Miladin [evarli} KOD ZLATNOG VOLA

Miladin [evarli} KOD ZLATNOG VOLA

148 Miladin [evarli} MILADIN [EVARLI], dramski pisac, ro en je u Beogradu 1943. godine. Diplomirao je svetsku kwi`evnost i dramaturgiju. Radni vek proveo, uglavnom, u pozori{tima, kao dramaturg, umetni~ki direktor i upravnik. Trenutno radi na Televiziji Beograd kao odgovorni urednik u Umetni~kom programu. Objavqivao pesme, pozori{ne kritike, prozu i eseje. Autor je opusa od dvadesetak dramskih dela, koja su igrana u pozori{tima u zemqi i inostranstvu, na radiju i televiziji, te {tampana u periodici, zbirkama i posebnim izdawima. Dobitnik je tri nagrade na konkursima Udru`ewa dramskih pisaca Srbije, ~iji predsednik je bio u dva mandata, nagrade na festivalu praizvedbi, nagrade,,joakim Vuji}, Sterijine nagrade za savremenu komediju i Zlatnog beo~uga za,,trajni doprinos kulturi Beograda. Komad Kod zlatnog vola imao je premijeru u Pokrajinskom narodnom pozori{tu u Pri{tini 1992. godine.

Kod zlatnog vola 149 Miladin [EVARLI] KOD ZLATNOG VOLA LICA: JEFREM SOKI] YUYA, narodni poslanik ~ovek za sva vremena GOSPO\A DANA, wegova `ena BRANKO RU@I^I] BEKA, intelektualac, pacifista, ratnik JASMINA, prevodilac, biv{i ~lan `enskog pokreta YONI RISTI] PUKI, nasamareni biznismen

150 Miladin [evarli} I ^IN Dnevna soba u stanu narodnog poslanika Jevrema Stoki}a Yuye. Kasno jutro. Zvoni telefon. Iz spava}e sobe, u razdrqenoj piyami, ~e{u}i se po dlakavim grudima, mamuran, izlazi poslanik Stoki}. To je sna`an ~ovek. Zeva, idu}i prema telefonu. ^ujem, ~ujem... Ako sam narodni poslavnik, nisam na ~iviluku... Iz kuhiwe izlazi Dana, ve} doterana, privla~na `ena sredwih godina. Bri{e ruke kuhiwskom krpom. Zastaje, videv{i da je Yuya ve} pri{ao telefonu. Yuya joj se obra}a, mada je ve} prineo slu{alicu ustima. Koliko je sati? Mislim da je suvi{e kasno! Iza e. Dano! (U slu{alicu) Ne ka`em Vama... Alo, alo... Yoni? Kakav Puki?... A, Vi ste to, Risti}u!... Da, poslanik Stoki} na telefonu. Ne, uop{te me niste probudili... U ovo doba, Risti}u? Kre}em u Skup{tinu, da. (^e{e se, zeva) Drug Galeb je u toku, razume se, samo potrebno je vreme, ne ide to Risti}u, tako, stawe je ratno... Vide}emo. Da... Ekonomske sankcije Saveta bezbednosti predstavqaju pravi izazov za na{u privredu. Vi ste slu{ali moj govor u Skup{tini?... Dobro, dobro... Tu formalnost }emo obaviti na neutralnom... Zar ne?... U diskreciji, razume se!... Jeste. Javi}u vam ta~no vreme i mesto. I ne budite toliko nestrpqivi. Ne, mi ne}emo popustiti... Ho}e, ako Bog da! Srbi mogu da `ive bez hleba, ali ne mogu bez dr`ave... Zdravo! (Spu{ta slu{alicu) Dano! [ta je s kafom? (^e{e se. ^e{u}i se, skida gorwi deo piyame. Sipa pi}e, popije, strese se. Uzima slu{alicu. Okre}e broj) Alo, Yuya!... Drug Yuya... Slu{aj ti!... Narodni posalnik drug Jefrem Stoki}!... Ne, to sam ja!... Druga Galeba!... Da, da... Kako, {to ne ka`em? Alo!... Jeste!... Molim lepo!... Yuya, Galebe! Jesi ti?... Zdravo, dru`e!... Pa, ti zna{ gde mi

Kod zlatnog vola 151 sedimo Kod zlatnog vola, brate!... Ne, ne, odmah tu, na Avalskom drumu Jajinci, da, ne jajnici, Jajinci... Da te ukqu~imo, razume se, dru`e... I sobe... Sve {to treba... Na{ ~ovek je stigao iz Frankfurta. Magnetne trake, da... Ima prolaz, bez brige, to je wegova stvar... Na{a stvar je banka... Jeste... Ne znam, vide}u... Moramo biti oprezni... O proviziji nismo jo{... Pola-pola, razume se!... Ne znam koliki }e avans... Neka bude po pet, {est, sedam, osam hiqada maraka, za sada, da... Pa, vide}u, ako budem mogao. Zva}u te... Da, dr`imo se... Ako bude trebalo, napravi}emo jo{ lep{i i stariji Dubrovnik. Zdravo dru`e! Spu{ta slu{alicu, sipa jo{ jedno pi}e, pomiri{e, namr{ti se. Ulazi Dana, s kafom. [ta to radi{, pobogu, ~ove~e? Telefoniram. (Iskapi pi}e, uzima kafu) Verovatno ste opet zaglavili Kod zlatnog vola? Kad sam do{ao? Izgubio sam sat. ^udi me... Ti se quti{, du{o. Zar te nisam vodio na sve~ano otvarawe? Pauza. Ti zna{ da je to, u stvari, na{ partijski punkt. Tamo se `ene ne vode. Tamo se vodi srpska politika. Yuya se ma{a za pi}e. Dana sklawa bocu. Dosta! Ne mo`e{ potpuno pijan u Skup{tinu. Ko{uqa ti je tamo. Dodajder mi je! I ono crno odelo. Sahrawujete nekog? Yuya skida dowi deo piyame. Obla~i pantalone. Progla{avamo novu vladu. Opet! Va{e vlade su kao majonez. ^uvati na hladnom i mra~nom mestu, rok upotrebe dva meseca!

152 Miladin [evarli} (Smeje se grohotom, spadaju mu pantalone) Ba{ dobro! Eto, to je demokratija. Ko bi ikada rekao da }e Srbi do}i do tog stepena slobode! I da }emo ba{ mi biti nosioci tog istorijskog procesa... Lepo! (Obla~i ko{uqu). Ti, koliko ja znam, nisi bio ~lan ni jedne od tih va{ih vlada. Pa, ba{ zato, draga! Ba{ zato! Da li ti ja li~im na majonez? (Isprsi se. Popucaju mu dugmad na ko{uqi) Sama reci! Ne, ti uop{te ne li~i{ na majonez. Eto vidi{! Kako bih ina~e progurao sve ovo? (Bacio je ko{uqu na pod) Daj drugu ko{uqu! Ako ima neka {ira. Ne postoje {ire. (Obla~i novu ko{uqu) U rat u{ao kao kurir, a iza{ao kao politi~ki komesar; bez ijedne rane pazi! Pod komunisti~kom diktaturom dogurao do ~lana Centralnog komiteta, a sada, u demokratiji, uva`eni narodni poslanik, predsednik skup{tinskog odbora, medijska zvezda... I jo{ stigao da napi{em kapitalna dela o istoriji balkanske etike. Molim? Jesam preveden u Moskvi i Sofiji? Toliko o tome. Daj onu kravatu! Ne mo`e ta. Evo ti ova. Ve`i mi, srce! Ti zna{ da ja... nisam to nikako... uspeo da... Nisam, prosto, uspeo da ovladam tom ve{tinom! Ne mogu ni ja da budem ba{ savr{en. ^ekaj! Ti ho}e{ da me udavi{. (Gr~evitim pokretom olabavquje kravatu) Uh! Slu{aj, kad re~e Pariz... Ko je rekao Pariz? Ti si rekla. Nisam ja ni{ta rekla. Dobro, onda sam ja rekao! Kad re~e Pariz, treba da do e ona moja saradnica da joj dam tekst... Samo se ne se}am da li sam ga napisao... Nije va`no, govori}u iz glave, imam nadahnu}e.

