Corel Ventura - 04JANKOM.CHP

Транскрипт

1 UDK /.64 Marina Jawi}-Komar * PORODI^NA PRAVA KAO QUDSKA PRAVA Porodi~na prava imaju slo`enu prirodu i ona se pravno izra`ava kroz socijalna i gra anska prava. Aktuelni nivo za{tite zanemaruje univerzalne elemente porodice kao antropolo{ke kategorije. Porodica shva}ena kao zajednica polova i generacija, u postoje}im me unarodnim dokumentima okarakterisana je kao osnovna }elija dru{tva. Me utim, za{tita ovog aspekta nije identifikovana ni obezbe ena jer nije prepoznata wegova osnova -- pravo na zajedni{tvo. Iz ove osnove deriviraju neka op{ta prava porodice kao {to je pravo na identitet, pravo na integritet, pravo na dom, pravo na porodi~ni `ivot, pravo na odr`avawe porodi~nih veza, pravo na zasnivawe porodice, pravo na starawe o deci. Ova prava obele`avaju odnose koji proizlaze iz zajedni~kog `ivota, koji su neformalno priznati i ~ije se prisustvo samo delimi~no prepoznaje u pravnim sistemima. Porodi~na prava pripadaju pravima tre}e generacije qudskih prava -- kao {to je pravo na mir, pravo na za{titu `ivotne sredine, pravo na razvoj -- koja su priznata {irim zajednicama. Kqu~ne re~i: Porodica. -- Zajednica. -- Prava. UVOD Slo`ena priroda porodi~nog odnosa do{la je do izra`aja pri definisawu qudskih prava prve i druge generacije u Paktu o gra anskim i politi~kim pravima i Paktu o socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima. Dok je individualni i dru{tveni aspekt porodice razdvojen a na~in posredovawa nedefinisan, dru- {tveni interes je sveden na norme koje nemaju upori{te u realnim odnosima. Naime, porodica se deklari{e kao osnovna }elija dru- {tva, ali ne postoji mehanizam wene efikasne za{tite i gubi se socijalni aspekt odnosa. Preterana individualizacija svela je porodi~ni odnos na problem slobode odluke, a zanemaren je grupni aspekt -- aspekt zajednice. * Dr Marina Jawi}-Komar, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. 526

2 AKTUELNI NIVO ZA[TITE PORODI^NIH PRAVA: PORODI^NA PRAVA KAO SOCIJALNA I GRA\ANSKA PRAVA Porodica se deklari{e kao osnovna }elija dru{tva i veze koje se uspostavqaju sa {irom dru{tvenom zajednicom ti~u se reprodukcije, socijalne sigurnosti i za{tite dece. Ovako postavqen odnos sa dru{tvom nema u vidu promewena shvatawa o porodici. Operi{e se jednim nerealnim stanovi{tem o porodici koje porodicu uzima kao neospornu vrednost utemeqenu u stalnim relacijama koje se izra`avaju imperativno{}u normi, trajnosti i stabilnosti odnosa i u primarnoj socijalizaciji. Gubi se iz vida ozbiqna i trajna kriza porodice koja po~iva na modelu utemeqenom u tradiciji porodice kao bra~ne, potpune i nuklearne porodice. Za{tita na nivou qudskih prava ograni~ava se na vezu ~lanova porodice, `ena i dece, na u~e{}e u radu, i propisuju se na op{ti na~in uslovi za{tite (Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, ~lan 10). Sve ostale veze situiraju se u domen gra anskog prava, gde se jo{ uvek prelamaju dru{tvene i individualne vrednosti. Me utim, trend razvoja u zakonodavstvu, posebno zemaqa zapadne Evrope, ukazuje na promenu vrednosti i nagla{en individualisti~ki koncept porodice: veza braka i porodice se postepeno gubi, raste broj vanbra~nih zajednica, liberalizuje se razvod, priznaju dejstva registrovanim zajednicama, individualizuju se posebno svi ~lanovi porodice. Sa aspekta gra anskog prava, odnosi u porodici po~iwu sve vi{e da se shvataju kao ugovorni odnosi i stvar slobodnog izbora i saglasnosti voqa. Prihvata se raskidivost odnosa kao norma i samo se nastoji da se obezbedi ravnopravnost mu{karca i `ene, kako u toku trajawa braka tako i u postupku wegovog prestanka. Za{tita se obezbe uje deci tako {to se posebno specifikuje wihov interes (Pakt o gra anskim i politi~kim pravima, ~lan 23). PORODICA KAO ANTROPOLO[KA KATEGORIJA Porodica je antropolo{ka kategorija, a taj aspekt porodice nije imao adekvatan izraz u pravu. Porodi~na prava su shvatana kao socijalne funkcije ili kao pitawe individualne slobode u negativnom aspektu slobode kao nezavisnosti. Porodicu treba shvatiti {ire, kao odnos polova i generacija, i ponovo preispitati vladaju}e stanovi{te. U definisawu primarnih qudskih veza kao {to je odnos polova i generacija do{le su do izra`aja razli~ite koncepcije `ivota i, shodno tome, razli~ite interpretacije su{tine qudskih odnosa. U hri{}anskoj kulturi to su qubav, 527

