Republika e Kosovës Republika Kosova- Republic of Kosovo Qeveria- Vlada- Govenrment Ministria e Financave Ministarstvo za Finansije Ministry of Financ

Транскрипт

1 Republika e Kosovës Republika Kosova- Republic of Kosovo Qeveria- Vlada- Govenrment Ministria e Financave Ministarstvo za Finansije Ministry of Finance Srednjoročni Okvir Troškova April, 2019

2 Spisak skračenica AZRK BDP BI BKUSK BRNP CBK DBP DEJP DGP DSI EBOR EU ICP ICT IPA IPC ISZ IT JP KAI KAP KAS KAUVN KfW KIZ KPP KSB MF MFI MKSB MMF MPNT MRSZ MSP MZ NPER NPISED NPISSP NSR Agencija za zapošljavanje Republike Kosova Bruto domac i proizvod Bilans isplata Bolnička, Klinička, Univerzitetska Služba Kosova Bruto Raspoloživi Nacionalni Prihodi Centralna Banka Kosova Domac i Bruto Proizvod Departman Ekonomskih i Javnih Politika Druge depozitarne korporacije Direktna Strana Investicije Evropska Banka za obnovu i razvoj Evropska Unija Indeks Cena Potrošnje Informacione i komunikacione tehnologije Instrument za pretpristupnu pomoc Indeks potrošačkih cena Informacioni sistem zdravstva Informaciona tehnologija Javno Preduzec e Kosovska agencija za imovinu Kosovska Agencija za Privatizaciju Kosovska Agencija za Statistiku Kosovska Agencija za Upoređivanje i Verifikaciju Nekretnina Kreditanstalt für Wiederaufbau Komisija za imovinske zahteve Koordinacija Programa Pomoc i Kosovske Snage Bezbednosti Ministarstvo finansija Međunarodne Finansijske Institucije Ministarstvo Kosovskih Snaga Bezbednosti Međunarodni Monetarni Fond Ministarstvo prosvete, nauke i tehnologije Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite Mala i srednja preduzec a Ministarstvo zdravlja Nacionalni program za ekonomske reforme Neprofitabilne Institucije u sluzbi Ekonomskih Domacinstava Nacionalni program za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji Nacionalna strategija razvoja 2

3 OIE OSK OSO PDV PER PUK RTK SB SDI SMIA SMIL SOT SPSB SSP USAID WEO ZFLS ZUJFO Obnovljivi izvori energije Oružane snage Kosova Obrazovanje i stručno osposobljavanje Porez na Dodatu Vrednost Program ekonomske reforme Poreska uprava Kosova Radio i Televizija Kosova Svetska Banka Strane direktne investicije Obrazovni sistem za upravljanje informacijama Sistem upravljanja slučajevima Srednjoročni Okvir Troškova Strateški pregleda sektora bezbednosti Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju United States Agency for International Development World Economic Outlook Zakon o finansiranju lokalne samouprave Zakon o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti 3

4 Sadržina PRVI DEO Izjava o Srednjoročnim Prioritetima Opšti fiskalni okvir za prioritizaciju Osnovni principi Prioritetna područja Obrazovanje, zapošljavanje i zdravlje Dobro upravljanje i vladavina prava Konkurentske industrije Infrastruktura i životna sredina Evropske integracije, vanjska politika i sigurnosna pitanja DRUGI DEO MAKROEKONOMSKI OKVIR Spoljašnje ekonomsko okruženje Najnovija ekonomska kretanja na Kosovu Makroekonomska prognoza FISKALNI OKVIR Vladini prihodi i rashodi Predviđanje prihoda za period Predviđanje troškova za period Budžetski deficit i fiskalna pravila Nivo državnog duga, razvoji i perspektive za sledec e godine RIZICI I DUGOROČNI POTENCIJALI Razvojni potencijali Fiskalni rizik TREČI DEO Okvir za sektorske rashode centralna vlada Opšta javna uprava Odbrana Red, zakon i javna bezbednost Ekonomska pitanja Zaštita životne sredine Pitanja stanovanja i zajednica Zdravstvo Rekreacija, kultura i religija Obrazovanje Socijalna zaštita ČETVRTI DEO Opštinski nivo Uvod Izvori opštinskog finansiranja za 2020 godinu i procena za Opšti grant Dodatni grant za finansiranje glavnog grada Poseban grant za preduniverzitetsko obrazovanje Poseban grant za primarno zdravstvo

5 4.2.5 Finansiranje za sekundarno zdravstvo Finansiranje stambenih usluga Finansiranje za Istorijski centar Prizrena, kulturni centar u selu Zjum i Saveta Velike Hoče Finansiranje ugrožene zone životne sredine u Obilic u Finansiranje pozorišta Projekcije opštinskih sopstvenih prihoda za 2020 godinu i projekcije za Rezime opštinskog finansiranja za 2020 godinu i procena za Informativni prostor 1. Poređenje makroekonomskih predviđanja koje su korišc ene za ranije SOR-ove sa aktuelnostima Informativni prostor 2. Poređenje makroekonomskih predviđanja za SOR-a sa ostalim predviđanjima Informativni prostor 3. Poređenje budžetskih predviđanja i realizacija (aktuelnih) za poslednje godine Informativni prostor 4. Glavna odstupanja između SOR-ova i za godine 2020 i Lista slika i tabela Slika 1. Ekonomski rast, na stranim ekonomijama Slika 2. Inflacija rast, na stranim ekonomijama Slika 3. Inflacija Slika 4. Trgovinski bilans robe i usluga Slika 5. Diversifikacija izvoza Slika 6. Stopa zaposlenosti i nezaposlenosti Slika 7.Trend kamatnih stopa, depozita i razlika između njih kod novih kredita Slika 8. Učešc e komponenata u rastu BDP-a Slika 9. Struktura ukupnih prihoda Slika 10. Struktura rashoda u ukupnim rashodima Slika 11. Budžetski bilans, bilans stanja prema fiskalnom pravilu, opšti dug kao % BDP-a. 47 Slika 12. Iznos opšteg duga i kao procenat BDP-a Tabela 1. Ključni makroekonomski pokazatelji Tabela 2. Projekcija za poreske prihode Tabela 3. Struktura rashoda Tabela 4. Opšti budžetski deficit Tabela 5. Međunarodni dug, uključujuc i obavezan i nesubvencionisani dug Tabela 6. Analiza osetljivosti budžeta na oscilacijama makroekonomskih varijabli za Tabela 7. Isplate na osnovu sudskih odluka (u milionima evra) Tabela 8. Učinak JP-a, dobit/gubitak u milionima evra Tabela 9. Subvencije Vlade prema JP-ima Tabela 10. Istorijski trendovi rashoda i procene za period za opšti budžet Kosova

