Uvod U knjižici koju čitate objašnjene su osnovne stvari o vašem pejsmejkeru (ili, kako se to stručno zove, veštačkom elekrostimulatoru srčanog ritma). U nastavku ćemo koristiti termin pejsmejker (u prevodu s engleskog: "onaj koji stvara ritam"), zato što je kraći. U njoj ćete naći dosta korisnih informacija o toj maloj spravici, koja vam je usađena da biste mogli voditi jedan normalan, pun i produktivan život. Knjižicu bismo mogli nazvati i (jednostavnim) priručnikom. Napisana je s ciljem da pruži odgovore na neka opšta pitanja, a za sve što vam eventualno ne bude sasvim jasno, slobodno pitajte svog kardiologa. On će vam pružiti dodatna objašnjenja i savete u vezi s vašim zdravljem i ispravnim funkcionisanjem pejsmejkera. Kako izgleda i kako radi ljudsko srce? Čovečje srce je mišić veličine muške pesnice. Sastoji se iz dva odvojena, ali međusobno slična dela, koji zajedno deluju kao pumpa za krv. Pogledajmo najpre odakle dolazi krv u srčanu pumpu. U desnu stranu srca dolazi krv iz čitavog organizma. To je krv siromašna kiseonikom, jer ga je organizam iz nje već uzeo i potrošio. U levu stranu srca dolazi krv iz pluća, a ta krv je, kroz proces disanja, obogaćena kiseonikom. Pogledajmo sad kuda odlazi krv iz srčane pumpe. Leva strana srca pumpa krv u čitav organizam, u sve telesne ćelije. Ovo snabdevanje krvlju je ključno za život organizma, jer mu krv donosi kiseonik i hranljive materije, pa tako ćelije mogu ostati u životu i dobrom zdravlju. Desna strana srca pumpa krv u pluća, gde se ona nanovo obogaćuje kiseonikom.
Srčani mišić se ritmički širi i skuplja, radeći kao dvostruka pumpa, zahvaljujući postojanju jedne posebne vrste srčanih ćelija od kojih je izgrađen tzv. prirodni srčani pejsmejker. Te ćelije, grupisane u tzv. sinusnom čvoru stvaraju slabu električnu struju u obliku ritmičkih impulsa. Ti električni impulsi se prostiru kroz sprovodni sistem srca do svih delova srčanog mišića. Impulsi prouzrokuju naizmenično grčenje i opuštanje srčanog mišića, što ima za rezultat delovanje srca kao dvostruke pumpe. Dakle, krv siromašna kiseonikom ulazi kroz gornju i donju šuplju venu u desnu pretkomoru srca, prelazi u desnu komoru, a ova je svojom mišićnom snagom istiskuje u plućnu arteriju. Plućna arterija je veliki krvni sud, koji se kasnije grana i razvodi krv po čitavim plućima. Tamo krv biva nanovo obogaćena kiseonikom i vraćena u levu stranu srca. Krv obogaćena kiseonikom utiče u levu pretkomoru srca kroz četiri plućne vene (na slici su, zbog jednostavnosti, prikazane samo dve). Iz leve pretkomore osvežena krv dolazi u levu komoru, čijom mišićnom snagom biva istisnuta u aortu, najveću arteriju u organizmu. Aorta se nadalje grana u mnoštvo arterija i kapilara, koji donose svežu do svih organa i svih ćelija organizma. Da rezimiramo. Srce radi kao dvostruka pumpa. Ritmičkim skupljanjem i širenjem njegovih pretkomora i komora krv se pumpa u dva pravca krv siromašna kiseonikom odlazi u pluća (tzv. mali krvotok), a krv bogata kiseonikom u čitav organizam (tzv. veliki krvotok). Električni impulsi kreću iz sinusnog čvora, prostiru se kroz pretkomore (izazivajući njihovo stezanje) i stižu do atrioventrikularnog čvora (AV-čvora). Funkcija AV-čvora je da prenese impulse koji su stigli do njega na komore, izazivajući tako i njihovu kontrakciju. Signal se prenosi na komore kroz sprovodnu mrežu posebne ćelije srčanog mišića, čiji su glavni putevi Hisov snop, njegove glavne i sporedne grane i Purkinjeova vlakna. Srce je teško oko 300 grama, a kad čovek miruje, pumpa 5 do 6 litara krvi u minutu. U vreme velikog fizičkog napora srce je u stanju da ispumpa i do 20 litara krvi u minutu! 2