3 samilost i milosr e, koji se u~e u porodici kao naklonost, odanost i pripadnost. Porodica je temeq li~nog identiteta i odnosa prema drugima. Liberalni koncept zanemaruje antropolo{ku dimenziju porodice i oslawa se na individualisti~ku filozofiju razli~itih stilova `ivota kao pravo roditeqa {to odgovara modernom shvatawu dru{tva kao zbira individua bez oslonca na temeqne qudske vrednosti koje u svojoj osnovi mora da ima svaka qudska zajednica. Prirodna granica temeqnih qudskih odnosa, odnosa mu{- karca i `ene i odnosa dece i odraslih, naru{ena je u savremenom dru{tvu raznim tehnikama ve{ta~ke oplodwe i masovnom kulturom formalne ravnopravnosti. Javqa se potreba da se ponovo preispitaju bazi~ni qudski odnosi i defini{u prirodne razlike; da se postave uslovi za druga~iju kulturu, onu koja bi po~ivala na jo{ nedefinisanoj,,etici budu}nosti. Kad se socijalno promovisala pozicija `ene i dece kao dru{tveno zanemarenih kategorija postavio se, u ambijentu rastu}eg eksperimentisawa u biologiji, problem biolo{kih odrednica qudske postepeno postaje artificijelna vrednost i postaje o~it jaz izme u tradicije i potrebe za novim normama koje bi bar spre~ile nova otu ewa. Na pomolu je nova diskriminacija prema polu koja po- ~iva ne samo na negaciji prirodnog odnosa polova ve} i na zloupotrebi osnovnih biolo{kih zakonitosti reprodukcije. Klonirawe, na primer, osnovni poriv za produ`ewe vrste kroz potomstvo mewa u sopstvenu samoreprodukciju i neku vrstu li~ne besmrtnosti. Tu se verovatno mo`e izgubiti prirodna osnova razli~itosti i postavqa se pitawe prava na razlike u jednom druga~ijem vidu. Tako prestaju da funkcioni{u skoro sve va`e}e qudske vrednosti i otvara se prostor za nova pitawa. Da li pojedinac mo`e imati pravo da testira vrednosti cele qudske vrste? PRAVO NA ZAJEDNI[TVO KAO QUDSKO PRAVO U savremenom dru{tvu rastu}e individualizacije i krize malih zajednica kao i krize vrednosti koje utemequju odnos prema drugome, javqa se potreba da se vrednosti redefini{u i postave u humani okvir. Odgovori koje daju bazi~ne religije uzak je da bi se u sistem vrednosti mogle ukqu~iti i moderne dru{tvene promene. Ne postoji mehanizam za uspostavqawe identiteta na li~nom, grupnom i socijalnom nivou koji bi efikasno ustanovio vrednosti. Mislimo da nedostaju definicije tre}e generacije prava koje bi definisale uslove promene i postavile univerzalni okvir osnovnih qudskih relacija. Tako pravo postaje izvor vred- 528

4 nosti posebno dezintegrisanih zajednica koje nisu uspele da sa~uvaju vrednosti tradicije. Vrednosti tradicije prepoznaju se i u okviru prve i druge generacije prava, ali su fragmentirane i nekoherentne. Efekti modernizacije mehani~ki se integri{u u sistem koji po~iva na sasvim drugim pretpostavkama. Tako se registrovane zajenice izjedna~avaju sa brakom, prava dece postavqaju kao pitawe slobode odlu~ivawa kroz posebnu reprezentaciju deteta itd. Neke tradicionalne vrednosti su prepoznatqive kao pravo na porodi~no ime, pravo na zasnivawe porodice, pravo na saznawe porekla (pravila o utvr ivawu o~instva i materinstva), pravo na stan. Me utim, iza ove vrste prava postoje jo{ fundamentalnija prava zajedni~kog `ivota koja se ne mogu svesti samo na pitawe za{tite intime porodi~nog `ivota. Za{tita porodi~nih vrednosti ostvaruje se putem nove generacije prava koja po~iva na principu jednake vrednosti `ivota i pravu na porodi~ni `ivot. Ako se izgube iz vida psiholo{ki i kulturolo{ki uslovi identiteta koji se ostvaruju u zajednici i samo se formalizuju kao spoqa{we oznake gubi se iz vida potpunost zna~ewa porekla kao li~ne i dru{tvene veze. Zajedni{tvo se u stvari uspostavqa kroz u~ewe materweg jezika, dom i okolinu. Stabilnost ovih veza je potrebno posebno {tititi kao qudsko