"February 19, 2003 (12:10 PM)

Транскрипт

1 April 2010 Sunday Afternoon Session---52 Elder Robert D. Hales, xxx Language p.1 Наша дужност према Богу: Мисија родитеља и вођа младе генерације Од старешине Роберт Д. Хеjлса, из Већа Дванаесторице апостола Наша неодложна дужност је да помогнемо младима да разумеју и верују у јеванђеље на дубоко личан начин. Овог поподнева желим да охрабрим родитеље и све оне који су позвани да воде и служе младима овог света. Господ је објавио Џозефу Смиту да ми имамо неодложну дужност коју дугујемо целом младом нараштају (УИЗ 123:11). Током мог живота као оца и деде питао сам се шта је моја дужност према Богу у односу на младе. Могу ли да поделим нешто од онога што сам научио путем личног размишљања и сведочанства? За све нас, извршавање наше дужности према Богу као родитеља и вођа започиње вођством путем примера - доследно и марљиво живљење по јеванђеоским начелима у дому. За то су потребни свакодневна одлучност и марљивост. Не постоји замена за оно што млади виде када нас гледају како свакодневно живимо по јеванђељу. Млади ратници нису морали да се питају у шта њихови родитељи верују. Као што су рекли: Не сумњамо да наше мајке то знају (видети Aлма 56:47-48). Да ли наша деца знају оно што ми знамо? Имам унука који ме је једном замолио да идем са њим да погледам један популаран али неприкладан филм. Рекао сам му да нисам довољно стар да гледам тај филм. Био је збуњен док му његова бака није објаснила да се систем процене по узрасту не односи на деду. Дошао је домене и рекао: Сада разумем, деда. Никада нећеш бити довољно стар да гледаш тај филм, зар не? И био је у праву! Осим показивања пута младима примером, водимо их тако што разумемо њихова срца и ходамо поред њих на јеванђеоском путу. Да бисмо заиста разумели њихова срца, морамо учинити више него да само будемо у истој просторији или присуствујемо истим породичним и црквеним активностима. Морамо планирати и искористити тренутке подучавања који остављају трајан утисак на њихове умове и срца.

2 April 2010 Sunday Afternoon Session---52 Elder Robert D. Hales, xxx Language p.2 На пример, црквене вође редовно планирају свештеничке активности извиђача и камповања - али да ли те активности увек постижу свој најважнији циљ? Научио сам да оно што активност свештенства или извиђача чини најсадржајнијом за дечака није само значка одликовања него прилика да се седне и разговара са вођом који је заинтересован за њега и његов живот. Исто тако, мајке и очеви, док возите или водите своју децу у школу или на њихове различите активности, да ли користите време да разговарате са њима о њиховим надама, сновима, страховима и радостима? Да ли налазите време да их одвојите од њихови МП3 плејера и свих других уређаја тако да могу да вас чују и осећају вашу љубав? Што дуже живим, све више препознајем да су тренуци подучавања у мојој младости, посебно они од стране мојих родитеља, обликовали мој живот и од мене направили оно што јесам. Немогуће је преценити утицај родитеља који разумеју срца своје деце. Истраживања показују да током најважнијих прелаза у животу - укључујући оне периоде када је највећа шанса да ће се млади удаљити од Цркве - највећи утицај нема интервју са бискупом или неким другим вођом, него редован, срдачан, пријатељски однос са родитељима. Имајући то на уму, када седнемо за трпезаријски сто, да ли је цела наша породица ту? Сећам се када сам као младић тражио дозволу да играм бејзбол за време вечере. Само ми остави вечеру у рерни, рекао сам мајци. Она је одговорила: Роберте, желим да направиш паузу, дођеш кући, будеш са породицом на вечери, а онда можеш изаћи и играти бејзбол док се не смрачи. Све нас је подучила томе да што се тиче породичних оброка, суштина није у храни него у породичним односима који негују душу. Мајка нас је подучила да се највећа љубав коју дајемо налази унутар наших домова. Што се тиче наших односа са младима, да бисмо заиста дотакли њихова срца, морамо им поклањати пажњу, баш као што бисмо поклонили пажњу поузданом одраслом колеги или блиском пријатељу. Најважније је постављати им питања, пустити их да говоре, а затим бити вољни да слушамо, слушамо - да, слушамо и слушамо још више -управо духовним ушима! Пре неколико година читао сам новине када се један од наших малих унука привио уз мене. Док сам читао био сам одушевљен што чујем његов сладак глас у позадини. Замислите моје изненађење када се неколико тренутака касније угнездио између мене и новина. Додирујући ми лице својим рукама и притискајући свој нос уз мој, упитао је: Деда! Да ли си ту?