Kod zlatnog vola 153 Ona brbqivica, u tesnoj sukwi? Sukwu nisam gledao, nemoj da me dekoncentri{e{! Ona je magistar francskog jezika. Mi u Parizu predstavqamo Srbiju! Ti i ona? Ne budi otrovna, srce! Vodio sam ja tebe u Pariz kada su bila boqa vremena. Ja sada idem da Evropi ka`em istinu. Ovako }u da im ka`em! Slu{aj! Gospodine ministre! Gospodo narodni poslanici! Onda ova prevodi. Onda ja. Kada su Srbi, pre osam vekova, jeli zlatanim ka{ikama, Evropa nije znala nos da obri{e! Ne, ne... Nisu oni u stawu da ~uju tu surovu istinu... Ovako! Gospodine ministre! Gospodo narodni poslanici! Onda, opet ona. Pa, onda ja. Vi znate, uva`ena gospodo, da je Srbija je vekovima bila grudoban Evrope pred najezdom Islama. Onda stanem, pa pustim prevod, tapa, tapa, tapa, mesje ministr i to, pa opet! Danas, kada vampir Islama ponovo di`e glavu, kada zelena transverzala, od Terherana do Sarajeva, preti da se zabode u srce Evrope... (Sko~i) Jaja! Molim? (Tr~i u kuhiwu) Prekuvala se! E, jebi ga, Dano, ti zna{ da ja ceo dan {tucam od tvrdih jaja, a idem u Skup{tinu! Dana je iza{la. Yuya pred ogledalom name{ta frizuru. (Pevu{i) Ko to ka`e, ko to la`e, Srbija je mala... (Uzima pozu) Avet povampirenog fa{izma ponovo {iri krila nad Evropom! Dok je Beograd goreo, mesje ministr, Zagreb je do~ekivao Hitlera s cve}em! Zar ne vidite da se istorija ponavqa, mesje? Tra`i}ete srpsko savezni{tvo, a Srba nigde biti ne}e... Ho}e, ho}e!... Gde su jaja?... Uvek ogladnim kad dr`im govor! Ulazi Dana sa doru~kom na velikom poslu`avniku.

154 Miladin [evarli} A {nicla? I {nicla je tu. Kobasicu nisi stavila? Ti ne zna{ koliko ~ovek od politi~kog rada ogladni! Svaka sednica traje po petnaest, {esnaest sati... (Trpa hranu u usta) Zvao je... (S punim ustima) ^ekaj! Opet mi je do{lo nadahnu}e. Pa ka`e! Mesje ministr! La` da je Srbija posledwi bastion komunizma u Evropi, deo je besramne... besramne... da ka`emo, germansko-vatikanske... zavere... Nadahnu}e mi popu{ta... Daj ta jaja! Kakva su da su! (Jede) Volim jaja! A kobasice nema? [teta! Kara or e je bio ozbiqan politi~ar. Stavio muslimane na le a pa niz Dunav! Aut! Nogu u dupe! To su bila vremena! A ne ovo! Poturicama i petokolona{ima da dajemo dr`avu. Pa, gde to ime? Ima li jo{ jaja? Zvao je Ru`i~i}. Ko? Gospodin Beka. Molim? Koji gospodin? Onaj mladi novinar, koji treba da te intervjui{e za NIN. Beka... Sva{ta! (Jede) Svakog dana dajem po jedan intervju... Ovaj mladi} deluje ozbiqno. Se}a{ se da smo razgovarali s wim na prijemu u Skup{tini. A, onaj zbuweni klipan, da... Neka pripaze oni malo! To im ti reci! Ja...? Za{to ja? Tra`e intervju, pa posle izvr}u. Intelektualci! Pacifisti! Evropi se uvla~e. Ko to finansira, pitam ja tebe? Ko finansira izdaju u Srbiji? I {ta ho}e vi{e ta Evropa? Ima kod druga Tempa, ili druga \ide, ne se}am se vi{e, jedna potresna misao. Hodaju}i po Evropi: drug Tempo ili drug \ido, a mo`da je to bio i drug Vlado ili Ro}ko... Dakle, hoda on po Evropi... Ko hoda po Evropi?

Kod zlatnog vola 155 Pa, on! Ko, on? Pa, drug Ro}ko ili drug Tempo, ili, ve} jebem li ga ko, i ka`e: posmatram velelepne palate i sve to, kako bih rekao, taj luksuz, tu samozadovoqnu gospo{tinu i tu veliku higijenu, kulturu, pa mislim, pa mi te{ko do e na du{i, jer, ruku na srce, sve je to pokradeno i opqa~kano od na{e nesvrstane bra}e. Ma, kakvi, sad, nesvrstani, ~ove~e! Samo nam oni nedostaju! Nije to bilo sad, to je bilo onda, i nije va`no {to su oni nesvrstani, ve} {to su opqa~kani! To je poenta druga \ide. Ili druga Ro}ka. Ili je to, pak, bio drug Tempo... Prema tome, neka oni paze {ta rade! (Pauza) Zna~i, zvao je. ^ekaj, da vidim... Samo, ka`e, da su ga tra`ili iz vojnog odseka... A {ta on misli? Pi{u sva{ta po opozicionoj {tampi, a posle se ~ude! Ja mislim da on nije od tih. Misli{? Imam utisak da on veoma ceni tvoj rad. La`e, more! Znam ja te intelektualce. Sve je to prevrtqivo, zlobno, zapla{eno, a ovamo naduvano... Pas nema za {ta da ih ujede! Sve je to go izdajnik! (Pauza) Dobro, ima i po{tenih me u wima... Na e se... ^ini mi se da je on od tih. Mnogo ti wega ne{to preporu~uje{. @ao mi ga je. Vidim da je upla{en. Drugo, spreman je da pi{e lepo o tebi. Mo`da bi mogao i da mu pomogne{... Treba koristiti te mlade qude. Za{to bi intelektualci bili povla{}eni? Ne razumem! To je, ina~e, lo{iji deo naroda. Prema tome, svi moramo da slu`imo otaybini. (Pauza) Neka napravi intervju, pa }emo da vidimo koliko je upo-

156 Miladin [evarli} Zvono na vratima. trebqiv. ^ekaj, izgleda da mi opet dolazi nadahnu}e! (Uzima pozu) Mesje ministr! Mesje narodni poslanici... Evo ti ga nadahnu}e, pred vratima! Dana odlazi da otvori. Yuya brzo tr~i do ogledala, popravqa frizuru, zatim se vra}a, prebira po ostacima doru~ka. Ona meni sistematski smawuje porcije! Yuya trpa zalogoj u usta. Dana uvodi Jasminu. To je mlada, atraktivna `ena u kratkoj sukwi. JASMINA: Ne, znate, gospo o, taj rat, to je jedan potpuno... to, pre svega nije civilizacijski ~in... divno vam stoji ta bluza... mi moramo Evropi objasniti, to }e gospodin poslanik, razume se, samo ho}u da ka`em... ja ne znam za{to oni nas ne mogu da shvate, da li ne mogu, ili, mo`da... U svakom slu~aju, mene fascinira ta dinami~na situacija, dobar dan, gospodine poslani~e... Znate, mene to, zbiqa, veoma uzbu uje, ta surova `ivotna dramatika, to je mnogo uzbudqivije, zar ne, nego prevoditi savremene pisce, jer, ovo {to se de{ava, to je, na neki na~in... Jeste li za kafu, Jasmina? JASMINA: Ne, hvala, u stvari, za{to da ne, ne bih htela da gospodinu poslaniku oduzmem dragoceno vreme, ali ukoliko... Samo vi sedite, gospodin poslanik ba{ ima nadahnu}e, sad }u ja... (Izlazi). JASMINA: [ta to ima gospodin poslanik? [ta si se raskokodakala, du{o? (Zavla~i joj ruku pod sukwu). JASMINA: (Brani se) Ne, nemoj, to nije fer, ti meni, mo`da, imponuje{ kao mu{karac, ali, ipak, ne bi imalo smisla... Ja sam za slobodne odnose me u polovima, ali ne `elim da vre am i da ugro`avam... Ti ima{ tako divnu suprugu...

Kod zlatnog vola 157 Yuya joj zatvara usta, poqupcem, te ona tako, prestaje da pri~a. Kako poqubac dugo traje, ona ostaje bez daha i najzad se jedva oslobodi wegovog zagrqaja. JASMINA: Ti si zver! Ti ho}e{ da me... Skoro sam se ugu{ila... Ti si stvarno... Ti si jedan agresivan, balkanski... Jedan ordinarni falokrata!... @enu mora{ pre svega da po{tuje{, ako misli{ da od we dobije{... Rekla sam ti da to ne}u ovde da radim... To jest... A gde ho}e{, du{o? JASMINA: Ne}u nigde. Ta~ka! I ne zovi me du{o! Ja sam do{la da radim! Ja sam profesionalac, a ne... (Sipa pi}e) Radi}emo, du{o, ni{ta ti ne brini... Evo, sutra }emo oti}i Kod zlatnog vola, pa }emo tamo da radimo sve {to nam se prohte... JASMINA: Ma, kakvog vola, molim te! O ~emu ti pri~a{? Zlatnog! Vidi{ kako te po{tujem. Ne}e{ ovde u redu. Sti}i}emo zna~i, tamo. Kako god ti ka`e{, du{o! JASMINA: I ne zovi me du{o, rekla sam ti! (Opet joj zavla~i ruku pod sukwu) [ta si se stisla, du{o? JASMINA: Nemoj... nemoj... Jesi li pripremio tekst? Nemoj... To }emo mi u vozu... JASMINA: Za{to u vozu? Nemoj, molim te... Zato {to ja patim od aerofobije. To je posledica rada. Bio sam ratni pilot, lovac, rawen u glavu... Ja sam neurotik, mora{ prema meni da bude{ pa`qiva... (Stiska je) Poru~io sam spava}a kola vagon li, pa }emo mi tamo, natenane... JASMINA: ^ekaj... Evo je gospa Dana! Yuya ustaje, dovodi se u red. Ona se odmi~e. Uh, {to me prese~e, ku~ko! Ulazi Dana, nose}i kafu. Izvolite! Nadam se da nadahnu}e nije splasnulo...

