stručna revija Jul broj: 99 besplatan primerak ISSN Pamukova sovica sve značajnija štetočina kod nas MAX51 prva iskustva Venčić za bla

Транскрипт

1 stručna revija Jul broj: 99 besplatan primerak ISSN Pamukova sovica sve značajnija štetočina kod nas MAX51 prva iskustva Venčić za blagostanje Bogorodičin pomoćnik

2 SADRŽAJ 03 Reč urednika 04 Sa Agro meridijana 12 Original Srbija MAX51- prva iskustva Organo Pamukova sovica- sve značajnija štetočina kod nas Ekološke crtice Formulacije nove generacije Jagoda, novo crveno zlato Srbije Agrostatistika Kruškina buva Pčelarenje Kruška koja bujno rađa, a lako se čuva Agro IT Svet Venčići za za blagostanje- Bogorodičin pomoćnik 68 Slovenska mitologija- Triglav

3 4 AGROSVET 98 Stručna revija ISSN Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/ Kragujevac tel: 034/ fax: 034/ Logistički centar Inđija: 022/ Distributivni centri: Kragujevac: 034/ Beograd: 011/ Valjevo: 014/ Niš: 018/ Subotica: 024/ Zrenjanin: 023/ Sombor: 025/ Sremska Mitrovica: 022/ AGROMARKET BIH: Bijeljina: / Laktaši: / Sarajevo: / AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: / AGROMARKET KS Priština / Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Duško Simić Mladen Đorđević Agneš Varga Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Bojana Karaklajić Jelena Konstatinović Danijela Radujkov REČ UREDNIKA Da li ulazimo u crveno ludilo? Ova kovanica je moja parafraza na englesko fudbalsko praznično ludilo ili američko vikend ludilo NBA All-Star Game. Pre nego što objasnim šta se podrazumeva pod onim prvim, da pojasnim druga dva ludila. Englesko fudbalsko praznično ludilo je period od katoličke Badnje večeri i Božića do 2. januara u kome engleski premijerligaši odigraju 4 utakmice za 7 do 9 dana. Drugo ludilo je dobro poznati košarkaški vikend sredinom februara kada se izmešaju zabava, novac, a ima i malo trojki, zakucavanja, a rezultat je često preko 250 postignutih koševa. A crveno ludilo. Pa to je period u kome se u Srbiji završava otkup jagode, a počinje otkup maline i višnje, a provuče se i neka kupina. U tih mesec dana spakuju se i slika realnog stanja, nerealnih očekivanja, neispunjenih obećanja, iznenađujućih veleobrta i svega ostalog što prati ova dva-tri, uz jabuku vodeća izvozna aduta srpska poljoprivrede. Huka, buka, protesti, blokade, razgovori, pregovori, dogovori, isplate, dugovanja, a onda tajac, gotovo do početka naredne godine. U međuvremenu se vidaju rane, prave koalicije, kunu i proklinju svi odreda i tako opet Jovo nanovo. Možda bi trebalo da krenemo izpočetka. Da, ludilo ali ne ovakvo. Kako bi mogli da mu popravimo imidž? Pa, prvo da voćarska struka kaže, a proizvođači sprovedu rejonizaciju proizvodnje, dok bi stručnjaci (ne samo naši već i strani) koji to prate, trebalo da ukažu na to kuda u narednih 5 do 10 godina ide svetsko tržište poljoproizvoda. Na bazi tih predikcija opet struka usmerava koji sortiment treba gajiti. Takođe, nema improvizacije po kojoj smo prepoznatljivi, već kopiranje svih raspoloživih pomotehničkih mera koje najrazvijenije voćarske zemlje primenjuju. Zatim, dajte da pokušamo da prodamo pamet, a ne sirovinu. I ono što je najvažnije, da prestanemo da mislimo da smo mi izabrani narod koji treba celom svetu da pokaže kako se proizvodi najbolje crveno zlato na svetu. Rade i ostali, neki su nas i prevazišli, ali mi i dalje, umišljeni u svojoj veličini to ne vidimo. Kad smo kod ludila, možda pomenuti i vodeno ludilo pod kojim podrazumevam poplave i gradobitne padavine i olujne kiše koje su se poslednjih deset-dvadeset dana navrzle na gotovo sve krajeve Srbije. I opet faktor čovek. Nikako da počnemo da, kao što kaže stara poslovica Spoznaj samoga sebe kako bi bio bolji. Šta se želi reći? Jednostavno, ne bacajmo smeće u rečne vodotokove, ne gradimo pregrade u rečnim koritima, čistimo kanale, uredimo zemljište, sprečimo eroziju, ili postanimo odgovornim prema generacijama koje dolaze i kojima treba ostaviti barem manje zagađenu životnu sredinu nego što smo je mi dobili u nasledstvo. Počnimo da koristimo osiguranje useva i zasada kao saveznika u ostvarivanju barem pozitivne nule u poljoprivrednoj proizvodnji. I naravno, mali rimejk na tekst iz prošlog broja dajte da opremimo strelce većim brojem raketa, nagradimo ih mnogo boljim naknadama za posao koji savesno i gotovo altruistički rade. To je toliko malo za državu, a toliko veliko za njih, odnosno celu zajednicu. A krenula je i žetva strnina. Da li je na vidiku novo ludilo i kako se spasti? Možda je najlakše pobeći negde, što dalje od svih gore pobrojanih (možda još više nepobrojanih) problema. Ko ne može nigde, ostaje naslovna stranica ovog broja, barem kao uteha. Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka Dragan Đorđević Dragan Dordevic

