Псалам деведест пети. Хвала пјесни Давиду. Внегда дом дозидашесја во пљенинији. Не натписан у Јеврејев. И овај псалам је без натписа у јеврејском псалтиру, због чега код седамдесеторице преводилаца има натпис хвала пјесни, а о томе смо рекли нешто у претходном псалму. Изградња куће после ропства је у историјском смислу, по речима Теодорита, градња Јерусалимског храма за време Зоровавеља. У вишем смислу под грађењем куће подразумева се дело примања људске природе у коју се уселио Син или Реч-Бог после оног ропства у које је ову природу заробио ђаво и о којем (после повратка из којег) по речима Григорија Ниског, Давид рекао: попевши се на висину заробио си плен. Или градња дома јесте састављање Цркве коју је по речима Јевсевија саградио велики и премудри градитељ Син Божји. Предвиђајући све ово Давид овим псалмом подстиче хришћане да певају Богу складну песму благодарења. Ст. 1. Воспојте Господеви пјесан нову. Шта је нова песма рекли смо у 32. псалму приликом тумачења речи певајте Му песму нову, односно да је то песма коју су сачинили хришћани и певају је у светим Христовим Црквама. Можда нова песма такође означава оно славословље које су певали Анђели, односно слава в вишних Богу и на земљи мир (Лк. 2, 14). А кад су је певали? Кад је саграђен дом, када се по речима анонимног тумача, родио Христос. 1 Воспојте Господеви всја земља. Певај, каже, Христу песму сва земљо, као Ономе Ко је дошао да ослободи сву земљу од ропства ђаволу. А ово не може да се примени на изградњу видљивог храма у Јерусалиму, пошто од ове градње нису имали корист сви народи. Зато се то односи на изградњу свеопште Цркве. 2 2. Воспојте Господеви, благословите имја Јего. Славите, каже, име Исуса, као спасоносно, је Исус значи Спаситељ. Или (славите), зато што је оно свесилно за оне који га употребљавају с вером. Речи појте Господу Давид је употребио три пута у овом псалму како би показао да је у три Лица једно Божанство, због чега и једно поклоњење и један песмопој треба да се узносе Светој Тројици. 3 Благовјестите ден от дне спасеније Јего. Објављујте и проповедајте увек спасоносну јеванђељску проповед. Ове речи су упућене апостолима и њиховим наследницима. У вези с овим види у 39. псалму тумачење речи истину Твоју и спасење Твоје рекао сам. 1 По речима Атанасија, Кирила и Диодора Дух Свети заповеда апостолима нову песму, односно Нови Завет који треба да излажу народима који живе по читавој васељени. Они који су живели под законом видели су силу која се показала за време фараона и говорили: певајмо Господу јер се прославио. А неки од светих предвиђајући Духом много славнија и неупоредиво узвишенија дела доласка Спаситеља нашег клицали су: певајте Господу песму нову. Ова песма је била следећа: взошел Бог при воскликновенији, ниспровергши ад. Све је у Христу постало ново и древно је прошло. Речи Григорија Богослова: нама се заповеда да певамо Господу нову песму. То подразумева или оне од нас који су били одвучени грехом у Вавилон оно зло мешање и тамо, ако у земљи туђој нису могли да певају Божанску песму, а овде су сачинили нову песму од живота, или оне који су опстали у добру и стално иду напред једно већ учинивши, а друго још чинећи уз помоћ обновитеља Духа. 2 Речи Теодорита: како то може да се примени на Јевреје који трпе борбу од свих људи, јер су видећи њихову слободу сви били незадовољни? Напротив, туговали су и трудили се да их угњетавају са свих страна. Међутим, пророк у овим речима позива на радост сву васељену објављујући о новим, до сада невиђеним добрима и не само јеврејском народу, већ и читавој земљи, пошто су за нова дела потребне и нове песме. Јевсевије: све је постало у Христу ново и древно је прошло и на нама су се испуниле речи псалма: обновиће се, као у орла, младост твоја, јер смо се ми обновили у Христу свргавши са себе старог човека, који труне у похотама прелести и обукли се у новог који се обнавља по образу Онога Ко га је створио. 3 Други каже: свима који Му певају заповеда да Му певају и да благослове име Његово, јер име Божије може да благослови и слави свако посредством добрих дела и спознаје истине.
