа времена, температуре, али не у интензитету временских дешавања, односно није била најављена непогода, јак вјетар, град и интензивни грмљавински процеси праћени јаком кишом. То је уствари разлог зашто се овај дан нарочито анализира. У наставку биће дати егзактни подаци са метеоролошке станице у Бањој Луци који на прави начин описују интензитет појаве и њене размјере. Али и посљедице. Бања Лука, 29/08/2009. Од раног јутра, температура ваздуха у подручју Бање Луке је била веома висока. Ујутру у била је С, а већ у часова жива се попела на цијелих 30.3 степени Целзијуса. Уочи самог невремена температура је достигла готово 35 0 С ( С) степени што је веома висока вриједност, ако се узме у обзир вријеме почетка олује (15.10 ч), а да је претходни дан, када је инсолација била знатно дужа, температура тек око часова била 36 0 С. Дакле, адвекција топлог ваздуха, нагло загријавање усљед познатог фенског ефекта у Бањој Луци и сунчево зрачење допринијели су још бржем порасту температуре ваздуха. Брзо након почетка олује, температура је пала на само С, то јест преполовила се њена вриједност, што јесте веома нагли пад. Атмосферски притисак није био нарочито снижен (oko 994 mb), а уочи самог невремена је падао по 0.5 mb, да би достигао најнижу вриједност од mb када је почео невријеме, а затим је постепено, не нагло, растао од mb до mb у часова по локалном времену. Напон водене паре, неуобичајено висок, као и претходна два дана и имао је високу вриједност око 22 mb, а релативна влажност ваздуха је уочи непогоде била 44%, а одмах затим 99 процената. Према доступним радарским снимцима, могли су се уочити кумулонимбуси са југозападне стране Града и то неколико језгара, а касније са запада и на крају сјеверозапада, одакле је и био најјачи удар. Грмљавина се у почетку чула у даљини са запада и југа. Изгледа да је најјачи удар временске непогоде управо стигао са запада и сјеверозапада, одакле је дошао кумулонимбусни облак. Почело је интензивно да грми, а небо са западне стране је врло брзо потамнило, што је означило почетак олујног невремена. Убрзо је почео јак вјетар, киша, пљускови, а затим град ношен врло јаким вјетром. Град је био величине љешника, а поједини облици и мало већи. Грмљавина је била интензивна цијелих сат времена, а затим је ослабила, мада је трајала до касно у Нада Рудан, магистар метеорологије 6

7 ноћ, праћена кишом слабог до умјереног интнзитета. Град је падао око 15 минута (14.15 до часова) са различитим интензитетом, а обилна киша и пљусак су трајали више од 70 минута (14.05 до часова). Врло је занимљиво понашање вјетра тога дана. Наиме, све до почетка невремена, дувао је слаб до умјерен вјетар, претежно сјевероисточни (макс. брзина 9.4 m/s) и сјеверозападни и сјеверни вјетар (брзина 8.1 m/s), а затим скренуо на западни и југозападни прије почетка невремена. Необично је то што је по висини било присутно југозападно струјање, бар према овим доступним картама. Управо према овом правцу и тренду промјене вјетра долазимо до једног веома важног закључка који ће се касније и детаљеније поткријепити. Наиме скретање вјетра, а затим јачање управо западног - југозападног вјетра и његов максимални удар од чак 25 метара у секунди говори о локалном карактеру ове непогоде. Вјетар је достигао максимални удар у часова и то вриједност од 25.3 m/s. Погледајмо сада поједине резултате мјерења на метеоролошкој станица Бања Лука, који показују јасан карактер и природу временске непогоде која се десила у часова по локалном времену, дана 29. августа године. Нада Рудан, магистар метеорологије 7

8 Слика бр. 7: Запис анемографа, правац и брзина вјетра пређени пут, са максималним ударом (РХМЗ у Бањој Луци) Види се максималан удар вјетра у часова од 25.3 m/s што је веома висока вриједност, али овај удар потиче од западног - југозападног вјетра, иако је прогноза указивала да ће сјеверозападни вјетар бити у појачању. Врло је важно ово истаћи. Такође, види се учесталост по правцима, односно доминантно струјање вјетра, и то у почетку непогоде југозападно, а затим углавном западно струјање. Други параметар, који је такође веома знчајан и биљежи апсолутни рекорд јесте количина падавина. Ево зписа на плувиографској траци. Нада Рудан, магистар метеорологије 8