3 April 2010 Sunday Afternoon Session---52 Elder Robert D. Hales, xxx Language p.3 Мајко, оче, да ли сте ту? Деко, бако, да ли сте ту? Бити ту значи разумети срца наших младих и контактирати са њима. А контактирати са њима значи не само причати са њима него и радити ствари заједно са њима. Недавно сам чуо једну мајку која се присећала како је помогла својим првим трима ћеркама да испуне захтеве свог Личног напретка, чинећи оно што се очекивало - тако што ће бити обавештене и завршити пројекте. Затим је пажљиво објаснила док су јој се сузе сливале низ образе: Однедавно радим са својом четвртом ћерком тако што у ствари заједно са њом радим њене пројекте. То је направило велику разлику у нашим животима и нашем односу. Али ах, какву тугу сам осетила када сам схватила шта сам изгубила што то нисам чинила са моје остале три ћерке? Најтужније речи језика и пера су оне које кажу: Могло је бити! 1 Одрасли чланови Цркве треба да разумеју да захтеви Личног напретка и Дужности према Богу нису само дугачки спискови ставки које треба чекирати. Они представљају личне циљеве које постави сваки млади мушкарац или млада жена да им помогне да постану достојни да приме храмске обреде, служе мисије, склопе вечни брак и уживају узвишење. Али да се разумемо: за младе мушкарце и младе жене покушај да сами остваре ове циљеве био би велики губитак и трагедија! Очеви, мајке и вође младих, подстичемо вас да учествујете у Личном напретку и Дужности према Богу с вашом децом и младима. Неће само они напредовати, напредоваћете и ви. И исто толико важно, напредоваћете заједно повезани вером и пријатељством које ће вам омогућити да јачате једни друге и заувек останете на јеванђеоском путу, да бисте заиста били вечна порордица. Подједнако важан део испуњавања наше родитељске дужности према Богу је подучавање наше деце јеванђељу и припремање да у потпуности учествују у Спаситељевој обновљеној Цркви. Сетите се лекције цара Венијамина његовом народу. Као резултат његових учења, многе одрасле особе су доживеле моћну промену срца (видети Moсија 5:2). Али затим каже да беше их много од покољења које расте који не могаху разумети речи цара Венијамина, будући да беху мала деца у време кад он говораше своме народу. И они не вероваху... И срца им беху отврднула (Moсија 26:1, 3). Наша неодложна дужност је да помогнемо младима да разумеју и верују у јеванђеље на дубоко личан начин. Можемо их учити да ходају у светлу, али то светло се не може позајмити. Морају га лично заслужити. Морају стећи сопствено светло сведочанства директно са извора духовног светла - самог Бога - молитвом и проучавањем, и дубоким размишљањем. Морају разумети ко су, и шта Небески Отац жели да постану. Како им помажемо?

