Преовлађујући тип времена: екстремно топло Тср за РС у просеку, 17 што је за 2,7 топлије у односу на средњу вредност Тмакс 22.3 (Чемерно, 3

Транскрипт

1 Преовлађујући тип времена: екстремно топло Тср за РС у просеку, 17 што је за 2,7 топлије у односу на средњу вредност Т 22.3 (Чемерно, 31 мај) до 33.2 (Вишеград, 30 мај) Т 1.2 (Калиновик,18 мај ) до 10 (Србац, 17 мај ) мај један од десет најтоплији у 157 година o 1863, 1869, 1945, 2003, 2009 била слична Тср а 1868 најтоплије Количина кишних падавина око нормале до суво; Крајина и Посавина влажно до екстр. влажно Количина кише за Р.Српску, у просеку, у оквиру средње вредности мјесечни 250мм (суфицит116.9% Добој), имум 50мм/мај (дефицит 65.4% Сребреница) терцили падавина (лево) и средње температуре ваздуха (десно) у односу на просјек

2 ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА Средња температура ваздуха (Тср) маја за цијелу Републику Српску је за +2,7 изнад просјека за период Најтоплије је било 2003 кад је средња мајска температура била 17.7, најхладније са 10.7 Најхладнији дан маја је био 12. са измјерених Т 2.2 (Мраковица Козара) док је најтоплији био 30. са 33.2 степени Целзјусових на станици Вишеград. Апсолутно колебање (Т-Т) је било највеће у Шипову, 26 степени.. Табела 1: Екстремни временски услови (Тср) ПРОСЕК СРЕДЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ, Најхладнијиx 12 Најтоплијиx С 18.0 С 16.0 С 14.0 С 15.1 Т СР MAJA Р.СРПСКА С 10.0 С д нији јануарс Слика 1: графички приказ загрејаности ваздуха просечног дана маја од 1951 године, плавом. 12-годишњи покретни средњак за цијелу Српску црвеном.

3 Вишегодишња тренд линија (12-годишњи покретни средњак) над периодом показује значајно растући тренд од послије чега је услиједио значајан пад 2015 ( ). Најзаступљенији тип времена, према класификацији на основу перцентила средње температуре ваздуха : екстр топло. Највиша дневна темпеартура Т 22.3 ( 31. мај Чемерно ) до 33.2 ( 30. мај Вишеград ). Најнижа дневна темпеартура Т 1.2 ( 18 мај Калиновик ) до 10 ( 17. мај Србац ). Средња температура ваздуха из тера у 7,14,21ч (Тср) износила је од 12 (Чемерно) до 20 (Бијељина) ; Љетњих дана је било до 27 (Вишеград ) а тропских до 7 дана ( Зворник ). Осредњено за цијелу Републику, Тср овог мјесеца текуће године, износи 17.1 што је за 2.7 топлије од просјека (14.4 ). Међу седам најтоплијих година спадају: 2003 ( 17.7 ) ( ) 1969 ( ) 1958 ( ) 2009 ( ) 2000 ( ) 1986 ( ) Међу седам најхладнијих година спадају: 1991 ( 10.7 ) 1980 ( ) 1957 ( ) 1970 ( ) 1978 ( ) 1974 ( ) 1987 ( ) Табела 2 и график на слици 3 детаљније описује термичке особености са основним статистичким параметрима средње температуре ваздуха (Тср) на станицама Републике Српске. Екстремне временске прилике показује табела 3. и график на слици 4 на крају извјештаја, гдје је графички приказана расподјела вјероватноће с повратним периодом Тср С Тср маја у поређењу с мајским просјеком Тср Тср С RS median : 15C 10.0 С Слика 3: графички приказ средње температуре ваздуха 05- у Републици Српској

4 Табела 2: средња температура ваздуха маја на мјерним мјестима Републике Српске са релевантним статистичким параметрима Тср Tsr. ± (Тср- Тср) перцентил P Тср разлика од вишег.про. T<=0 Т>=5 Т>=10 Tm mean mini min anomaly Percentile Тm_av anomaly2 T0 T05 T10 Бања Лука екстр топло Добој екстр топло Бијељина гран врло екстр топло Соколац врло топло Чемерно врло топло Гацко врло топло Требиње топло Калиновик екстр топло Мркоњић Г врло топло Приједор екстр топло Нови Град врло топло Градишка топло Билећа топло Рибник топло Србац екстр топло Хан Пијесак екстр топло Вишеград екстр топло Сребреница врло топло Дринић топло Рудо екстр топло Фоча екстр топло Мраковица гран врло екстр топло Зворник екстр топло Мљечаница топло Шипово топло Крупа на Уни гран топло врло топло Невесиње