158 Miladin [evarli} JASMINA: (Uzima kafu) Hvala, hvala, gospodin poslanik je uvek, ho}u re}i, to je jedna velika nepravda i ja sam vrlo po~astvovana {to }u mo}i da u~estvujem u toj misiji mira... Bilo je krajwe vreme da Evropa shvati... Zvono na vratima. Bogamu, ko je sad to, opet? (Jasmini) Izvolite u kabinet da perfektuiramo jo{ neke momente... Ja u roku od deset minuta moram u Skup{tinu. (Dani) Ni za koga nisam tu, razume{! (Jasmini) Izvolite! Dana izlazi da otvori. Yuya hvata Jasminu za dupe. Hajdemo, ma~e! JASMINA: Bezobrazni~e jedan! Kako te nije sramota? Yuya i Jasmina odlaze u kabinet. Ulaze Dana i Beka, Beka je lepu{kast, mlad, asteni~an ~ovek s nao~arima. Za{to si do{ao ovamo? Rekla sam ti Beko... (Poku{ava da je zagrli) Nisam mogao da izdr`im! Od kad sam te prvi put poqubio, u hodniku Narodne skup{tine, ne{to se u meni dogodilo... Neka revolucija u mom organizmu. Ja no}ima ne spavam... Sem toga mislio sam da je on ve} u Skup{tini. Tu mu je neka devojka. Devojka! On ima devojku? Prevodilac. Spremaju neki tekst za Pariz... Jasmina! Jasmina je ovde? Ti je poznaje{? Za{to si prebledeo, de~ko? Ne, tojest, znam je, onako, jo{ sa studija... A otkud zna{ da ona radi za mog mu`a? Otkud znam? Ne znam, To jest, ona mi je rekla. Vi ste, zna~i...

Kod zlatnog vola 159 Ne... U stvari, radili smo zajedno, jedno vreme u Centru za antiratne akcije... Tako...? Mali mirotvorci dolaze kao leptiri}i na sve}u. Do i... Poqubi me... Ali, oni su tamo... Pa {ta? (Privla~i ga) Kako...? Kako, pa {ta? Re}i }e{ da si do{ao da se dogovori{ za intervju. Ne mo`e{ ni da zamisli{ koliko on to voli. Mo`da je, ipak, boqe da ja odem... Ne boj se, de~ko moj... Opusti se! Kakvi ste vi to mu{karci... Hajedmo odavde! Hajdemo nekuda... Ti i ne sluti{ koliko ~eznem da se to najzad dogodi... Ima{ li neku gajbu? Pa... zna{... ja, u stvari `ivim sa roditeqima. A kuda bi me, onda, vodio? Mislio sam... Kuda si vodio devoj~ice, do sada? Zavisi... Moja devojka ima... to jest, imala je... Ho}u re}i, moja biv{a devojka... Ho}e{ k woj da me vodi{? Nevaqal~e! Ti se {ali{... Slu{aj... Dolazili su opet oni iz vojnog odseka. Ne bi ti ni{ta falilo da ode{ malo na front. Sada je, i onako primirje. Qubavi... ti ne misli{ to ozbiqno? Ti ne `eli{, vaqda, da tvog Beku ubije neki zli hrvatski snajperista. Ako me i ti napusti{, ja }u morati da emigriram. Ja u takvom ratu apsolutno ne `elim da u~estvujem! A u kakvom `eli{?

160 Miladin [evarli} Ni u kakvom! Ja apsolutno odbijam to besmisleno krvoproli}e! Ja sam za pregovore! Ja sam za Jugoslaviju! Samo nemoj da se potrese{, du{o! Sredi}emo to, ako bude{ bio dobar. Ja sam pacifista, humanista! Ja sam za qubav me u qudima. Onda me vodi nekuda, pacifisto! Smisli}emo ne{to... Ako ja budem ~ekala da ti smisli{... Slu{aj, a za{to ne bismo oti{li Kod zlatnog vola? Kad mo`e on, za{to ja ne bih mogla? Kod zlatnog vola? [ta je to? To je jedino zgodno mesto za koje ja znam. Ovako! Do}i }e{ po mene sutra uve~e... Oni imaju pauzu za ru~ak... To traje otprilike... Zatim nastavak oko pet. Evo, recimo u sedam. Wima sednice Skup{tine traju po celu no}. Ulaze Yuya i Jasmina. Yuya je u hitwi, pakuje papire u torbu, itd. Kasnim! Kasnim! Koliko je sati? Zamisli, drugarice Jasmina, dolazim jutros ku}i, a sata nigde! Pa to je... Srpska posla! Eto, dakle, to bi, otprilike, bila skica za prvi deo... Otvori}emo mi Evropi o~i (Obra}a se Beki, u prolazu) Sve je to jebena plutokratija, gospodine, A ko ste vi? JASMINA: Beka! Otkud ti ovde? Zar se ne se}a{? To je gospodin Ru`i~i}, onaj novinar o kome... Ko? JASMINA: Beka... Govorili smo malo~as o wemu. A, da! (Krene ka izlazu) (Za wim) Hteo je da se dogovorite za taj intervju...

Kod zlatnog vola 161 Po{tovawe, gospodine poslani~e, ja sam... (Na vratima, ne osvr}u}i se) Kasnim! Kasnim! (Yuya je iza{ao u predsobqe) JASMINA: E, pa... A {to ne popijete s nama? Vidim da se poznajete... Yuya otvori vrata predsobqa i proviri u sobu. Svetska plutokratija finansira izdaju srpstva! Idete li, drugarice? Ponudila sam drugaricu pi}em, Jefreme! Yuya tresne vratima i nestane. E, pa... JASMINA: Mo`da je, ipak, boqe da ja krenem... Yuya ponovo otvori vrata. Dano! Gde su mi lakovane cipele? Izvinite! (Izlazi u predsobqe i zatvara vrata za sobom) Kako je to ~udno... i kakva podudarnost! JASMINA: Samo nemoj da se pravda{, zna{ da to ne volim! Nema{ vremena za mene jer, navodno, pi{e{ roman, dobro, mislim, nije to ni prvi ni posledwi koji si po~eo da pi{e{, kad ono... A ti? Mota{ se tu sa... JASMINA: Ja po{teno zar ujem svoj hleb.. Ho}e{ ti da me izdr`ava{. Ho}u, ali... JASMINA: Ho}e{, ali ne mo`e{! A i kad bi mogao, ja to ne bih dozvolila. Ja sam profesionalac i sama se starom o sebi. Ja sam integralna li~nost i... Jasmina! Ja samo ho}u da napravim intervju. JASMINA: Sa gospa Danom? Ne budi zlobna, ti zna{ da ja samo tebe... (Poku{ava da joj pri e)

162 Miladin [evarli} JASMINA: Ne prilazi! Daqe od mene. Sem toga, ponovo su me tra`ili iz vojnog odseka, pa sam mislio... JASMINA: Sve mi je jasno. Samo me ~udi kako se ne stidi{ da manipuli{e{ ovim dobronamernim ~ovekom... Samo intelektualac mo`e da bude tako cini~an. Jasmina... JASMINA: Ja odlazim! Ulazi gospa Dana. Jo{ i lakovane cipele... JASMINA: Ti, zna~i, ostaje{? Ne, to jest... Vi ve} odlazite, gospodine Ru`i~i}u? Ne... ovaj... Pa, hteli smo da popijemo, zar ne? Kako da ne! Moj suprug je dobio rakiju iz Hilandara, staru dvesta godina. JASMINA: Ne, hvala, ja bih zaista morala da krenem. (Sipa) I kad kre}ete sa mojim mu`em u Pariz? Ti ide{ sa...? Niste znali? Oni tamo predstavqaju Srbiju. JASMINA: (Uzme ponu enu ~a{u) Da, ja putujem sa tom delegacijom kao prevodilac. Tebe tu ne{to ~udi? (Trgne rakiju) Ne... nego samo... Nisam znao. Jo{ jednu? Zbiqa, za{to se ~udite gospodine Ru`i~i}u? Danas svako treba da u~ini za Srbiju koliko mo`e. Oni u Parizu, vi na frontu... (Sipa sebi rakiju, iskapi) Mo`da je tako i najboqe! Zvono na ulaznim vratima.