Jedan od načina da se proceni koliko krvi srce ispumpa u minutu jeste merenje broja srčanih udara za vreme od jednog minuta; taj broj naziva se učestalost srčanog ritma, ili srčana frekvenca. Pejsmejker Kad srčana frekvenca padne ispod normalne vrednosti, ili srčani ritam postane toliko nepravilan da količina ispumpane krvi ne uspeva da podmiri zahteve organizma, čovek počinje osećati vrtoglavicu, nesvesticu, zamor ili nepravilne srčane udare. U takvim slučajevima potrebno je prirodni pejsmejker nadomestiti veštačkim (u daljem tekstu samo pejsmejker). Pejsmejker se sastoji iz dva osnovna dela: generatora električnih impulsa i elektroda koje impulse iz generatora dovode do srca. 3 Generator proizvodi električne impulse slične prirodnim. Pored toga, on u sebi sadrži elektroniku koja reguliše brzinu stvaranja impulsa, odn. brzinu s kojom će veštački stimulisano srce kucati. Električni impulsi iz generatora dovode se do srčanog mišića kroz tanušne, savitljive žice elektrode. Postoje dve glavne vrste veštačke elektrostimulacije srca: jednostruka i dvostruka. Kod jednostruke stimulacije u srce se uvodi samo jedna elektroda, u jednu od srčanih šupljina - desnu pretkomoru ili desnu komoru. Kod dvostruke veštačke elektrostimulacije generator se povezuje s dve elektrode, od kojih jedna vodi u desnu pretkomoru a druga u desnu komoru. Moderni pejsmejkeri imaju prilagodljiv ritam. To znači da je elektronika unutar generatora u stanju da automatski prilagodi brzinu stvaranja impulsa prema zahtevima za količinom sveže krvi u organizmu (u mirovanju, pri uobičajenim dnevnim aktivnostima, pri naporu, pri stresu, itd.) Vaš lekar kardiolog je na osnovu vaših zdravstvenih pokazatelja odredio koji tip prejsmejkera vam najbolje odgovara, i takav uređaj vam je i implantiran. Usađivanje pejsmejkera (implantacija) Usađivanje pejsmejkera je jednostavan i relativno kratak operativni zahvat, koji se vrši u operacionoj sali, s pacijentom lokalnoj anesteziji - pacijent je budan, svestan, ali pri intervenciji, zahvaljujući primenjenoj anesteziji, ne oseća bol. U operacionoj sali nalazi se rendgen pomoću kojeg kardiolog posmatra uvođenje elektrode u srce, uređaji za podešavanje usađenog pejsmejkera, za praćenje pacijentovog srčanog ritma i hirurški instrumenti. Jedna ili dve elektrode ubacuju se u neku od vena u predelu ispod ključne kosti, i kroz nju provlače do unutrašnjeg zida desne pretkomore ili komore, gde se fiksiraju. Navođenje elektroda u srce kontroliše se rendgenom. Generator se usađuje u mali "džep" ispod kože i povezuje se s elektrodama (elektrodom) uvedenim u srce. Generator se podešava tako da optimalno radi, a zatim se potkožni džep zašiva. Operacija, zajedno s podešavanjem, obično traje od dvadeset minuta do sat i po, zavisno od tipa pejsmejkera, broja elektroda i građe pacijenta, a najćešće oko pola sata. Tokom narednih 24 do 48 časova ona strana pacijentovog grudnog koša na kojoj je usađen pejsmejker ostaje delimično imobilizirana zavojem na kome treba da stoji vrećica s peskom. Pacijent ne bi trebalo da ustaje iz kreveta 24 časa po operaciji, da se elektroda u srcu ne bi pomerila s optimalnog mesta. Pacijent ostaje u bolnici, pod medicinskim nadzorom, nekoliko dana. Po otpuštanju pacijent treba da dolazi na redovne kontrole prema rasporedu koji mu odredi lekar-kardiolog.