4 6 7 Sa Agro meridijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede U Gruziji otkriven najstariji poznati dokaz proizvodnje vina Izvor: agronews, maj Godina pre Hrista mogla je biti dobra godina za vino, a njegove hemijske tragove u ostacima posuda starih oko godina pronašli su naučnici u Gruziji, otkrivši tako najstariji poznat dokaz o proizvodnji vina. Na posudama iz doba neolita, poznatijih kao kvevri vidljivi su i ukrasi u obliku grožđa kao i muškarac koji pleše. Posude s ostacima mešavine sastojaka vina pronađene su na. dve lokacije oko 50 kilometara južno od glavnog gruzijskog grada Tbilisija. Prethodno je najraniji dokaz proizvodnje vina pronađen na grnčariji koja datira iz razdoblja između i godine, a otkrivena je u planinskom području Zagrosa na severozapadu Irana. Porodične farme više nisu oslonac američkog agrara Izvor: ekapija, maj Amerika je bila ponosna na svoje dobro organizovane poljoprivrednike. Porodične farme, nekoliko puta veće od prosečnih evropskih, bile su oslonac američkog agrara. Ali one primetno nestaju u poslednjoj deceniji. Razvojem agrobiznisa organizuju se intenzivne produktivne ekonomije koje idu u pravcu smanjenja troškova proizvodnje i povećanja dobiti. Problemi koji se vežu za takve ekonomije jesu manji izbor hrane, kontrolisane cene, neizmerno štetan uticaj na ruralno stanovništvo. Poljoprivreda Amerike već dugo pati od pritiska ogromne moći svega nekoliko velikih i moćnih agrokorporacija koje kontrolišu preko 95% proizvodnje, prerade i distribucije, navode iz neprofitne organizacije Farm aid. Industrija marihuane u SAD procvetala Izvor: b92, maj Industrija marihuane u SAD vredna je milijarde dolara i ne pokazuje znake usporavanja rasta. Deset saveznih država legalizovalo je rekreativnu upotrebu marihuane, dok su 33 države legalizovale medicinsku upotrebu. Statistika pokazuje zapanjujuće veliki doprinos marihuane privredi SAD promet od 52 milijardi dolara i rast broja zaposlenih u tom sektoru od čak 76 odsto, prenosi Biznis insajder. Godišnje izdanje publikacije Marihuana biznis procenjuje kako je doprinos privredi legalne industrije marihuane u SAD bio vredan između 20 i 23 milijarde dolara u godini. Stručnjaci procenjuju da bi taj doprinos privredi do godine mogao dostići 77 milijardi dolara. Vašington je prva država koja će dozvoliti kompostiranje ljudi Izvor: Smithsonian.com, maj U godini, kremacije su po prvi put u istoriji SAD-a nadmašile sahrane. Ipak, dok kremiranje ima očigledne ekološke prednosti u odnosu na sahranjivanje, proces nije tako prijateljski prema zemlji. Zapravo, naučnica Laura Ian kaže da kremiranje oslobađa 600 miliona funti CO 2 u atmosferu svake godine. Novi zakon koji su usvojili državni zakonodavci iz Vašingtona i koji je u utorak potpisao guverner Jaia Insleea, ukazuje na alternativu ovih tradicionalnih oblika ukopa. Naime, Vašington je prva država koja legalizuje prirodnu organsku redukciju, ubrzani metod razgradnje ljudskog tela koji transformiše ljudske ostatke u zemljište. Poznat i kao kompostiranje ljudi ili rekompozicija, proces traje od četiri do sedam nedelja i proizvodi kompost. Rekompozicija će biti odobrena u Vašingtonu od 1. maja godine. Ljudsko kompostiranje je zamisao Katrine Spade, direktorke pogrebnog preduzeća Recompose. Spade objašnjava da rekompozicija uključuje premeštanje tela u posebno osmišljenu zgradu - deo javnog parka, deo pogrebne kuće.. gde se posle nekoliko nedelja mikrobiološke aktivnosti raspada u zemljište koje se potom može dati porodici pokojnika ili upotrebiti od strane konzervatorskih grupa da nahrane okolnu zemlju. Sve u svemu, proces koristi osminu energije potrebne za kremiranje i uštedi više od jedne metričke tone CO 2 za svakog pojedinca. Spade se prvi put zainteresovala za kompostiranje ljudi nakon što je čula kako poljoprivrednici koriste sličan proces recikliranja ostataka životinja i vraćaju ih u zemlju.,,rekompozicija se približava prirodnom procesu raspadanja. U urbanom okruženju, gde se globalna populacija povećava i korišćenje zemljišta je na vrhuncu, to je ekološki najprihvatljivija

5 8 9 metoda ukopa, objašnjava Troi Hottle, saradnik u Agenciji za zaštitu životne sredine. Glavna prepreka sa kojom se suočava ova praksa je to što mnoge kulture smatraju da je kompostiranje ljudskih ostataka odbojno, suprotno od kulturnih i religijskih normi. Takođe ostaje da se vidi kako se ljudski kompost može koristiti. Neki stručnjaci upozoravaju da se ne koristi na oranicama, dok drugi naglašavaju rizike povezane sa teškim metalima poput onih koja se nalazi u zubnim plombama. Ipak, početne studije ukazuju da rekompozicija tla zadovoljava državne i savezne smernice za potencijalno opasne patogene i metale, što ga čini dovoljno sigurnim za tipično dvorište ili vrt. EU donosi nova pravila o đubrivima Izvor: agronews, maj Evropska unija donosi nova pravila za stavljanje proizvoda za đubrenje na tržište. Veće je 21. maja donelo uredbu kojom se usklađuju zahtevi za đubriva proizvedena od fosfatnih minerala i iz organskih ili sekundarnih sirovina u EU, čime se otvaraju nove mogućnosti za njihovu široku proizvodnju i stavljanje na tržište. Uredbom se utvrđuju usklađene granične vrednosti za različite kontaminante (kao što je kadmijum) sadržane u mineralnim đubrivima.,,novim pravilima osiguraće se slobodna prodaja u EU samo onih đubriva koja zadovoljavaju zahteve i norme EU u pogledu visokog kvaliteta i sigurnosti. Kontaminanti u fosfatnim proizvodima za đubrenje iz EU, kao što je kadmijum, mogu predstavljati rizik za zdravlje ljudi, životinja ili biljaka, kao i za sigurnost ili okolinu pa je zbog toga sadržaj tih kontaminanata ograničen u skladu sa novim pravilima. Novim pravilima podstaćiće se proizvodnja i upotreba fosfatnih đubriva sa niskim udelom kadmijuma i organskih đubriva i omogućiće se poljoprivrednicima veći izbor u pogledu ekološki prihvatljivije poljoprivrede, rekao je Nikulae Badalau, rumunski ministar poljoprivrede. Kontaminanti u fosfatnim proizvodima za đubrenje iz EU, kao što je kadmijum, mogu predstavljati rizik za zdravlje ljudi, životinja ili biljaka, kao i za sigurnost ili okolinu pa je zbog toga sadržaj tih kontaminanata ograničen u skladu sa novim pravilima. U skladu sa uredbom, proizvodi za đubrenje EU sa oznakom CE moraće ispunjavati određene zahteve kako bi mogli biti u slobodnom prometu na unutrašnjem tržištu. Ti zahtevi uključuju obavezni najveći dopušteni nivo kontaminanata, upotrebu definisanih kategorija sastavnih materijala i zahteve za označavanje. Proizvođači đubriva koja nemaju oznaku CE svejedno imaće mogućnost staviti ih na nacionalno tržište, objavilo je Veće EU. Novom uredbom, kojom se zamenjuje prethodna uredba o đubrivima iz 2003., obuhvaćene su sve vrste đubriva (mineralna i organska đubriva, poboljšivači zemljišta, materije za rast itd.). Uredba treba da se potpiše i objavi u Službenom listu EU. Stupiće na snagu dvadesetog dana od dana objave i počeće se primenjivati tri godine od stupanja na snagu. Komisija je predlog predstavila u martu Jedan od glavnih političkih ciljeva te inicijative je podstaći široku proizvodnju đubriva iz domaćih organskih ili sekundarnih sirovina pretvaranjem otpada u nutrijente za useve, što je u skladu sa modelom cirkularne poljoprivrede. Stroža kontrola upotrebe pesticida Izvor: Politika, maj Profesionalni korisnici, a to su svi oni koji dolaze u kontakt i koriste sredstva za zaštitu bilja, uskoro će morati da prođu obuke i dobiju sertifikat za kupovinu i korišćenje pesticida. Kako kažu u Upravi za zaštitu bilja, svi proizvođači će biti upućeni na obuke, a budući da u Srbiji postoji veliki broj malih poljoprivrednih gazdinstava ovo će biti proces koji zahteva vreme. Iako su izmene zakona koji reguliše ovu oblast usvojene u martu ove godine, primena je odložena na 1. januar godine. Ističu da je to izuzetno složen posao, jer moraju da budu obuhvaćeni svi koji dolaze u kontakt sa sredstvima za zaštitu bilja. Na taj način prilagođavamo se evropskoj Direktivi o održivoj primeni pesticida koje su usvojile sve države članice. Na ovim obukama, koje će biti potpuno prilagođene poljoprivrednicima, oni će dobiti informacije kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja, da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova i ljudi. U upravi objašnjavaju da će edukacija biti primerena poslovima kojima se poljoprivrednici bave.