6 Tabela 11. Istorijski trendovi rashoda i procene za period za centralni nivo Tabela 12. Istorijski trendovi rashoda i procene za period Tabela 13. Istorijski trendovi rashoda i procene za period Tabela 14. Istorijski trendovi rashoda i procene za period Tabela 15. Istorijski trendovi rashoda i procene za period Tabela 16. Istorijski trendovi rashoda i procene za period Tabela 17. Istorijski trendovi rashoda i procene za period Tabela 18. Istorijski trendovi rashoda i procene za period Tabela 19. Istorijski trendovi rashoda i procene za period Tabela 20. Istorijski trendovi rashoda i procene za period Tabela 21. Istorijski trendovi rashoda i procene za period Tabela 22. Određivanje vrednosti Opšteg granta za opštine (mil. evra) Tabela 23. Struktura opšteg granta za prema ZFLS-u (mil. evra) Tabela 24. Raspodela opšteg granta po opštinama Tabela 25. Raspodela dodatnog granta za finansiranje glavnog grada Tabela 26. Raspodela posebnog granta za preduniverzitetsko obrazovanje Tabela 27. Poseban grant za primarno zdravstvo za godinu Tabela 28. Finansiranje za stambene usluge u 2020 godini Tabela 29. Finansiranje pozorišta za 2020 godinu Tabela 30. Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za Tabela 31. Rezime opštinskog finansiranja za (mil. evra) Tabela 32. Rezime opštinskog finansiranja za 2020 i procjene za ANEKS ANEKS

7 Uvod Srednjoročni okvir rashoda (SOR ) predstavlja glavni dokument na osnovu kojeg c e biti izrađen godišnji budžet za 2020 godinu. Glavni cilj SOR-a je da obezbedi zasnovanu analizu makro-ekonomskog okruženja u zemlji, kako bi na taj način uspostavila osnovu za budžetska planiranja u dolazec im godinama u skladu sa strateškim prioritetima Vlade. Imajuc i u vidu trenutnu ekonomsku strukturu Kosova i mnogobrojne prepreke u ekonomskom rastu, potrebno je preduzeti ekonomske reforme radi oslobađanja i osnaživanja ekonomskog potencijala zemlje. Prioriteti ekonomskih reformi za srednjoročni period proističu iz Nacionalne strategije za razvoj i Programa za reforme u ekonomiji , koji proističe od procesa dijaloga za ekonomsko upravljanje između Kosova i EU-a. Vlada nastavlja da ima kao glavni cilj dalje jačanje njene fiskalne pozicije i opšteg upravljanja javnim finansijama. U tom kontekstu, planiranje i izvršenje budžeta bic e urađeno u skladu sa fiskalnim pravilom zemlje koje ograničava budžetski deficit na 2% BDP-a. S obzirom da ovo pravilo predstavlja ograničenje kada imamo u vidu potrebe Kosova za velikim razvojnim projektima, implementacija Klauzule za investicije omoguc ava Vladi finansiranje kapitalnih projekata sa širim javnim interesom, iznad deficita od 2% BDP-a, pod uslovom da se ovi projekti finansiraju od strane Međunarodne Finansijske Institucije i Razvojne Agencije. SOR sažeti ove ključne prioritete vlade u Deklaraciji Srednjoročnih Prioriteta i zatim u relevantnim poglavljima, koja pokrivaju sve budžetske sektore i koja opisuju pristup kako c e biti obezbeđena sredstva za njihovo sprovođenje od kosovskog budžeta i finansijske pomoc i ili zaduženja od razvojnih partnera. SOR je strukturiran u četiri glavna dela. Prvi deo sadrži Izjavu o Srednjoročnim prioritetima, koji daje širi pregled prioriteta Vlade u skladu sa programom Vlade, Nacionalnom strategijom za razvoj i Programom reformi u ekonomiji. U drugom delu su prikazane Makro-fiskalne projekcije na osnovu opštih parametara ekonomskog razvoja. U trec em i četvrtom delu predstavljena su fiskalna predviđanja koja određuju opšte granice rashoda na osnovu kojih se kasnije priprema centralni i opštinski budžet. 7

8 PRVI DEO 1. Izjava o Srednjoročnim Prioritetima Srednjoročni okvir rashoda predstavlja glavni dokument na osnovu kojeg c e se izraditi godišnji budžet za narednu 2020 godinu. Osnovni cilj određivanja prioriteta je uspostavljanje povezivanja na osnovu očekivanja sveobuhvatne analize i planiranja makroekonomskog okruženja i planiranje budžeta u perspektivi za 3 (tri) nadolazeċe godine u skladu sa Strateškim Ciljevima Vlade. Glavni ciljevi Vladinog Programa su izgradnja efikasnog, nadležnog i odgovornog upravljanja prema održivom i sveobuhvatnom ekonomskom rastu, boljem socijalnom blagostanju, evroatlantskih integracija i sektorskog razvoja, tako da orijentacija ekonomskog razvoja da se zasniva na specifičnim prioritetima postavljenim u Nacionalnoj Strategiji za Razvoj (NSR) i Programu Ekonomskih Reformi (PER). Dok NSR odredjuje 34 odvojene mjere na četiri stuba koja čine glavne razvojne prioritete zemlje, PER potiče iz procesa dijaloga za 'ekonomsko upravljanje' između Kosova i EU, sa glavnim ciljem da se dalje ojača fiskalna pozicija i odgovorno upravljanje javnim finansijama. Konkurentna ekonomija je glavni stub svakog razvoja i stvaranja radnih mjesta. S obzirom na trenutnu ekonomsku strukturu Kosova i mnoge rastuc e ekonomske barijere, neophodno je preduzeti ekonomske reforme kako bi oslobodili i ojačali ekonomski potencijal zemlje. Prioriteti ekonomske reforme za srednjoročni period, kao što je gore navedeno takođe su predstavljeni u Programu Ekonomskih Reformi , koji proizilazi iz procesa dijaloga o ekonomskom upravljanju između Kosova i EU. Odabir 20 prioritetnih reformskih mjera uglavnom se zasniva na NSR-u, ali one također odražavaju preporuke dijaloga o ekonomskoj politici između Kosova i EU. Fiskalne politike planirane u okviru SOR-a i PER-a podržavaju plan ekonomskog rasta i strukturnih reformi, osiguravajuc i da javna investiciona potrošnja narastu preko 10% BDP-a, a osim poboljšanja infrastrukture u transportu, takođe i da uključe ulaganja u obrazovne i zdravstvene institucije, poljoprivredni i ruralni razvoj, navodnjavanje i tretman kanalizacije. Budžet za 2019 godinu uključuje značajan rast finansiranja za sledec e prioritetne oblasti: reformu pravosuđa i poboljšanje kvaliteta obrazovanja i zdravstva, sa buduc im projekcijama čiji je cilj nastavak pokrivanja ovih sektora. Pristupni proces Kosova u Evropskoj Uniji nije važan samo za ekonomski razvoj vec i za poboljšanje upravljanja i institucija zemlje, kao i za međunarodnu političku i ekonomsku 8