5 Т Tn средња вр. mean Табела 3: екстремне дневне температуре маја, Република Српска Т Tx средња вр. mini min mean Бања Лука Бања Лука Добој Добој Бијељина Бијељина Соколац Соколац Чемерно Чемерно Гацко Гацко Требиње Требиње Калиновик Калиновик Мркоњић Г Мркоњић Г Приједор Приједор Нови Град Нови Град Градишка Градишка Билећа Билећа Рибник Рибник Србац Србац Хан Пијесак Хан Пијесак Вишеград Вишеград Сребреница Сребреница Дринић Дринић Рудо Рудо Фоча Фоча Мраковица Мраковица Коз Зворник Зворник Б.Мљечаница Б.Мљечаница Шипово Шипово Крупа на Уни Крупа на Уни P 1P P Соколац Калиновик Калиновик Чемерно Чемерно Мраковица Чемерно Соколац mini min ТX>= 25 SU25 ТX>=30 TR P Требиње Требиње Србац Вишеград Вишеград Вишеград Вишеград Зворник

6 КОЛИЧИНА ПАДАВИНА МАЈА табела 4 Кол.падав. PRCP укупна кол.пад PRCP дневни RX1day перцентил P категорија P-categ prec2001- ИНДЕКС суф/деф% %пад од норм П>1 П>10 П>20 П>30 интензитет SPI trend( %) %PRCP R1 R10 R20 R30 sdі Бања Лука влажно Добој екстр влажно Бијељина око нормале Соколац око нормале Чемерно нормално (мало влаж) Гацко око нормале Требиње око нормале Калиновик око нормале МркоњићГ нормално (мало влаж) Приједор нормално (мало влаж) Нови Град влажно Градишка око нормале Билећа врло влажно Рибник око нормале Србац око нормале ХанП норм (мало сувље) Вишеград суво Сребреница врло суво Дринић око нормале Рудо око нормале Фоча око нормале Мраковица суво Зворник суво Мљечаница суво Шипово норм (мало сувље) КрупаНаУни око нормале Невесиње влажно P врло суво,суво Сребреница Мљечаница Сребреница Средње,Доње Подриње Србац Сребреница Сребреница Сребреница Требиње Соколац Соколац Бијељина Шипово 0,5P 1P око нормале највећи дио Српске Калиновик Невесиње Бијељина Билећа Бијељина Бијељина Бијељина Бијељина БањаЛу Бијељина Бијељина Мраковица екстр влажно, влажно Добој Добој Добој Романија, западна РС ХанП. Добој Добој Добој Билећа Добој Добој Добој Добој

7 Средња мјесечна количина падавина за територију Српске око нормале ( 107мм, просјек 111мм, 0.52перцентил. Укупна мјесечна количина падавина се кретала од 50 мм Сребреница до 250 Добој (2.2 пута више од мјесечног просјека). Детаљније у горњој табели бр мм мм 168мм 112мм 56мм 0мм маја Највећа количина падавина током прве декаде маја- измјерена је у Добоју 121 мм, у другој у Билећи 62 мм, а у трећој декади у МркоњићГ. 92 мм. Највећа дневна количина падавина је била у Добоју ( 71 мм) 6. дана маја. Распон интензитета се кретао од 5.82мм у Шипову до 28 у Добоју (интензитет као количник укупне суме падавина и броја дана с кишом) гдје су падавине биле најинтензивније. Добој је регистровао перцентил ималан у Српској, 1. Број дана с падавинама кретао се од 9 у Зворнику до 20 у Билећу, док су количине веће од 20 и 30мм регистроване у Добоју 5, односно 3 дана. У поређењу са новијим просеком ове падавине су у категорији врло суво ( Сребреница ) до екстр влажно (Добој). Стандардизовани индекс падавина је био у распону од Сребреница до 2.51 Добој што означава дефицит од % измјерено на станици Сребреница а суфицит од % у Добоју, у односу на просјек 2000-тј перцентиле 0.09 односно и У Бањој Луци је двапут регистрован гра д.

8 Ружа интензитета брзине вјетра Бањалука 1-8 маја На основу анемографских (сатних) мјерења, у данима око 5-дневне кишне серије (дневни 61,1мм/дан) највећи просјечни сатни интензитет вјетра је био 2,75м/с из сјеверног смјера а затим из сјевер-сјеверока од 2,25м/с. Југ-југозапад и сјевер-сјеверозапад су сљедећи смјерови најјачегх просјечног сатног вјетра ове кишновјетровите серије. Најзаступљенији смјерови током ових дана појачаног вјетра су били ЗСЗ 18%, ССЗ 17% и ССИ 15%. Четири смјера су издвојена одакле су дували најснажнији вјетрови, када је постигнута имална сатна бризна преко 4м/с сљедећи редослједом: С (сјевер) 4.6м/с, ССИ (сјевер- сјевероисток) 3.6м/с, ЈЈЗ (југ- југозапад) 3.3м/с, ССЗ (сјевер-сјеверозапад) 3.5м/с.

9 Извјештај припремио/ла: сл.4: Бања Лука, расподјела вјероватноће и повратног периода Тср, Мај 1862-