Svaki pacijent pri otpustu dobija jednu odštampanu karticu (tzv. "Evropsku identifikacionu karticu pejsmejkera"), a kod nekih tipova pejsmejkera i posebnu "magnetnu" karticu nalik na kreditnu na kojoj su podaci o implantaciji elektronski upisani. Eurokartica (i magnetna kartica, ako i ona spada uz dotični tip pejsmejkera) sadrže podatke o tipu pejsmejkera i elektroda, o lekaru koji je izvršio implantaciju, ustanovi gde je izvršena operacija i druge relevantne medicinske podatke. Pacijent kome je usađen pejsmejker uvek treba da nosi sa sobom te kartice (posebno Eurokarticu), za slučaj nepredviđenih zdravstvenih problema, pa i onih koji ne moraju imati direktne veze s funkcionisanjem pejsmejkera. Provera rada i eventualna zamena generatora pejsmejkera Pacijent koji ima usađen pejsmejker mora povremeno dolaziti na redovne kontrolne preglede, radi provere ispravnosti rada pejsmejkera i stanja njegove baterije. Te redovne u preglede u principu zakazuje lekar specijalist koji je izvršio implantaciju, ili drugi lekar iz te ustanove. Važno: Ako osetite bilo kakve tegobe, simptome nalik na one pre usađivanja pejsmejkera ili možda nove, obavezno i bez ustezanja odmah se javite lekaru koji kontroliše vaš pejsmejker, čak i ako imate zakazan kontrolni pregled za neki dalji termin. To bi trebalo da bude standardna praksa svih pacijenata s usađenim pejsmejkerom. Ispitivanje pejsmejkera obično se vrši u ustanovi u kojoj je i implantiran. Ako planirate neki dalji put ili duže odstustvo od kuće, pitajte vašeg kardiologa gde se nalazi najbliži centar za pejsmejkere u blizini mesta gde nameravate da boravite. Vaš pejsmejker se programira posebnim uređajem koji se zove programer. Programer se "sporazumeva" s vašim pejsmejkerom pomoću radio-talasa, preko sonde koja se jednostavno prisloni na grudni koš dakle nema nikakve operacije. On je instrument za kontrolu rada pejsmejkera i vašeg srca, kao i za optimalno podešavanje i usaglašavanje to dvoje. Svi današnji usađeni pejsmejkeri napajaju se strujom iz baterije smeštene u kućištu generatora. Baterija traje nekoliko godina, zavisno od brzine trošenja, a ona opet zavisi od modela, pacijenta i načina rada pejsmejkera. Baterije modernih pejsmejkera mogu trajati i preko deset godina, ali to ne znači da treba zanemariti redovne kontrole i dočekati da se baterija sasvim isprazni! 4 Ako se na redovnoj kontroli pejsmejkera pokaže da je baterija blizu kraja svog radnog veka, potrebno ju je zameniti. Pošto je baterija fiksirana u kućištu generatora, menja se čitav generator. Prvi znake ispražnjenosti baterije ustanoviće vaš kardiolog, pre nego što vi uopšte osetite bilo kakav simptom. Zamenu generatora zbog istrošenosti baterije dogovorićete s vašim lekarom, koji će ustanoviti da je to potrebno i zakazati vam
termin. Sama zamena je minorna hirurška intervencija, još jednostavnija i kraća od implantacije: stari generator, s istrošenom baterijom izvadi se iz potkožnog "džepa", ubaci se novi, poveže s elektrodama i džep se zašije. Posle zamene generatora pacijent najčešće odlazi kući već istog dana, eventualno ostaje dan-dva. Normalne dnevne aktivnosti i vaš pejsmejker Život s usađenim pejsmejkerom ne bi trebalo da se bitno razlikuje od vašeg prethodnog, normalnog života sa zdravim srcem. Moderni pejsmejkeri imaju ugrađenu logiku koja vas štiti od većine spoljašnjih uticaja onih od električnih i elektronskih uređaja