9 integraciju i bezbednost zemlje. Sporazum o Stabilizaciju-Asocijaciju (SSA) između Republike Kosovo i Evropske Unije (EU) je obavezan ugovorni okvir procesa pristupanja Kosova u EU. U tom smislu, Nacionalni Program za Implementaciju Sporazuma o Stabilizaciji i Asocijaciji određuje srednjoročni okvir planiranja za ispunjavanja obaveza iz SSA, dok je Agenda za Evropske Reforme (ERA) ključni reformski prioriteti za sprovođenje SSA dogovoren između strana (Kosovo i EU ) na najvišem političkom nivou. Srednjoročni Okvir Potrošnje sumira ove ključne vladine prioritete u Izjavi o Srednjoročnim Prioritetima, a zatim u relevantnim poglavljama koja pokrivaju sve budžetske sektore, koja opisuju kako pristupiti sredstvima za njihovu implementaciju iz Kosovskog budžeta i finansijska pomoc ili zajmovi od razvojnih partnera. Prva dva poglavlja Izjave za Srednjoročne Prioritete predstavljaju ukupni fiskalni okvir za naredne tri godine i osnovne principe na kojima se ona zasniva. Trec e poglavlje predstavlja sažetak prioriteta Vlade, zasnovan na NSR-u i prati njegovu strukturu od četiri stuba. Veza između NSR-a i drugih ključnih strateških dokumenata (PER, NPISSA i sektorske strategije) je istaknuta za svaki stub. Četiri stuba NSR dopunjena su petim prioritetnim stubom koji se fokusira na međunarodnu saradnju, proces Evropskoj integraciji i nacionalnu bezbednost. Glavni prioriteti c e voditi sve budžetske organizacije u pripremi njihovih budžetskih prijedloga za 2020 godinu. U okviru ovih prioriteta, budžetske organizacije mogu uključiti prijedloge za finaliziranje ili racionalizaciju postojec ih programa kako bi se osigurala sredstva za programe visokog prioriteta, uključujuc i i prijedloge za nove politike. U posebnim slučajevima, prijedlozi mogu uključivati zahtjeve za dodatno financiranje ako takvi zahtjevi pokazuju veliki uticaj na potencijalno ostvarivanje ciljeva i prioriteta Vlade. 1.1 Opšti fiskalni okvir za prioritizaciju Vladin Program , Nacionalna Strategija Razvoja i Program za Ekonomske Reforme , kao i Sporazum o Stabilizaciji i Asocijaciji između Kosova i EU su glavni dokumenti koji određuju orijentaciju i razvoj vladinih politika i obezbeđuje osnovu za određivanje prioriteta politike u Srednjoročnom Okviru Rashoda Vlada nastavlja da ima glavni cilj strategije makroekonomsku i fiskalnu stabilnosti, koja je preduslov za funkcionisanje vladinih aktivnosti i stvaranje povoljnije klime za razvoj privatnog sektora. Vlada Kosova c e biti posvec ena održavanju i jačanju makro-fiskalne stabilnosti tako što c e (i) obezbediti neophodnu ravnotežu između prikupljanja prihoda i potrošnje budžeta, (ii) vršenja discipline u proširenju i korišc enju javnog duga, (iii) održavanje nivoa dovoljnih budžetskih rezervi da se odupru vanjskim i unutrašnjim fiskalnim rizicima, kao i (iv) 9

10 nastavljajuc i strukturalne reforme koje adresiraju glavne prepreke za ekonomski rast, podržavajuc i razvoj konkurentnih ekonomskih sektora i osiguravajuc i da je ekonomski rast sve obuhvac ajuc i i ima za cilj povec anje neophodnog blagostanja za građane zemlje. Glavni ciljevi fiskalne strategije za period nastavljaju da budu: Fiskalna održivost 1 - Vlada c e imati na fokus i osigurac e fiskalnu održivost, održiv ekonomski rast, adresirajuc i strateške prioritete kroz podržavanja socijalnog blagostanja osiguravac e da ekonomski razvoj bude sveobuhvac ajuc i. Sa ciljem oc uvanja fiskalne stabilnosti, Vlada c e da identifikuje opcije za stvaranje efikasnih mehanizama fiskalnog nadzora u skladu sa pravnim potrebama i zahtjevima, adresirajuc i prioritete vladinih politika. Vlada se posvec uje punoj saradnji sa Međunarodnim Monetarnim Fondom, uključujuc i informacije i konsultacije o svim fiskalnim inicijativama za procjenu rizika fiskalne stabilnosti. Vlada se posvec uje na nastavak produženja dospjec u domac eg i stranog javnog duga, daljnjem razvoju domac eg tržišta hartija od vrijednosti i razvoju tržišta kapitala. Takođe c e povec ati kapacitete za identifikaciju, pregovaranje i administriranje projekata koji c e se finansirati kroz koncesionih kredita Međunarodnih Finansijskih Institucija sa dugoročnim dospec em. Iznad svega, bic e pozajmljenja za finansiranje vidljivih kapitalnih projekata sa visokim ekonomskim i socijalnim prinosom. Racionalizacija javne potrošnje 2 : Vlada je posvec ena godišnjem povec anju budžeta u skladu sa ukupnim rastom domac e privrede, i obezbeđivanjem dodatnih sredstava od sužavanja poreskog jaza. Međutim, potrebe za budžetskom podrškom su ogromne i Vlada postavlja visoke kriterijume kako bi osigurala da su ograničeni resursi posvec eni projektima i politikama koje pružaju veči ekonomski i socijalni povratak. Da bi se sprovela ova reforma, između ostalog, bic e preduzete sledec e akcije: o Uspostavljene visoke kriterija u pripremi, odabiru i proceni budžetskih izdvajanja 1 Ovaj cilj je u skladu sa konkretizacijom principa grupe "Ekonomija, Poljoprivreda i Energija", OD Programskih Princip, konkretnije principa "Makroekonomske politike biti će u funkciji promovisanja ekonomskog razvoja" kao I uopšte sa konkretizacijom preporuka zajedničkih zaključaka iz Ekonomskog i Finansijskog Dijaloga Ministara Zemalja Zapadnog Balkana i EU u Maju 2018, direktne povezane kod Kutije 1 sa tačkama1, "predvidjanje i procjene fiskalnog uticaja,... konceptni papir za fiskalni nadzor" i opc enito sa Fiskalnim Okvirom, opisan u Poglavlju 3 Preambule, prijedlog je neophodan za implementaciju mjera NRS.. 2 Ovaj predlog je u skladu sa konkretizacijom principa drugog grupe principa "Budžet i Fiskalne Politike". Sa PER, ima direktne veze sa fiskalnim ciljevima, (u PER 2018), kutia 1 sa tačkama 2 i 5 "re-klasifikacija sa ciljem smanjenja troškova penzionog plana,.. jačanje institucionalnih kapaciteta za višegodišnje planiranje investicija.... kao i nova strategija i akcioni plan za borbu protiv neformalne ekonomije " i uopšte kod fiskalnih predvidjanja za srednjoročni period opisani u Odjeljku 3.3 PER, Prijedlog je neophodan za provedbu mjera NPR-a i izravno se odnosi sa merama predviđenim AER. 10

