Microsoft Word - Zbornik_priprema.doc

Транскрипт

1 ПРЕДАТОРИ ЛИСНИХ ВАШИ НА ЈАБУЦИ У ЛОКАЛИТЕТУ КУЛА (ИСТОЧНО САРАЈЕВО) Тешановић Дејана 1, Спасић Радослава 2, Макера Aнa 1 Резиме На шест сорти јабуке у локалитету Кула, у колонијама две врсте лисних ваши, Aphis pomi и Dysaphis plantaginea, утврђено је десет врста инсеката предатора. Из фамилије осоликих мува () детерминисано је шест врста:, Eupеodes flaviceps,, Scaeva pyrastri, и Syrphus vitripennis. Фамилија бубамара () представљена је са три врсте, Adalia bipunctata, Coccinella sepetempunctata и Harmonia axyridis, а фамилија Cecidomyiidaе са једном врстом, Aphidoletes aphidimyza. Највећи број предаторских врста, свих десет, утврђен је на сорти Ајдаред, на којој су и колоније лисних ваши биле најбројније, а најмањи, само три врсте, на сорти Грени Смит. У колонијама D. plantaginea, нађено је десет, а у колонијама A.. pomi седам афидофагних врста. Од свих предаторских врста, најчешћа и најбројнија је била E. balteatus. Током ових истраживања, први пут је на подручју Источног Сарајева утврђено присуство вишебојне азијске бубамаре, Harmonia axyridis. Кључне речи: предатори, лисне ваши, јабука, Источно Сарајево. Увод Лисне ваши (Hemiptera: Aphididae) припадају групи значајних штеточина које на јабуци изазивају директна и индиректна оштећења. Директна оштећења настају услед исхране, тј. исисавања биљних сокова, што се манифестује хлорозом, коврџањем и деформацијом лишћа, смањеном фотосинтезом и транспирацијом, смањеним порастом избојака и неправилним формирањем крошње, смањеном родношћу и низом других физиолошких промена. Индиректна оштећења настају од продуката метаболизма ваши, тзв. медне росе, која се задржава на биљним органима, највише на листовима и плодовима, и на којој се развијају гљиве чађавице, што такође ремети процесе асимилације и транспирације, и утиче на здравствено стање биљака и на смањење тржишне вредности плодова. На јабуци се најчешће развијају следеће врсте биљних вашију: Aphis pomi (De Geer), Aphis spiraecola Patch., Dysaphis brancoi (Borner), D. chaerophylii (Borner), D. devecta (Walker), D. plantaginea (Passerini), Eriosoma lanigerum (Hausmann) и Rhopalosiphum insertum (Walker) (Петровић-Обрадовић и сар., 2009). Лисне ваши карактерише висок биотички потенцијал. Размножавају се партеногенезом, имају више генерација у току године, а развој једне генерације је врло кратак тако да се брзо размноже формирајући бројне колоније, чиме се штетност од тако бројних индивидуа повећава. Један од значајних регулатора 1 Пољопривредни факултет, Источно Сарајево 2 Пољопривредни факултет, Београд 455