pravo. Tako, na primer, detiwstvo nije samo socijalni i kulturni kontekst ve} i posebno qudsko pravo koje podrazumeva kontinuitet relacija i neposredan odnos koji se uspostavqa sa okolinom. Tako se grade osnovne veze zajedni{tva unutar porodice i primarnih zajednica, kao na primer susedstva ili grupe vr{waka. One ve} sada funkcioni{u kao neformalne veze koje treba da u`ivaju indirektnu za{titu kao humani aspekt ekologije. PORODI^NA PRAVA Porodica ima sopstveni identitet i integritet koje gra ansko pravo prepoznaje kao imovinska ili li~na prava. Za{tita ovih vrednosti kao porodi~nih vrednosti samo se delimi~no prepoznaje u okviru konvencionalnog prava. Aspekt zajednice kao pitawe integriteta vi{e se ne {titi pravom konsorcijuma koje kao institut poznaje anglosaksonsko pravo. Dr`ava jo{ uvek propisuje uslove prestanka zajednice ali vi{e kao pitawe wenih posledica i za{tite slabije strane u odnosu, naj~e{}e `ene ili dece. Dezintegracija `ivota se ne uzima u obzir i raskid zajednice se postavqa kao pitawe prava. Tako, ako postoji sporazum o prestanku zajednice, dr`ava ne ulazi u procenu okolnosti. Uzima se eventualno u obzir najve}i interes deteta i tada dr`ava sebe 529

5 osloba a odgovornosti za prestanak zajednice. Realno, ovaj princip je u stvari izbor najmawe {tetne varijante za dete ako se uzme u obzir psiholo{ki aspekt prestanka zajednice -- gubitak zajedni{tva. Dok je ranije prestanak zajednice bio u domenu morala i zasnivao se na principu krivice, sada, po{to je napu{ten, vaqa potra`iti novo upori{te u promewenom psiholo{kom i socijalnom statusu deteta. Drugim re~ima, nedostaju nove norme koje bi odgovornost za integritet porodice postavile u socijalnu ravan i obezbedile pravnu za{titu. To zahteva posebnu kulturu odnosa izme u roditeqa i dece koja odvaja li~ne od porodi~nih odnosa i uspostavqa odgovornost za zajednicu. Svo ewe bazi~nih porodi~nih veza na puku emocionalnost, bez obzira da li se radi o odnosima bra~nih drugova ili odnosima roditeqa i dece, predstavqa negaciju socijalne vrednosti porodice. Veze koje se uspostavqaju izme u porodice i dru{tva nisu samo spoqa{we ve} se pojavquju i kao klasne (na primer, promewena shvatawa porodi~ne imovine kod sredwe klase), statusne (dru{tveni polo`aj) i, u krajwoj liniji, posebne privilegije iz neposredne mre`e socijalne komunikacije. Kontinuitet porodice je ozbiqno uzdrman povla~ewem dr`ave iz sfere li~nih odnosa, {to je stvorilo veliki broj nepotpunih porodica koje su na granici socijalne patologije, naj~e{}e zbog osiroma{ewa i smawenih socijalnih {ansi. Kontrola razvoda je neophodna i podrazumeva primat porodi~nih u odnosu na li~ne veze, jer se u porodici radi ne samo o odgovornosti za sopstveni `ivot ve} i za `ivot nove generacije. Dezintegracija porodice je i dezintegracija porodi~nih vrednosti i svaka nova generacija gubi iskustvo vrednosti zajedni~kog `ivota. Zato posredovawe dr`ave u konstituisawu vrednosti zajednice putem medijacije treba da bude obavezno sa aspekta odr`avawa zajednice a ne samo sa stanovi{ta wenih posledica. Norme o kulturi odnosa izme u generacija treba da budu rezultat prakti~ne racionalnosti prate}ih profesija, psihologa, socijalnog radnika, lekara, i rezultat primewene etike. Ove norme treba da su definisane kao pravne norme prava tre}e generacije -- prava zajednice koje polaze od pretpostvke u korist zajednice, pa se tako o`ivqavaju vrednosti tradicije kao {to je trajnost i potpunost braka kao vrednost koju treba sa~uvati. Pored integriteta porodice, kao posebno pravo porodice jeste pravo porodi~nog identiteta. U okviru gra anskog prava identitet je redukovan na li~ni identitet i imovinski kontinuitet porodice kao pitawe nasle ivawa. Zanemaruje se grupni aspekt identiteta; pravo na porodi~no ime, pravo na ~ast i ugled porodice, pravo na dostojanstvo kao pitawe vrednosti porodi~nog `ivota, pravo na materwi jezik, pravo na religijsko opredeqewe. Neka od kulturnih prava priznata su kao prava koja povezuju 530