11 o Budžeti prethodnih godina više nec e biti osnova budžeta za narednu godinu, kako u operacijama, tako i u kapitalnim investicijama. Buduc i da se obavezujemo da c emo svake godine povec ati ukupni budžet u skladu sa gore navedenim principima, budžetske podele c e se odrediti i eventualno po upotrebi pregledati u skladu sa strateškim prioritetima Vlade i procjenom preliminarnih finansijskih rezultata o Kod kapitalnih troškova prioritet c e se dati aktivnostima koje imaju uticaj na dugoročni ekonomski razvoj, uključujuc i javnu infrastrukturu i investicije koje utiču na razvoj produktivnosti privatnog sektora o Poboljšanje upravljanja kapitalnim projektima, fokusiranje na budžetiranje i implementaciju višegodišnjih projekata za poboljšanje ekonomske strukture zemlje o Kod tekuc ih rashoda prioritizovati c e se aktivnosti za jačanje vladavine zakona i sigurnosti, povečanju ljudskog kapitala (kroz aktivnosti za podizanje kvaliteta u obrazovanju) i aktivnosti za poboljšanje zdravstvenih usluga o Jačanje uloge interne revizije u cilju poboljšanja učinka i adresiranja primjedbi Državne Revizorske Kancelarije za kvalitetno finansijsko upravljanje. Prioritizacija sektorskog razvoja poljoprivrede, industrije i podrška sektora pravosuđa, zdravstvu i obrazovanju u distribuciji operativnog budžeta 3 - ekonomski razvoj (sa fokusom na poljoprivredu i energiju), kao glavni prioriteti vladajuc eg programa, podržan od povec anih kapitalnih investicija i mjerama efikasnosti regulatornih politika. Štaviše, fokus c e biti na: o angažovanje stručnog osoblja u funkciju povec anja kvaliteta obrazovanja i profesionalnu obuku na osnovu zahtjeva tržišta rada o poboljšanje kvaliteta i povec anje uključenosti djece u pred-univerzitetsko obrazovanje o povec anje kvaliteta javnih usluga kroz novih sistema rada o strukturne promjene u agro-prerađivačkom sektoru i povec anje konkurentnosti u proizvodnoj industriji o povec anje pristupa mladih i žena na tržište rada kroz pružanje kvalitetnih usluga zapošljavanja, aktivnih mera tržišta za zapošljavanje i preduzetništva, o povec ana efikasnost pravosuđa u rješavanju slučajeva, poboljšanje efikasnosti pravosuđa u rješavanju ekonomskih sporova i ukupna reforma inspekcija kroz poboljšane međuinstitucionalne koordinacije i digitalizaciju procesa inspekcije. 3 Predlog ima direktnu vezu sa Stubom Ljudskog Kapitala i one Vladavine Zakona u NSR. Sa PER, postoji direktna veza sa Poglavljem II i VI Sektorskim razvojem, odnosno obrazovanje i veštine Mere 3 do 6 i 16 do 18, povec anje kvaliteta obrazovanja... reforme u obrazovanju, jačanje pravosudnog sistema i saradnja radnog sektora sa akademijom. Takođe je u direktnoj vezi sa Poglavljem 1 AER. 11

12 Pregled politika i povec anje efikasnost poreske i carinske administracije u cilju podrške razvoju privatnog sektora 4 - kako bi se podržale proizvodne i uslužne kompanije koje stimulišu izvoz, poboljšavaju trgovinski bilans i stvaraju nova radna mjesta. Pored pojednostavljenja poresko-carinskog sistema i povec anja efikasnosti poreske administracije u podršci razvoja privatnog sektora, promovisati dobrovoljno ispunjavanje poreskih obaveza od strane svih poreskih obveznika. o Potpuna reforma sistema poreske kontrole, o Mobilizaciju prihoda kroz proširenje poreske osnovice umesto povec anja zakonskih poreskih stopa, o Kompletna digitalizacija usluga za poreske obveznike uspostavljanjem i primjenom moderne platforme za informacione tehnologije, o Proces povratka poreza značajno poboljšan, o Potpuna implementacija poglavlja o slobodnom kretanju roba predviđenog SSA-om. Prioritet investicija širokin razmera za modernu i energetsku infrastrukturu u kapitalnom budžetu 5 - određivanje prioriteta c e se zasnivati na stepenu uticaja na transformaciju ekonomske strukture u zemlji. Energetska Infrastruktura, Drumski i željeznički transport, mreže vodosnabdijevanja, navodnjavanje, tretman otpadnih voda, bic e prioritetni projekti u raspodjeli budžeta, dok investicije u energetiku planirane da se sprovedu uz učešc e privatnog sektora, kroz smanjenje troškova energije, pomoc i c e preduzec a i promovisati privatne investicije, zatim stimulisati mjere energetske efikasnosti u domac instvima, dodeliti grantove za mere efikasnosti za ženska preduzec a, kapacitete za kotlarnica (grejanje) sa izvorom energije sa biomasom. Ovi elementi jednako tretiraju sve budžetske organizacije, tako da je neophodno unaprediti saradnju na nivou Vlade kako bi se ekonomski razvojni plan zemlje mogao pratiti c uvajuc i makro-fiskalnu stabilnost. 4 Ovaj predlog je u skladu sa konkretizacijom principa druge grupacije principa "Budžet i fiskalna politika", iu potpunosti u skladu sa NRS-om, AER, takođe u vezi sa PRE 2019, Kutia 1, tačke 5 "... nacrt nove strategije i akcioni plan za borbu protiv neformalne ekonomije i uopštekod fiskalnih predvidjenja za srednjoročni period opisanu u Odjeljku 3.3 od PER i ima direktnu vezu sa Mjerom Br. 11 Smanjenje neformalne ekonomije.. 5 Ovaj prijedlog je dio agende connectivity od EU i dio je SOR-a, PER, PKZSSA i NSR. To se odnosi na izgradnju puteva Priština-Pec, Priština-Mitrovica, Lipljan-Hani i Elezit i Besi-Merdare. Dok je na železnici to povezano sa sanacijom glavne linije u zemlji koja c e omoguc iti brz pristup evropskim tržištima. Prijedlog se odnosi i na mjeru koja ima direktnu vezu sa PER-om u Kutiji 1. Tačke 4. Zakon o energetskoj efikasnosti i uspostavljanje Fonda za Energetsku Efikasnost. Poglavlje I Reforme energetskog tržišta i transporta, Masa 1 i 2, Poglavlje II Sektorski razvoji - Poljoprivreda, industrija i usluge, Masa 3 do 6 i prioritet stub infrastrukture NSR-a. 12