6 10 11 Kako saznajemo, neće biti besplatna, a cena obuke za profesionalne korisnike biće određena Zakonom o taksama. Sve ove mere, kada budu zaživele, ići će u korist potrošačima. Oni često sumnjaju da se hrana koju kupuju u radnjama i na pijacama ne kontroliše dovoljno ili da sadrži ostatke pesticida preko dozvoljenih granica,,preparate za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama moći će da kupuju samo oni koji imaju sertifikat, kažu u ovoj upravi i dodaju da će i uređaji koji se koriste pri upotrebi pesticida morati da budu periodično kontrolisani pri poljoprivrednim stanicama. U ministarstvu poljoprivrede kažu da će Srbija na ovaj način imati bolji uvid koliko se sredstva za zaštitu bilja stvarno koriste.,,mi znamo kolike su količine koje se uvoze, ali ovo je način da imamo podatak koliko se ta sredstva realno utroše. Da vidimo koje su to aktivne materije koje se najviše koriste, u kojim kulturama i protiv kojih štetnih organizama. Svake godine se radi monitoring ostataka sredstava za zaštitu bilja. Ovi podaci biće korisni, jer ćemo znati na koje kulture da najviše obratimo pažnju, ističu u Upravi za zaštitu bilja. Stvaranje lidera na tržištima zaštite semena i useva Izvor: maj Corteva Agriscience kako su saopštili u toj kompaniji završava razdvajanje od DowDuPont-a zbog formiranja vodeće nezavisne, globalne pure-play poljoprivredne kompanije, koja je i globalni lider na dva velika, atraktivna tržišta - zaštita semena i useva. Kako su saopštili u kompaniji ona počinje sa redovnim načinom trgovanja pod oznakom CTVA. ponudom proizvoda za zaštitu semena i bilja, poduprta proširenjem digitalnih mogućnosti i pokrenuta najbogatijim inovacionim portfoliom u industriji. Distribucija običnih akcija Corteve je završena 1. juna. Svaki DowDuPont akcionar je dobio jednu akciju Cortevinih običnih akcija za tri obične DowDuPont-a, na kraju radnog dana 24. maja ove godine. DowDuPont akcionari će takođe dobiti gotovinu umesto frakcijskih akcija Corteve. Potom je trgovina Cortevinih običnih akcija počela na Njujorškoj berzi (NYSE) pod novim simbolom CTVA.,,Danas se obeležava pokretanje nove vrste poljoprivredne kompanije, jedinstveno pozicionirane da se takmiči i pobedi pružajući farmerima celovito rešenje koje im je potrebno za održivi, dugoročni rast i poboljšanu profitabilnost, izjavio je Džim Kolins (Jim Collins), izvršni direktor Corteva Agriscience.,,Kao globalni lider u kombinovanom tržištu semena i zaštite bilja vrednom 100 milijardi dolara, Corteva Agriscience ima najsnažniji portfolio u industriji, inovacijski motor svetske klase i povoljne rute do tržišta koje nam pružaju neuporedivu bliskost sa klijentima - a sve to će podstaknuti naš rast kao nezavisne kompanije i podsticati vrednost za akcionare. Više od naših posvećenih zaposlenih rade na ispunjavanju naših ciljeva da obogatimo živote onih koji proizvode i onih koji konzumiraju, osiguravajući napredak za generacije koje dolaze, rekao je Kolins. Sa prisustvom u više od 140 zemalja, Corteva Agriscience je generisala 14 milijardi dolara neto prodaje u godini. Kompanija ima više od 150 istraživačkorazvojnih objekata i više od 65 aktivnih sastojaka.,,kao nova, nezavisna poljoprivredna kompanija, usredsređeni smo na disciplinovano ulaganje u inovacije kako bi dostigli još veći rast organskih tržišnih prihoda i poboljšali prinos na uloženi kapital, rekao je Greg Friedman, izvršni potpredsednik i glavni finansijski direktor Corteva Agriscience.,,Idemo po planu sa našom obavezom da ostvarimo 1,2 milijarde dolara u sinergiji troškova do godine, i sigurni smo u naš plan da proširimo marže. I što je jednako važno, posvećeni smo vraćanju značajnog kapitala akcionarima kroz kombinaciju dividendi i otkupa udela. Corteva Agriscience se kako su dalje saopštili lansira u globalnim razmerama i uravnoteženom

7 12 13 Novo ime kompanije, Corteva Agriscience (kohr- teh-vah), je kako su saopštili izvedeno iz reči koje znače srce i priroda.,,brendiranje prepoznaje istoriju kompanije dok se radujemo njenoj posvećenosti povećanju produktivnosti poljoprivrednika, kao i zdravlju i dobrobiti potrošača kojima služe, saopštavaju u kompaniji. Sedište kompanije je u Vilmingtonu, Delaver sa globalnim poslovnim centrima u Džonstonu, Ajovi i Indijanapolisu, Indijani i pet regionalnih kancelarija u Kalgariju, Kanada; Johanesburgu, Južna Afrika; Ženeva, Švajcarska; Singapur; i Alfavil, Brazil. Corteva Agriscience kako ističu u saopštenju pruža farmerima širom sveta najkompletniji ulazni portfolio u industriji kako bi im omogućila maksimalan prinos i profitabilnost - uključujući neke od najpoznatijih brendova u poljoprivredi: Pioneer, Granular, Brevant semena, kao i nagrađivane proizvode za zaštitu bilja - dok donosi nove proizvode na tržište kroz portfolio aktivne hemije i tehnologija. Kompanija je posvećena radu sa zainteresovanim stranama putem sistema hrane jer ispunjava svoje obećanje da obogati živote onih koji proizvode i onih koji konzumiraju, osiguravajući napredak za generacije koje dolaze. Corteva Agriscience je 1. juna godine postala nezavisno javno preduzeće, a prethodno je bila poljoprivredni sektor Dow DuPont-a.