2 динамике популације ових инсеката су њихови природни непријатељи, и то пре свега ентомофагни инсекти - паразитоиди и предатори. Од предатора, посебно се истичу представници фамилија,, Cecidomyiidae и Chrysopidae, а нарочито врсте из прве две фамилије које прате бројност Aphididae, и чија је фенологија синхронизована са фенологијом ваши (Racz, 1986, цит. Вујић, 1987). Редовно и често бројно присуство предатора у колонијама ваши којима се хране у стадијуму ларве, или и имага, чини их врло ефикасним и значајним корисним организмима. Због тога се последњих година у многим земљама све већа пажња поклања очувању природних популација ентомофага, односно спровођењу конзервативног начина биолошког сузбијања штеточина, као дела интегралних мера борбе. Овакав приступ у заштити могуће је спровести добрим познавањем не само штетног инсекта већ и комплекса његових природних непријатеља. У прилог овоме говоре и подаци из литературе, посебно стране, који указују на интензивирање проучавања природних непријатеља Aphididae, односа штетне и корисне врсте, изналажења нових врста паразитоида и предатора, утицају пестицида на природне популације корисних организама, а све у циљу примене биолошких, односно еколошки прихватљивих мера заштите биљака и очувања биодиверзитета. У воћним засадима, биолошко сузбијање штеточина које се већ спроводи у земљама европске уније, подразумева осим употребе микробиолошких инсектицида, и примену конзервативног али и аугментативног начина биолошке борбе. У програмима биолошког сузбијања лисних вашију у воћњацима најчешће се користе предаторске врсте инсеката, и то златооке (Chrysopa spp.), стенице из рода Macrolophus, али и друге врсте ентомофага које се у новије време интензивно проучавају (Margaritopoulos et al., 2003). На подручју Источног Сарајева, до сада није било истраживања о природним непријатељима лисних ваши на јабуци, нити на другим врстама биљака. На просторима бивше Југославије, а сада у земљама у окружењу, истраженост паразитоида и предатора лисних ваши је недовољна и некомплексна, нарочито у воћним засадима. У појединачним радовима могу се наћи подаци о појединим врстама лисних ваши и њиховим природним непријатељима на разним врстама биљака (Симова-Тошић и сар., 1989(а); Вуковић, 1994; Чампраг и Тхаљи, 1998; Радовановић и сар., 2004; Вучетић и сар., 2004; Граора и сар., 2009). Због актуелности наведене проблематике и значаја познавања врста ентомофага, циљ ових истраживања био je да се најпре утврде врсте предатора лисних ваши у засаду јабуке, што представља основу рационалне примене инсектицида и спровођења конзервативног начина биолошког сузбијања ваши. Материјал и методе У засаду јабуке у локалитету Кула, огледног добра Пољопривредног факултета у Источном Сарајеву, проучавани су предатори лисних ваши на следећим сортама јабуке: Ајдаред, Елстар, Златни Делишес, Глостер, Грени Смит и Мелроз. Током вегетационог периода у и години, једном седмично су са сваке сорте узорковани листови и младари са колонијама ваши у којима су налажени преимагинални и имагинални стадијуми предатора. Овако узоркован материјал је допреман у лабораторију ради даље обраде и анализе. 456

3 У лабораторији су преимагинални стадијуми гајени до имага, при чему су ларве редовно храњене лисним вашима све до улуткавања, а сакупљена и одгајена имага су препарована ради детерминације. Лисне ваши су, у циљу детерминације, конзервисане у 70% алкохолу. Идентификација врста ваши 3 и инсеката предатора вршена је уз помоћ адекватне ентомолошке литературе, уз консултовање стручњака-таксонома за поједине групе инсеката, и поређењем са постојећим збиркама депонованим на Пољопривредном факултету у Београду. Резултати и дискусија У засаду јабуке у локалитету Кула, на свих шест сорти, утврђено је присуство две врсте лисних ваши из фамилије Aphididae: зелена лисна ваш јабуке Aphis pomi и пепељаста лисна ваш јабуке Dysaphis plantaginea. У колонијама наведених врста лисних вашију сакупљено је и одгајено 10 врста инсеката предатора из фамилија, Cecidomyiidae (ред Diptera) и (ред Coleoptera). Током вегетационог периода и године, највише предатора је сакупљено у мају и јуну месецу, па све до половине јула, када су и колоније лисних ваши биле најбројније, а нарочито колоније D. plantaginea, која у јулу напушта јабуку и сели се на секундарне домаћине. Из фамилије осоликих мува () детерминисано је шест врста: (DeGeer), Eupeodes flaviceps (Rond.), (Fabr.), Scaeva pyrastri (L.), (L.) и Syrphus vitripennis (Mg.) Фамилија бубамара () представљена је са три врсте: Adalia bipunctata (L.), Coccinella sepetempunctata (L.) и Harmonia axyridis (Pallas). Из фамилије Cecidomyiidae, утврђена је само једна врста, Aphidoletes aphidimyza (Rond.). У колонијама D. plantaginea нађено је свих десет врста предатора, а у колонијама A. pomi седам врста, односно није било присуства две врсте осоликих мува (S. pyrastri и S. vitripennis) и једне врсте бубамаре (C. sepetempunctata). Највећи број врста предатора, свих 10, утврђен је на сорти Ајдаред, од којих 9 врста у колонијама D. plantaginea, и две врсте у колонијама A. pomi (Таб. 1). Оваква бројност врста предатора на овој сорти последица је и присуства бројних колонија ваши, нарочито D. plantaginea. Међу осоликим мувама, чија су имага добијена гајењем ларви које су у колонијама лисних ваши у највећој бројности налажене током јуна месеца, најчешћа и најбројнија врста била је E. balteatus. Ларве ове врсте биле су присутне на свим сортама јабуке у колонијама D. plantaginea, и на три сорте у колонијама A. pomi. Такође, честе врсте биле су и M. corolae, S. pyrastri и S. ribesii, које се и у литератури наводе као врло раширени и значајни предатори лисних ваши на воћкама, али и на другим биљкама (Alford, 1984). 3 Идентификацију лисних ваши извршила је проф. др Оливера Петровић-Обрадовић, Пољопривредни факултет, Београд 457