6 pojedinca sa {irim kulturnim i dru{tvenim okru`ewem i defini{u se kao pravo u~e{}a u kulturnom `ivotu i kori{}ewe rezultata stvarala~ke i nau~ne aktivnosti ili kao prava na kulturni identitet mawina. Nema se u vidu primarna veza koja se ostvaruje putem porodice kao kulturne institucije u kojoj se udaraju temeqi zajedni{tva sa {irim dru{tvenim celinama. Mehanizam prepoznavawa istovetnosti koji se ostvaruje na nivou komunikacije ili na nivou zajedni~kih vrednosti jeste i temeq uspostavqawa i kolektivnog, dru{tvenog identiteta (patriotizam, na primer). Qudska potreba za sigurno{}u i trajno{}u odnosa uspostavqa se u porodi~nom miqeu i iskazuje kao pravo na dom. Priznaje se kao pravo na spajawe porodice i kao kategorija raseqenih lica. Dom ima vi{e aspekata: teritorijalni (mesto), veza sa okolinom (zavi~aj ili moderna porodi~na ekologija), i emocionalni (ose}aj identiteta). Ove aspekte treba uzeti kumulativno (ne samo psiholo{ki vid ovog prava), a oni mogu biti i u me usobnom konfliktu, kao {to je to slu~aj sa napu{tawem zemqe, razvodom braka, napu{tawem porodi~ne zajednice. Zemqe Evropske unije u unutra{wem pravu priznaju pravo na dom slabijoj strani u odnosu ili roditequ kod kojeg su ostala deca u slu~aju konflikta. To pravo se odre uje kao pravo na stan i posebno se izdvaja od ostalih imovinskih prava. Tako je uspostavqena veza izme u ovog prava kao porodi~nog prava i kao gra anskog prava, te je pravo na dom delimi~no priznato u psiholo{kom vidu kao qudsko pravo (pravo na spajawe porodice) i kao gra ansko pravo (pravo na stan) a da nije prepoznat wegov grupni aspekt, aspekt porodi~nog prava, tako da je za{tita ostala fragmentirana. Pravo na odr`avawe porodi~nih veza tako e je porodi~no pravo kao qudsko pravo. Tradicija je posebno negovala ove veze i priznavala razne vidove porodi~nog okupqawa povodom va`nih doga aja iz `ivota. U savremenom dru{tvu istawio se sadr`aj ovih veza i sveo na najmawu mogu}u meru. Sam pravni sistem doprineo je redukciji porodi~nih veza svo ewem porodice na nuklearnu porodicu, zanemaruju}i li~ni aspekt veza sa {irom porodicom, dok su imovinske veze jo{ uvek ostale sa~uvane u gra anskom pravu (nasledno pravo, na primer). Pravo na odr`avawe porodi~nih veza zasnovano je na biolo{kom srodstvu i savremeno pravo ga prepoznaje u ustanovi otvorenog usvojewa koja podrazumeva kontinuitet bazi~nih qudskih veza. U slu~aju konflikta, ispoqava se kao pravo na li~ne odnose svih ~lanova porodice nezavisno od diskrecije roditeqa. Pravo na porodi~ni `ivot je fundamentalno porodi~no pravo koje se priznaje kao pravo na po{tovawe intime porodi~nog 531

7 `ivota. Porodi~ni `ivot je, pak, slo`ena kategorija koju ~ine emocionalne, intelektualne i `ivotne veze kao zajedni~ko odlu~ivawe i razumevawe `ivotnih problema. ^esto se shvatwe porodi~nog `ivota u socijalnoj ravni identifikuje kao osposobqavawe za samostalan `ivot i svodi na problem socijalizacije. Socijalna ravan je striktno odvojena od psiholo{ke, odnosno, prihvatawa deteta kao osobe bez posebnih projekcija i socijalnih o~ekivawa. Dete je vrednost po sebi -- summum bonum, i na toj osnovi treba definisati porodi~ni odnos izme u razli~itih generacija. Ovo stanovi{te, kao pre svega psiholo{ko, ne prepoznaje elemente zajedni{tva i vodi preteranoj infantilizaciji (Kundera). To je u suprotnosti sa socijalnim o~ekivawima da porodica daje radno sposobnog i socijalno adaptiranog pojedinca. Generacijska veza se u porodici primarno uspostavqa kao pitawe smisla a ne samo ~isto socijalne veze ili izolovanog pojedinca. Taj smisao se manifestuje kao pripadawe i sigurnost, kao zajedni{to. Tu se utemequje veza odraslih i mla ih i ostvaruje se elementarna qudska veza, veza izme u generacija. Tako shva}ena porodica jeste osnovna }elija dru{tva, i to ne samo na deklaratornom nivou. Ona defini{e odnos prema drugome i postavqa temeqe komunikacije me u qudima kao elementarne norme dru- {tva, a osnovne vrednosti -- kao elementarne moralne norme. Obrazovawe kao i prerana institucionalizacija dece nisu na~in da se sa~uvaju vrednosti ve} na~in preno{ewa znawa i sticawe dru{tvene kompetentnosti. Tradicija