8 14 15 Crveni dragulj Srbije- Ariljska malina Ivana Tanurdžić, novinar iskoristi za sintezu hranljivih materija jer ne troši vodu na hlađenje, a to joj daje izrazito prijatan ukus. Brdoviti predeli ovog područja sprečavaju prodor jakih vetrova što pozitivno utiče na oprašivanje cveta maline i sprečava isušivanje zemljišta. Ariljska malina odnosi se na malinu, tj. svežu, smrznutu i liofilizovanu malinu koja odgovara uslovima proizvodnje i zahtevima kvaliteta proizvoda ustanovljenim elaboratom o zaštiti geografskog porekla. Naziv Ariljska malina koristi se za sledeće sorte: vilamet, miker, tulamen, glen empl, polka, fertodi, kao i ostale sorte koje se uzgajaju u Ariljskom malinogorju. Današnja proizvodnja maline u ovom malinogorju iznosi više od tona, što je oko 40% ukupne proizvodnje u Srbiji. Interesantno je da je značaj Ariljske maline toliki da je Pošta Srbije izdala posebnu seriju poštanskih marki pod nazivom Ariljska malina. Šta karakteriše Ariljsku malinu? Plodovi Ariljske maline su srednje krupni do krupni, čvrstog mesa, kupastog oblika, svetlo crvene do tamno crvene boje i sa sadržajem rastvorljive suve materije ne više od 8%. Ono što izdvaja Ariljsku malinu od ostalih je upravo poseban metod proizvodnje, tradicionalno poznat kao,,ariljski metod gajenja maline, a koji obuhvata sledeće: Uklanjanje izdanaka: Vrši se kontinuirano uklanjanje izdanaka do najkasnije 1. juna, što omogućava dobru provetrenost i lakšu berbu. Berba malina: Berba malina obavlja se ručno, kontinuirano i probirno, a počinje kada deo plodova postigne karakterističnu boju za tu sortu i može lako da se odvaja od peteljke. Uglavnom sezona berbe kreće početkom juna, a traje do pojave prvih mrazeva, u zavisnosti od sorte. Berba se vrši u čistu PVC ambalažu, male gajbice zapremine do 2,5kg. Ariljski metod proizvodnje maline zauzima važan deo u stručnoj literaturi i poznat je širom Evrope i sveta, a kvalitet Ariljske maline svakodnevno se potvrđuje raznim priznanjima i nagradama za kvalitet, o čemu svedoči i trgovački naziv,,ariljski kvalitet, a nedavno je i kompanija Nectar stvorila novu seriju proizvoda pod nazivom,,life selection, odnosno sokova koji su napravljeni od ariljske maline ili kombinovanjem ariljske maline i nekog drugog voća. Crveno zlato sa zapada Srbije, kraljica među voćem, neverovatnog, osvežavajućeg ukusa i kraljevski crvene boje- to može biti samo Ariljska malina. Ariljska malina odnosi se na malinu, tj. svežu, smrznutu i liofilizovanu malinu koja odgovara uslovima proizvodnje i zahtevima kvaliteta proizvoda ustanovljenim elaboratom o zaštiti geografskog porekla. Naziv Ariljska malina koristi se za sledeće sorte: vilamet, miker, tulamen, glen empl, polka, fertodi, kao i ostale sorte koje se uzgajaju u Ariljskom malinogorju. Istorijski podaci svedoče o tome da se godina vezuje za početak uzgajanja maline u Srbiji, a veruje se da su prve sorte donete iz Sjedinjenih Američkih Država u valjevski kraj, a nakon toga i u čačanski. Robna proizvodnja je krenula tek 50-ih godina, kada dolazi do širenja malinogorja, a naravno najbitnije postaje Ariljsko. Ariljsko malinogorje obuhvata oblast Moravice, Zlatibora i Dragačeva. Ovaj predeo bogat je različitim tipovima zemljišta koje je jedan od najbitnijih činilaca za kvalitet ploda maline. Najbolje rezultate postiže malina koja se gaji na blago kiselim zemljištima, ph vrednosti oko 5,5. Klimatske karakteristike Ariljskog malinogorja takođe igraju bitnu ulogu u proizvodnji maline. U vreme berbe maline u ovom području razlike između noćne i dnevne temperature su velike, što omogućava malini da noć Odabir zemljišta: Zemljište na kom se sadi Ariljska malina mora imati ph 4,5-6. Sadnja: Pri pravljenju novih zasada, brazde se otvaraju u razmaku od 2-3 metra, a sadnice se polegaju od 2 do 5 komada po jednom metru dužnom Agrotehničke mere i mere zaštite: U Ariljskom malinogorju primenjuje se sistem gajenja poznatiji kao,,vertikalni špalir uz žicu, a to znači da se po jednom dužnom metru u redu veže 3 do 10 izdanaka koji se skrate na visinu 1,30-1,90m. Ostatak izdanaka se uklanja, kako bi se omogućila bolja osunčanost i provetravanje u redu.

9 Tuta absoluta, ne prašta propuste Mladen Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede Pre nekih 8 godina, marta godine u broju 34 revije Agrosvet, objavili smo članak Da li će Tuta da doluta? u kome smo izneli prva saznanja o gore pomenutoj štetočini i skrenuli pažnju struke na mogući problem. Danas, 8 godina nakon toga, možemo odgovoriti sa da, ne samo da je dolutala, već se i odomaćila. Paradajzov moljac (Tuta absoluta) ili južnoamerički miner lista paradajza spada u grupu moljaca iz familije Gelechiidae i smatra se za jednog od najopasnijih štetočina paradajza. Kao što mu i naziv kaže poreklom je iz Južne Amerike, a u Evropi je prvi put detektovan godine u Španiji. Za kratko vreme se vrlo brzo raširio duž Mediterana, ali i u zemljama Centralne i Severne Evrope. Jedna od glavnih karakteristika ove štetočine je njen visok reproduktivni potencijal i relativno kratak životni ciklus koji može da traje od 24 do 76 dana, u zavisnosti od uslova tj. temperature, a godišnje može da razvije i od 10 do 12 generacija. Reč je o sitnom leptiru koji može da ima raspon krila i do 10 mm. Aktivan je u sumrak i rano ujutro. U najtoplijem delu dana se obično sakrije u lišću. Odrasla jedinka mužjaka živi 6-7 dana, dok ženke žive malo duže i to dana. Ženka polaže jaja uglavnom na listu, ali se mogu naći i na stablu i na lisnim drškama. Jaja ne poleže u grupama, već ih raspoređuje zasebno i na taj način se postiže veća pokrivenost biljaka. Kada uz takav način poleganja jaja dodamo činjenicu da ženka može da položi 40 50, pa u nekim slučajevima i do 260 jaja, onda možemo da zamislimo dimenziju ovog problema gde je praktično čitava biljka i njena lisna masa prekrivena jajima ove štetočine. U takvoj situaciji izuzetno je važno da aplikacija insekticida kojima tretiramo biljke bude skoro pa savršena. Jaja su mala, 0,35mm, cilindričnog oblika, kremasto bele do žute boje. Od poleganja do piljenja larvi prođe, u proseku, 4 6 dana, što opet zavisi od temperature. Tek ispiljene larve su kremaste boje i sa jasno izraženom crnom glavom. Tokom svog razvoja i ishranom larve postaju zelenkaste, a na samom kraju razvoja mogu biti bledu rozikaste boje. Razvoj larve prolazi kroz četiri faze razvoja i presvlačenje, tj. prelazak iz faze lutke u odraslog leptira može da bude sprovedeno na lišću ili u lišću kao i na različitim delovima biljaka pa čak i u zemlji. Sama lutka je cilindričnog oblika i na početku svog formiranja ima zelenkastu boju koja kasnije prelazi u braon boju i dobija svilenkasti beli kokon. Najznačajniji domaćin ove štetočine je paradajz, ali to ne znači da utočište i hranu ne može i neće potražiti i na drugim biljkama iz familije Solanaceae. Postoje različiti izveštaji naučnih radnika širom sveta koji dokumentuju ovakve pojave. Pa tako, pored paradajza, ova štetočina zabeležena je i na plavom patlidžanu, krompiru i na pasulju, ali i na pojedinim korovskim vrstama kao što su pomoćnica (Solanum nigrum), tatuli (Datura stramonium) i drvenasti ili divlji duvan (Nicotiana glauca). Biljke paradajza mogu biti napadnute od faze razvoja rasada do potpuno zrelih biljaka. Moljac paradajza 16 može da prouzrokuje potpune štete tj. do 100% umanjenja prinosa. Glavne štete koje ova štetočina prouzrokuje jesu šteta na lišću i plodovima, mada i na stablu mogu da dovedu do pojave šteta, ali ređe. Ispiljena larva T. absoluta se ubušuje u list i hrani se tkivom između epidermisa (mezofilom) bez oštećenja epidermisa koji joj služi kao vrsta štita od spoljnih uticaja. Tokom ishrane i života u listu formira hodnike koji se spajaju pa dolazi do stvaranja čitavih zona koje deluju providne a koje se vrlo brzo osuše. Ponekad ova štetočina može da se greškom zameni za lisnog minera (Liriomyza spp.) koji na sličan način pravi štete u paradajzu, ali sa jednom osnovnom razlikom, a to je da ovaj lisni miner formira pojedinačne i jasno izražene hodnike u listu. Dok je larva u listu i formira pomenute zone ukoliko podignemo list prema svetlu možemo jasno da vidimo larvu u samom listu. Tokom razvoja jedna larva može da promeni zonu svoga razvoja i da dođe do spajanja oštećenih zona, te da dovede do pojave propadanja celih listova. Kao što je već napomenuto, pored lišća T. absoluta može da napada i napravi oštećenja i na plodovima. Oštećenja na plodovima su često ulaz za saprofite i patogene koji prouzrokuju trulež i propadanje plodova. Kako bi se izbegle štete od ove štetočine vrlo je važno uočiti prve simptome što ranije. Upotreba feromonskih klopki često nam omogućava da utvrdimo let muških jedinki i na taj način predvidimo trenutak za aplikaciju insekticida. Suzbijanje ove štetočine može da ima više pravaca. Jedan od njih je primena različitih agrotehničkih i mehaničkih mera, a druga je svakako upotreba insekticida, ali uz praćenje aktivnosti štetočine. Među agrotehničke spada poštovanje plodosmene, uklanjanje korovskih biljka i biljaka spontane flore, pojačana nega gajenih biljaka...mehaničke mere borbe se ogledaju pre svega u postavljanju gustih mreža na ulaze u plastenike i na taj način fizički sprečavamo ulazak štetočine. Prve listove na kojima se primete simptomi infestacije ovom štetočinom treba ukloniti i uništiti (spaliti), a ne samo baciti. Na kraju sezone biljke paradajz uništiti i napraviti bar šestonedeljni plodored uz prethodnu dobru obradu zemljišta. Sve su ovo mere koje mogu da pomognu, ali monitoring upotrebom feromonskih klopki je nešto što je svakako osnov kontrole ove štetočine. Kada se detektuje let mužjaka leptira u brojnosti od preko dva do tri dana zaredom, već je vreme za prve tretmane. Tokom proleća godine, stručna služba je postavila feromonske klopke za praćenje 17

