TEHNIČKI SISTEM 1. Nabrojiti delove tehničkog sistema? Računar Ulazno izlazni ureďaji Ulazni ureďaji Izlazni ureďaji 2. Šta je memorija i koje sve vrste postoje? Memorija je skup posebno organizovanih elemenata u koje se može vršiti upisivanje i/ili iz kojih se može vršiti čitanje podataka i programa. U računarskim sistemima se koristi više vrsta memorija koje se razlikuju po nameni i tipu: operativne skrivene permanentne 3. Nabrojiti memorije u PC računarima? RAM ROM EPROM 4. Sta je statički i dinamički RAM? Statički ram SRAM čuva podatke dok ima napajanja.karakteristike su das skuplje i brže.vreme pristupa je od 4-8 ns.koriste se za keš memorije Dinamički ram DRAM cuva sadržaj memorije samo kratko vreme pa mora da se periodično osvežava. Karakteristike su da su jeftinije I sporije vreme pristupa je od 40-60ns.Koriste se za operativnu memoriju. 5. Kako se mogu podeliti permanentne memorije (ROM)? Zavisno od načina upisa podataka permanentne memorije se mogu podeliti na : permanentno permanentne memorije programabilna permanentne memorije programabilne izbrisive permanentne memorije 6. Koje sve vrste memorije postoje? SIM DIM RIM 7. Kakva keš memorije postoje? Primarni kes(nivo 1) Sekundarni kes (Nivo 2 ) 8. Šta su spoljne memorije? Spoljne memorije kojima processor može da pristupi samo preko ulazno-izlaznih kanala. Nazivaju se u masovne memorije permanentne su sadržaj ostaje izvan i sa isključenjem
računarskog sistema.spoljne memorije sa direktnim pristupom su Diskete-Diskovi-DVD Sa sekundarnim pristupom magnetne trake i papirne trake 9. Kakva je organizacija podataka na disku? Staze niz koncentrisanih krugova na kojima se zapisuju podaci Cilindar-skup staza sa istim prečnikom na različitim diskovima,odnsono stranama Mogu da se zapisu 50KB Sektor- deo staze na pocetku I kraju svakog sektora sse prilikom formiranja upisuje njegov ID-broj. 10. Kazati nesto o Flopy disc? Zgodne za prenos manje količine podataka sa jednog na drugi računar- Jeftinije Nepouzdane Mali kapacitet ULAZNO-IZLAZNI UREDJAJI 11. Šta su ulazno izlazni ureďaji? Ulazni ureďaji služe za unos podataka u računar. U ulazne ureďaje se ubrajaju: tastatura, miš, mikrofon, skener, kamera, CD-ROM, DVD, hard disk itd. Izlazni ureďaji služe za prikazivanje, štampanje, pamćenje, razmenu i emitovanje podataka iz računara. Izlazni ureďaji su: monitor, štampač, projektor, ploter, zvučnike, CD-ROM, DVD, hard disk itd. Neki ureďaji su ujedno ulazni i izlazni. Zato ih zovemo jednim imenom I/O ureďaji i to su: modemi, mrežna kartica, zvučna kartica, USB 12. Koji su izvori podataka ulaznim ureďajima? Čovek,Proces Spoljne memorije, Drugi računarski sistemi 13. Koje su vrste podataka ulaznim ureďajima? karakteri (tekst, brojevi, znaci) slika, zvuk, radio ili tv signal. 14. Nabrojiti vrste ulaznih ureďaja? tastature, grafički ulazni ureďaji, video ulazni ureďaji, audio ulazni ureďaji, senzori davači. 15. Kakve sve tastature postoje? alfanumeričke, numeričke, funkcijske. 16. Tipka TAB sluzi za šta? Tipka Tab služi za pomeranje kursora za odreďeni broj pozicija. 17. Tipka Caps Lock za šta sluţi? Tipka Caps Lock utiče samo na slovne tastere. 18. Tipka Shift za šta sluţi? Tipka Shift se koristi u kombinaciji sa drugim slovnim tasterima da bi se unelo veliko slovo. 19. Za šta sluţi Ctrl (Control)?
