Vladimir \uri} \ura BAN STRAH Pomalo je takijeh junaka ka {to bje{e Strahiwi}u Bane Narodna pesma

110 Vladimir \uri} \ura VLADIMIR \URI] \URA. Ro en 1960. u Beogradu. Otac Ostoja, nau~ni saradnik, majka Du{anka, prevodilac. Apsolvirao Op{tu kwièvnost na Filolo{kom fakultetu i diplomirao Dramaturgiju na FDU. Magistarske studije Teatrologije poha ao na beogradskom FDU. Istraìvao medije kao po~asni gost na SSEES u Londonu. Bavi se pisawem poezije, pri~a i romana, a profesionalno pi{e scenarije i drame. Drame su mu igrane i kod nas na primer (Ban Strah, Yet set, Grobqe Ma~aka, Beogradske pri~e, Alisa u zemqi ~uda) i u inostranstvu (Games People play) Import Theatre Company, Edinburg 1993. Drào predavawa na SSEES London Univesity studentima slavistike i radio radio eseje za BBC World Service. Kao radio drame izvedene su mu Yet set i Balada o unutra{wem moru. Bavi se esejima i teorijskim radovima koje objavquje u periodici, i u kwizi Mitologije Tehnosveta. Komponuje i peva, nekada davno u grupi Heroji, a sada u grupi \ura i Mornari". Za uspelije kwièvne radove smatra svoj roman prvenac (Hvalisavi roman & Super), roman London i zbirku kratkih pri~a (\urine sme{ne pri~e). Pri~e su mu objavqene u nekoliko antologija kratkih pri~a. Priredio kiberpank antologiju Gurui digitalne pustare sa Dejanom D. Markovi}em. Objavio preko stotinak pri~a u kwièvnoj periodici i magazinima. U ~asopisima Scena i Teatron objavio drame Grad, englesku verziju The City, i dramu In/out. U Antologiji srpske drame objavqene su mu drame Grobqe ma~aka, Kao bo- ànstvena komunisti~ka komedija i Koju igru igra{. ^lan je predsedni{tva Urduèwa dramskih pisaca Srbije od 1988. godine. U istom udruèwu ima status slobodnog umetnika. Oèwen je ènom Gordanom i ima sina Janka, to je wegova porodica koju mnogo voli.

Ban Strah 111 Vladimir \URI] \URA BAN STRAH LICA: BAN STRAH STARI VUK ZELENI VUKOVI] RI\I VUKOVI] ôvek u crnom ko`nom odelu sa preba~enim crvenim pon~om. Wegov ma~ za pojasom i wegov pi{toq vezan ispod kolena dovoqno govore da se sa takvim ~ovekom ne sme {aliti. On je jedan od onih qudi koji dolaze iz rata kao pobednici, bez oìqaka, bez rana, on je jedan od onih qudi ~iji pokreti i lice govore sve, lutalica kome je vreme zaboravilo dom, èqan odmora i qubavi koje mu sudbina nikada ne}e pokloniti. Mnogo, mnogo godina je pro{lo od kada nije video svoju ènu, sada poku{a}e da je prona e u svetu koji vi{e niko ne moè re}i da poznaje. Patrijarh loze Vukovi}a, stari lisac i ra~unyija, ~ovek bez principa koji je u stawu da proda svet da bi sa~uvao svoju glavu. Fanatik kompjutera. Kockar. CRVENI. VUKOVI] Stru~wak za radiokomunikacije. BELI VUKOVI] VUKOVI] PLAVI VUKOVI] Albin. Plave boje. Znalac informacija. Plejboj.

112 Vladimir \uri} \ura @UTI VUKOVI] SME\I VUKOVI] MALI VUKOVI] KOMESAR STARAC DR IVAN MARTIN @AK LUDAK IRIS SEMELA Stru~wak za drogu i ludilo. Voli satove. Najmla i od svih sinova Starog Vuka. Klinac talentovan za u~ewe. Jedoga dana bi}e heroj. ôvek u crnom sa crnom du{om, u~enik zla i komesar crne lige. ôvek neograni~ene mo}i nad drugim qudima. @eqan da stvori mozaik brojeva od svih qudi i da ih uni{ti svojom matematikom zla. Jedan od nepoznatih igra~a ~ija je sva mudrost u igri. Jedan od onih koji se nikada do kraja ne shvataju, jer izmi~u zakonima samim svojim postojawem. Tragi~ni junak sveta u raspadu, ~lan komune sawara. Ozra~en je jo{ pre velikog rata. Medij sawar. Ulovqen u nepoznatom svetu vizija. Ukqe{ten u sopstvenu nemo} preko droge kristala. Simpati~na renesansna luda koja vi{e ni kraqevima nije dovoqno luda. Srca preme{tenog u niske frekvencije jednog super stereo kasetofona. Kraqica Kristala. Nezakonita vlasnica Banove qubavi pre rata. Gatara crne kose i dugih vitkih nogu. Suze Erosove. @ena koja traì izazov da bi bila slobodna. Banova zakonita èna. @ena koja za oca ima Starog Vuka i mnoge wegove osobine. Ona zna dovoqno da niko ne bi smeo da pomisli da je ona naivna i glupa, a opet ona se tako postavqa. Jedna od onih opasnih èna koje od qubavi traè mo} i koje dobro znaju od kakvog mu- {karca da je traè. Zbog we se u ostalom i odvija drama. I mnogi drugi, vojnici, qubavnici, kurve, sawari, stranci i nevidqivi izaslanici nepoznatih dimenzija.