10 18 19 leta na lokacijama oko Leskovca i to u selima Stajkovce, Pertate, Bošnjace i Cekavici, kao i u okolini Smedereva, u Osipaonici i Saraorcima. Na lokalitetu u Stajkovcima zapazili smo već posle dva dana izuzetno visoku brojnost ove štetočine. U klopkama smo za dva dana imali ulov od 40 leptira, dok je u ostalim selima iz leskovačkog kraja ta brojnost bila dosta manja, ali opet opasno velika i iznosila je oko leptira u roku od par dana. U okolini Smedereva ta brojnost je bila jako niska i na granici tretmana. Za ovako velike brojnosti paradajzovog moljca preporučuje se upotreba insekticida Coragen 20 SC u dozi od 2 ml na 10 litara vode ili 0,2 l/ha. Vrlo je važna upotreba Coragen 20 SC u suzbijanju prve generacije ove štetočine. Zašto? Ovaj insekticid ima više komparitivnih prednosti u odnosu na ostale insekticide koje daju proizvođačima sigurnost i pouzdanost u suzbijanju T. absoluta. Reč je o činjenici da on ima ovicidno dejstvo, tj. deluje na položena jaja, a takođe ima i larvicidno dejstvo eliminišući sve tek ispiljene larve pre njihovog ubušenja u list ili plod. Vrlo važno je napomenuti da ima samo 1 dan karence u paradajzu. Nakon tretmana pomenutim insekticidom, za sledeći tretman, u zavisnosti opet od brojnosti leta leptira i njegove detekcije u feromonskim klopkama preporučujemo upotrebu insekticida Mayor u količini od 30 ml na 10 litara vode. Nakon toga možemo, a u cilju antirezistentne strategije, ako i različitog mehanizma delovanja na pomenutu štetočinu, primeniti i insekticid kao što je Avaunt 15 EC (30 ml na 10 litara). Na ovom mestu važno je napomenuti da kada se određuje doza primene na 10 litara vode treba uzeti u obzir da je voda samo nosač insekticida ili pesticida uopšte posmatrano. Važno je upotrebiti propisanu količinu sredstva po jedinici površine. Količina vode će varirati po jedinici površine u zavisnosti od porasta biljaka i u različitim fazama će biti 5 litara po aru dok će kasnije ta količina biti i više od 10 litara po 1 aru. Najčešće greške u suzbijanju ove, ali i drugih štetočina najčešće se dešavaju upravo zbog neadekvatnog sagledavanja primene pesticida. Ono što je važno napomenuti je i to da pored konvencionalnih insekticida u paleti kompanije Agromarket, nalaze i sredstva koja spadaju u biološke insekticide koji jako uspešno mogu da se nose sa suzbijanjem paradajzovog moljca. Ova sredstva su registrovana i dozvoljena za upotrebu u organskoj proizvodnji paradajza i drugih povrtarskih kultura. Jedan od tih preparata je i Lepinox Plus čija je aktivna materija produkt bakterije Bacillus thuringiensis subsp. kurstaki koji ima insekticidno dejstvo. Prednost ovakvog preparata je da može da se meša i sa fungicidima i insekticidima. Doza primene mu je 1,0 kg/ha. Gram-pozitivna bakterija Bacillus thuringiensis subsp. kurstaki (soj EG 2348) je prirodno prisutna. Tokom sporulacije proizvodi prozirni kristalni protein, aktivni sastojak formulisanih proizvoda. Lepinox Plus је visoko efikasan biološki insekticid kojim se suzbijaju insekti iz reda Lepidopterа (sovice, plamenci, smotavci ploda). Jednom kada ciljana štetočina (gusenica) unese kristalne proteine koji se aktiviraju u srednjem crevu, odmah prestaje sa ishranom, a uginjava nakon dva dana. Istraživanja u Italiji sprovedena godine, pokazala su izuzetnu efikasnost preparata Lepinox Plus u suzbijanju južnoameričkog moljca paradajza (Tuta absoluta), te je uključen u redovne programe zaštite od ove štetočine. Preparat se može mešati sa većinom insekticida, akaricida, fungicida ili ađuvanata, ali se preporučuje da se prethodno testira fizička kompatibilnost mešanjem malih količina preparata. Tank sprej rastvor ne bi trebalo da pređe ph 8,0. Ne primenjivati u kombinaciji sa fungicidima na bazi hlorotalonila, kaptana, uljnim ili alkalnim preparatima kao što je Bordovska mešavina i nekim folijarnim đubrivima koja mu mogu smanjiti efikasnost. Rizik za pčele i ostale korisne artropode se ocenjuje kao zanemarljiv. Preparat Lepinox Plus odličnu efikasnost ispoljava primenjen u dva tretiranja u intervalu od 7 dana uz utrošak vode od l/ha. Štetočina je tu, znamo kako je možemo kontrolisati i zato prionimo na posao. Jer ako ne odradimo sve što je potrebno, uvozićemo ne samo rani paradajz, već i tokom cele sezone.