3. Возвјестие во јазицјех славу јего, во всјех људех чудеса Јего. Објавите, каже, народима славу оваплоћења Бога Речи и Његово страдање за нас, јер су страдања за спасење слугу Његових за Господа слава. Исто објављујте и она дивна дела која је учинио док је био међу људима. 4 Јако велиј Господ и хвален зјело, страшен јест над всјеми боги. Зато, каже, објављујте чуда Господња што је велик по свемоћи и достојан хвале по човекољубљу. Притом је и страшан као Онај Ко може да казни и у овом и у будућем веку и не само по телу, већ и по души. А богови незнабожаца, односно демони, немају такву силу. Осим тога, Господ је заиста страшан и силан, а богови незнабожаца нису страшни стварно, већ само наизглед. 5. Јако вси бози јазик бјесове: Господ же небеса сотвори. Грци су их називали демонима као зналце, по њиховом мишљењу добра изводећи њихово име од знам. А ми хришћани их називамо демонима као зналце у злу. Овакви су богови, каже, богови незнабожаца, а истински Бог јесте Онај Који је створио небо и не само небо, већ и сву осталу творевину, јер је по речима Јована, кроз Њега све настало (Јн. 1, 6). А Давид је рекао само о небу зато што је небо творевина која по својој лепоти и раскоши превазилази све остало. 5 6. Исповједаније и красота пред Ним. Посредством својстава Давид овде указује на оне који имају својства називајући исповедањем оне који исповедају своје грехове, а лепотом оне који су постали предивни по души зато што су се очистили покајањем. Дакле, управо ови, каже, стоје пред Богом као што је речено очи Господње на праведне и уши Његове за молитву њихову (Пс. 33, 15). 6 Свјатиња и великољепије во свјатиње Јего. Светилиште Божије јесу помесни храмови, односно цркве, пошто их Бог освећује и освећују оне које у њих долазе с вером. Дакле у овим, каже, светим црквама пребива светиња и велелепност, односно 4 Речи Јевсевија: Дух Свети жели да они чине јеванђељско дело јаким и непрекидним старањем, јер речи из дана у дан изражавају то да они треба да благовес те о спасењу непрекидно о чему (спасењу) је речено: Он је заиста Спаситељ света (Јн. 4, 22). Аполинарије: из дана у дан се може схватити као два Завета Спаситеља Који је Сунце правде. Дакле, пошто су добивши заповест да благовесте као они који су се научили закону имали већ јасно сведочанство о првом дану, односно о Старом Завету, требало је да, пошто им је јасно из првог дана поимање о другом дану новозаветном, објављују спасење Божије и да објављују славу Његову, која је Христос, као сијање славе Очеве, о којој је написано код Исаије: и јавиће се слава Господа (Ис. 40, 3). Осим тога, њима се заповеда да објављују међу свим народима и о чудима Његовим, о којима је у 39. псалму речено: много си учинио, Господе, Боже мој, чуда Твојих, и Узрочника таквих чуда опевајући каже: Господе, Боже мој! Прославићу Те, хвалићу име Твоје зато што си учинио дивна дела савет древни истинит (Ис. 25, 10), јер Христос Спаситељ је учинио дивна дела ослободивши сваку душу која је патила од ђавољег угњетавања. 5 Речи Кирила: да се боје Господа највише убеђује то што виде да су њихови наводни богови лажни јер су увидели да сви они нису богови већ демони, односно зли и нечисти дуси, који су украли и присвојили себи славу Божију. Једино Он је Бог као Творац свега, а богови који нису створили небо и земљу, по ономе што је написано код Јеремије треба да пропадну као они који су присвојили туђе име. Речи анонимног тумача: Господ се не назива великим по расту и величини (јер је бестелесан), већ по преваходству ни са чим неупоредиве Своје стваралачке силе. Теодорит: Господ Који свиме влада има неизрециву величину и Он је показао Своју силу над лажним боговима разобличивши њихову обману. Лажно названи богови су се тако показали као зли демони, а наш се показао као Творац неба, јер у време Његовог добровољног страдања не само да се помрачило сунце и да се расуло камење и поцепала катапетасма (завеса) храма, већ су се и силе небеске поколебале и укратко речено, свему је претило рушење видећи како је Онај Који све носи распет на крсту. 6 Речи Јевсевија: шта значи пред Њим? Бог, каже, не удостојава гледања онога ко нема у уму и срцу свом духовну лепоту. Нека зна и исповеда се, односно прославља велелепно и достојно славе Божије. Ово значи исповедање и лепота пред Њим, другим речима, пред Његовим очима. Диодор: ко има лепоту и савршенство добродетељи и сједињено с њом благодарно исповедање стоји пред Богом попут онога ко каже (пророк Илија): жив је Господ над војскама пред Којим стојим, а сваки који греши удаљава се од стајања пред Богом, јер неће остати, каже, безаконици пред очима Његовим (у изд. Своду).