Tipka Ctrl (Control) se koristi u kombinaciji sa drugim tipkama i zavisno od toga ima razne funkcije za različite programe. 20. Za šta sluţi tipka Alt (Altermate)? Tipka Alt (Alternate) se koristi u kombinaciji sa drugim tipkama koji zavisno od programa aktiviraju neku drugu (alternativnu) funkciju. 21. Koji su grafički ulazni ureďaji? lokatori, indikatori, valuatori. 22. Sta je miš, i koje vrste miša postoje? Miš je ulazni ureďaj koji očitava pokrete koje korisnik pravi i pretvara ih u signal koji se šalje računaru. 23. Koji su video ulazni ureďaji? skeneri, čitači bar kodova, digitalni foto aparati, digitalne kamere. 24. Sta je skener? Skener je ulazni ureďaj koji snima neku fizičku sliku kao što je fotografija, tekst, rukopis i pretvara u digitalni fajl. Svi standardni skeneri prepoznaju boje. Kombinacijom skenera i štampača možete obavljati i kopiranje dokumenata. 25. Šta je digitalna i web kamera? Digitalna i web kamera su ulazni ureďaji koji fotografiju, pokretnu sliku ili audio-vizuelni zapis unose u računar. Web kamera je vrsta video kamere koja se direktno spaja na računar zbog prenošenja video signala preko interneta. Digitala kamera je kvalitetan ureďaj koji može pokretnu sliku i zvuk, a vrlo jednostavno se snimak unosi u računar. 26. Šta nam omogucavaju izlazni ureďaji? Izlazni ureďaji nam omugućavaju da rezultate obrade podataka vidimo na ekranu monitora (privremeno) ili da ih odštampamo na papir pomoću štampača (trajni zapis). 27. Nabrojiti neke od izlaznih ureďaja? monitori štampači ploteri zvučnici 28. Koji su nedostaci CTT tehnologije? Velika potrošnja struje, Velike dimenzije po dubini i velika težina, Nejednaka oštrina i boje na različitim delovima ekrana, Jako magnetno polje izaziva neželjenu elektromagnetsku radijaciju. 29. Sta je monitor? Monitor je izlazni ureďaj koji prikazuje računarske signale kao sliku koju korisnik vidi. Monitor je osnovni ureďaj bez kojeg bi računar bio skoro neupotrebljiv. Sve što radimo na računaru pratimo na ekranu, dobijamo poruke, brišemo pogrešno unesene podatke, popravljamo greške... Današnji monitori su u koloru i služe za prikazivanje teksta, crteža, fotografija... 30. Sta je Monitori sa tečnim kristalom LCD? LCD monitori ne kreiraju sliku emitujući svetlost. Kod njih se mjenja refleksija svetlosti ekrana, tako da se svetlost u manjoj ili većoj meri reflektuje ili apsorbuje zbog toga se slika različito vidi (po kvalitetu) u zavisniosti od ugla pod kojim se gleda monitor.