je imala neposrednije veze sa `ivotom kroz razli~ite porodi~ne rituale i veze. Kad se izgubio taj aspekt zajedni~kog `ivota u porodici nova generacija je po~ela da se prilago ava jednom ideolo{kom sistemu vrednosti atomiziranih pojedinaca koji me usobno komuniciraju putem spoqa{wih veza, interesnog prepoznavawa i prava. Ideja qudskih prava tre}e generacije omogu}ava da se vrednosti tradicije sa- ~uvaju i u u u iskustvo mla e generacije, da se spre~i kriza porodice i kriza identiteta. Zajedni~ke vrednosti izgubile su se iz optike mla e generacije kao idealne tvorevine, zajedni~ka moralnost i op{te dobro, i preto~ile se u svakodnevnu realnost kao konformizam i masovna kultura ili odgovaraju}e potkulture. Ideje su posredovane politi~kom ekonomijom dru{tva i kultura je ostavqena da samostalno stvara vrednosti van glavnih dru{tvenih tokova. Pravo na zasnivawe porodice na prvi pogled je ostalo nesporno i formulisano u granicama tradicije. Porodica se zasnivala brakom. Danas je priznato to pravo i vanbra~nim drugovima mada su neka pitawa regulisawa odnosa jo{ uvek ostala kao tradicionalna re{ewa (na primer, nepriznavawe automatski prava roditeqstva za vanbra~nog oca u nekim zemqama zapadne Evrope 532

8 -- Velika Britanija). Uvo ewem tehnika ve{ta~ke reprodukcije omogu}eno je i da se nezavisno od polnog odnosa zasnuje porodica. Tako se, slede}i logiku formalne ravnopravnosti svih `ivotnih zajednica, postavilo pitawe prava na zasnivawe porodice i kod registrovanih zajednica -- homoseksualnih parova. Me utim, ova permisivnost dru{tva koja sledi logiku interesne demokratizacije odstupa od fundamentalnih principa na kojima se zasniva polna i generacijska veza, odnosno ve}inski princip kao biolo{ki princip. Interpretacija principa nediskriminacije dovedena je do svog logi~kog kraja kao socijalna ali i kao biolo{ka jednakost. Potrebno je, zbog apsurdnosti re{ewa koja mehani~ki slede logiku principa, ponovo preispitati razlike. To je uo~eno od strane Evropskog suda za qudska prava koji priznaje da se pitawe razlika mo`e pojaviti na nivou pojedinih slu~ajeva. Na jednom op{tijem nivou prava, razlike se mogu postaviti u kontekstu klonirawa kao pitawe interpretacije na~ela nediskriminacije prema polu. Ovo socijalno prihvatqivo i socijalno definisano na~elo do{lo je do svoje prirodne granice. Po~iwu sada da va`e biolo{ki principi polnih razlika i otvara se pitawe da li je vreme za razmi{qawe i o pravima qudske vrste i o novim principima konstituisawa `ivota na zemqi -- o principu opstanka, na primer. Taj princip ve} postoji u okviru prava tre}e generacije kao ekologija. Iskustvo je pokazalo da je pravo na starawe o deci jedno od osnovnih porodi~nih prava i predstavqa ekskluzivni domen porodice. U konceptu nuklearne porodice ono je definisano kao pravo oba roditeqa -- roditeqsko pravo. Ali pravni koncept nuklearne porodice je liberalizacijom postao tesan za biolo{ki definisan odnos i pro{iruje se na odnos svakog odraslog lica prema detetu, kao {to je to slu~aj u engleskom pravu. Ipak, pravno posmatrano, koncept roditeqskog prava je ostao nedovoqno definisan, funkcionalno postavqen i uzak. Sveden je samo na obaveze, ili na prava i obaveze, i zanemaren je usled modernog trenda uva`avawa de~jih prava. Roditeqski odnos je slo`en odnos koji pored prava i obaveza obuhvata i odgovornosti, privilegije, odluke, mi{qewa i postupke. Tako se, na primer, odluka o sme{taju deteta odvojila od korpusa roditeqskih prava. Participacijska prava deteta su demokratizovala roditeqski autoritet i svela ga na usmeravawe deteta, koje posebno u starijem uzrastu deteta, nema ve}i zna~aj od davawa saveta. Poseban aspekt prava koja se indirektno odnose na porodicu a koja pripadaju humanom aspektu ekologije, odnosno prava tre}e generacije, jesu prava budu}ih generacija. Dok je u praksi uva- `avan princip jedinstva `ivota na zemqi kao stav prilago enosti na uslove prirode, nije se postavqalo pitawe odnosa prema 533