11 20 21 MAX51 - Prva iskustva Momčilo Pejović, dipl. inž. poljoprivrede Pojava i spektar prisutnih korova u soji ove godine je drugačiji od prošle godine. U početku je bilo suvo vreme sa slabijim, ali ipak nicanjem korova istovremeno sa usevom. Druga polovina proleća je bila sa velikom količinom padavina i veoma intenzivnim nicanjem korova i to svih mogućih. Zaštitu je trebalo prilagoditi ovakvim vremenskim uslovima, korovima i samom usevu. išla dosta pre setve i bilo puno izniklih korova MAX 51 je uništio sve prisutne tj. već iznikle, čak i višegodišnje korove zbog izrazito jakog kontaktnog delovanja preparata. Na fotografijama se vidi odlično delovanje na već velike palamide i poponac, korove koje je u soji gotovo nemoguće rešiti. Takođe uništio je i iznikle pepeljuge, čičak Naravno suzbijanje izniklih, pogotovo gore navedenih korova je rađeno sa dozom od 140 do 160 g/ha. To je doza koja se i preporučuje u takvim situacija sa puno izniklih korova, kao i na parcelama gde je priprema lošije urađena ili gde ima dosta žetvenih ostataka iz prethodne godine. Zemljišno delovanje ove doze je odlično tako da su retke situacije kada se mogu naći novi ponici korova i to može da se javi samo poneki čičak koji niče iz velike dubine. zemljištu zaštita korišćenjem herbicida MAX51 bila čak i više nego duplo jeftinija. Preparat MAX51 drži herbicidni film na površini zemljišta i preko 30 dana čekajući korove koji će tek da krenu i uspešno ih suzbija kad dođu u zonu njegovog delovanja. Slabo se rastvara u vodi tako da zadržava visoku koncetraciju u površinskom sloju zemljišta i deluje na korove preko biljnih delova koji niču i dolaze u kontakt sa herbicidom. Primena zemljišnih herbicida je bila pravi pogodak s obzirom na veliku količinu padavina koje su pale desetak dana nakon tretmana, rešavajući problem korova u početnom periodu. Jedan od ovih pre-em preparata je i MAX51, preparat koji se pokazao kao superioran u odnosu na sve ostale zemljišne herbicide u soji. Šta je uradio MAX51? U usevima gde je priprema Niže doze preparata MAX51 od 100 do 120 g/ha, su se pokazale odlično na parcelama gde je priprema bila dobra, bez grudvi, sa kvalitetno zaoranim žetvenim ostacima. Parcele su kao što se vidi na fotografijama bile čiste i bez najčešćih korovskih kao što su ambrozija, pepeljuga, štir, kereće grožđe, tatula Tamo gde je bilo potrebno raditi korekcije korova iz nekog razloga, vršen je tretman manjim dozama herbicida Dynox ili Ikarus, tako da je ukupna cifra (cena) po jedinici površine bila znatno manja nego kod standardne zaštite, tj. standardnih kombinacija preparata. Pokazalo se da na dobro pripremljenom Fotografije govore više od reči. Preparat MAX51, jednostavno maksimalan rezultat u suzbijanju korova.

12 Organo Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivredu Više od 6000 poljoprivrednih proizvođača u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom Izvor: Biznews, maj Predstavnici Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica bili su domaćini panela na kome su zajedno sa ekspertima iz ove oblasti predstavili benefite organskih proizvoda, kao i ulogu domaće organske poljoprivrede na globalnom tržištu. Organska hrana postala je deo globalnog trenda u načinu života, zdravlju i održivosti. U godini, vrednost svetskog tržišta organske proizvodnje iznosila je čak 90 milijardi evra, dok je vrednost evropskog tržišta bila veća od 37 milijardi. Domaće tržište je još uvek u fazi nastajanja, ali je važno istaći da se ono intenzivno razvija poslednjih nekoliko godina, pa tako trenutno imamo više od 6000 poljoprivrednih proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom, navela je Ivana Simić, generalna sekretarka Serbia Organica. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovaciju i nauku kako bi poboljšala okruženje, razvila fer odnose i dobar kvalitet života. Jedan od glavnih ciljeva ove poljoprivrede je održavanje harmonije u prirodi, čuvanje i poboljšanje kvaliteta i zdravlja zemljišta, vode, biljaka i životinja. Najvažniji uslov za prelaz na organsku proizvodnju je promena u načinu razmišljanja i vrednostima proizvođača, odnosu prema prirodi i ljudskom zdravlju.

13 24 Razlog zbog koga sve veći broj ljudi u svetu se odlučuje za organsku ishranu, leži upravo u njenim brojnim prednostima. Organskom ishranom smanjuje se unos toksičnih hemikalija, potpuno se izbegavaju genetski modifikovani organizmi, smanjuje se količina aditiva i boja u ishrani i povećava količina vitamina, minerala i antioksidanasa. ovogodišnja sertifikacija farme što će biti još jedna potvrda kvaliteta naših proizvoda, objasnila je Ina Radanović, rukovodilac službe standarda kvaliteta na farmi organskog mleka u Čurugu. Biljke i životinje se u organskoj proizvodnji uzgajaju u skladu sa prirodnim procesima, čime se dobija kvalitetna i pre svega bezbedna hrana. U organskom mleku i mlečnim proizvodima nalazi se čak 50% više nutritivno poželjnih omega-3 masnih kiselina, zbog čega se sve češće majkama preporučuje da organsko mleko uključe u ishranu svog deteta. Istraživanja su pokazala da korišćenje organskih mlečnih proizvoda značajno utiče na smanjenje rizika od pojave ekcema, astme i drugih alergijskih bolesti kod dece mlađe od 2 godine, naglasila je Snežana Oljača, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednica upravnog odbora Serbia Organica. Dugogodišnje iskustvo u organskoj proizvodnji podelio je Jovan Popović, izvršni direktor proizvodnje na farmi organskog mleka u Čurugu. Sami proizvodimo sve što nam je potrebno za ishranu goveda. Sa proizvodnjom od oko 6 miliona litara sirovog organskog mleka godišnje i 1000 krava na muži, naša farma je treća najveća farma organskog mleka u Evropi, a jedina u Srbiji, izjavio je Popović. Činjenica da se već dvanaest godina posvećeno bavimo organskom proizvodnjom pokazuje da u Srbiji postoji tražnja za organskim proizvodima, istakla je Gordana Šokšić, vlasnica Bio farme Šokšić u selu Taraš kod Zrenjanina koja se bavi organskom poljoprivredom. Farma u Čurugu, od čijeg mleka se proizvodi Farma Organica mleko, odnedavno dostupno na policama supermarketa širom Srbije, već dugi niz godina bavi se proizvodnjom organske hrane životinjskog porekla u skladu sa evropskim propisima i nosilac je globalno priznatih sertifikata o kvalitetu. Sertifikacija organske stočarske proizvodnje vrši se jednom godišnje. Ovlašćene sertifikacione kuće detaljno kontrolišu rad farme prema domaćoj zakonskoj regulativi i EU standardima. Upravo nas čeka Organska poljoprivreda u Danskoj Izvor: RTS, maj 2019 Prva među državama koje su najbolje odreagovale na nove izazove jeste Danska, koja je još pre nekoliko godina počela da podstiče poljoprivrednike da pređu na organsku proizvodnju i podržavala otvaranje velikog broja novih farmi sa organskim proizvodima. Više stotina miliona evra Danci su iskoristili na najbolji način pa se i u mnogim školama i drugim institucijama forsira organska ishrana. S druge strane, ima i onih koji se nisu najbolje snašli i na vreme preorijentisali svoju proizvodnju na organsku. Mnogo farmera širom Danske našlo se u velikom problemu. Ne samo da su zapali u dugove već su neki doživeli i totalni bankrot. Samo prošle godine svoje posede su zatvorila 124 proizvođača. Pamukova sovica - sve značajnija štetočina kod nas Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) je izrazito polifagna štetočina koja se hrani na oko 250 različitih gajenih i spontanih biljaka. U svetu najveće štete pravi na pamuku, po čemu je i dobila naziv, a kod nas najčešće pričinjava štete na kukuruzu, paprici, paradajzu, boraniji, soji, suncokretu, duvanu. Najveće štete su na kukuruzu, pa je odatle čest naziv kod nas i kukuruzna sovica. Kukuruz je za njih najatraktivniji u vreme izbacivanja metlice i svile. Ispiljene gusenice u početku izgrizaju svilu, a kasnije prelaze na nedozrela zrna koja se nalaze na vrhu klipa. Mogu da se zavuku pod komušinu, gde izgrizaju čitave redove zrnevlja, a kasnije buše hodnike u kočankama gde se može naći njihov izmet. Kada se ubuši u klip kukuruza, on dalje postaje meta napada gljivičnih oboljenja, što je indirektna šteta kako na merkantilnom kukuruzu zbog daljeg čuvanja, tako i na semenskom kukuruzu i kukuruzu šećercu. Ekonomski vrlo značajne štete od pamukove sovice su na povrću. Kada je paprika u pitanju, gusenica pamukove Danijela Radujkov, dipl. inž. poljoprivrede sovice se ubušuje u plod i pričinjava štete koje se ne mogu popraviti. Takvi plodovi gube tržišnu vrednost, a nakon padavina počnu da trule. Kod duvana gusenice napadaju listove i cvetove, a najviše oštećuju čaure i semenke u njima. Kod soje, pasulja i boranije gusenice oštećuju mahune. Vrlo često napravi veće štete u usevima postrne soje i boranije, nego u redovnim setvama tih kultura. Pamukova sovica prezimljava u zemlji, na dubini od 4 do 8 cm, u stadijumu lutke, iz koje izlaze leptiri početkom maja. Ženka polaže jaja na gornju stranu lista, cvetove i plodove. Dnevno može da položi 17 do 25 jaja, ukupno ih bude do 500, a položena su pojedinačno ili u manjim grupicama. Tek položena jaja su bela, a pred piljenje postanu braonkasta. Iz jaja se pile gusenice koje žive 2-3 nedelje, nakon čega se u zemljištu pretvaraju u lutke. Stadijum lutke traje oko 14 dana, a ceo ciklus razvića jedne generacije traje jedan do dva meseca. Prisutna je pojava da ženske jedinke žive 3 dana duže od muških. Razvoju ovog insekta pogoduju kišna proleća sa višim temperaturama i topla leta.