Glavna prednost ovih monitora je vrlo mala potrošnja energije, pa su idealni za prenosne računare. 31. Šta su štampaci? Štampač, printer ili pisač je ureďaj koji na papiru ili na nekom sličnom materijalu pravi fizičku kopiju nekog dokumenta ili slike koja je u elektronskoj formi, odnosno u računaru. 32. Šta su projektori? Projektor je izlazni ureďaj koji prikazuje sliku sa računara na zid ili platno. Najčešće se koriste u obrazovnim institucijama ili za poslovne prezentacije. Povezuju se obično na video karticu računara isto kao i monitor. 33. Šta je ploter? Ploter je izlazni ureďaj koji pomoću specijalizovanih pera (rapidografa ili flomastera) iscrtavaju slike, grafikone, crteže, projekte itd 34. Šta su zvučnici? Zvučnici nam služe za reprodukciju tona. Zvučnici spadaju u izlazne komponente. Jer nam omogučuju da reproduciramo zvuk sa računara a da slusalac to čuje. 35. Koji su savremeni štampači koji su danas najčešće u upotrebi? ink džet štampači laserski štampači 36. Kakvi su to ink dţet štampači? Ink džet štampači rade na principu brizganja ketridža. Pogodni su za rad u više boja jer mogu istovremeno kombinovati rad više pera kroz koja se istiskuje ketridž pod pritiskom na papir. 37. Kakvi su to laserski štapači? Laserski štampači su najkvalitetniji i najbrži štampači koji zadovoljavaji sve potrebe korisnika. Štampaju u crno-beloj tehnici, a u zadnje vreme na tržištu su se pojavili i laserski štampači u koloru. Laserski štampači rade na sličnom principu kao foto-kopir aparat. EXCEL 38. Kakav je program Microsoft Excel? Microsoft Excel je program za rad sa tabelarno organizovanim podacima. koji ispunjava odreďene zahteve korisnika, počev od najjednostavnije podrške za automatska izračunavanja, pa do složenijih statistističkih analiza, metoda predviďanja i načina prezentacije podataka. 39. Sta predstavlja Microsoft Excel?
Microsoft Excel predstavlja deo paketa Ms Office. Osnovna ideja programa je da se podaci smeštaju u dvodimenzioni skup ćelija tabele. U svaku ćeliju tabele se može upisati neki broj, tekst ili formula koja obezbeďuje izračunavanje na osnovu vrednosti drugih ćelija. Tako se na računaru mogu obavljati statističke analize i proračuni. 40. Kakvi sve tipovi podataka mogu biti? tekst bilo kakav skup slova, cifara i posebnih znakova maksimalne dužine 255 znakova, broj podatak koji se sastoji od cifara 0 9 i ograničenog skupa znakova koji odreďuju poseban oblik broja, datum i vreme podatak ovog tipa predstavlja datumsku (i vremensku) odrednicu, logička vrednost element Bulove algebre s dva stanja. Postoje dve logičke konstante, "tačno" i "netačno", iskazane, redom, putem rezervisanih reči True i False i podatak o grešci podatak ovog tipa korisnik ne unosi, nego ga dobija kao rezultat neregularne situacije, nastale pri izračunavanju formule 41. U Microsoft Excel-u formatiranje podataka na šta se svodi? Number prezentacija brojeva (u levoj listi se bira grupa brojeva, a u desnoj se vrši izbor formata), Alignment - poravnavanje sadržaja ćelije, Font izbor fonta, Border granične linije (mogućnost da se oko nekih ivica ćelije ili bloka nacrtaju linije), Pattern šare za popunu i Protection zaštita ćelije (zaštita sadržaja ćelije od slučajne ili namerne izmene ili brisanja). 42. Kako dolazi do čuvanja dokumenata u Microsoft Excel-u? Dokument se, dok se unosi i menja, nalazi u operativnoj memoriji računara. Memorisanje dokumenta na nekoj lokaciji u fajlu moguće je izvršiti na neki od sledećih načina:pod postojećim imenom, izborom opcije File/Save RAČUNARSKE MREŢE 43. Šta omogućavaju mreţe? Omogućavaju ekonomićniju primenu računara I pružaju nove usluge. Zajedno korišćenje resursa,deljenje informacija, deljenje programa, komunikacije, povecanje pouzdanosti. 44. Šta je mreţa? Mreža je skup meďusobno povezanih autonomnih računarskih sistema. 45. Šta je fizički nivo? Prijem I predaja niza bitova,specificira mehaničke I električne karakteristike vodova 46. Šta je mreţni nivo?