13 1.2 Osnovni principi Proces pripreme predvidjanja troškova za , vodi se sledec im principima: o Vec a kompatibilnost sa prioritetnim politikama Vlade datim u Nacionalnoj Razvojnoj Strategiji (NRS) , Programu Ekonomskih Reformi (PER) , nacionalni program za sprovođenje sporazuma o stabilizaciji i Asocijaciji i Agenda za Evropske Reforme kao dokumenti za sprovođenje ovog sporazuma kao i Vladin Program Uputstva za posebne prioritete data su u nastavku; o Raspodela troškova koji su najefikasniji u postizanju ciljeva Vladine politike; o Postizanje najvec e vrijednosti za potrošena sredstva postizanjem određenih prioritetnih ciljeva kroz prijenos sredstava na prioritete visokog nivoa; o Povezivanje sa spoljnim finansiranjem ponudjen putem IPA i drugih kanala; 1.3 Prioritetna područja Vlada Kosova predstavlja sledec u izjavu o prioritetima u vezi sa Srednjoročnim okvirom rashoda Prioriteti su posebno predstavljeni i proizilaze iz Nacionalne razvojne strategije, Programa ekonomskih reformi , kao i iz Nacionalnog programa za sprovođenje SSP-a. Izjava se takođe zasniva na drugim sektorskim strateškim dokumentima, omoguc avajuc i budžetskim organizacijama određenu fleksibilnost u određivanju najprikladnije strukture i najadekvatnijih nivoa finansiranja za postizanje ovih ciljeva. Prilikom pripremanja i podnošenja svojih budžetskih zahteva za godinu, sa srednjoročnim prognozama ( ), od budžetskih organizacija se očekuje da pokažu kako njihov budžetski plan odgovara vladinim prioritetima navedenim u nastavku. U odnosu na date prioritete, budžetske organizacije se podstiču da efikasno poboljšaju potrošnju kroz preraspodelu unutar postojec ih granica Obrazovanje, zapošljavanje i zdravlje Kao što je navedeno u Nacionalnoj strategiji razvoja Kosova , radna snaga postaje glavni pokretač ekonomskog razvoja socijalne zaštite u zemlji; dakle, da bi se osigurala formacija i očuvanje sposobne radne snage, Vlada predviđa jasne prioritete za naredne 3 godine u sektorima koji doprinose ovoj oblasti. U cilju rešavanja nedostataka obrazovnog sistema, prioriteti Vlade za naredne tri godine bic e usmereni na sledec e: 13

14 o Povec anje pristupa obrazovanju 6 (sa fokusom na predškolski i predosnovni nivo): Cilj je da se povec anje učešc a u predškolskom i predosnovnom nivou u narednom srednjoročnom periodu ostvari nastavkom izgradnje novih javnih vrtic a, stalnim licenciranjem privatnih institucija, poboljšanjem zakonskog okvira za licenciranje novih predškolskih ustanova, podsticajima za širenje mreže privatnih institucija, implementacijom osnovnog nastavnog plana i programa za obrazovanje u ranom detinjstvu, kao i rešavanjem kapaciteta nastavnog osoblja na ovom nivou. Ovaj prioritet je rešen kao i u Programu ekonomskih reformi, Mera 17: Poboljšanje kvaliteta i povec anje inkluzije dece u preduniverzitetskom obrazovanju. o Poboljšanje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima 7 : posebno kvalitet nastave u osnovnom o srednjem obrazovanju treba da se postigne podržavanjem procesa stručnog usavršavanja nastavnika i sprovođenjem sistema ocenjivanja u skladu sa procesom licenciranja, koji se fokusiraju na stručno obrazovanje i obuku i povec avaju povezanost veština mladih sa tržištem rada. Kontinuirano širenje upotreba novog kurikuluma u svim školama i revizija postojec ih udžbenika i priprema novih udžbenika, posebno fokusirajuc i se na osnovne udžbenike o stručnom obrazovanju i obuci, doprinec e postizanju prioritetnih ciljeva. Ovaj prioritet je obrađen u PER, Mera 16: Povec anje kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke zasnovano na zahtevima tržišta rada i Mera 1: Reforma preduniverzitetskog obrazovanja. o Jačanje mehanizma odgovornosti i sertifikacije u obrazovnom sistemu 8 pomoc i c e u poboljšanju kvaliteta obrazovanja u povec anju odgovornosti obrazovnog sistema. Takođe c e podržati jačanje i implementaciju pouzdanijeg sistema završnog ispita za studente, kao i poboljšanje završnog ispita za regulisane profesije. Proširenje i unapređenje sistema inspekcije u obrazovnom sistemu i aspekti ocenjivanja rada nastavnika podržac e se usvajanjem Zakona o inspekciji obrazovanja, poboljšanjem kvaliteta autonomije i odgovornosti akreditiranih institucija i razvojem sistema ocenjivanja nastavnika. o Bolja povezanost između obrazovnog sistema i tržišta rada 9 : Ovaj prioritet c e se zasnivati na procesu razvoja profesionalnih standarda i unapređenju kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke. To c e se postic i povec anjem kapaciteta centara za savetovanje i profesionalnim 6 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 1: Upis u predškolsko i predosnovno obrazovanje 7 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 2: Poboljšanje kvaliteta nastave u preduniverzitetskom obrazovanju 8 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 4: Jačanje funkcija ispita, inspekcije i akreditacije u obrazovnom sistemu 9 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja Mera 3: Bolja povezanost između obrazovnog sistema i tržišta rada 14

15 usmeravanjem u opštinama i implementacijom koncepata po osnovnom nastavnom planu i programu; razvoj novih nastavnih planova i programa i pregled svih strukovnih kurikuluma; poboljšanje kvaliteta usluga obuke koje se nude u CSO-u; implementacija pilot kombinovanog sistema SOO-a sa elementima dualnog učenja. Ovaj prioritet se takođe razmatra u PER, Mera 16: Povec anje kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke zasnovane na zahtevima tržišta rada. o Optimizacija potrošnje na obrazovanje putem sistema podataka za ocenjivanje nastavnika 10 : bic e postignuto izgradnjom master plana za mrežu stručnih škola; nastavak daljeg razvoja sistema upravljanja informacijama o visokom obrazovanju (HEIMS) i dalji razvoj drugih informacionih sistema vezanih za obrazovani sistem, optimizaciju finansiranja kroz preraspodelu sredstava manje traženih programa u one koji su više traženi na nivou strukovnog i visokog obrazovanja. To c e doprineti poboljšanju povezanosti sa tržištem rada. o Poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama: Ovaj prioritet ima za cilj uspostavljanje i implementaciju fonda zdravstvenog osiguranja; realizacija kardiohirurških zdravstvenih usluga; pružanje zdravstvenih usluga u predškolskim i školskim ustanova; pokretanje prikupljanja premija od strane zaposlenih u javnom sektoru;. U tom smislu, predviđa se i izrada pravnog i operativnog okvira za početak implementacije testa siromaštva socijalnih kategorija, za izuzec e od plac anja premija zdravstvenog osiguranja. Ovaj prioritet je obrađen u Programu ekonomskih reformi, Mera 20: Unapređenje socijalnih i zdravstvenih usluga. o Povec anje zaposlenosti, posebno među mladima i ženama 11 : Oslanjajuc i se na prioritete i obaveze ekonomskog razvoja u procesu evropskih integracija, Vlada c e raditi na adresiranju nezaposlenosti mladih kroz strateški plan za rešavanje nezaposlenosti mladih. U cilju sprovođenja politika zapošljavanja i tržišta rada, radic e na reformi i modernizaciji javnih službi za zapošljavanje kroz planiranje, dizajn, efektivnu implementaciju i prac enje aktivnih mera tržišta rada. Ovaj prioritet se takođe razmatra u Programu ekonomskih reformi, Mera 19: Povec anje pristupa mladim osobama i ženama tržištu rada kroz pružanje kvalitetnih usluga zapošljavanja, aktivnih mera zapošljavanja i preduzetništva. 10 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja Mera 5: Optimizacija troškova u obrazovanju kroz sisteme podataka 11 Ovaj prioritet je indirektno povezan za Nacionalnu strategiju razvoja Mera 3: Bolja povezanost između obrazovnog sistema i tržišta rada 15