Kod zlatnog vola 163 Izvinite! (Dana izlazi) JASMINA: Ti, vaqda, ne misli{...? Samo nemoj da se pravda{, zna{ da to ne volim. JASMINA: Ovo je stvarno jedna suluda koincidencija. U svakom slu~aju, `elim ti lep provod u Parizu. JASMINA: Gluposti! Ja sam profesionalac. I kad sam mogla da ti ka`em, kad tebe nigde nema? Ulaze Dana i Yoni Risti}. On je elegantan, samouveren, {arlatan sredwih godina. Nosi bocu {ampawca. Dana buket cve}a {to joj ga je on doneo. Divno, draga moja! Vunderbar! Pa, vi ovde, zbiqa, lepo `ivite! A kod nas, u Nema~koj, pi{u da ste propali... Da vas upoznam! Ovo je na{ prijateq iz Frankfurta... Yoni Risti}-Puki, biznismen, poreklom sa ^ubure... JASMINA: Jasmina. Da li se znamo iz Kaleni}a, lepa gospo ice? Ja uvek prvo tamo navratim kad doletim iz Nema~ke. Ovo je gospodin Ru`i~i}, publicista... Ma, da li je mogu}e! ^itao sam va{e ~lanke u NIN-u. Veoma je hrabro danas se u Srbiji zalagati za mir. A nama, trgovcima, mir je potreban. Mada se i u ratu mo`e profitirati, ne ka`em. Ukratko, ja sam optimist, koji se nikada ne `ali. Pametan ~ovek uvek na e izlaz, zar ne? U to ime... (Po~iwe da otvara bocu) Dano, daj ~a{e! JASMINA: Bilo mi je drago, gospodine Risti}u... Mo`da, jednom, u Kaleni}u... [ta? Vi odlazite! Kakva {teta! A vi, hrabri mladi}u, ne}ete vaqa, odbiti? Pa... ne... Divno!

164 Miladin [evarli} Ustvari, morao bih do redakcije... A i do vojnog odseka... Kakva {teta! U tom slu~aju, samo dve ~a{e. Isprati}u vas! Dana izlazi sa Jasminom i Bekom. Yoni zvi`du}e, zagleda po sobi, otvara bocu, sipa pi}e, u tom se Dana vra}a i on joj pru`a ~a{u. E, pa draga... Dana ga gleda s prezirom. Ne prihvata ~a{u. Pa, {ta je to? I ti mora{ da ide{? Ne}u, vaqda, morati sam... Kako god ho}e{! U tom slu~aju... (Iskapi ~a{u) Uzmi, ipak, prija}e ti Dana uzima ~a{u. Yoni ponovo napuni svoju. Kako si lepa! Ni{ta se nisi promenila. Ni ti! Ostao si beskrupulozni {arlatan! (Prenema`e se) Dano... Za{to si do{ao ovamo, Yoni? Ovo je moj dom. Upada{ posle pet godina, kao da se ni{ta nije dogodilo. ^ove~e! Pa, video sam da ti je mu` u Skup{tini! Ima, na drugom kanalu direktan prenos. Gledamo, u hotelu, zabave radi... ^im sam video da je u{ao u salu, ja sam naru~io taksi... Izvini, on ima nepodno{qive lakovane cipele! (Dana, i protiv voqe, prsne u smeh) Neverovatan ~ovek! Planira sa mnom ven~awe, odlazi u Nema~ku na deset dana, ostaje pet godina, onda se pojavquje, kao iz bunara i prvo {to ima da mi ka`e to je da moj mu` nosi sme{ne cipele!

Kod zlatnog vola 165 ^ekaj! ^ekaj! Uzmi prvo jo{ jednu. ^ekaj! Cipele su toliko sme{ne da... (Smeje se) A sad ozbiqno: rekao sam da }u se vratiti i vidi{, vratio sam se. Ti nisi normalan! Ili si toliko bezobziran, da to... Ne! ^ekaj! Ali, ja sam se, u me}uvremenu, obogatio. [ta je pet godina prema toj ~iwenici? Isto {to i deset dana. Ja sada imam... Ne zanima me {ta ima{. Pokupi svoj {ampawac i gubi se iz moje ku}e! Dano! Ti me, zna~i, jo{ uvek voli{! Sviwo! Upropastio si mi `ivot! Dana se zaleti da ga udari. On je uhvati za ruke, poku{ava da je poqubi. Ona se otima. Ne}u! Sviwo! Ne}u! On, ipak, uspe da je poqubi. Ona se, na kraju, otrgne. Crko dabogda! Dana pla~e, Yoni je miluje, te{i. Qubavi, ni{ta nije izgubqeno... (Kroz suze) Zbog tebe sam se udala za ovog... ovog... Kako si samo mogao...? Tako je moralo biti... Oti{ao sam da zavr{im taj posli}, hteo sam... Hteo sam pre ven~awa da stanem na svoje noge. Zbog tebe du{o! Hteo sam da ti pru`im `ivot kakav zaslu`uje{. Ali, desilo se... Nisam znao da policija radi nedeqom... I tako sam odle`ao dve godine. Po{teno, zar ne? Ti si, za to vreme, po`urila da se uda{. ^itali smo, tamo, o ven~awu ~uvenog druga Yuye. Videli fotografije... Ti u belom. Nasmejana... Sre}na... Ne mo`e{ ni da zamisli{ koliko sam patio. Dana, pla~e.

166 Miladin [evarli} Ne, ja ti ne zameram! Tako je moralo biti... Ja sam ve~iti optimist. Ja sam po~eo iz po~etka, i ja sam, najzad, stao na svoje noge. (Kroz suze) Sada zna{ kad radi policija. I {ta radi!... [alim se. Ja se sad bavim ozbiqnim, me unarodnim biznisom. Jo{ jedan posli} da zavr{im ovde, i postajem veliki bos. Do i, srce... Miluje je, qubi. Ona se, za trenutak, predaje, zatim se otrgne. Be`i od mene! O~i }u ti iskopati! Ali, Dano! Ni{ta nije izgubqeno! Naprotiv! Kako ne razume{? (Sipa pi}e. U`urbano joj dodaje) Evo, ovako! Ja zavr{avam taj posli} sa Srbima, uzimam lovu, mnogo love... Ti, prirodno, napu{ta{ ovog... ovog lakovanog, sedamo u moju me~ku i pravac Doj~land! Adio! I tamo po~iwemo novi `ivot. Budi}u te sa {ampawcem i zlatnom narukvicom svakog jutra. Ja znam koliko ti voli{ zlato. A, onda putovawa... Kalifornija, Meksiko... Ti me jo{ uvek voli{, Yoni? Za{to bih, ina~e, do{ao? Pauza. (Obri{e suze) Reci mi, {ta treba da u~inim? Iskreno? Naravno. Tako te volim. Napravi}emo mi, zajedno, velike stvari. Evo, sve }u ti re}i. Taj posli} zbog koga sam do{ao, zna{... E, pa, tvoj mu` je posrednik u tom... transferu. Mogao sam ja da izaberem i nekog drugog i da mu munem dvaest-triest kila maraka. Oni imaju vlast, ~erupaju koliko stignu, ali love nikad dosta. Me utim, hteo sam, kako da ti ka`em, da sve ostane u porodici, razume{? I?

Kod zlatnog vola 167 I on mi pravi prolaz do banke, tojest, drug Galeb, ali to sad nije... Zato {to banka... Banka, u stvari kupuje, mada se to ne}e iskazati u... wihovom... Shvata{? Pre i na stvar. Mutan mi je. Okleva... A meni kamioni stoje. Pla{i se ili mi priprema ne{to. Da me provali, razume{? Veliko je ubre, ne mogu da ga pro~itam. Zanimqivo... I {ta, dakle, ja treba da u~inim? Pa... Trebalo bi malo da ga izvata{. [ta da radim? Mislim... kad legnete... Ti to ume{. Da ga owu{i{ malo. Ako oceni{ da nije provala, da ga pritisne{ da ubrza, jer me ti kamioni ko{taju... Ka`i, nemam para u ku}i... za uqe, zelen, zlato... Smisli ne{to! Pauza. Zato si, zna~i, do{ao... Posle pet godina. Ne, ma~e! ^im komunistima maznemo lovu, ti se pakuje{ i... Uvek si bio ubre. Dano, sve vreme u zatvoru ma{tao sam o tebi, o tvojim... O tom kako }u jednoga dana da se vratim, da te uzmem za ruku i da te povedem u veliki svet... Dano, ja te volim! Pauza. U~ini}u koliko mogu. Bravo! Znao sam da si lafica. Ja sam u hotelu Moskva, soba... A sad idi, molim te! Ali, Dano... Krene ka woj. Ne prilazi! Idi Yoni. I ne dolazi ovamo vi{e nikada. MRAK

