Utvrđivanje potrebnog vremena (UPV) Utvrđivanje potrebnog vremena je proces utvrđivanja "tačnog vremena" potrebnog za obavljanje operacije na radnom mestu obučenom radniku, ili sprezi radnik - mašina, ili grupi radnika, u datom okruženju, sa unapred definisanim stepenom zalaganja i primenom propisane metode rada i tehnologije proizvodnje, pričemu je proizvod propisanog kvaliteta. Izvor: Proučavanjerada, Petrović B., 1988
Ciljevi UPV - Utvrđivanje vremena za delove operacija (zahvata ili pokrete) i čitavu operaciju, što omogućava: - kvantifikaciju organizacione metode po delovima i celini i vođenje analize, - upoređenje pojedinih rešenja, - izbor alternativa, i - usvajanje optimalnog rešenja; - Utvrđivanje potrebnog vremena (PV; norme; standarda...) za obavljanje operacije na radnom mestu, - što omogućava određivanje kvantitatovnog svojstva rada i korišćenje za: programiranje i planiranje, praćenje i evidenciju, upravljanje i regulisanje..., a isto tako, - zajedno sa kvalitativnim svojstvom rada i za: izradu kalkulacija, proračun troškova, dohotka i ličnih dohodaka, raspodelu dohotka, učešće u zajedničkom dohotku i raspodelu ličnih dohodata prema rezultatima rada (stimulisanje rada).
Opšti uslovi za UPV Proizvod rada je standardnog kvaliteta; Konstrukcija proizvoda je standardna; Tehnologija proizvodnje je standardna; Organizacioni meto rada je standardan; Radni uslovi su standardni; Zahtevi rada su standardni; Radnik sa svojim znanjima, sposobnostima i osobinama ličnosti odgovara standardnim zahtevim rada; Radnik radi standardnom brzinom i efikasnošću; Radnik je standardno stimulisan prema rezultatima rada; Rad se obavlja uz svu standardom propisanu primenu radnog mesta, mašine, materijala, alata, dokumentacije i standardnu pomoć i kontrolu;
Standardno i potrebno vreme Stadardno vreme je posledica standardnih činilaca rada; Ukoliko činioci rada nisu standardni, onda utvrđeno vreme ne može biti standardno, nego odgovara samo potrebnom vremenu; Bez obzira da li se utvrđuje standardno ili potrebno vreme, proces UPV je identičan on samo omogućava kvantifikaciju (utvrđivanje vremena); Na ovaj način utvrđena vremena odgovaraju mogućnostima najvećeg skupa izvršilaca;
Struktura potrebnog vremena Rad Elementi operacije (zahvati i pokreti) tokom kojih se vrši, prvenstveno, transformacija materijala iz niže u višu upotrebnu vrednost, osnosno tokom kojih se povećava upotrebna vrednost i vrednost proizvoda. Radu pripadaju i elementi koji ne povećavaku upotrebnu vrednost, ali su neophodni da bi osnovni zahvat/pokret izrade/montaže mogao da se obavi (transport, skladištenje, kontrola kvaliteta); Nepredviđeni zastoji Elementi operacije tokom kojih su radnik (samostalno ili sa mašinom) ili mašina sprečeni da obavljaju elemente rada. Tokom nepredviđenih zastoja se upotrebna vrednost proizvoda ne povećava. Uzročnici mogu biti tehničko-tehnološke prirode, organizacione prirode, ili viša sila; Odmor Kratki prekidi u radu koji služe da se povrati snaga posle određenog zamora, da se obave fiziološke potrebe, kao i da se izbegnu štetni uticaji okoline
Potrebno vreme za operaciju Potrebno vreme za operaciju Rad radnika Rad radnika i Rad mašine Odmori Nepredviđeni mašine zastoji Osnovno vreme elemenata rada Dodaci Potrebno vreme za operaciju se utvrđuje tako što se operacija podeli na manje aktivnosti od kojih se sastoji a zatim se utvrdi osnovno vreme za pojedine elemente rada i procentualni dodatak na osnovno vreme za odmore i nepredviđene zastoje.