Usmerava komunikacije preko različitih komunikacionih resusa,odlučuje kojim putem podaci mogu mogu da se prebace do odredišta preko fizičkih linije,prenos se odvija od čvora do čvora sukcesivno. 47. Koji su prenosni sistem? Bakarni provodnici,staklena vlakna,radio talasi,mikrotalasi,infracrveni talasi 48. Šta su bakarni provodnici? Koaksijalni kablovi brži prenos podataka uz minimalnu distorziju 49. Šta su staklena vlakna? Opticki fiber,vrlo tanko stakleno vlakno,predajnik koristi svetlosnu diodu,ili lasser da posalje svetlosne impulse duz vlakna 50. Koji su bţični prenosni putevi? Radio talasi Mikrotalasi,Radiocrveni talasi? 51. Nabrojiti nekih od Domena? USA SRBIJA com komercijalna organizacija co -komercijalne edu obrazovneinstitucije ac-akademske institucije gov vladine organizacije edu-obrazovne institucije mil-vojne organizacije org-organizacije net-internet provajder biz-poslevne organizacije WORD 52. Šta je Microsoft Word? Word je alat za obradu teksta pomoću računara. Smešten je u okviru programske grupe Microsoft Office. 53. Koje su naredbe FILE MENIJA? KREIRANJE NOVOG DOKUMENTA-odabrati komandu NEW i pritisnuti levu tipku miša. OTVARANJE NOVOG DOKUMENTA-odabrati komandu OPEN i pritisnuti levu tipku miša. SPREMANJE DOKUMENTA-odabrati komandu SAVE i SAVE AS i pritisnuti levu tipku miša. ISPIS DOKUMENTA-odabrati komandu PRINT i pritisnuti levu tipku miša. IZLAZ IZ WORDA-odabrati komandu EXIT i pritisnuti levu tipku miša. 54. Koje su najvaţniji elementi radne površine?
Lenjir (ruler), Statusnalinija (status bar), Kursor, Pokazivačmišem (mouse pointer). 55. Šta omogućava Insert reţim? Insert režim omogućava unos zaboravljenog karaktera ili grupe karaktera. 56. Pritiskom na koji taster se kursor pomera na kraj reda? Pritiskom na taster END kursor se pomera na kraj reda. 57. Pritiskom na koji taster se kursor pomera na kraj dokumenta? Pritiskom na taster CTRL+END se kursor pomera na kraj dokumenta. 58. Pritiskomnakoji taster se kursor pomera na početak tekućeg reda? Pritiskom na taster HOME kursor se pomera na početak tekućeg reda. 59. Pritiskom na koji taster se kursor pomera na početak dokumenta? Pritiskom na tastere CTRL+HOME se kursor pomera na početak dokumenta. 60. 9. Koju opciju koristimo za izbor slova? Formating Toolbar. 61. Pritiskom na kojetastere moţemo izabrati ceo document? Akotreba da izaberemo ceo dokument, izaberite Edit/Select All (ili pritisnemo kombinaciju tasteractrl+a). POWER POINT 62. Koji program se koristi za izradu prezentacija? Program koji se koristiza izradu prezentacija se zove Powerpoint. 63. Kako se bira izbor animacija u Power pointu? Potrebno je selektovati tekst ili grafiku koju treba animirati, a zatim pritisnuti desno dugme miša I iz ponuďenih opcija odabrati opciju Custom Animation. 64. Kako se vrši uklanjanje i prikazivanje slajda u Powerpointu?