168 Miladin [evarli} II ^IN Gostionica Kod zlatnog vola. Simultana scena omogu}ava nam da vidimo unutra{wost dveju soba, koje deli hodnik {to vodi od proscenijuma u dubinu. Hodnik se napred ra~va du` proscenijuma, te ima oblik obrnutog slova T. Vrata ovih soba transparentnih, dakle, samo nazna~enih zidova nalaze se jedna naspram drugih, na po~etku onog dela hodnika {to vodi u dubinu. Iz soba po jedna vrata vode u kupatila. Leva soba je u mraku. U desnoj Yuya. [etka po sobi. Prolaze}i pored ogledala, uvek se pogleda, popravi kosu ili poku{ava da uvu~e stomak, {to je razume se, nemogu}e. (Zastaje pred ogledalom) Mesje le ministr, mesje narodni poslanici! Posle lakog kumunisti~kog sna, Srbija se budi otre`wena, kako bi zauzela ono mesto u Evropi koje joj oduvek pripada... ([eta, prilazi telefonu, gleda na sat kojeg nema, okre}e broj~anik) Recepcija! Alo Yuya!... Kako, nema? Ovde Yuya! Ne tamo, ovde! Gde je Ba}a, Sunce vam Bo`ije?! Jeste gospodin poslanik govori!... Kako, {to ne ka`em, oca vam mangupskog, sve }u vas pozatvarati! Gde je moj burbon, ovde?... Gde ovde?! Ovde! Sto sedam, sunce ti nepismeno! (Tresne slu{alicu) Stoka kapitalisti~ka! Privatnu svojinu ho}e, a nogama nos bri{u! Radne zadruge su za vas... Radne akcije... Br~ko-Banovi}i, [amac-sarajevo... (Naglo mewa raspolo`ewe, pevu{i) [amac-sarajevo, to je na{a meta. Gradi}emo prugu jo{ ovoga leta... ([eta; po~iwe ponovo da se nervira) Pa, gde je ova `ena, sunce joj kalajisano...? (Vi~e prema vratima kupatila) Gde si, toliko, du{o? ^uje{ li ti mene? (Pauza) ^uje{ li ti mene?! Na vratima kupatila pojavquje se Jasmina, potpuno gola. JASMINA: Kako mogu da te ~ujem, kad voda te~e? Ma~e!

Kod zlatnog vola 169 Yuya pojuri prema woj, no ona naglo zalupi vrata, tako da on neleti nosom na wih. Ej! Ma~e! Otvori! (Poku{ava da otvori vrata, no ona su zakqu~ana) Ma~e! (Jasmina protura glavu kroz vrata) JASMINA: I ne zovi me ma~e! (Ponovu mu zalupi vrata ispred nosa) Izaziva{ ku~ko!... Otvori, du{o... Otvori draga Jasmina... (Gleda na sat kojeg nema) Jo{ malo pa }e i onaj Risti}, onaj Yoni da upadne... Da mi upadne s lovom... A ni burbon nisu doneli... Otvori, draga Jasmina!... I {ta sve to meni treba? [ta }e meni, u stvari, lova? Meni je, ionako, sve pla}eno... Nego navaquje ona prokleta `entura~a. Nawu{ila lovu, prislu{kuje razgovore... Ti ne mo`e{ ni da zamisli{ koliko ona voli zlato. Jasmina proturi glavu kroz vrata. JASMINA: Rekla sam ti da me ne zove{ zlato. Yuya je zgrabi i izvu~e iz kupatila. Ona je sada uvijena u mantil za kupawe. JASMINA: Ta malogra anska tepawa ostavi za svoju `enicu. Ne... Pitao sam te da li voli{ zlato? JASMINA: Ja...? Da li volim...? Za{to pita{? Onako... JASMINA: Pa, zavisi od konotacije... mislim... u kom smislu... Ho}u da ka`em... Evo, u ovom smislu! (Vadi iz Yepa te{ku zlatnu ogrlicu) JASMINA: Jao, {to je divna! (Uzima ogrlicu, razgleda, divi joj se) Prekrasna je! (Naglo baci ogrlicu na krevet) [ta ti misli{? Da sa mnom mo`e{ kao sa svim tim svojim... `enicama... kurvicama... Hteo bi da me kupi{! E, da zna{, ja nisam na prodaju!

170 Miladin [evarli} (Zate`e mantil oko sebe) Dovukao si me u ovu rupu i misli{ da ima{ pravo na mene... Da mo`e{ da me poseduje{... Nisam ja predmet! Ja sam slobodan ~ovek! Integralna li~nost, razume{?! Integralna! Smatra{ da je ovo rupa...? (Osvr}e se oko sebe) Pa... skoro da si u pravu... Ni burbon nisu doneli... Ali du{o, ne mogu vaqda da te vodim u Hajat... ili Interkontinental... JASMINA: Ni{ta ti ne razume{! Pusti me! Smiri se, du{o, samo polako... polako... (Miluje je po kosi) Mogao bih ja... nego... Shvata{? Reci i sama! [ta je u na{em `ivotu najva`nije? Hajde, reci! [ta je najva`nije?... Ne zna{? Ja }u ti re}i. U na{em `ivotu najva`nija je diskrecija. Mi `ivimo u burnim, slo`enim vremenima, kad samo diskretan ~ovek mo`e da istraje. A ja `elim da istrajem... Da trajem... Ve~no! Ho}e{ li da ja, kao medijska li~nost, primim Yonija Risti}a u Hajatu? Da na{ susret ovekove~e fotoreporteri? Kamere? Da nas slika nezavisna televizija? JASMINA: Pusti me... Be`i od mene! Sve je za tebe samo kupovina i prodaja... Gade! Do{ao si ovamo da zavr{i{ posao. (Miluje je kao {to se miluje nervozni kow) Mir... mir, lutko. Stara francuska poslovica ka`e: gde je korist, tamo je i lepota. Ti si, bar, fransuski ak, ma~e. Jer, {ta je u na{em `ivotu najva`nije? JASMINA: Diskrecija, je li? Ne! Najva`nije je biti prakti~an... prilagodwiv. To je najva`nije! ^emu, na primer, da zahvalimo {to ja ovoliko istrajavam u na{em haoti~nom, protivure~nom, suludom vremenu? ^emu? Smislu za realnost. Ja sam ti veliki realista, du{o. Ja sam, tako re}i pesnik realizma! Jer, {ta je najva`nije? JASMINA: Nava`nije je biti prilagodqiv.

Kod zlatnog vola 171 Ne! Najva`nije je voleti `ivot. Onakvog kakav on zaista jeste. A on je promenqiv, neo~ekivan, nepredvidqiv, gde je taj burbon, bogamu! Jednom re~ju prekrasan. Samo ograni~eni intelektualci misle da je `ivot kao jednosmerna ulica. @ivot je, me utim, bogat. Slo`en. @ivot je, jednom re~ju, kao ma arska kocka. U to ime, da tebi tvoj Yuya stavi... JASMINA: Molim? Yuya uzima ogrlicu, {iri je pred wenim o~ima. JASMINA: Ne, molim te... Ja sam integralna li~nost! Sa ovim malim dodatkom bi}e{ jo{ integralnija. Pauza. JASMINA: Misli{. Siguran sam. JASMINA: Kako si ti sugestivan. Zar ne? (Skida joj ogrta~ sa ramena) JASMINA: [ta ti to radi{? Pa, kako da ti je stavim, du{o? JASMINA: I ne zovi me du{o, molim te! Predwim hodnikom dolaze Beka i Dana. Zgodno mesta{ce. (Qubi je) ^ekaj! Nevaqal~e... Zlato najboqe stoji na golom telu, a golo telo na zlatu, zar ne? (Skida joj mantil, qubi je) JASMINA: ^ekaj... ^ekaj... Zar ne}e{ i ti da se istu{ira{? Sve }u za tebe da u~inim, ma~e, pa i da se istu{iram, ako treba! Dana i Beka ulaze u hodnik {to vodi izme u soba. To je vaqa ovde. Gde nam je kqu~?