Metode za merenje vremena Pri odabiranju odgovarajuće metode treba napraviti kompromis između troškova primene, sa jedne, i stepena preciznosti i mogućnosti poboljšanja metoda rada, sa druge strane; Redosled sledećih metoda merenja rada napravljen je prema visini troškova za njihovu primenu, stepenu preciznosti i mogućnosti poboljšanja metoda rada: 1. Metoda procene na osnovu evidencije o ranijem radu; 2. Poređenje sa normama za slične poslove; 3. Merenje rada metodom uzorkovanja, ako je to izvodljivo; 4. Studija vremena pomoću hronometra; 5. Metoda predeterminisanih vremena;
Studija vremena pomoću hronometra Studijavremenaje metodzaodređivanjeosnovnihvremenaelemenataradai nepredviđenihzastojamerenjemvremenauzistovremenuocenubrzinei efikasnosti. Prilikom određivanja osnovnog vremena studijom vremena posmatra se konkretan radnikkojiizvodioperacijupodefinisanommetodu, merise vremekojemu je potrebnozaizvođenjeelemenataradai vršise ocenjivanjenjegovebrzinei efikasnosti na osnovu unapred definisane skale brzine i efikasnosti rada. Tačnost dobijenih rezultata se povećava tako što se posmatra više ciklusa izvođenja operacije a osnovno vreme se računa kao prosek osnovnih vremena u svakom ciklusu. Potrebno vreme za operaciju se utvrđuje tako što se operacija podeli na manje aktivnosti od kojih se sastoji a zatim se utvrdi osnovno vreme za pojedine elemente rada, merenjemvremenazakojeradnikobavipojedineelementeradai ocenjivanjem njegove brzine i efikasnosti, i određivanjem procentualnog dodatka na osnovno vreme, za odmore i nepredviđene zastoje.
Osnovno vreme Osnovnovremeje vremezakojekvalifikovanradnikradeći standardnim intenzitetom, po propisanom metodu rada, uz upotrebu odgovarajućih sredstava (mašina, alata i druge opreme) obavi elemente rada u operaciji. Osnovno vreme obuhvata: osnovno vreme elemenata rada radnika, osnovno vreme elemenata rada radnika i mašine i osnovno vreme elemenata rada mašine. Problem u određivanju osnovnog vremena predstavlja to što radnici mogu svoje aktivnosti (elemente rada radnika samostalno ili uz korišćenje mašine) da obavljaju različitim intenzitetom. Radnik u zavisnosti od svoje obučenosti, sposobnosti i motivisanosti može da radi brže ili sporije. Prilikom određivanja osnovnog vremena elemenata rada radnika potrebno je odrediti jedno jedino osnovno vreme za koje obučen radnik može da obavi elemente rada radeći standardnim intenzitetom.
Standardni intenzitet i ocena brzine i efikasnosti (1) Standardni intenzitet je intenzitet koji obučeni radnik može ostvariti bez žurbe kao prosek tokom radnog dana ili smene i kojim može raditi stalno bez opasnosti po zdravlje. Ocenubrzinei efikasnostiiliintenzitetaradaje numeričkaocenabrzinei efikasnosti kojom se obavljaju pojedini elementi rada, na osnovu unapred definisane skale. Postojerazličiteskalezaocenubrzinei efikasnostiiliintenzitetarada, a najčešćese koristiskalaocenakodkojeje osnovnaocenabrzinei efikasnostiv o = 100, a pojedineocenese razlikujuzapopet (5) jedinica.