9 budu}im generacijama, jer se on definisao kroz iskustvo starijih i vladala je neka vrsta ve~ite sada{wosti, mo`da i harmonije. ^ovek se uklapao u uslove opstanka `ivota. U savremenim uslovima rastu}eg razvoja nauke i tehnike sti~e se utisak da je ~ovek u polo`aju da propisuje uslove `ivota, uslovi primene nau~nih znawa se nedovoqno kontroli{u i izgubqena je prirodna granica. Razvoj tehnika ve{ta~kog oplo ewa i tehnika kontrole i manipulacije qudskim umom i nau~nim dostignu}ima otvorilo je pitawe: dokle se`u granice qudske radoznalosti i gde je ta tanana veza sa imanentnim prirodnim granicama. Nau~ni razvoj je razli~it u raznim granama nauke, posebno prirodnim naukama, a nespemnost dru{tvenih nauka da odgovore na pitawa,,progresa vrlo je o~igledna. Nedostaju norme takozvane,,etike budu}nosti, pa su projekcije u budu}nost razli~itih nauka ~esto li{ene realnog konteksta. Nedostaju odgovori na fundamentalna pitawa i nedostaju adekvatna zna~ewa najelementarnijih pojmova kao {to je, na primer, pojam ~oveka. Preterani optimizam razvoja nekriti~ki je izra`en kroz pojam,,progres. Ova situacija nala`e otvarawe nekih novih pitawa kao {to je, s na{eg aspekta posmatrano, pitawe prava budu}ih generacija u smislu odgovornosti ~oveka za opstanak. Nedostaju odgovaraju}i pravni pojmovi za artikulaciju ove obaveze jer se pravni pojam subjekta usko defini{e kao aktuelno ro eno bi}e. Nedostaju u pravu pozicije pravne antropologije koje bi subjektivitet odredile kao pojam,,~ovek. Neki poku{aji u tom smislu postoje kao normativene odrednice ~oveka -- samorazvoj, na primer -- ali i poku{aji da se ~ovek defini{e kroz svoje odnose prema drugima (i u psihologiji se ovaj aspekt prepoznaje kao zrelost). Prava budu}ih generacija treba sagledati kao realan, sada{wi zahtev. Tek tada se postavqa granica relativizma qudskih normi i utemequje se, na nivou qudskih prava, ~ove~anstvo kao subjekt. Ta vrsta zajedni{tva ostvaruje se kroz prava qudske vrste koja su u za~etku (pri tom mislimo na humanu ekologiju). Neka prava budu}ih generacija treba definisati ve} sada. Jo{ su,,velike kwige anticipirale granice razvoja kao stvar transcendentalnog autoriteta (Biblija), i to je izgleda ostalo kao jedina instanca uva`avawa. Hri{}ansko na~elo `ivota uzdrmao je razvoj nauke, i instance odlu~ivawa su sa religije prenete u svetovni okvir postaju}i tako stvar politi~kog odlu~ivawa i,,demokratije. Me utim, razvoj tehnike prekora~uje va`e}e norme i te{ko je usaglasiti razli~ite argumentacione topose po{to oni ~esto pripadaju razli~itim tradicijama. Za sada{wi stepen razvoja nauke mislimo da neka pravila mogu i treba da imaju aksiomatsku vrednost jer su po svojoj prirodi za sada{we stawe razumevawa ~oveka samoo~evidni: pravo na `ivot na zemqi, pravo na qudski oblik (zabrana ukr{tawa razli~itih vrsta sa vrstom homosapiensa), pravo na au- 534

10 tenti~nost (neponovqivost qudskog bi}a). Ovo su prava zajedni~ka i za sada{wu i za budu}u generaciju i predstavqaju minimalni okvir pravnih garancija --,,humanu ba{tinu. ZAKQU^AK Teorija qudskih prava je, sasvim ispravno, kao svoje polazi{te uzela pojedinca, ali su prava koja su mu pripisana razli~itog doma{aja, va`ewa, i pripadaju razli~itim tradicijama i nivoima op{tosti. U individualizovanom konceptu qudskih prava, prava pojedinca su ostala bez svojih prirodnih granica i bez zna~aja je postojawe drugih subjekata -- malih zajednica, naroda, i u krajwoj liniji ~ove~anstva. Ta prava sada postoje kao fragmentisana, ili imaju uglavnom retori~ku vrednost ili su nediferencirana kao humanisti~ka tradicija religija, kultura razli~itih naroda i civilizacija. Istovremeno postoji potreba da se defini{u autenti~ne i univerzalne vrednosti roda koje bi bile samoo~evidne i op{teprihvatqive, i koje bi postavile principe zajedni~kog `ivota na zemqi. To zahteva temeqno preispitivawe vrednosti, zanemarivawe ideolo{kih i dogmatskih karakteristika, napu{tawe klasnih, kulturnih i drugih represivnih teorija o `ivotu koje su ograni~avale svest pojedinca i wegovu slobodu da sam upravqa sopstvenim `ivotom. Kad je uspostavqena planetarna ravan kroz tehni~ka sredstva koja