Izabratiopciju View/Slide Sorter, selektovati slajd I pritisnuti desno dugme miša, od ponuďenih opcije izabrati Slide transition, zatim definisati efekte, načine tranzicije, vremenski interval zadržavanja slajda. 65. Čemusluţiopcija FLASH? Flashse najčešće koristi za animacije, web banere, reklame, raznovrsne web elemente, za integraciju video i zvučnog zapisa na webstranicama i u najskorije vreme za razvoj internet aplikacija. 66..Preko koje trake unosimo animacije ili video zapise? Preko osnovne trake Insert Movies and Sounds i Movie from file. OPERATIVNI SISTEM 67..Koji operativni sistemi postoje? Microsoft Office Linux(Suse,Red Hat,Ubunutu) Unix 68..Šta predstavlja Windows opetativnisistem? Operativni sistem je skup programskih alata namenjenih za komunikaciju izmeďu hardvera isoftvera, hardvera i drugog hardvera, softvera i drugog softvera. 69. Čemu sluţi Windows? Windows je osmišljen da vam olakša rad na računaru, bilo da štampate, radite na fotografijama ili nekim drugim medijumom, bilo da koristite internet ili rešavate probleme. 70. Osnovni elementi Windows operativnog sistema? -Osnovni izgled Desktop-a (radna površina), -Ikone -Pozivanje DISPLAY PROPERTIES -Ikona My Computer -Taskbar -Start menu 71..Šta je Desktop? Desktop je radna povrsina. Na radnoj povrsini se nalaze ikonice koje korisnik postavlja. Pored ikonica nalaze se Taskbar I Start menu. 72. Bazni folder je?
Bazni folder je osnovnifolder u kome su smešteni svi folderi i datoteke. Bazni folder je obično oznaka ureďaja A:, C:, D:,itd.., odnosno predstavlja hard disk, flopi disk,... 73. Šta prikazuje ikona My Computer? Ikona My Computer (prikazuje ulazno izlazne ureďaje na računaru) Hard disk ili više njih Floopy disk CD ureďaji USB memorije Štampač. 74. Šta je Windows Explorer? Aplikacija koja se koristi za manipulaciju folderima i datotekama u Windows operativnom sistemu. RELACIONE BAZE PODATAKA 75. Šta je model podatka? Model podataka definiše skup objekata, njihovih atributa i meďusobnih veza koji su potrebni i dovoljni za funkcionisanje informacionog sistema. Model uključuje: entitete, njihove atribute, ograničenja atributa, veze i ograničenja veza. 76. Koji su primeri entiteta? Osoba Proizvod Institucija Proces 77. Koji su primeri atributa? Ime Prezime Matični broj Godina roďenja Pol 78.. Koji suprimeriveza? Jedna osoba može da ima samo jedan matični broj Jedan menadžer može da upravlja sa više osoba 79..Šta je kjuč? Ključ je atribut pomoću kojeg se entiteti meďusobno razlikuju. 80. Koje relacije mogu biti? Objasn ih. 1:1-Jedan proizvod- jedan indetifikacioni broj. 1:N-Jedna fabrika proizodi više proizvoda.
N:N- Više fabrika proizvodi više proizvoda. 81. Šta je normalizacija? Normalizacija je postupak poboljšanja šeme eliminisanja uzroka koji dovode do anomalija u postupcima ažuriranja baze podataka. 82..Šta su normalne forme i kakve mogu biti? Normalne forme su rezultat primene prethodnih pravila. Razlikuju se pet normalnih formi (NF) 1NF, 2NF, 3NF, 4NF i 5NF 83. Šta su funkcionalne zavisnosti? Funkcionalna zavisnost je vrsta ograničenja integriteta koja generalizuju koncept ključa. 84.Sta je primarni kljuc? Primarni kljuc relacije studenti je slozeni kljuc koji se sastoji od atributa BrojIndeksa I SifraPredmeta. 85.Relacija 2NF? 2NF relacija je uvek ispunjena kada je primarni ključ prost atribut, odnosno kada se primarni ključ sastoji samo od jednog atributa. 86.Relacija 3NF? Sto se tice relacije 3NF, to znaci da ako je u prvoj i drugoj normalnoj formi i ako svaki atribut koji nije deo primarnog ključa. 87.Da li postoje jos neke forme pored ovih tri? Da,postoje vise od 3 forme normalizacije,ato su: Boyce-Codd Normal Form, Fourth Normal Form, Fifth Normal Form/Join-Projection Normal Form. 88.Da li se gore navedene forme koriste ucestalo kao I ove tri forme? Retko se vrši normalizacija po ovim formama zato što su poboljšanja mala u odnosu na potreban rad i stepen iskorišćenja baze podataka.