Standardni intenzitet i ocena brzine i efikasnosti (2) Osnovnovremeelemenataradase možeodreditinaosnovuizmerenogvremenai ocenebrzinei efikasnostiradaposmatranogradnikajervažizavisnostdaje proizvodizmerenogvremena(ti) i ocenebrzinei efikasnosti(vi) konstantani jednakproizvoduosnovnogvremena(to) i osnovne(standardne) ocenebrzinei efikasnosti rada(vo): t i * v i = t o * v o t o = (t i * v i ) / v o, za v o = 100 t o = (t i * v i ) / 100
Standardni intenzitet i ocena brzine i efikasnosti (3) Izmereno vreme elemenata rada radnika koji radi brže od standardnog intenziteta t i = 10 s v i = 120 Ocena brzine i efikasnosti radnika koji radi brže od standardnog intenziteta Izmereno vreme elemenata rada radnika koji radi standardnim intenzitetom t i = 12 s v i = 100 Ocena brzine i efikasnosti radnika koji radi standardnim intenzitetom Izmereno vreme elemenata rada radnika koji sporije od standardnog intenziteta t i = 15 s v i = 80 Ocena brzine i efikasnosti radnika koji sporije od standardnog intenziteta Osnovno vreme elemenata rada radnika t o = 12 s v o = 100 Osnovna (standardna) ocena brzine i efikasnosti radnika
Standardni intenzitet i ocena brzine i efikasnosti (4) Izuzetno brz, virtuozan rad, radnik veoma skoncentrisan na posao i radi ga sa izuzetnom spretnošću. Vrlo vredno, sigurno izvršavanje posla dobro uvežbanog radnika koji je stimulisan da uradi više Vredno, ozbiljno izvršavanje posla prosečno uvežbanog radnika čiji je rad stimulisan i može raditi celu smenu bez opasnosti po zdravlje. Ležerno, mirno, oprezno izvršavanje posla, bez žurbe, pod stručnim nadzorom, izgleda sporo ali se ne rasipa vreme namerno Sporo, nespretno, pipavo izvršavanje posla, radnik radi kao da je nezainteresovan za posao, kao da je pospan ili da nezna šta treba da uradi 130 125 120 115 110 105 100 95 90 85 80 75 70
Učestalost ocenjivanja stepena učinka Prosečno STVARNOtrajanje pojedinačnih operacija Trajanje merenja vremena Učestalostocenjivanja stepena učinka Veće od 25 SM Bez uticaja Prilikom svakog merenja Manje od 25 SM Manje od 25 SM Sva pojedinačnavremena operacija manja od 15 SM Manje od 30min Više od 30 min Više od 30 min Zbirni stepen radnog učinka za svaku radnu operaciju (1učinak po elementu) Zbirni stepen radnog učinkau periodičnim razmacima za svaku radnu operaciju (upisati samo promenu) Zbirni stepen radnog učinka za svaki proces ili ciklus
Osnovno vreme elemenata rada mašine Osnovno vreme elemenata rada mašine prilikom obavljanja operacije je definisano tehnologijom i režima obrade i trebalo bi da bude konstantno za određenu operaciju. Ukoliko postoji definisana tehnologija moguće je osnovno vreme elemenata rada mašineodreditinaosnovurežimaobradei odgovarajućematematičkeformule, a ukoliko nije definisana moguće je odrediti osnovno vreme elemenata rada mašine merenjem vremena izvođenja ovih elemenata pri čemu se podrazumeva da je brzina i efikasnost(iliintenzitet rada) mašine konstantan i jednak osnovnoj brzini i efikasnostirada.
Ukupno osnovno vreme elemenata rada (1) Nakon određivanja osnovnog vremena elemenata rada radnika i mašine potrebno je odreditiosnovnovremezaoperaciju. Problem je u tome što pojedine elemente rada radnici i mašine mogu obavljati istovremeno- paralelno, pa zbog toga ukupno vreme za obavljanje operacije može bitikraćeod zbiraosnovnihvremenaelemenataradaradnikai mašina. Zbog toga je potrebno pažljivo proučiti međuzavisnost između elemenata rada radnika ili grupe radnika i mašina, kako bi se tačno odredilo ukupno osnovno vreme elemenata rada.