чистота и дела који доликују великим и светим мужевима, јер ћете, каже бити свети пошто сам свет Ја Господ (3 Мојс. 20, 7). 7 7. Принесите Господеви отечествија јазик, принесите Господеви славу и чест. Отачаства јесу родови и племена људска или су отаџбине народа духовни оци њихови, односно патријарси, архијереји, свештеници и учитељи. 8 Славом назива прослављање песмама, а чашћу чување Христових заповести, јер ако си, по речима апостола хришћанин преступањем закона бешчастиш Бога (Рим. 2, 23), онда је очигледно да чувањем заповести узносиш част Богу. Дакле ову славу и част приносите Господу сви хришћани, као што је то дословно тако рекао и у 28. псалму. Или још другим речима: узносите Христу славу као Богу, јер Њему доликује слава, зато Му и Херувими приносе овај песмопој: благословена је слава Господа од места Његовог (Јез. 3, 12), принесите Му част и као Оцу, јер поштуј, каже, оца твог (2 Мојс. 8, 12), зато што је Христос и Бог наш као творац наш и Отац као Онај Који је родио Своје благодатне синове кроз крштење, због чега је и Исаија рекао за Њега: Отац будућег века (Ис. 9, 6). 8. Принесите Господеви славу имени Јего. Принесите, каже, хришћани, славу имену Христа и похвалним делима својим, као што смо рекли у 28. псалму, објашњавајући исте ове речи и тамо или се може схватити и другачије. Давид подстиче оне који носе Христово име и зато се називају хришћанима да прослављају име Христово славним или похвалним животом, затим, што је и овде три пута рекао принесите Господу ради објашњења да Трима Лицима Свете Тројице припада једно прослављање Божанства и Богопоштовање од људи. 9 Возмите жертви и входите во двори Јего. Узмите, каже, хришћани, жртве духовне и идите у Цркве Божије, јер је, каже Бог Дух и Они који Му се клањају морају се клањати у духу и истини (Јн. 4, 24). А духовне жртве јесу добродетељи и двори Божији јесу помесне Цркве. 10 9. Поклонитесја Господеви во дворје свјатјем Јего. Објаснили смо ове речи у 28. псалму где су оне дословно тако наведене. Двором светим назива Христову Цркву која се налази на земљи или и небеску. Овде уочи, читаоче, да Давид рекавши горе о дворима у множини овде говори о двору у једнини учећи овим да су Христове Цркве по броју многобројне, али по вери чине једну и по местима су Цркве одвојене, али су због исте вере заједно. Да подвижитсја от лица Јего всја земља. Нека се, каже, сва земља покрене (пређе) од заблуда у истину у јављање или долазак Господа по објашњењу Тимотеја. А 7 Речи Теодорита: светилиште јесте примљена људска природа кроз коју јавивши се људима Бог све освећује зрацима Своје велелепности и доводи све до поклоњења. 8 Речи Кирила: отаџбинама назива црквене вође, односно свештенике и поглаваре који и треба да прослављају Бога добрим делима и да Му узносе част од праведних трудова својих. 9 Речи Аполинарија: Христу треба узносити славу и част кроз прослављање Његовог спасоносног учења при чему његова добра дела треба да блистају пред људима како би видећи их прослављали небеског Оца. И ако неко није у стању, као што је речено, да прославља Бога нека приноси имену Његовом славу по пословици (при другом пливању) прослављајући само име Господа здравом и истинитом вером. Други каже да је Давид рекавши други пут принесите Господу славу имена именом славе изразио Крст који саветује да се приноси Христу. Пошто је он Његова слава, због чега су други преводиоци превели славу која се састоји у имену. А како можемо да Му приносимо крст? Разапевши себе на крсту. 10 Речи Теодорита: говори о словесним и духовним жртвама, које као што видимо непрекидно приносе благочестиви људи, тј. свештеници због чега је и кроз пророка рекао: нећу примити дара из ваше руке (Мал. 1, 10). Кирил: добро је речено: узмите жртве, односно узвисите поимање о жртвама не с ниским мислима приносећи жртве и кољући остале животиње, већ високим умом разматрајући оно на шта се њима указује духовене и небеске жртве чија подобија и сенку чине видљиво принете жртве. Јевсевија: а какве жртве захтева овај псалмопој помиње Павле: дајте тела ваша на жртву живу, благоугодну Богу словесно служење.