16 o Jačanje sistema socijalne zaštite i socijalnih usluga 12 U oblasti socijalnih usluga, Vlada c e se fokusirati na definisanje održivog sistema za finansiranje socijalnih usluga, i sprovođenje u kontinuitetu penzijskih planova i naknada i, tamo gde je to neophodno na reformu postojec ih socijalnih politika, reformu penzijskog sistema u zakonodavstvu, organizacioni aspekt i međunarodnu saradnju; Posebna pažnja c e se posvetiti i jačanju mehanizama saradnje sa socijalnim partnerima Takođe, osiguravanje prava kategorija proizašlih iz rata, sa fokusom na implementaciju zakona u vezi sa ovim kategorijama, bic e jedan od prioriteta u ovoj oblasti. Bezbednost i zdravlje na radu- Čime se cilja poboljšanje uslova rada i garantovanje minimalne standarde bezbednosti i zdravlja na radu, koji c e biti u skladu sa međunarodnim standardima kroz unapređenje pravnog okvira jačanjem kapaciteta Inspektorata rada. Podrška kulturnim aktivnostima i sportu - Vlada Kosova c e nastaviti sa modernizacijom sportske infrastrukture u skladu sa međunarodnim standardima, takođe unapređenje školskog sporta i povec anje učešc a žena u sportu. Takođe, podrška kulturnim aktivnostima kroz različite oblike c e ostati prioritet za finansiranje u naredne tri godine Dobro upravljanje i vladavina prava Vlada Republike Kosova je posvec ena jačanju vladavine prava i dobrog upravljanja na Kosovu u cilju pojednostavljenja zakonodavstva i uspostavljanja sistema procene regulatornog uticaja, uključujuc i smanjenje administrativnog opterec enja za preduzec a. To c e se sprovoditi davanjem prioriteta javnoj politici u sledec im relevantnim sektorima: o Sprovođenje strateškog okvira za reformu javne uprave sprovođenje paketa zakona koje je usvojila Skupština Kosova je prioritet vlade za predstojec i srednjoročni period. Pored toga, poseban fokus ostaje na pokazateljima dogovorenim sa Evropskom komisijom o direktnoj budžetskoj podršci, čiji je cilj stalno povec anje efikasnosti upravljanja. Štaviše, očekuje se da c e ove reforme biti podržane usvajanjem Zakona o vladi, koji teži jačanju transparentnosti, efikasnosti i davanju odgovornosti do strane Vlade. o Reforma upravljanja javnim finansijama, kao deo napora Vlade Kosova u okviru reforme javne uprave, nastavic e se sa velikim fokusom kroz sprovođenje i dopunu indikatora usklađenih sa Evropskom komisijom u okviru drugog programa budžetske podrške. Obezbeđivanje efikasne, transparentne i pravične upotrebe javnih sredstava, kao i realizacija 12 Ovaj prioritet je indirektno povezan za Nacionalnu strategiju razvoja Mera 7: Rešavanje neformalne zaposlenosti i stvaranje adekvatnih radnih uslova 16

17 osnovnog principa "vrednosti za novac" u javnim nabavkama - to c e povec ati transparentnost i osigurati bolju racionalizaciju potrošnje javnog novca o Poboljšanje sredine za poslovanje i borba protiv neformalne ekonomije c e se nastaviti kroz usvajanje Programa za smanjenje administrativnog opterec enja koji, između ostalog, ima za cilj da olakša poslovanje, pojednostavi administrativne procedure smanjenjem troškova poslovanja, a time i jačanje privatnog sektora, i omoguc avanje povec anih investicija i ekonomskog rasta. (PER Mera 7). Pored toga: o Vlada kroz nastavak generalne reforme inspekcije 13 ima za cilj adresiranje međuinstitucionalne koordinacije i poboljšanje efikasnosti inspekcija. Pored toga, ova reforma jača vladine napore u borbi protiv neformalne ekonomije i korupcije (PER: Mera 10). o Jačanje napora za smanjenje neformalne ekonomije 14 Kroz implementaciju strategije za borbu protiv neformalne ekonomije, Vlada ima za cilj da povec a konkurentnost i jednake uslove konkurencije, ali i da povec a prihode javnog budžeta. o Vlada Kosova c e se fokusirati na sprovođenje preporuka koje proizilaze iz funkcionalnog pregleda sektora vladavine prava koji ima za cilj da proceni funkcionisanje sadašnjeg pravosudnog sistema i ima tendenciju da pruži odgovore o poboljšanjima ili moguc im intervencijama koje treba da se urade u sistemu sa ciljem boljeg funkcionisanja. Takođe u cilju Povec anje efikasnosti pravosuđa 15 ima za cilj poboljšanje efikasnosti u adresiranju ekonomskih sporova smanjenjem broja zaostalih predmeta kroz povec anje kapaciteta i nadležnosti sudova i implementacijom informacionog sistema za upravljanje predmetima. Ovaj prioritet je adresiran u PER, Mera 9: Povec anje efikasnosti pravosuđa u rešavanju predmeta. o Dalje jačanje sistema imovinskih prava 16, Vlada ima za cilj da adresira osiguranje imovinskih prava fokusirajuc i se na usvajanje i primenu zakona koji reguliše nepokretnu imovinu, široko rasprostranjen nivo neformalnosti u sektoru nepokretne imovine i nedoslednoo sprovođenje imovinskih prava oslabilo je bezbednost imovinskih prava na Kosovu. Ovaj prioritet takođe podržava napore za poboljšanje okruženja poslovanja i, Mera 8: Osiguranje imovinskih prava rešavanjem neformalnosti u sektoru nekretnina. 13 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 10: Opšta reforma inspekcije 14 Ovaj prioritet je indirektno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 7: Rešavanje neformalne zaposlenosti i stvaranje adekvatnih radnih uslova 15 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 14: Povec ana efikasnost pravosuđa 16 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 13: Jačanje sistema imovinskih prava 17