Ukupno osnovno vreme elemenata rada (2) Osnovno vreme elemenata rada radnika (samostalno i mašinom) Osnovno vreme elemenata rada mašine (samostalno i rad radnika) Ukupno osnovno vreme elemenata rada
Tačnost rezultata Da bi se povećala preciznost i pouzdanost rezultata dobijenih studijom vremena posmatrase višeciklusaoperacije. Na osnovu postojanja statističkih zakontosti definisano je koliko ciklusa treba snimitizavisnood trajanjaciklusaoperacije: Trajanje ciklusa operacije do 6 s do 15 s do 30 s do 45 s do 1 min do 2 min do 5 min do 10 min do 20 min do 40 min Preporučeni broj ciklusa 200 100 60 40 30 20 15 10 8 5 3 preko 40 min
Nepredviđeni zastoji Nepredviđeni zastoji su kratki prekidi u radu(trajanja do 10 minuta) do kojih dolazi zbog dejstva: tehničko- tehnoloških činilaca, organizacionih činilaca ili višesile. Zanepredviđenezastojese ne možeunapredutvrditikadaćenastati, pa suzbogtoga i dobili ime, ali se može vrlo precizno utvrditi njihovo učešće, na nivou pogona, u odnosu na elemente rada. Tokom nepredviđenih zastoja radnik je najčešće angažovan i radi na njihovom otklanjanju. Nepredviđenizastojise određujukaoprocentualnidodataknaosnovnovremei u dobro organizovanim firmama iznosi oko 5%. Učešće nepredviđenih zastoja u odnosu na elemente rada može se odrediti analizom istorijskih podataka, studijom vremena ili uzorkovanjem rada.
Utvrđivanje dodataka za odmore Prilikom obavljanja operacije dolazi do zamora radnika zbog čega se umanjuje njegovasposobnostdanastavisaproduktivnimi bezbednimradom. Pored toga, radnikpovremenomoradaprekinesaradomdabi obaviolične potrebe. Da bi se ovi problemi razrešili potrebno je odrediti vreme za odmor radnika. Odmorisuprekidiu radukojeradnikpravi, svesno, dabi obavioličnepotrebe ilidabi se odmoriood zamoranastalogzbogprethodnogradai natajnačinbio u stanju da nakon odmora nastavi sa produktivnim i bezbednim radom.
Uticajni činioci na odmore Na potrebne odmore utiče više činilaca koji se mogu grupisati na sledeći način: Konstantni uticajni činioci: Lične potrebe, Minimalni zamor; Promenljivi uticajni činioci: Zamorzbogprirodeposlai Zamor zbog radne okoline. Dodatno vreme za odmore zbog konstantnih činilaca se određuje kao procentualni dodatak na osnovno vreme i minimalno iznosi: 9% zamuškarce ( 5% ličnepotrebe+ 4% minimalnizamor) i 11% za žene (7% lične potrebe + 4% minimalni zamor). Dodatno vreme za odmore zbog promenljivih činilaca se određuje kao procentualni dodatak na osnovno vreme primenom različitih tehnika(na primer PSP tehnika).
Određivanje potrebnog vremena Nakonodređivanjaosnovnogvremenaelemenataradai procentualnogdodatkazaodmorei nepredviđene zastoje izračunava se potrebno(ili standardno) vreme za operaciju -zaelementeradai deo: Standardna vremena elementa za 1 deo se računaju po formuli: NZ O t = % % sed toed* 1 * 1 + 100 + 100 Standardnovremezajedandeoračunase sabiranjem standardnih vremena elemenata za jedan deo: Tsd = tsed [ss / kom]
Postupak za studiju vremena 1. Izbor radnika koji će biti sniman 2. Davanje objašnjenja radniku 3. Prikupljanje svih relevantnih podataka o radniku, poslu, metodu rada,... 4. Rastavljanje operacija na elemente 5. Merenje vremena 6. Ocenjivanje brzine i intenziteta 7. Utvrđivanje osnovnog vremena 8. Utvrđivanje učešća nepredviđenih zastoja i odmora 9. Utvrđivanje potrebnog vremena (osnovno vreme + nepredviđeni zastoji + odmori) 10. Provera dobijenog vremena 11. Registrovanje normi