9 Слика бр. 8: Количина падавина (РХМЗ у Бањој Луци, мет. Стница) Уочава се максимална количина падавина у току сат времена од 86 литара, што уједно представља највећу количину падавина у току врло кратког временског интервала. Ова количина падавина у току једног сата између два термина осматрања и мјерења представља највећу количину падавина икада измјерену у Бањој Луци, од када потоје мјерења. Током цијелог периода пало је lm -2. Вјероватноћа да се јави оваква појава једном у 100 година, у смислу количине падавина у току једног сата је веома мала и износи 1 %. То значи да је, према горе наведеној анализи и евентуалном прогнозираном сценарију, било једноставно наговијестити долазак наоблачења са падавинама, пад температуре и јак вјетар, заједно са хладним фронтом, али није било прогнозљиво предвидјети овакав карактер временске непогоде. То говори о утицају локалних географских и климатских фактора на карактер времена који се тешко може нумерички претпоставити односно прогнозирати. Дакле, овдје је јасно да је орографија, заједно са другим метеоролошким елементима тог августа године утицали на потпуно другачију метеоролошку слику и метеоролошко стање у једној тачки, односно, у овом случају у Бањој Луци. Тачно је, а већ и напоменуто да је фина резолуција наговијестила извјесну тачност, много ближе него нумерички модели са мањом резолуцијом у времену и простору, али опет недовољно, у односу на оно што се заиста десило. Падавина је било у околним мјестима, али много мање, чак 10 пута мања. Ако само упоредимо околне метеоролошке станице у најближим градовима и мјестима која су удаљена у просјеку око 50 km од Бање Луке видјећемо да је у тим мјерним мјестима пало, редом како слиједи: Градишка 4.1; Козара-Мраковица 12.5; Приједор 8.6; Нови Град 3.4; Србац 8.4; Мркоњић Град 9.3 lm-2. Нада Рудан, магистар метеорологије 9

10 Слика много више говори. Слика бр. 9: Просторна расподјела дневне количине падавина за године у Републици Српској Временска непогода је трајала око 1 час, затим је киша наставила да пада, слабијим и умјереним интензитетом, температура је била у мањем пораст након првог наглог удара, а грмљавина је трајала и неколико сати касније, само не тако интензивно. Након првих сат времена, у наредна 4 часа пало је још око 20 литара, па је укупна измјерена количина за 29. август године била литра по квадратном метру. Наравно, интензитет падавина, јаког вјетра и града је имао локални карактер, тј. није у свим дијеловима Града била иста ситуција. Најтеже је било у западним и сјеверозападним дијеловима, али и у дијелу центра, а мање на југозападној страни Града. Све то заједно је довело до обарања стабала по граду, поплава у скоро свим улицама, оштећења кровова и кућа, како од града, тако и од јаког вјетра. Ево неколико примјера посљедица незапамћеног невремена у Бањој Луци, које се десило тог 29. августа године. Нада Рудан, магистар метеорологије 10

11 Слика бр. 10: Посљедице невремена, Бања Лука 29. август године Укупна процијењена штета од олујног невремена је у износу од конвертибилних марака, мада је сигурно да је она стварно доста већа, јер се овдје ради о пријављеној штети грађана, који су тражили обештећење од Града. Закључак: У Бањој Луци се 29. августа година догодила временска непогода, која је по горе наведеним карактеристикама имала веома јак интензитет, локални карактер и врло малу вјероватноћу, односно велики повратни период (преко 100 година кад су у питању интензитети у краком временском интервалу). По обиљежјима, односно трендовима метеоролошких параметара, може се слободно рећи да је то било једно олујно невријеме праћено врло јаким, односно екстремним особинама, како у погледу количине падавина, јачине вјетра, дужине трајања, интензитета грмљавинских процеса, врло велике температурне амплитуде, тако и у погледу посљедица које је изазвала. Нада Рудан, магистар метеорологије 11

12 Прогнозљивост оваквог типа времена је генерално врло мала, а то се односи и на ову појаву. Метеоролошка служба за прогнозу времена РХМЗ у Бањој Луци јесте најавила кишу, пљускове и грмљавине, али не и овакав тип непогоде. Ово потврђује да нумерички модели, иако сваким даном све савршенији, не могу или врло тешко могу предвидјети локални карактер времена за једну локацију, нарочито током љетних мјесеци, када конвекција битно нарушава и смањује тачност модела. Повећањем резолуције и поновном обрадом нумеричких производа, показана је мало боља слика, односно појавила се већа очигледност могућности јављања непогоде у овој регији, али, опет, не у таквом обиму. О аспектима повећања резолуције код нумеричких модела биће ријечи у једној другој анализи. Иако је према прогностичким картама требало да наступи типичан сценарио времена који се дешава приликом доласка предње стране висинске долине, а уз јако југозападно струјање, није се ни то остварило на јасан начин. Види се, из приложених слика и текста, да су орографија и локални микрометеоролошки процеси битно утицали на развој олује и њену даљу експанзију у подручју града Бања Лука. Сва мјерења из околних станица показала су значајно мање падавина и није пријављена слична појава у широј регији, што опет потврђује локални карактер ове временске непогоде. Олујно невријеме је изазвало потпуни колапс у саобраћају и огромну материјалну штету. Нада Рудан, магистар метеорологије 12