omogu}avaju totalnu komunikaciju, vrednost zajedni~kog `ivota postala je realan zahtev a mitski princip jedinstva sveta postao je o~igledan kao zajednica `ivih, mrtvih i budu}ih generacija. Iskustvo te veze postoji u porodici ali je institucionalizovano kao religija, odnosno kao kulturno postavqen sistem vrednosti koji ima pretenziju na univerzalno va- `ewe. Istorija se iscrpqivala u borbi oko mo}i i ispravnosti zna~ewa, u krajwoj liniji u politi~koj organizaciji dru{tva, i zanemarena je uloga pojedinca i vrednost `ivota. Savremeni humanizam poku{ava da izgradi sistem vrednosti na veri u progres koji se zasniva na optimizmu nau~nog pogleda na svet i konceptu umne vere. Taj humanizam je ostao apstraktan jer je tehni~ki nivo razvoja prevazi{ao granice opstanka i ugrozio qudsku vrstu -- ne postoje univerzalna pravila za kori{}ewe rezultata. ^oveku je inherentan mehanizam `ivota koji je biolo{ki utemeqen kao nasle e predaka a iskustveno kao svest o potrebi da se objedini `ivot, i to kroz univerzalni princip koji prelazi prag linearno shva}enog vremena, kad ~iwenice `ivota postaju druga~ije i kad se pomeraju granice uobi~ajenih shvatawa realiteta i harmonizuje svet ograni~enog bitisawa. Tu harmoniju vaqa dosti}i kroz druga~ije pojmove vremena, veze me u qudima i redefinisawe pojma ~ovek. 535

11 Marina Janji}-Komar * FAMILY RIGHTS AS HUMAN RIGHTS Summary Family rights have been recognized as human rights in the International Covenant on Civil and the Political Rights and the International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights. Individual and social aspects of the family have been separated, and protection is fragmented. The family has been recognized just in words as the basic cell of society, with its aspect of community being overlooked. Excessive individualization of rights has had the effect of disintegration of the family and contributed to its crisis. Incomplete families have become so numerous that it assumed the nature of social pathology. The traditional pattern of protection under family law still remains as a standard, but with no support in real social relationships. Different forms of common life are being mechanically subsumed under the existing pattern, thus bringing the basic notions in question. The family is an anthropological category, but this protective aspect of it has not been sufficiently recognized. Family rights have been either reduced to social functions, or the individual will of family members has been over-stressed. The aspect of community and the responsibility for individual decisions have been ignored. Some important aspects of the attitude towards others, values of common life, and responsibility for posterity have not been recognized as rights and do not enjoy adequate legal protection. Some universal values of community should be recognized as rights, including the right to the identity of family, right to integrity, right to home, right to maintain family relationships, right to found a family, right to family life. It requires a different interpretation of rights in the case of conflict of internal laws, as well as the recognition of special rights, unless we wish the human aspects of human rights to remain abstract, and legal standards just phrases in books. Key words: Family. -- Community. -- Rights. Marina Janji}-Komar ** DROITS DE LA FAMILLE EN TANT QUE DROITS HUMAINS Résumé Les droits de la famille en tant que droits de l'homme sont reconnus dans le Pacte international relatif aux droits civils et politiques et dans le Pacte international relatifs aux droits économiques, sociaux et culturels. Les * Marina Janji}-Komar, Ph.D., Full Professor of the Faculty of Law in Belgrade. ** Dr Marina Janji}-Komar, Professeur à la Faculté de droit de l'université de Belgrade. 536