s kojima dolazite u dodir u svakodnevnim aktivnostima. Aparati za domaćinstvo, kancelarijska oprema i električni alati koji se koriste u kući ne predstavljaju nikakav rizik za osobe s usađenim pejsmejkerom, pod uslovom da su propisno instalirani i da su ispravni. Ipak, ponekad je potrebno preduzeti mere opreza, posebno ako posumnjate da postoji uticaj na vaš pejsmejker od jakog spoljašnjeg elektromagnetnog polja. U narednim tabelama prikazano je šta treba preduzeti u takvim slučajevima. NEMA NIKAKVE OPASNOSTI od... radio-aparata, muzičkih stereo-linija, CD uređaja, video-rekordera, daljinskih upravljača za njih, bežičnih i standardnih žičanih kućnih i kancelarijskih telefona mikrotalasnih pećnica, električnih pećnica i roštilja, tostera, miksera, frižidera, usisivača, mašina za pranje, električne ćebadi, električnih aparata za brijanje, električnih upaljača za plin, fena za kosu, električnih četkica za zube prenosnih (lap-top i notebook) računara, fotokopir mašina, faksova slušnih aparata električnih utikača, razvodnika i kablova 5
PREPORUČUJE SE OPREZ kod... radio predajnika ili repetitora, TV predajnika ili repetitora, radara visokonaponskih vodova, transformatora i druge VN opreme industrijske opreme s velikom električnom strujom: aparati za zavarivanje, peći za keramiku i sl. neispravnih električnih uređaja medicinske opreme: skeneri s magnetnom rezonansom (NMR), terapija jonizujućim zračenjem, ultrazvučni pregledi, defibrilatori, transkutana dijatermijska stimulacija nerava (TNS) detektora metala na aerodromima i u bankama uređaja za zaštitu od krađe u robnim kućama mobilnih telefona ŠTA TREBA URADITI? Nemojte im prilaziti. Nemojte im prilaziti. Nemojte ih koristiti i ne prilazite im, sem ako ste sigurni da vam ne izazivaju nikakve simptome. Ne dotičite ih i uopšte, klonite ih se. Recite medicinskom osoblju koje koristi opremu da imate pejsmejker. Pokažite svoju identifikacionu karticu službenicima bezbednosti; prođite kroz uređaj što brže. Prođite kroz njih što brže. Držite telefon najmanje 30 cm od pejsmejkera; kad ga koristite, držite ga na uhu sa suprotne strane od pejsmejkera; nemojte ga nositi u grudnom džepu bluze, sakoa ili jakne u blizini pejsmejkera. Osobama s pejsmejkerom nije kontraindikovano bavljenje sportom, putovanje, raznolika ishrane, niti profesionalne aktivnosti, ali svakako morati biti oprezne da u njima ne biste preterali, sve u zavisnosti od pejsmejkera, vaše osnovne bolesti srca i opšteg fizičkog stanja. Osobe s usađenim pejsmejkerima mogu nastaviti da upražnjavaju svoje uobičajene seksualne aktivnosti. Kad pozvati lekara? Javite se svom lekaru ako: osetite neke posebne simptome osetite da su vam se vratili vaši prvobitni simptomi osetite nevoljno grčenje mišića koža iznad mesta implantacije otekne ili pocrveni Vaš lekar će ispitati da li pejsmejker radi ispravno, pregledati mesto usađivanja i odgovoriti na sva vaša eventualna pitanja. Zaključak Pejsmejkeri su bezbedni i pouzdani. Na hiljade ljudi kao vi imaju pejsmejkere koji im pomažu i poboljšavaju kvalitet njihovog života. U oblasti pejsmejkera došlo je do znatnog tehnološkog napretka. Moderni pejsmejkeri su mnogo usavršeniji od starih modela. 6
Živeći s pejsmejkerom trebalo bi da se osećate bolje, a ne gore. I sami ćete otkriti da je zaista tako, posebno ako budete poštovali savete svog lekara i njegova uputstva namenjena vašoj dobrobiti. *** 7