4 Таб. 1. Заступљеност предатора лисних ваши на различитим сортама јабуке у локалитету Кула ваши Сорте Врста Dysaphis plantaginea Aphis pomi Ајдаред Златни делишес Мелроз Елстар Грени Смит Глостер Eupeodes flaviceps Scaeva pyrastri Syrphus vitripennis Cecidomyiidae Aphidoletes aphidimyza Adalia bipunctata Coccinella septempunctata Harmonia axyridis Eupeodes flaviceps Scaeva pyrastri Syrphus vitripennis Coccinella septempunctata Scaeva pyrastri Coccinella septempunctata Harmonia axyridis Coccinella septempunctata Eupeodes flaviceps Harmonia axyridis Cecidomyiidae Aphidoletes aphidimyza Adalia bipunctata Adalia bipunctata Насупрот њима, ларве S. vitripennis су биле ређе присутне и то само у колонијама D. plantaginea, на сортама Ајдаред и Златни делишес, мада неки 458

5 литературни подаци указују да је ова врста, уз E. balteatus, најчешћа у колонијама разних врста лисних вашију у различитим воћним засадима (Граора и сар., 2009). Према литературним подацима осолике муве се сматрају значајним предаторима лисних ваши. Имага лете од априла до септембра и хране се поленом и нектаром различитих врста биљака па имају улогу у опрашивању, док се њихове ларве хране различитим врстама биљних вашију у чијим колонијама су најбројније током јуна и јула месеца (Симова-Тошић и сар., 1989(б)). Међу осоликим мувама, E. balteatus је најраспрострањенија и најбројнија врста на целом ареалу распрострањења (Палеарктик, Аустралија, Индијски архипелаг) (Вујић, 1987), као и на просторима бивше Југославије и у садашњим земљама у окружењу (Вујић, 1987; Симова-Тошић и сар., 1989(б); Радовановић и сар., 2004). У засадима јабуке више преферира колоније D. plantaginea, и нарочито је бројна у воћњацима где се не спроводе хемијске мере сузбијања (Frah et al., 2009). Једна ларва у току дана поједе до 100 јединки ваши, а током развоја који траје 7-10 дана, неколико стотина. И остале врсте осоликих мува које смо утврдили током ових истраживања, имају широко распрострањење, и јављају се током целе сезоне, а у највећој бројности од маја до августа. Полажу јаја на јаче инфестиране биљке, у колоније ваши, а ларве током развоја униште на стотине јединки ваши. Имају једну или више генерација годишње и убрајају се у групу врло ефикасних предатора који имају велику улогу у природној регулацији штетних инсеката (Henderson and Raworth, 1963/E). Од бубамара, утврђене су три врсте чије су ларве чешће налажене у колонијама D. plantaginea. Одрасле јединке бубамара су налажене на воћкама од раног пролећа, а ларве су у колонијама биле присутне углавном од треће декаде маја и током јуна месеца. Осим уобичајених и добро познатих врста као што су Adalia bipunctata и Coccinella sepetempunctata, овим истраживањима је први пут на подручју Источног Сарајева установљено присуство вишебојне азијске бубамаре, Harmonia axyridis. Зоофагне врсте бубамара су предатори у стадијуму ларве и имага, па су значајни регулатори бројности популација биљних вашију, али и других ситних штеточина. Презимљавају имага која се групишу у великом броју јединки на разним скровитим местима. У пролеће се рано активирају и женка полаже на стотине јаја у непосредној близини колонија ваши. Један имаго током дана поједе неколико десетина јединки ваши, а ларва током свог живота, неколико стотина (Чампраг и Тхаљи, 1998). Различите врсте зоофагних бубамара насељавају колоније ваши на различитим биљкама. Тако се у литаратури наводи да C. sepetempunctata углавном насељава колоније ваши на нижим биљкама, а A.. bipunctata на вишим, дрвенастим биљкама па је значајан предатор у воћарству (Чампраг и