12 aspects individuels et sociaux de la famille faisant cependant l'objet d'une distinction, sa protection n'en reste pas moins fragmentaire. Si, sur le plan déclaratif, la famille est bien reconnue comme cellule élémentaire de la société, son aspect en tant que collectivité apparaît comme étant négligé. L'individualisation exagérée du droit a eu un effet désintégrant et a contribué à sa façon à la crise de la famille. Le nombre de familles incomplètes a augmenté au point de revêtir le caractère d'une pathologie sociale. Le modèle traditionnel de la protection juridique de la famille fonctionne toujours comme une norme dénuée de bases solides au sein des rapports sociaux réels. Les différentes formes de vie en commun sont automatiquement recouvertes par le modèle existant et les notions élémentaires s'en trouvent remises en question. La famille est une catégorie anthropologique, mais, comme pour la protection, cet aspect n'est pas suffisamment pris en considération. Les droits familiaux s'en trouvent réduits aux seules fonctions sociales, parallèlement la volonté des membres de famille est fortement accentuée. Cet aspect de communauté et la responsabilité de la famille face aux conséquences de décisions individuelles sont négligés. Certains aspects importants des rapports envers les autres, valeurs rattachées à la vie en commun et responsabilités à l'égard de la descendance, ne sont pas reconnus en tant que droit et ne jouissent pas d'une protection juridique adéquate. Certaines valeurs universelles de la communauté familiale doivent être reconnues en tant que droits, à savoir: le droit à l'identité de la famille, le droit à l'intégrité, le droit au foyer, le droit au maintien des liaisons familiales, le droit de fonder une famille, le droit à la vie familiale. Cela exige également une interprétation différente du droit en cas de conflits en matière de droit interne et la reconnaissance de droits spéciaux, si l'on désire éviter que l'humanisme des droits de l'homme ne reste à un niveau abstrait et que les normes du droit restent lettres mortes sur le papier. Mots-clés: Famille. -- Communauté. -- Droits. Marina Janji}-Komar * FAMILIENRECHTE ALS MENSCHENRECHTE Zusammenfassung Familienrechte sind im Pakt über bürgerliche und politische Rechte und im Pakt über soziale, wirtschaftliche und kulturelle Rechte als Menschenrechte anerkannt. Der individuelle und der gesellschaftliche Aspekt der Familie werden getrennt, und der Schutz ist fragmentiert. Die Familie ist * Dr. Marina Janji}-Komar, Professor an der Juristischen Fakultät in Belgrad. 537

13 rein deklarativ als grundlegende Gesellschaftszelle anerkannt, aber ihr Gemeinschaftsaspekt wurde vernachlässigt. Die übertriebene Individualisierung hatte einen desintegrierenden Charakter und trug auch ihrerseits der Krise der Familie bei. Die Anzahl der unvollständigen Familien ist in dem Maße gewachsen, dass er Merkmale der Gesellschaftspathologie bekam. Das traditionelle Modell des familienrechtlichen Schutzes funktioniert immer noch als Norm, die keinen Anhaltspunkt in realen Gesellschaftsverhältnissen hat. Familie ist eine anthropologische Kategorie, aber dieser Aspekt der Familie war im Sinne ihres Schutzes ungenügend erkannt. Die Familienrechte wurden auf ihre Sozialfunktionen reduziert oder der Wille der Familienmitglieder war übertrieben betont. Der Gemeinschaftsaspekt der Familie und die Verantwortung für die Folgen der individuellen Entscheidungen wurden vernachlässigt. Einige wichtige Aspekte der Beziehung zu anderen, die Werte des gemeinschaftlichen Lebens und die Verantwortung für den Nachwuchs wurden als Rechte nicht anerkannt und genießen keinen entsprechenden Rechtsschutz. Einige allgemeingültige Werte der Gemeinschaft müssen als Rechte anerkannt werden, und zwar: Recht auf Familienidentität, Recht auf Integrität, Recht auf Wohnung, Recht auf Erhaltung der Familienbeziehungen, Recht auf Familiengründung, Recht auf Familienleben. Dies setzt eine geänderte Rechtsauslegung im Falle der Konflikte im inneren Recht und Anerkennung der Sonderrechte, falls wir vermeiden möchten, dass der Humanismus der Menschenrechte abstrakt bleibt, und die Normen nur in Büchern enthalten bleiben. Hauptwörter: Die Familie. -- Die Gemeinschaft. -- Die Rechte. 538