4 April 2010 Sunday Afternoon Session---52 Elder Robert D. Hales, xxx Language p.4 Када имамо породично кућно вече, породични савет, или садржајан разговор о јеванђељу са нашом децом, имамо прилику да гледамо у њихове очи и кажемо им да их волимо и да их Небески Отац воли. У таквој светој атмосфери, такође им можемо помоћи да дубоко у својим срцима разумеју ко су и колико су срећни што су дошли на ову земљу и у наш дом, и што учествују у заветима које смо склопили у храму да бисмо заувек били породица. При сваком контакту делимо, приказујемо начела и благослове јеванђеља. У овим опасним временима није довољно да наши млади само знају. Морају бити активни. Учешће пуним срцем у обредима, већима и помоћним организацијама, надахнутим програмима, и активностима подршке, помаже младима да се обуку у комплетан оклоп Божји. Хоћемо ли им помоћи да обуку тај оклоп како би могли одолети ватреним стрелама противника? Да би заиста изабрали Господњи пут, морају знати Његов пут. А да би сазнали који је Његов пут, морамо их подучити и водити их да делују, да учествују, да буду активни. Највећи мисионарски рад који ћемо икад обавити биће у нашим домовима. Наши домови, већа и разреди су такође наше мисијско поље. Наша деца и унучад су наши најважнији истраживачи. Највећи рад на породичној историји који ћемо обавити одвијаће се у нашим сопственим домовима. То је духовна припрема наше деце у новој генерацији која ће, кроз њихову послушност, осигурати вечно очување и непрекидно настављање наших породица за следеће генерације. Највећи напор спасавања, највеће активирање, одвијаће се у нашим домовима. Ако неко у вашој породици лута непознатим путевима, ви сте спасилац, укључен у највећи напор спасавања у Цркви икада. Сведочим из личног искуства: неме пораза осим у одустајању. Никада није ни сувише рано ни сувише касно да почнете. Не брините о ономе што се догодило у прошлости. Подигните слушалицу. Напишите поруку. Идите у посету. Позовите да се врати кући. Не плашите се и немојте се стидети. Ваше дете је дете Небеског Оца. Укључени сте у Његово дело. Он је обећао да ће сабрати своју децу и Он је са вама. Највећа вера коју имамо исказаће се унутар наших домова док остајемо јаки у искушењима и невољама родитељства. Председник Монсон је недавно рекао малој групи мајки: Понекад смо сувише брзи да судимо о ефектима наших успеха и неуспеха. Додао бих, не гледајте на

5 April 2010 Sunday Afternoon Session---52 Elder Robert D. Hales, xxx Language p.5 данашња искушења као на вечна. Небески Отац обавља своје дело на дуге стазе. Много је тога што крије будућност, рекао је пророк Џозеф Смит. Стога,... чинимо радо све што је у нашој моћи; и онда можемо остати мирни са највећом сигурношћу да ћемо гледати спасење Божје и да се рука Његова објави (УИЗ 123:15, 17). Ове посебне ускршње недеље, надам се да ћемо имати прилику да износимо наша сведочанства да знамо да Бог живи и да Исус јесте Христ. надам се да ћемо износити наша сведочанства тако да наша деца знају где су наша срца и да их ми волимо. Највећа љубав и највеће поучавање треба да буду у нашим домовима. Молим се за Господње благослове да буду са родитељима и младима који одрастају у верним домовима, да могу разумети радост која треба да влада у дому и породици где могу бити вољени, усмеравани и вођени. Моја је молитва да можемо да имамо вечне породице и будемо заувек заједно у присуству Бога Оца и Његовог Сина, Исуса Христа. Износим своје посебно сведочанство да Исус Христ живи. Он је пастир изгубљених оваца, спасилац уцвељене душе, исцелитељ рањеног срца, нада целог човечанства. Са Њим као нашим учитељем испунимо нашу дужност према Богу, са вером у Њега и Његову вечну љубав за свакога од нас, молим се у име Исуса Христа, амен. НАПОМЕНА 1. Видети Maud Muller, The Complete Poetical Works of John Greenleaf Whittier (1876. год.), стр. 206.