Тхаљи, 1998). Као најчешће афидофагне врсте у воћним засадима, у литератури се осим најбоље проучених врста Adalia bipunctata и Coccinella sepetempunctata, помињу још и Hyppodamia convergens Guerin, H. undecimnotata Schneider, Calvia decemgutata L. и Propylea quatuordecimpunctata L (Граора и сар., 2009). У новије време све је више информација о присуству вишебојне азијске бубамаре (Harmonia axyridis) у земљама у окружењу. Пореклом је из централне и североисточне Азије, а почетком 80-тих година двадесетог века интродукована је у Америку као биолошки агенс у борби против биљних ваши. Веома брзо се аклиматизовала и постала доминантна и конкурентна аутохтоним зоофагним бубамарама. Почетком 21. века проширила се у већину земаља Европе где је 459

6 проглашена као инвазивна и веома агресивна врста која се може хранити и ларвама других предатора, или правити штете и на зрелим плодовима (Тхаљи и Стојановић, 2008). У Србији је присутна од (Тхаљи и сар., 2009). Предаторску врсту A. aphidimyza смо одгајили од ларви сакупљених у колонијама обе врсте ваши и то само на сортама Ајдаред и Елстар, при чему је у већој бројности била на првој сорти на којој је и бројност вашију била највећа. Ово је значајна предаторска мушица за чији развој су потребне густе колоније ваши и већа релативна влажност ваздуха (Вуковић, 1994). Имаго се јавља од маја и полаже јаја близу колонија ваши. Ларве се хране исисавањем телесне течности из тела ваши. Једна ларва током развоја који траје 1-2 недеље, убије већи број јединки (до десет), што зависи од врсте ваши и услова спољашње средине, пре свега релативне влажности ваздуха. Има више генерација и презимљава одрасла ларва у кокону (Alford, 1984). Закључак У колонијама D. plantaginea, нађено је десет, а у колонијама A. pomi седам афидофагних врста. Током ових истраживања, први пут је на подручју Источног Сарајева утврђено присуство вишебојне азијске бубамаре, Harmonia axyridis. Познавање врста предатора, њихове бројности и ефикасности, представља основу рационалне примене инсектицида и спровођења конзервативног начина биолошког сузбијања лисних вашију. Литература Alford, V.D.(1984): Fruit Pests. Wolfe Publishing Ltd Glasgow, Scotland. Вујић, А. (1987): Sirfide (Diptera, ) Вршачких планина. Магистарски рад, 1987., Природно математички факултет Нови Сад. Вуковић, М. (1994): Aphidoletes aphidimyza Rond. (Diptera: Cecidomyiidae) предатор лисних ваши. Трећи Југословенски Конгрес о заштити биља. Врњачка бања, Зборник резимеа, стр.133. Вучетић, Петровић-Обрадовић, Томановић, Ж. (2004): Природни непријатељ зелене бресквине ваши, Myzus persicae Sulz., на брескви и дувану. V Конгрес о заштити биља, Златибор, новембар Зборник резимеа, стр. 58. Граора, Д., Вучетић, A., Спасић, Р. (2009): Natural enemies of Aphids and armored scales on fruit plants in Serbia. VI Congress of Plant Protection with Symposium about biological control of invasive species. Zlatibor, november Book of Abstracts and Papers II: Margaritopoulos, J., Tsitsipis, J.A., Perdikis, D.C. (2003): Biological characteristics of the mirids Macrolophus costalis and Macrolophus pygmaeus preying on the tobacco of Myzus persicae (Hemiptera:Aphididae). Bull. Entomol. Res. 93:39-45 Радовановић, Љ., Петровић-Обрадовић, O., Јовић, В. (2004): Осолике муве (, Diptera) предатори биљних вашију у парковима Београда. V Конгрес о заштити биља. Златибор, новембар Зборник резимеа, стр. 60. Симова-Тошић, Д., Вуковић, M., Антић, M. (а)(1989): Прилог проучавању бубамара предатора лисних ваши (, Coleoptera). Заштита биља, Вол. 40 (1), бр. 187: Београд. 460