14 26 27 se pregledaju i na prisustvo položenih jaja i ispiljenih gusenica. Znači, primena hemijskih preparata se zasniva na praćenju brojnosti leptira, broju položenih jaja i ispiljenih gusenica. Prag štetnosti je 10 položenih jaja na listove ili stablo biljke. Kada se utvrdi da je potrebno hemijsko suzbijanje, potrebno je izabrati odgovarajući preparat, a najbolje onaj preparat koji poseduje i ovicidno i larvicidno delovanje. Sa pojavom pamukove sovice, na kukuruzu i drugim biljnim vrstama zapažamo i pojavu kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) koji pravi slične i ništa manje štete od pamukove sovice. Suzbijanje pamukove sovice je moguće korišćenjem agrotehničkih, bioloških i hemijskih mera i gajenjem tolerantnih hibrida i sorti. Od agrotehničkih mera vrlo značajno je suzbijanje korova. Preventivna mera jeste obrada zemljišta i duboko oranje. Dublja obrada zemljišta u jesen može doprineti redukciji prezimljujućih lutaka (i do 84%). Biološko suzbijanje pamukove sovice se ogleda u tome da parazitoidi jaja (vrste roda Trichogramma spp.) i biološki preparati na bazi bakterije Bacillus thuringiensis mogu u visokom procentu smanjiti populaciju ove štetočine. Da bi se utvrdio pravi momenat za hemijski tretman potrebno je pratiti intenzitet prisutnosti pamukove sovice na određenoj parceli. Pamukova sovica je noćni leptir, pa se intenzitet prisutnosti najbolje ocenjuje postavljanjem svetlosnih lovnih lampi. Postavljanjem ovih lampi je utvrđeno da oni lete od maja do oktobra. Ovi leptiri su odlični letači i mnogo lete, pa im je zato potrebna i dopunska ishrana. Zbog toga se često mogu sresti i u toku dana, kada uglavnom posećuju cvetove biljaka. U našim agroekološkim uslovima imaju 2 do 3 generacije godišnje. Brojnost leptira tokom maja i juna je obično mala, a najveća brojnost se beleži tokom avgusta i septembra što svakako zavisi od vremenskih uslova. Osim brojnosti leptira u lovnim lampama, biljke Kompanija Agromarket za suzbijanje pamukove sovice, kao i kukuruznog plamenca preporučuje preparat Coragen 20 SC (hlorantraniliprol 200 g/l) i Avaunt 15 EC (indoksakarb 150 g/l). Oba preparata imaju ovicidno i larvicidno delovanje, kratku karencu i primenjuju se u mnogim kulturama. Preparat Coragen 20 SC je standard u borbi protiv mnogih štetočina, a preparat Avaunt 15 EC, kao insekticid sa novim mehanizmom delovanja, odličan je izbor u rotaciji preparata i antirezistentnoj strategiji. Takođe, iz svoje palete Agromarket nudi i preparat Mayor (emamektin benzoat 9,5 g/l). Preparati sa ovom aktivnom materijom su u zemljama EU registrovani za suzbijanje pamukove sovice u paradajzu i paprici, a odlikuje ih kratka karenca u ovim usevima (3 dana). Takođe, na duvanu je registrovan preparat Lannate 90, na bazi aktivne materije metomil. Praćenjem intenziteta prisutnosti pamukove sovice i primenom odgovarajućih agrotehničkih, bioloških ili hemijskih mera svakako da možemo kontrolisati štete koje ona može prouzrokovati na gajenim biljkama.