172 Miladin [evarli} Zastaju pred vratima, desne sobe. Tu je... Pretura po ta{ni, tra`e}i kqu~, Beka je qubi i smeta joj. Pod uslovom da mi istrqa{ le a. JASMINA: A, to ne! Kako, ne? JASMINA: Tako. To je, vaqda, ova soba. Rekao je, prva vrata u hodniku... E, ho}e{, bogami! Yuya podigne Jasminu da je ponese prema kupatilu, ona vrisne utom Beka po{to Dana jo{ nije na{la kqu~ uhvati za kvaku i otvori vrata, ali, shvativ{i da je neko unutra, brzo ih zatvori. [ta je ovo, bogamu! ^ovek ne mo`e ni da se istu{ira na miru. A ni burbon... Hajdemo ma~e! Yuya zakqu~ava vrata i odvla~i Jasminu u kupatilu. Vrata kupatila ostaju poluotvorena, odande se ~uje vri{tawe, pquskawe vode, zatim dahtawe. Pa ovde ima nekoga! [ta si mislio, mali{a? Da samo mi to radimo? (Iskopala je kqu~ iz ta{ne) Sto {est. Ovo je sto sedam. Dana otkqu~ava vrata leve sobe i oni ulaze. Beka pali svetlost i neodlu~no se osvr}e oko sebe. Dana ga gleda. Pauza. Nevaqali de~ko... U hodniku me napada{, a sad... Razmi{qam, zna{... Nemoj da razmi{qa{. Qubi me! Ja wih ne razumem... Meni se, odjednom, sve smutilo u glavi. [ta ne razume{? Ni{ta ne razumem.

Kod zlatnog vola 173 (Miluje ga) Pa, u ~emu je, onda, problem, de~ko? Meni sve to izgleda potpuno apsurdno... (Skida mu sako) Nije va`no, takav je na{ `ivot. Navikavaj se. Ja sam toliko verovao u Evropu, u wene principe, wene institucije... Pre svega, u princip prava, pravde... A oni nas, jednim potezom pera, bri{u sa geografske karte... (Razvezuje mu kravatu) Samo se ti opusti... Mo`da smo mi mali narod... U svakom slu~aju, nesre}an. Na periferiji istorije... Jednom re~ju, na{a energija je... nekako... disperzivna, zna{? Znam, du{o! Di{i duboko... (Skida mu ko{uqu) Prokleta dinarska violencija... Burne emocije, koje brzo sagorevaju... A gde su konsekvence, gde su one? (Skida mu ko{uqu) Tu su, de~ko moj, tu su... Zna{ kako se to zove? (Skida ga) Ne znam. Ali, ti }e{ mi re}i, zar ne? To se zove... (Otkop~ava mu kai{) To se zove... Kako? To se zove tamni vilajet. Tako se zove? Beka }e, u `aru svog nadolaze}eg monologa, ili u zazoru pred Daninim navaqivawem, sko~iti, pantalone }e mu spasti, on }e ih ne prestaju}i da govori, podizati i pridr`avati. Mi lutamo u mraku, izme u svojih istro{enih mitova, {to nas, poput vampira, prizivaju iz neopojanih preda~kih grbova i Evrope, na{e neuzvra}ene qubavi, na{eg tragi~nog nesporazuma... Te velike lihvarske kompanije, te sterilne

174 Miladin [evarli} kurton-zajednice, {to nas opsewuje svojim varqivim sjajem, kao {to se opsewuju varvari, uro enici... Opsewuje da bi nam krv sisala, da bi nas pot~inila, da bi nam potro{ila na imperijalnom zajedni~kom va{aru ta{tine! Izme u ta dva vampirizma, mi lutamo na{im balkanskim vilajetom, selimo se i raseqavamo, presipamo iz {upqeg u prazno, grizemo se i koqemo kao pobesneli psi... Za{to? Koji greh mi okajavamo? Ja jesam pacifista... a mo`da se i bojim, ali, ipak, zar nismo mogli da se odupremo? Zar nismo mogli srpskom vojskom da branimo srpske zemqe? (Sedne na ivicu kreveta, sa glavom u {akama) Evropa nas je, opet, prevarila... (Sedne pored wega)? Siroti moj de~ko... (Miluje ga) Evropa nas je nahu{kala! Hrvate na Srbe, Srbe na Hrvate, Slovence na... Dobro, dobro... Samo se ti opusti... Miluje ga, qubi, on polako po~iwe da uzvra}a, ona ga obori u krevet, gasi svetlost kod uzglavqa. Iz kupatila desne sobe izlazi Yuya, samo u pantalonama, koje usput zakop~ava, Pevu{i. Sakam da fukam te... malena... Hm! Integralna li~nost... a, ovamo `iva vatra... (Gleda na sat koga nema) Izgubio sam sat, bogamu. Taj Risti} bi ve} morao biti ovde... A vreme je i da se popije. Sakam da fukam te... malena... Po~iwe da se obla~i. Iz kupatila proviri Jasmina. JASMINA: Dodaj mi prslu~e, du{o, molim te! [ta, draga? JASMINA: Prslu~e mi dodaj, molim te! Do i i uzmi ga. Bo~nim hodnikom dolazi Yoni, pevu{e}i. Mani, mani, mani... JASMINA: Dodaj mi, bezobrazni~e!

Kod zlatnog vola 175 (Nastavqaju}i sa obla~ewem) Pro{etaj se ma~e! Volim da te gledam. Yoni zagleda brojeve nad vratima. Poslani~e, gde si poslani~e moj...? Yoni ti je slatki mamac pripremio... JASMINA: Sram te bilo. Jasmina izlazi iz kupatila, pokrivaju}i grudi. Yuya joj priska~e s le a. Yoni hvata za kvaku, poku{avaju}i da otvori vrata. JASMINA: Ju, ko je sad to? Mo`da je Yoni. JASMINA: Ne otvaraj! Ili je Ba}a doneo burbon. (Qubi je) Ovde, izgleda, nema nikog... JASMINA: Ostavi me na miru! Jar~e... Yoni ot{krine vrata leve sobe. (Tiho) Gospodine poslani~e... U levoj sobi panika. Beka ska~e iz kreveta, pokrivaju}i se delom ode}e. Dana se sakriva pod pokriva~. U desnoj sobi, Jasmina se otrgla od Yuye i, sa prslu~etom, pobegla u kupatilo. (Zavr{avaju}i obla~ewe) Ne}e{ mi pobe}i, ku~ko! Beka je dotr~ao do vrata, na kojima stoji Yoni. O! To ste vi, mladi ~ove~e! Pardon! Pardon! Kakva vesela koincidencija! Ja sam vas, jama~no, prekinuo u radu. Gospodin poslanik, verovatno, nije sa vama, na istom poslu! (Prikrivaju}i golotiwu) Ne, tu je samo... To jest, ho}u re}i... Koga vi, ustvari tra`ite?

176 Miladin [evarli} Nije va`no. Samo vi nastavite sa radom. Ko bi rekao... Naoko tako smiren mladi}, kad ono... Pardon! Pardon! Prijatan rad! Yoni odlazi niz hodnik, u dubinu Beka blene za wim. U desnoj sobi, Yuya je dovr{io obla~we. Odoh ja, ma~e, da ulovim koku! JASMINA: (Proviri iz kupatila) [ta da radi{? Zlatnu koku da pojurim! (Ide ka vratima) Svog dragog finansijera. JASMINA: Ponesi, onda, i taj burbon! Jasmina nestaje u kupatilu. Yuya se hvata za kvaku. Beka koji je, najzad, do{ao sebi, zalupi vrata leve sobe i okrene kqu~. Yuya iza e u hodnik i krene napred i bo~no, ka recepciji. Do i, do i, da te tvoj Yuya malo o~erupa... (Pevu{i) Sakam da fukam te... Dana proviri ispod pokriva~a i, uveriv{i se da je u sobi samo Beka koji stoji naslowen le ima na vrata sedne u postequ i gleda ga razroga~enih o~iju. Yuya je, u me uvremenu, oti{ao hodnikom i izgubio se sa scene. Da li je to bio...? Da, to je bio... Da li je on pomiwao nekog poslanika? On je pomiwao. Do i brzo u krevet da se sakrijemo! Ali, Dano, oni }e nas... Do i, brzo! (Zgrabi ga i uvu~e u krevet) Dano, on verovatno ima pi{toq! On je zver... On }e nas... Brzo! Ovde smo najsigurniji!