7 Симова-Тошић, D., Вуковић, M., Гајић, M. (б)(1989): Прилог проучавању осоликих мува (Diptera, ) предатора лисних ваши. Заштита биља, Вол. 40 (2), бр. 188: Београд. Тхаљи, Р., Стојановић, Д. (2008): Први налаз инвазивне бубамаре Harmonia axyridis Pallas (Coleoptera, ) у Србији. Биљни лекар, XXXVI, 6/2008: Нови Сад. Тхаљи, Р., Стојановић, Д, Несторовић, С. (2009): Појава и ширење вишебојне азијске бубамаре Harmonia axyridis Pallas (Coleoptera, ) у Србији. Симпозијум ентомолога Србије, Соко Бања, IX Зборник резимеа, стр. 44. Frah, N., Khelil, M.A., Medjdoub-Bensaad, F. (2009): Circulating entomofauna in orchards of apple trees in the region of the Aures (Eaetern-Algeria). %202009/.../Frah pro et % 20 al.pdf. Henderson, D.E., Raworth, D.A. (1963/E): Beneficial insects and common pests on strawberry and raspberry crops. Agriculture Canada Publication, Ottawa. Чампраг, Д., Тхаљи, Р. (1998): Значај бубамара () у биолошком сузбијању штеточина. Биљни лекар, XXVI, 5/1998: Нови Сад. 461

8 PREDATORS OF APPLE PLANT LICE IN LOCALITY OF KULA (EAST SARAJEVO) Tešanović Dejana 1, Spasić Radoslava 2, Makera Ana 1 Summary Predators of apple plant lice in region of East Sarajevo are examined in 2008 and 2009 year in locality of Kula. In the colonies of Aphis pomi de Geer and Dysaphis plantaginea Passerini, ten predator species are determined. Six species are from the family : (De Geer), Eupеodes flaviceps (Rond.), (Fabr.), Scaeva pyrastri (L.), (L.) and Syrphus vitripennis Mg. Three species, Adalia bipunctata (L.), Coccinella sepetempunctata (L.) and Harmonia axyridis Pallas, belong to the family, while one species, Aphidoletes aphidimyza (Rond.) is from Cecidomyiidae family. The most number of predator species are determined on Idared sort, on which the aphid colonies, especially D. plantaginea, were the greatest in number. In the colonies of D. plantaginea we established ten predator species, while in A.. pomi colonies, seven. Among all aphidophagous insect species found on apple trees, the most frequent one was. During our investigations, coccinellid species Harmonia axyridis was found for the first time in the region of East Sarajevo. Key words: predators, plant lice, apple, East Sarajevo 1 Faculty of Agriculture, East Sarajevo 2 Faculty of Agriculture, Belgrade 462