18 o U oblasti reda, bezbednosti i odbrane, - Vlada Kosova ostaje posvec ena nastavku borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i sprovođenja zakonodavstva o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova i u roku od 10 godina planira da dovrši ovu transformaciju, nakon čega sledi adekvatna intervencija u izgradnji kapaciteta, infrastrukture i neophodne opreme Konkurentske industrije Vlada Kosova c e u cilju povec anja konkurentnosti, boljeg poslovnog okruženja i olakšavanja trgovine nastaviti da pruža podršku razvoju privatnog sektora. Mere koje se u tom smeru preduzimaju ostaju uglavnom usklađene s ciljem stvaranja održivog ekonomskog rasta. U srednjoročnom periodu, vladine politike su sledec e: o Povec anje konkurentnosti u prerađivačkoj industriji 17 Vlada Kosova ima za cilj da povec a konkurentnost u prerađivačkoj industriji stavljajuc i poseban naglasak na mehanizme koji poboljšavaju saradnju između MSP-a, poboljšavaju umrežavanje, poboljšavaju dijalog između javnog i privatnog sektora i povec avaju kvalitet proizvodnje u sektorima industrijske proizvodnje. Drugi način na koji se postavlja takav cilj je kroz promociju SDI i povec ane uloge dijaspore u ekonomskom razvoju. Naglasak je stavljen i na razvoj mreža i grupa MSP-a. Olakšavanje ovakvih grupisanja c e omoguc iti vezu između preduzec a lanca vrednosti i vec eg učešc a industrijskog sektora u BDP-u. o Poseban naglasak c e biti stavljen na povec anje ulaganja u rudarski sektor pod uslovom pravilnog korišc enja prirodnih resursa. Restrukturiranje i revitalizacija Trepče c e generisati prihode za državni budžet, kao i imati pozitivan uticaj na mnoge druge industrije na Kosovu, pružajuc i tako impuls ekonomskom rastu zemlje i smanjenju trgovinskog deficita. o Unapređenje preduzetničkog i inovacionog okruženja. Vlada Kosova namerava da uspostavi politički okvir, pravnu osnovu i kapacitete za istraživanje i inovacije, povec anje nivoa saradnje između istraživačke zajednice i industrije, kao i povec anje učešc a u evropskim i regionalnim projektima i programima, i podržavanje inovativnih aktivnosti uopšte. Ovaj prioritet je obrađen u PER, Mera 12: Unapređenje okruženja za preduzetništvo i inovacije. 17 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 17: Mreža i razvoj klastera MSPova, Mera 18: Unapređenje MSP-ova za aktivnosti s vec om dodanom vrednosti Mera 19: Promovisanje stranih direktnih investicija (SDI) i povec ana uloga dijaspore u ekonomskom razvoju Mera 22: Restrukturiranje i revitalizacija Trepče, smanjene administrativne prepreke za dozvole i licence 18

19 o Ojačati transfer znanja. 18 U oblasti istraživanja, razvoja i inovacija (HZHI), Vlada ima za cilj povezivanje istraživac kog rada sa univerzitetima sa industrijama kroz pristup pametnoj specijalizaciji i investicijama u I & R i poboljšanje pravnog okvira za inovacije, transfer znanja i tehnologije, kao i finansiranje naučno istraživaških aktivnosti. Ovaj prioritet se takođe adresira u PER, Mera 12: Unapređenje okruženja za preduzetništvo i inovacije o Poboljšanje pristupa u ITK za poslovne subjekte i građane 19 Vlada ima za cilj poboljšanje pristupa i upotrebe ICT-a kroz širenje infrastrukture širokopojasnog pristupa u nepokrivenim područjima, jačanje ljudskog kapitala i podržavanje digitalnih biznisa i digitalizaciju drugih preduzec a. Upotreba ITC-a c e takođe podstac i inovacije u operativnom procesu u privatnom sektoru, i na taj način ga ojačati. Ovaj prioritet se razmatra u Programu ekonomskih reformi, Mera 13: Širenje relevantne infrastrukture ITK mreže i usluga za društveno-ekonomski razvoj. o Olakšavanje međunarodne trgovine Vlada Kosova takođe ima za cilj da unapredi MSP u aktivnostima vec e vrednosti, u cilju povec anja konkurentnosti MSP, što dovodi do pada trgovinskog deficita, rasta prihoda u ekonomiji i omoguc avanje održivog ekonomskog rasta. Takve politike c e povec avati trgovinski kapacitet privatnog sektora kroz poboljšanje isplativosti međunarodnih trgovinskih transakcija. Ovaj prioritet se takođe adresira u PER, Mera 14: Olakšavanje trgovine povec anjem isplativosti međunarodnih trgovinskih transakcija, Vredi napomenuti da Vlada namerava da dalje razvija kvalitetnu infrastrukturu i osnaži ulogu organa za nadzor nad tržištem. usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU-a, koordinacijom međuinstitucionalnog sistema sa poslovnim i drugim zainteresovanim stranama, i članstvom u evropskim i međunarodnim organizacijama. (PER, Mera 15). o Rešavanje rascepkanosti poljoprivrednih zemljišta 20 konsolidacija poljoprivrednog zemljišta se vrši kroz prilagođavanje i poboljšanje politike i pravnog okvira za poljoprivredno zemljište, uz implementaciju volonterskih inventara i projekata konsolidacije. To c e rezultirati povec anjem prosečne veličine farme i prosečne površine parcela, kao i poljoprivredne proizvodnje, kao i poljoprivredne proizvodnje; povec ana konkurentnost; razvoj tržišta 18 Ovaj prioritet je direktno povezan sa NSR-om, Mera 3: Bolja povezanost između obrazovnog sistema i tržišta rada 19 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 30: Raspoređivanje infrastrukture informacionih i komunikacionih tehnologija 20 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 20: Regulisanje poljoprivrednog zemljišta 19

20 zemljišta, kao važan preduslov za slobodnu tržišnu ekonomiju. Ovaj prioritet je obrađen u Programu ekonomskih reformi, Mera 4: Konsolidacija i popis poljoprivrednog zemljišta o Povec anje konkurentnosti u turizmu Vlada Kosova ima za cilj promovisanje razvoj i konkurentnosti turističkog sektora kako bi se povec ala ekonomska vrednost turizma, povec ala zaposlenost i poboljšao kvalitet usluga. Povec ati turističku ponudu promovisanjem turističkih proizvoda, promovisanjem razvoja proizvoda kako bi se prodrlo na turističko tržište, saradnjom sa relevantnim zainteresovanim stranama, primenom standarda turizma i ugostiteljstva, kao i poboljšanjem pravne infrastrukture u skladu sa evropskom praksom. Ovaj prioritet se također razmatra u Programu Ekonomskih Reformi, Mjera 6: Povec anje konkurentnosti u sektoru turizma i ugostiteljstva Infrastruktura i životna sredina Vlada je opredeljena da obezbedi javnu infrastrukturu neophodnu za rast i ekonomski razvoj. Održivo snabdevanje energijom i vodom, kao i saobrac ajne veze sa regionalnim i evropskim koridorima c e stvoriti bolje okruženje i za privatni sektor. Za moderna poslovanja, tehnološka infrastruktura je neophodna za povec anje produktivnosti i smanjenje operativnih troškova. Ovo se odnosi i na poljoprivredni sektor kome je potrebna infrastruktura za prac enje, kao što je navodnjavanje. Ali sve to mora biti u potpunoj harmoniji i koristiti prirodne resurse na najracionalniji način, kroz ravnotežu između neposrednih ekonomskih potreba i ekološke održivosti. o Obezbeđivanje stabilnog snabdevanja energijom i racionalno korišc enje obnovljivih izvora energije 21 Obezbeđivanje stabilnog snabdevanja energijom c e biti rešeno kroz izgradnju Termoelektrane New Kosova nakon finansijskog zatvaranja sporazuma sa privatnim investitorom i sanacije starih kapaciteta Kosovo B. Dekomisija Termoelektrane Kosovo A c e se odvijati u fazama do funkcionalizacije TE New Kosova. Istovremeno, sigurnost snabdevanja električnom energijom c e se povec ati stvaranjem otvorenog i konkurentnog tržišta električne energije koje zahteva završetak regulatornog okvira i integraciju u regionalno tržište, uključujuc i i rad dalekovoda 400K kv između Kosova i Albanije, u skladu sa obavezama iz Berlinskog procesa i direktivama EU-a na jedinstvenom energetskom tržištu. o Racionalna upotreba obnovljivih izvora energije c e biti promovisana kroz regulaciju tarifa za sve vrste obnovljivih izvora i od tekuc ih privatnih investicija u solarne, vetroelektrane i male hidroelektrane. Privatne investicije c e biti olakšane za obnovljive izvore energije u cilju 21 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 25: Izgradnja novih i održivih kapaciteta za proizvodnju električne energije, Mera 26: Uspostaviti otvoreno i konkurentno energetsko tržište i Mera 28: Racionalna upotreba obnovljivih izvora energije 20