Kod zlatnog vola 177 Dana im navla~i pokriva~ preko glave. Ispod pokriva~a kome{awe i stewawe. Sa desne strane, iz kupatila izlazi Jasmina, poluodevena, pevu{i, vrte}i zadwicom. JASMINA: Sakam da fukam te... Jasmina pronalazi svoju ta{nu, vadi iz we ~e{aq, i, usput se ~e{qaju}i i pevu{e}i, vra}a u kupatilo. U levoj sobi, Dana demonstrativno izlazi ispod pokriva~a, podigne se u sede}i polo`aj i, prekr{tenih ruku, besno buqi preda se. Beka se skupio pod pokriva~em i }uti, mawi od makovog zrna. Posle izvesnog vremena, Beka proviri, pogleda Danu, pa se brzo ponovo sakrije. Dana ga ignori{e. Najzad i Beka iza e ispod pokriva~a i sedne kao Dana. Ona ne obra}a na wega pa`wu. On je povremeno pogleda, prvo ispod oka, zatim upadqivo, ali bez rezultata. Izvini... ali, sve te okolnosti... Dana ne reaguje. Ti }e{ razumeti da to mo`e da deluje... da deluje... kao... kao jedan... kao jedan depresivan faktor. Dano, ti vaqda shvata{, to se ponekad de{ava... To ~oveka, naprosto, frustrira, zar ne? Ti razume{ svog Beku... Dana ustaje i po~iwe da se obla~i. Ti vaqa ne}e{... da me... da me tako surovo ostvi{... sada, kad... (I on ustaje, obigrava oko we, ona ne reaguje) I kuda }e{? Oni su tu! Dano! On sigurno ima pi{toq! Svi ti poslanici su naoru`ani... Dano, on je monstrum, ti to zna{... On }e... Oni ne zaziru ni od ~ega... Oni su potpuno beskrupulozni... To je, naprosto, samoubistvo! To je... to je... to je iracionalno... (Po~iwe da se i on, pani~no obla~i) Dano, budimo razumni... Ja sam za mir... Ja sam protiv krvoproli}a... Ja mrzim nasiqe... Ja sam anga`ovan u Centru za antiratne akcije! Sa desne strane, Jasmina je iza{la iz kupatila, potpuno obu~ena i doterana. Sedne, ustane, {eta po sobi, ~eka, dosa uje se, poku{ava, bezuspe{no da telefonira. U levoj sobi, Dana je zavr{ila s obla~ewem. Beka je napola obu~en, jo{ je u ga}ama. Iza i i vidi da li je ~isto napoqu! Ali, Dano, on }e nas... Ja sam civilizovan ~ovek... Evropejac... Ja sam za razuman kompromis...

178 Miladin [evarli} Izlazi napoqe! Beka, onako u ga}ama, a gore potpuno odeven, otvori vrata, proviri, iza e u hodnik, gleda prepla{eno levo-desno. Jasmina, kojoj je dosadilo d ~eka, otvori vrata svoje sobe, da pogleda ide li Yuya, i ugleda Beku. Ovaj se prenerazi kada je vidi i vrisne. Jasmina. ^uv{i wegov krik, Dana pritr~a vratima i brzo ih zakqu~a. Ostaje pored vrata, poku{avaju}i da shvati {ta se napoqu de{ava. Beka, prestravqen, mahinalno se hvata za kvaku hote}i da pobegne u sobu, ali dakako, ne uspeva, {to jo{ poja~ava wegovu zbuwenost. Jasmina ga gleda, onako poluodevenog, i po~iwe da se smeje. Smeje se sve glasnije i ne mo`e da se zaustavi. On pogleda u svoje noge, shvati da je u ga}ama, ponovo poku{ava da otvori vrata, drma kvaku, ali uzalud. JASMINA: Kako je to ~udno... Neobi~no... i kakva podudarnost! Jasmina... To je, prosto, jedna suluda koincidencija... JASMINA: Pri~aj mi malo o tome! Ili, mo`da, prvo ho}e{ da obu~e{ pantalone? (Smeje se) ^ekaj, sve }u ti obasniti... Ali, hteo bih, pre svega... JASMINA: Hteo bi, pre svega, da pobegne{, zar ne? Ali izgleda da si dolijao. (U panici, drma iza le a, kvaku) Ne, objasni}u ti... JASMINA: Hajde, objasni mi, molim te, ba{ me zanima! Samo, bojim se da nema{ mnogo vremena. (Osvr}e se upla{eno oko sebe) Jasmina, shvatio sam neopozivo i to ti moram... bez obzira na ovu suludu... Jasmina, shvatio sam da samo tebe volim! JASMINA: (Prsne u smeh) Ma, da li je mogu}e? Uspeo si, najzad, da to shvati{? A ja sam, vidi{, najzad shvatila {ta je pravi mu{karac. Taj mu{karac samo {to nije do{ao, a kako si ti tamo bludni~io ili poku{avao da bludni~i{ (Di`e glas da je Dana ~uje) sa wegovom zakonitom suprugom, koju ja, uzged, uop{te ne razumem, bilo bi ti boqe da se {to pre izgubi{. Hodnikom, iz dubine, `urno nailazi Yoni.

Kod zlatnog vola 179 Pardon! Pardon! A, to ste opet vi, mladi ~ove~e! Kako je `ivot pun neo~ekivanih doga aja i veselih koincidencija! Gospo ica iz Kaleni}a! (Skida {e{ir) Kakvo prijatno iznena ewe! JASMINA: I kakva podudarnost! Znao sam da ste i vi tu negde! Znao sam. Pardon! Ne `elim da smetam. Nastavite sa radom! Pardon, mladi ~ove~e, da niste mo`da, izgubili pantalone? Moje pantalone? Ne, moje pantalone su... to jest, one su... Shvatam! Pardon, ja to samo usput. (Pro e, pa se vrati) A, da niste, mo`da, videli gospodina poslanika? Nismo... to jest, kog poslanika? Na{eg poslanika, zaboga! Gos n Yuyu. JASMINA: Tu je. Si{ao je na recepciju da vas sa~eka. O! Hvala lepo! (Krene) JASMINA: I recite mu da ne zaboravi burbon! (Zastaje) Burbon? A, da! Razume se, razume se... (Odlazi, poskakuju}i veselo) Jasmina, da li je mogu}e da si se span ala sa tim... sa tim... Ja }u... Ja }u... JASMINA: Molim? [ta }e{ ti? Ja }u... ja }u... Ja }u da te odvedem odavde! JASMINA: Nemoj, molim te, da me zasmejava{! Jasmina, hajde da odemo! Hajde da sve zaboravimo! Bog nas gleda! Nama je neophodno moralno pro~i{}ewe. Moramo pobe}i iz ove jazbine, iz ovog blata, Jasmina, i po~eti novi `ivot! JASMINA: Tako, u ga}ama? U ga}ama ili bez ga}a, svejedno! Treba du{u spasavati... JASMINA: Da sam na tvom mestu, ja bih se, za sada, potrudila da spasem `ivu glavu.

180 Miladin [evarli} Bo~nim hodnikom nailze Yuya i Yoni. Budu}i da su iza ugla, jo{ uvek ne vide Jasminu i Beku. Yoni, u visoko podignutoj ruci, kao kelner, nosi, nespretno balansiraju}i, poslu`avnik sa bocom burbona i ~a{ama. Yuya dr`i svoju ~a{u u ruci, i usput, pije. Zastaju. Yuya je iskapio ~a{u i vra}a je Yoniju na poslu`avnik. Ma, kakva opozicija, Risti}u, kakva inteligencija! Znam ih ja jo{ kao Titove pionire, pa Titove omladince, pa... [to jes jes! JASMINA: Be`i! Evo ih! (Drma pani~no kvaku levih vrata) Ali... Mi moramo du{u spasavati! Yuya je nalio novu ~a{u sa poslu`avnika {to je Yoni sve vreme dr`i. Sve vam je to go marksista, moj gospodine! Dou{nici i golooto~ani! I ta vam je dobra! Hajdemo! Ja te volim! (Zgrabi je i sna`no je poqubi) JASMINA: (O{amu}ena od poqupca) Be`i, ja }u ih zadr`ati! (Kre}e, polako, sa ~a{om u ruci) Za svakoga mi imamo po jedan kov~e`i}, kad to pootvaramo, smrde}e nadaleko! Sve je pod kontrolom! Bog nas gleda! Beka be`i niz hodnik, u dubinu. Jasmina ulazi u desnu sobu. Zate`e, na brzinu pokriva~ na krevetu. Nego, da se mi pozabavimo finansijama, Risti}u. Tu je kqu~ zdravih odnosa u dru{tvu. E, ta vam je Bo`ija! Zar nije?

Kod zlatnog vola 181 Yuya i Yoni ulaze u desnu sobu. Du{o! Evo nas! JASMINA: Izvolite! Divno! Opet smo svi na okupu... Osim... Uzmite pi}e! Moja saradnica je osoba od potpunog poverewa. Mo`emo odmah pre}ii na stvar. Jasmina sipa pi}e, poku{ava da Yoniju da znak, ali ovaj to ne prime}uje. Kako vi ka`ete, gospodine poslani~e. I mladi gospodin je, nadam se, tako e, osoba... Koji mladi gospodin, Risti}u? Jasmina daje Yoniju znake iza Yuyinih le}a. Iz dubine hodnika provirue Beka, okleva, i najzad, po~iwe polako da se prikrada vratima leve sobe. Pa... On je, verovatno, prolazio... Mislim da je mladi gospodin najverovatnije, bio u prolazu... Ho}u da ka`em... [ta to poku{avate da mi ka`ete, Risti}u? Dodu{e, bio je u negli`eu, ali to je, jama~no, samo jedna vesela koincidencija... Jasmina!? JASMINA: Molim...? Beka tiho kucka na vrata leve sobe. Otvori! Dano, otvori! To sam ja, tvoj Beka... On je, dodu{e, bio u sobi prekoputa... Mislim, nije bio ovde, ali... Pauza. Yuya gleda Yonija, gleda Jasminu. (Jasmini) I ko je, dakle, to bio? JASMINA: Ma, onaj, novinar, {to te juri za intervju. Tako...? Dajte da mi obavimo posao, Risti}u!