ово колебање или ово премештање пророк Агеј је назвао потресањем: још једном ћу потрести небо и земљу и море и копно и потрешћу све народе заједно (Аг. 2, 7). Може се рећи да су се ове речи испуниле за време страдања на Крсту када се поколебала сва земља приликом потреса целог света. Осим тога испуниле су се онда кад се Господ јавио кроз Своје оваплоћење, јер тада су се затресла сва племена и смутили сви народи због јеванђељске проповеди. 10. Рците во јазицјех, јако Господ воцарисја. 11 И ове речи смо објаснили на почетку 92. псалма у којем се каже Господ се зацарио, или се може схватити и тако да се Господ зацарио зато што је дотле царевао ђаво и грех, по речима Кирила. Царство Христово се може разумети и другачије за произвољну по вери покорност људи. Ибо исправи вселенују, јаже не подвижитсја. Господ је устројио, каже васељену тако да она право стоји у благочестивости, или је утврдио у богопознању и добродетељи где васељеном назива свеопшту (саборну) Цркву по целој васељени, јер по свој земљи се, каже пронео глас њихов и до крајева васељене њихове речи (Пс. 18, 4), а везник ибо је сувишан. Црква је непокретна пошто се ослободила од демона који су је узнемиравали и пошто је основана на непокретном камену вере. И у 92. псалму је речено: јер је утврдио васељену и она је непокретна, па ту и види објашњење. 12 Судит људем правостију. У дан суда, каже, Господ ће судити народима правдом или праведно. Ове речи се дословно налазе и у 9. псалму где можеш да нађеш и њихово тумачење. 11. Да возвесељатсја небеса и радујетсја земља; да подвижитсја море и исполненије јего. Нека се весли, каже, небо и нека се радује земља због Христа Који је раније био небески по Божанству, а затим је постао и земаљски по људској природи, јер је прво Божанство Христово с неба сишло, а друго људска природа је од земље изашла, 13 где кретањем назива играње срца које производи радост, а пуноћом мора његове границе, или пуноћу мора чине реке, језера и изоври и једном речју, сва водена природа, због крштења Спаситеља. 14 11 Уочи да свети Јустин философ и мученик у свом разговору с Јеврејином Трифоном каже да су у јеврејском псалтиру ове речи биле написане: реците међу народима да се Господ зацарио од (времена) дрвета, а касније су Јевреји избрисали речи од дрвета, пошто очигледно пророкује о царству Господа од времена Крста. Анонимни пак аутор каже: Зашто каже: међу народима? Зато што Јевреји не желе да слушају. Зато су им Павле и Варнава рекли: вама је најприје требало да се говори ријеч Божија, али кад је одбацујете, и сами се показујете да нијесте достојни вјечнога живота, ево се обрћемо к не знабошцима (Дап. 13, 46). 12 Речи Тимотеја: земља се више неће поколебати поставши уместо земље васељена, јер након што се на њој зацарио Господ она више није просто земља већ васељена, због тога што се уселио на њу и живи на њој Отац и Син и Свети Дух и божански дарови. Анонимни тумач: прво се колеба земља од лица Његовог, а затим се утврђује (исправља се) од Њега чиме Писмо поново показује свршетак, а затим промену набоље, какву изображава и пророк речима: биће небо ново и земља нова, које творим како би (непокретни) били преда Мном, каже Господ (Ис. 65, 17). Дидим: истинско кретање земље може да буде њено мењање у небо и облачење наше у образ небеског и остављање телесне и земаљске наклоности и прихватање духовне и небеске навике. 