15 28 29 Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede Srbija je dom za 40 odsto evropske flore i faune Izvor: RTV, maj Srbija je, kako je naglasio ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan povodom Svetskog Dana biodiverziteta, posebno značajna za Evropu i svet zbog bogatstva i raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta.,,republika Srbija, iako obuhvata manje od dva odsto ukupne teritorije Evrope, dom je za oko 40% evropske vaskularne flore, 74% evropskih vrsta ptica, preko 50% vrsta riba, 40% faune gmizavaca i vodozemaca, kao i 67% faune sisara i čak 67% vrsta leptira, naglasio je Trivan na konferenciji održanoj juče u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Sa svim tim bogatstvima, Srbija spada u jedan od 40 najbogatijih područja u svetu kada je reč o biodiverzitetu. Nestajanje brojnih vrsta je globalni trend koji progresivno raste i, kao i klimatske promene, rezultat je neodgovornog ponašanja čoveka. I pored svih napora ne možemo se zavaravati da je svet dovoljno učinio na zaustavljanju tog trenda, rekao je Trivan. Potrebno je da razvijamo svest o značaju i očuvanju živog sveta i istovremeno da osvajamo i primenjujemo čiste tehnologije, ukazao je on.,,u tome su naročito značajni vlasnici kapitala, odnosno kompanija koji svojim ulaganjem i razvijanjem novih tehnoloških rešenja strateški utiču ne samo na razvoj, nego i na smanjenje globalnog zagađenja. U borbi za očuvanje biodiverziteta značajno je i pošumljavanje.,,bez pošumljavanja nema očuvanja biodiverziteta. Ministarstvo će nastaviti da podržava aktivnosti na pošumljavanju i za ove akcije izdvojilo je 41 milion dinara, ukazao je Trivan. On je najavio da će Ministarstvo nastaviti da radi na svim aktivnostima na očuvanju živog sveta jer je to pitanje očuvanja budućnosti Srbije. Ambasador Kraljevine Švedske Jan Lundin ukazao je na važnost otvaranja Poglavlja 27 za sve građane Srbije, i najavio nastavak podrške te zemlje Vladi Srbije na usklađivanju propisa i sprovođenju evropskih standarda na putu Srbije ka EU. Ivan Karić, šef pregovaračke grupe 27 istakao je da je planirani rok za usvajanje pregovaračke pozicije i prateće dokumentacije decembar godine.,,sprovodimo standarde u životnoj sredini zbog nas samih, a ne samo zbog članstva u EU, i svi imamo odgovornost da to uradimo najbolje što možemo, naglasio je Karić. Na obeležavanju su održali prezentacije i Duška Dimović, iz Svetske organizacije za prirodu iz Srbije i dr Ivana Živić, profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu i upoznali prisutne sa merama koje su predložene u cilju zaštite biodiverziteta. se upozorava da će zimske temperature u severnoj polarnoj oblasti porasti, permafrost izgubiti još gotovo polovinu površine koju zauzima, a da će posledica biti razorno oslobađanje u ledu zarobljenih količina CO 2. Naime, u svetu je u oblastima večito smrznutog tla u ledu, prema procenama, uskladišteno milijardi tona CO 2, što je dvostruko više od količine u atmosferi. Jednom oslobođen, on će podstaći naglo dalje otopljavanje. Evropa stiže do raskrsnice - zelena energija pobeđuje ugalj Izvor: EurActiv, jun 2019 Evropski sektor energetike stigao je do raskrsnice i jevtinija, čistija energija će uništiti ekonomsku održivost uglja za deset godina, smatra prvi čovek Enela, najveće evropske elektroprivrede. On međutim kaže da nije trenutak za paniku, već za jasne planove. Izvršni direktor Enela Frančesko Staraće rekao je da sve manja cena proizvodnje vetra i solarne energije, znači da će ugalj biti prognan sa tržišta i da vlade i kompanije moraju da planiraju kako će zameniti izgubljena radna mesta. Upravljanje opadanjem moći starog načina proizvodnje energije koji više zagađuje životnu sredinu zahtevaće od industrije i vlada da se suoče sa istinom bez panike, rekao je Staraće. Slovenija od sada i Ustavom brani prodaju izvora vode. Izvor: Balkan green energy news, jun 2019 Slovenački parlament je novim ustavnim amandmanom proglasio pravo na pitku vodu osnovnim ljudskim pravom. Time se praktično onemogućava privatizacija u ovoj oblasti, jer će izvorima i drugim vodnim resursima moći da upravlja samo država. U novom Članu 70A slovenačkog ustava navodi se da svaki građanin Slovenije ima pravo na pitku vodu, da je voda javno dobro pod upravom države, i da izvori vode pre svega i trajno treba da služe snabdevanju stanovnika pitkom vodom i vodom za domaćinstva. Zbog svega toga, vodni resursi ne mogu da budu predmet prodaje. Slovenija je tako, posle Slovačke, postala druga država članica Evropske unije koja je pravo na vodu stavila u ustav.

16 30 31 biološku aktivnost pri najnižem nivou doziranja i proizvodi minimalne probleme u pogledu odlaganja pakovanja. U vodi dispergujuće granule ili kvašljivi prahovi koji se nalaze u vodi rastvorljivim vrećicama, koje se mogu direktno dodati u rezervoar za prskanje, nalaze se na dugom putu ka ispunjavanju ovih (gore pomenutih) zahteva, i radovi na razvoju ovih opcija se izvode u svim glavnim agrohemijskim kompanijama. Međutim, nikada neće biti moguće formulisati sve aktivne sastojke na ovaj način, tako da se druge opcije opširno procenjuju, zajedno sa idejama u vezi pakovanja i zatvorenih sistema za aplikaciju proizvoda prskanjem. Formulacije na bazi vode će biti neophodna i sigurna alternativa formulacijama u vodi dispergujućih granula, i ove opcije uključuju (pored koncentrata za suspenzije): Suspoemulzije; O/W emulzije ili koncentrate za emulzije; Mikroemulzije; Mikrokapsule. površinski aktivnih emulgatora radi sprečavanja flokulacije, kriminga (raslojavanja) i koalescencije kapljica ulja. Emulzije se obično zgušnjavaju sa polisaharidima kao što je ksantan guma kako bi se sprečila separacija kapljica ulja. Ponekad se koriste polimeri kao što je polivinil alkohol, koji deluju istovremeno kao emulgatori i zgušnjivači/ stabilizatori. Formulacije nove generacije Ostale mogućnosti koje uključuju specijalna pakovanja su gelovi i šumeće tablete. Priredila: Jelena Konstantinović, dipl. inž. tehnologije Tokom poslednjih godina došlo je do povećanog pritiska od strane regulatornih tela Evropske Unije da se razvijaju formulacije pesticida koje će imati manji uticaj na životnu sredinu. Glavni izazovi koji treba da se reše su: Bezbednost u proizvodnji i upotrebi; Pogodnost za korisnika; Lakoća odlaganja pakovanja ili ponovne upotrebe; Smanjenje količine primenjenih pesticida; Smanjenje otpada i otpadnih voda svih vrsta. Trenutni trendovi u razvoju formulacija pesticida su: 1. Upotreba bezbednijih rastvarača ili eliminisanje isparljivih organskih rastvarača i upotreba vodenih emulzija; 2. Zamena formulacija tipa kvašljiv prah vodenim koncentratima za suspenzije ili granulama koje disperguju u vodi; 3. Razvoj formulacija sa višestruko aktivnim sastojcima; 4. Razvijanje novih formulacija kao što su mikrokapsule, tablete ili gelovi; 5. Razvijanje efikasnijih pomoćnih sredstava radi povećanja biološke aktivnosti i smanjenja doziranja pesticida. Ove složene zahteve je moguće ispuniti zahvaljujući tehnološkom napretku na polju formulacija surfaktanata i drugih aditiva, posebno mešavina surfaktanata, snažnije dispergujućih agenasa i zahvaljujući boljem razumevanju principa koloidne hemije i reologije*. U skladu sa gore pobrojanim Idealan proizvod bi trebalo da ne sadrži isparljive rastvarače, da ne predstavlja opasnost po operatera, ima maksimalnu Emulzije ulja u vodi (EW). Emulzije ulja u vodi danas privlače veliku pažnju zbog potrebe za smanjenjem ili eliminisanjem isparljivih organskih rastvarača radi bezbednijeg rukovanja. Kako su na bazi vode, emulzije ulja u vodi mogu imati značajne prednosti u odnosu na koncentrate za emulzije pre svega u pogledu cene i bezbednosti u njihovoj proizvodnji, transportu i upotrebi. Međutim, one zahtevaju pažljivu selekciju Suspoemulzije (SE). Mešane formulacije postaju sve popularnije zbog sigurnosti da će poljoprivrednik primeniti ispravnu količinu svake komponente pesticida, kao i za prevazilaženje problema nekompatibilnosti za njihovo mešanje u rezervoaru. Ukoliko je jedan aktivni sastojak čvrsta supstanca, a drugi tečna supstanca, potrebno je proizvesti formulaciju suspoemulzije koja se sastoji od tri faze: Tečnih kapljica ulja; Čvrstih dispergovanih čestica; Kontinualne faze, obično vode. Suspoemulzije se, dakle, mogu smatrati mešavinama koncentrata za suspenzije i emulzija ulja-u-vodi sa