182 Miladin [evarli} Evo, evo, gospodine poslani~e... Odmah }emo to! Vadi, u hitwi, novac, novac, mu ispada, on ga skupqa po podu. Dana je, najzad,otkqu~ala vrata i Beka je u{ao u levu sobu. Bedni~e! Sve sam ~ula! (Udara ga) Ne! Dano! Ti nisi shvatila! Ja }u ti sve objasniti... Dana juri Beku po sobi i tu~e ga. On, usput, dograbi pantalone, poku- {ava da ih obu~e, sapli}e se, pada, ona ga juri, on pobegne u kupatilo. U desnoj sobi, Yoni je, nazad, skupio novac i predao ga Yuyi. Izvolite, gospodine poslani~e! Evo, sve je tu, kako smo rekli! Nadam se da }e moja roba... Nikakvih pojedinosti, Risti}u! I vodite ra~una o potpunoj diskreciji. Ja sam vam veliki majstor diskrecije, gospodine poslani~e. Ja sam vam, naprosto... Re~ je o va{oj bezbednosti. Razumete? Razumem, razumem... Drug Galeb }e stupiti u dejstvo odmah. Daqe instrukcije o~ekujte u svom hotelu. Dovi ewa! Hvala vam! Po{tovawe! Gospo ice! Nadam se... A {to se ti~e mladog gospodina... u negli`eu... mora da se to meni samo u~inilo. Dovi ewa! Yuya izgura Yonija iz sobe i zatvori vrata. Yoni odahne, gleda vrata jedne pa druge sobe, slegne ramenima, pa krene niz hodnik, osvr}u}i se, skrene u bo~ni hodnik i nestane sa scene. Dakle? JASMINA: [ta dakle? Tako, dakle... Yuya krene ka woj, ona kora~a unazad, dok ne udari le ima u vrata. JASMINA: Ti ne misli{, vaqda?

Kod zlatnog vola 183 Vi }ete mene da {pijunirate, je li? Novinar u susednoj sobi, je li? I to u negli`eu! [tampu da mi natovarite! Da nisu i kamere tu negde? Nezavisna televizija! Zavera! Yuya jurne na vrata, Jasmina poku{ava da ga zadr`i. JASMINA: ^ekaj! To je bila samo jedna sme{na koincidencija... Mali ste vi za mene! Yuya odgurne Jasminu i izleti u hodnik. Poku{ava da otvori vrata leve sobe. Lupa pesnicom u vrata, Dana i Beka vire iz kupatila. Jasmina sti`e Yuyu i poku{ava da ga spre~i. JASMINA: Nemoj! Stani! Objasni}u ti! Yuya udarcem noge razvali vrata i upadne u levu sobu. Konsternacija. Velika pauza. [ta ti radi{ ovde, Danice? Isto {to i ti? Dana, energi~nim koracima, krene ka vratima, Yuya joj prepre~i put. Tu~e je, Beka pritr~i. Skloni se! Me u nama je svr{eno! Ubi}u te, ku~ko! Mar{ ku}i! Ne! Gospodine poslani~e! Vra}am vam va{u suprugu potpuno neo{te}enu... a, ustvari, volim drugu... Yuya hvata levom rukom Beku za kragnu i gura ga prema zidu. JASMINA: (Ska~e na Yuyu, vri{ti) Pusti ga zlikov~e! Yuya, ne ispu{taju}i Beku, gurne sna`no Jasminu, ona padne na pod. (Beki) Pacifisto! Slobodni mislio~e! To je za vas sloboda, je li? (Pribio ga je uza zid; dr`i ga levom rukom, a desnom ga {amara, propra}aju}i svaki {amar replikom) Na front! U Krajinu! Barawu! Zapadni Srem! Dubrovnik! Vukovar! MRAK

184 Miladin [evarli} III ^IN Dnevna soba u stanu poslanika Stoki}a. Jutro. Dana, u doma}oj haqini, le`i na trosedu sa oblogom preko lica. Yuya ulazi iz kuhiwe. U ruci nosi tawir sa nabacanom hranom, `va}e, skoro potpuno odeven za izlazak. Jede, govori i dovr{ava obla~ewe. ]uti{, nevernice!... I boqe ti je da }uti{... Prohtelo ti se malo... Pa, gde na e onog {owu? [to nisi na{la pravog mu{karca. Recimo, ovakvog kao ja... To bih jo{ mogao i da razumem... Ja sam ~ovek u osnovi tolerantan" iako sam preke naravi... ^iwenica je da ne umem da skuvam jaja... (@va}e) Slu{aj, nisam, te, vaqa, toliko jako udario? Ja imam te{ku ruku, to je ~iwenica... Ja pesnicom mogu ve}e `ivin~e da ubijem, na mestu. A, bogami, i ~oveka, ako treba... Da sam te udario punom snagom, ne bi se ti meni sada tu prenemagala... Ja sam ~ovek human, umem da se kontroli{em. Sem toga, mi sutra imamo prijem. Dolazi general Mulajusuf Pan~atantra, komandant stranih trupa, koje treba da nas za{tite od hrvtskog divqawa... Tu mi je pozivnica... (Pretura po yepovima) Ne znam gde sam je stavio... Izri~ito je nagla{eno sa suprugom. Morao sam o tome da vodim ra~una. [to se mene ti~e, slobodno mo`e{ da vodi{ svoju {valerku! Ne mogu! Izri~ito pi{e sa suprugom. Moramo, vaqda, red da po{tujemo! Sem toga, pokazalo se da je nepouzdana. Ne znam ja vi{e za koga ona radi... Zaboravi to, kao {to sam ja zaboravio. Rekli smo: {to je bilo bilo je!... @urim! (Gleda na sat kojeg nema) Izgubio sam sat... Moram u Skup{tinu... Ja nemam vremena da se toliko bavim svojim privatnim problemima... (Pquje) Ova kobasica se usmrdela! Kasnim! Kasnim! Yuya je u hitwi, iza{ao. Dana skida oblogu, ustaje, hoda po sobi kao osoba koja donosi presudnu odluku. Odlu~iv{i se, ona vadi iz ormana kofere i po~ne da baca u wih svoje stari; vadi i baca na pod, ponovo pakuje. Povremeno prekida pakovawe i poku{ava da telefonira. Najzad dobije broj koji je tra`ila.

Kod zlatnog vola 185 (Telefonira) Halo, Moskva?... Hotel, da Va{eg gosta... Gospodin Yon Risti}, dvesta dvanaest, da... Sa~eka}u, hvala! (Dok ~eka, dr`e}i slu{alicu, drugom rukom prebira po koferu) Halo, ja sam... Jesi li ti, Yoni?... Dana, zaboga!... A koga si ti o~ekivao? Ne {alim se, stvar je ozbiqna. Donela sam odluku... Do i odmah... Ne, on je u skup{tini... Objasni}u ti... Ja te molim da do e{ odmah... Desilo se... Sve se desilo... ^ega se pla{i{? ^ekam te po`uri, po`uri, molim te! Dana spusti slu{alicu, sedi, gleda preda se, po~iwe da pla~e, zatim, naglim pokretom, obri{e suze i nastavi da se pakuje. Zvono na ulaznim vratima. Dana ispusti stvari, koje je dr`ala u rukama, brzo se zakop~ava, dovodi u red. Kako je samo stigao tako brzo! To je pravi mu{karac! Moj mu{karac... (Otvori vrata predsobqa) U i, otkqu~ano je! Popravqa fizuru. Ulazi Beka. U kompletnoj maskirnoj uniformi) Ti! Nisi me o~ekivala? Tebe, zaista, nisam o~ekivala. Gledaju}i ga onako uniformisanog, Dana, i protiv voqe, po~iwe da se smeje, mada joj, jo{ uvek, pomalo teku suze, koje bri{e, smeju}i se. Stvar je krajwe ozbiqna. Na {ta li~i{... Dvesta godina srpske istorije, dvesta godine politi~kih i vojnih napora, {to su nas ko{tale polovine najboqe populacije, izbrisano je jednim potezom pera evropskih imperijalnih kurton-politi~ara! Oni prave novi svetski poredak po svojoj meri, a za nas to je prokrustova posteqa, u kojoj }emo ostati bez nogu! Dano, ja idem na front! Siroti de~ko... Tebe }e tamo ubiti. Otaybina tra`i `rtve! Ima{ li jo{ one rakije iz Hilandara, od dvesta godina, da nazdravimo, da osvetimo ovaj trenutak, tako re}i, da se pri~estimo... Ti putuje{? Ne}u ja dugo. Do{ao sam da se oprostim.