13 Речи Теодорита: сва твар, каже, нека учествује у весељу људи и небеско и земаљско нека се испуни утехом, јер ако се Анђели радују због једног грешника који се каје они ће се, без сумње, више веселити због промене свих људи. Атанасије: о исправљењу васељене небеске силе су почеле да говоре с радошћу: слава Богу на висини. Злобни сатана, сејач кукоља, проналазач и учитељ сваке ругобе одвукао је на почетку кроз Адамов преступ сву људску природу у смрт, али Творац свега ју је опет преобразио у нетрулежност, уништивши смрт у Христу и удаљивши грех од света. Дакле, због овога Дух Свети заповеда свима и небеским и земаљским да празнују. Анонимни аутор: и какав је повод за весеље? Долазак Спаситеља. Опет Теодорит каже: сав људски живот који постаје налик на морско таласање прима глас Божански проповеди, где истовремено предсказује и о устанцима који су дошли од стране неверних против проповедника истине, као што смо показали у другим псалмима. 14 Кирил сагласно с Атанасијем каже: морем назива мноштво народа, које се примивши глас Божанских проповеди поколебало, односно покренуло примајући веру или њој супротну силу.
12. Возрадујутсја поља и всја јаже на них. Обрадоваће се, каже, земаљска поља због тога што ће по њима ићи Христос Који их освећује. Стао је, каже, Исус на месту равном пољу (Лк. 6, 17). А све што је на пољима чине дрвеће, њиве, животиње и друго. Тогда возрадујутсја (скакаће) всја древа дубравнаја. 13. От лица Господња, јако грјадет. Тада ће се, каже, радовати све дрвеће шумско, јер ће од њих бити узето спасоносно дрво Крста, по Теодориту. И ова радост и весеље ће потећи од Господа, односно због Христовог доласка, јер ево, Он долази по телу. Уочићемо да пророци обично користе антропомрфизам примењујући на нежива и неразумна бића радост живих и разумних како бисмо тиме изразили изванредну радост приписујући неживом способност да се весели. Уосталом, ово се може разумети и другачије: небом назива Анђеле, земљом земаљске људе, морем морнаре који се налазе на мору и острвљане, пољима оне који се налазе на пољима, тј. земљораднике, шумским дрвећем и онима који живе у шумама и на планини. Или још другачије: небом назива оне који размишљају о небеском, земљом оне који се баве земаљским, морем оне који пребивају у горчини нечастивости, пољима лење и оне које лако покрећу страсти, а шумским дрвећем сурове и јалове за добродетељ, јер сви горе наведени људи се испуњавају задовољством због оваплоћења Господа, обраћајући се вери у Њега. 15 Јако грајадет судити земли: судити вселењеј в правду и људем истиноју Својеју. Људи ће, каже, добити двоструко задовољство, једно због првог Христовог доласка у којем је дошао да исправи и спаси васељену и друго због другог доласка кад буде дошао да суди земљи и да свакоме да по делима његовим и да ослободи стихије од трулежности. Притом ће судити васељени, односно незнабошцима у васељени и судиће такође народима, односно Јеврејима. Или васељеном и народима назива једне исте, а реч народ је стављена у множину због различитих родова и племена. Судиће праведно, зато што је праведан и истинит и зато што непогрешиво зна све. 16 15 Речи Теодорита: ове пророчанске речи користе персонификацију, јер ни небо, ни земља, ни море, ни поља ни дрвеће нису словесна и жива бића већ они који се налазе на њима приносе песмослов Богу. 16 Речи Теодорита: долично је употребио и једно и друго: иде и треба да дође ( јер први долазак је дао људима Божанско познање, а други ће имати за свој предмет суд о делима, због чега реч иде означава први долазак, а треба да дође други.