21 poboljšanja usluga za ovaj sektor. Ovaj prioritet je obrađen u PER, Mera 2: Dalji razvoj kapaciteta za proizvodnju energije o Smanjenje potrošnje energije kroz mere efikasnosti 22 Vlada nastavlja da podržava investicije u energetsku efikasnost u javnom sektoru i implementaciju mreža daljinskog grejanja u gradovima Kosova, što c e smanjiti potrošnju energije u stambenim zgradama za potrebe grejanja. Regulatorni okvir za standarde i zahteve za energetske performanse c e biti poboljšan. Mere efikasnosti c e se sprovoditi na osnovu novog zakona usvojenog za EE, odnosno Fonda za efikasnost koji c e odrediti okvir za implementaciju fondova za energetsku efikasnost za mere energetske efikasnosti u privatnom i stambenom sektoru i promovisanje postojec ih inicijativa kao što je Regionalni program energetske efikasnosti, s ciljem postizanja cilja uštede energije od 9%. Ovaj prioritet se razmatra u PER, Mera 1: Smanjenje potrošnje energije kroz mere energetske efikasnosti. o Poboljšanje povezanosti i preduslov mobilnosti 23 Vlada Republike Kosova ostaje posvec ena daljem unapređenju putne i železničke infrastrukture, fokusirajuc i se na završetak glavnih međunarodnih i regionalnih putnih pravaca, kao i na međunarodnu železničku liniju kako bi se omoguc ilo brže i jeftinije kretanje građana i robe, smanjujuc i troškove i udaljenosti prevoza ljudi i robe do i sa Kosova. To c e olakšati poslovnim subjektima da plasiraju robu na lokalna i međunarodna tržišta, dok c e modernizacija međunarodne železničke mreže pomoc i sektoru izvoza rudarskih i poljoprivrednih proizvoda. o Unapređenje infrastrukture za agrobiznise 24 Vlada nastavlja da podržava proširenje obuhvatanja sistema navodnjavanja, kao i aktivnosti proširenja poljoprivrednih gazdinstava kroz pružanje direktne finansijske pomoc i (subvencije) i podržac e rast prerađivačke industrije u prehrambenoj industriji, ulaganje u poljoprivredno-prerađivačke kompanije, odnosno ekspanziju prerađivačkih kapaciteta i uvođenje novih proizvodnih linija, ulaganje u standarde higijene i kvaliteta. Ovaj prioritet je obrađen u PER, Mera 3: Strukturne promene u agroprerađivačkom sektoru. o Povec anje efikasnosti korišc enja vodnih resursa 25 Racionalno korišc enje i povec anje kapaciteta vodnih resursa bic e podržano sveobuhvatnim investicijama u vodovodnu mrežu u 22 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 27: Smanjiti potrošnju energije merama energetske efikasnosti. 23 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnoj strategiji razvoja, Mera 29: Dalji razvoj putne i železničke infrastrukture 24 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 31: Poljoprivreda infrastruktura u službi agro-biznisa 25 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnoj strategijom razvoja, Mera 32: Racionalno korišc enje i povec anje kapaciteta vodnih resursa. 21

22 svim regionalnim vodovodnim preduzec ima, rešavanjem tehničkih i komercijalnih gubitaka regionalnih vodovodnih preduzec a. Važno je naglasiti da c e se u cilju očuvanja vodnih resursa i njihove racionalne upotrebe, u početku raditi na realizaciji studija izvodljivosti za potencijalne lokacije za izgradnju akumulacija površinskih voda. Sprovođenje ovog prioriteta c e povec ati efikasnost korišc enja vode i povec ati stepen kontrole i izveštavanja o korišc enoj/potrošenoj količini vode. o Obezbeđivanje održivog korišc enja i upravljanja šumama 26 Ovaj prioritet ima za cilj da zaustavi ritam krčenja šuma na Kosovu i započne njihovu regeneraciju i održivu upotrebu, u funkciji potrošača i korišc enja u industrijskim sektorima. Poboljšanje efikasnosti u boljem upravljanju šumama c e podržati industriju prerade drveta, osiguravajuc i pravičnu cenu i održivo snabdevanje sirovinama. o Omoguc avanje održivog upravljanja otpadom 27 U srednjoročnom periodu, Vlada sprovodi ovaj prioritet sprovođenjem reforme održivog upravljanja otpadom, koja podrazumeva dodeljivanje dodatnih nadležnosti opštinama u vezi sa upravljanjem otpadom u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o otpadu, koji omoguc ava konsolidaciju javnih preduzec a za sakupljanje otpada i ugovaranje ekonomskih operatora kroz javna-privatna partnerstva za upravljanje otpadom. Generalno, okvir politike za integrisano upravljanje otpadom c e biti uspostavljen kroz relevantnu strategiju, koja predstavlja Vladin pristup integrisanom upravljanju otpadom i doprinosi implementaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, srodnim sektorskim politikama u oblasti upravljanja otpadom sa politikama EU, čime se ubrzava proces evropskih integracija Evropske integracije, vanjska politika i sigurnosna pitanja Ispunjavanje obaveza koje proističu iz procesa evropskih integracija, jačanje međunarodnog subjektiviteta Kosova, sa posebnom misijom za postizanje novih priznanja, punopravno članstvo u međunarodnim i regionalnim organizacijama i dovođenje novih stranih direktnih investicija na Kosovo, ostaju neki od ključnih prioriteta. Vlada Kosova c e ulagati u jačanje i produbljivanje posebnog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao najvažnijim partnerom Kosova i njegovih ljudi. Strateška saradnja sa prijateljskim zemljama c e se povec ati i ojačati. Takođe, strateško partnerstvo c e se produbiti sa Albanijom s obzirom na bliski politički, ekonomski i kulturni razvoj. 26 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 33: Održivo upravljanje i korišc enje šuma 27 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 34: Održivo upravljanje otpadom 22