Ban Strah 113 *** Mrak. Glas iz off-a Posle velikog rata zemqa je pretvorena u pustaru prepunu olupina i razru{enih ostataka nekada{weg sveta. Sna`na atomska radijacija i neo~ekivani tektonski poreme}aji promenili su nekada{wi oblik zemqe. Zone radijacije ili zone smrti nepravilno raspore ene po zemaqskoj povr{ini skrivale su u sebi grupe qudi osu ene na sigurnu smrt raspadawem osnovnih tkiva. Kompjuterska era u kojoj je ~ovek bio gotovo pot~iwen dominaciji ma{ina na solarnu i atomsku energiju predskazala je svoju surovu budu}nost bezbrojnim matemati~kim prora- ~unima. Ma{ine su sve izra~unale i predvidele atomski rat. Posle rata preìveli qudi snalazili su se na razne na~ine. Nijedan ~ovek vi{e ni trenutka nije bio siguran da }e ne}e umreti ve} u slede}em trenutku i stoga je pogled svakog ~oveka bio uperen u wega samog. A u takvom svetu qubav je bila skoro zaboravqena. I SLIKA Pred bodqikavom ìcom, ispred koje je znak opasnosti i zabrane prolaska u sjaju logorske vatre sedi Ban Strah zadubqen u fotografiju. Oslowen je na svoj ogromni stilizovani topuz. Spazi video kameru ~uvara granice. Ustaje i zuri u wu. Rasvetqava se drugi prostor u dubini scene. Dva-tri monitora sa likom Ban Straha. Vojnik u sjajnoj ode}i Crne Lige, buqi u ekran, te{ko ustaje, razgibava se i krutim, automatiziranim koracima odlazi u dno scene. Pritiska neke komande i na zadwem zidu se osvetli kvadrat providne folije iza koga je kao odelo na ve{alici u ormanu oka~en ~ovek. ûje se glas vojnika: Neidentifikovani objekat na severnoj granici. Prona}i i eliminisati. Sajle otpuste Likvidatora; mrak na zadwi prostor. Ban Strah opet pred vatrom. Iza le a mu se {uwa Likvidator. Bez napad i muwevita, smrtonosna odbrana. Ban Strah razgleda napada~a i uz skroman obred ga odloì pored ìce. Odlazi. Osvetqava se prostor u sredi{tu Crne Lige. Pre a{wi vojnik i oficir posmatraju na monitorima ubijenog Likvidatora. Postupak kao i malopre, s tim {to sad kre}e tro~lana patrola. Zatamwewe. Osvetli se predwi prostor na putu vre}a za spavawe i pored we topuz. Patrola masakrira vre}u i zadovoqno odlazi. Iz mraka izroni Ban Strah i zarobi zadweg iz patrole. Ostali odlaze ne prime}uju}i.

114 Vladimir \uri} \ura Ko si ti? [ta èli{ od mene? VOJNIK: Prona}i i eliminisati. Za{to me napadate? VOJNIK: Prona}i i eliminisati. Ko te {aqe? VOJNIK: Prona}i i eliminisati. Ban Strah ga zgrabi za grudi i otkrije programator pocepav{i mu ode}u. Ne smeje se. Pristika dugmad. Vojnik mewa stav. Zovem se Ban Strah. Nisam do{ao kao neprijateq: Prenesi. Vojnik ponavqa re~enicu i odlazi uko~enim korakom. Ban Strah ide za wim. Odlaze. Osvetqava se scena u sredi{tu Crne Lige. Na monitorima lik Ban Straha. ûje se wegova poruka. Nekoliko vojnika Crne Lige. Ispred ekrana sedi Semela i zadubqeno zuri. Ulazi ogromni Crni Komesar. Vojnici padaju ni~ice. Semela se ne osvr}e. Semela (Pauza) Semela. (Pauza) Glasni smeh Crnog Komesara. Na wegov znak se spu{ta velika mapa na kojoj crvena ta~ka predstavqa kretawe Ban Straha. Ti{ina. Slu{aj me sada kraqice. Ona se lagano trgne, ali i daqe gleda i slu{a Ban Straha na ekranu. VOJNIK: Objekat pred zonom radijacije. Budale. Ti{ina. Govori vam va{ jedini, va{ qubqeni, najja~i, najboqi. Govori vam mo}ni glas Crne Lige, mo- }ni glas Crnog Komesara. Slu{ajte qudi. ûj Semela. Sklop mog mi{qewa je elektronizovana Crna Mo}. Mo} Novog. Svi qudi Crne Lige mora}e da misle tako. Pa i on. Mo} matematike novog mozga, ima}e svi novi qudi. Semela, tvoj mali mozak odbija to da shvati. Postoja}e samo impulsi beskona~nih sistema u beskona~nim dimenzijama svesti. Misli}emo kao kompjuteri brzo i precizno. Gre{aka ne}e biti. A on je u tom sistemu gre{ka. (Pokazuje na ekran sa slikom Ban Straha)

Ban Strah 115 SEMELA: Gledaj jo{ malo tog ~oveka. I vide}e{ kako se gre{ke ispravqaju. Apokalipsa je pro{la. Nema vi{e qudi koji su isti kao qudi ranije, kada su svi mislili, kada su svi bili slobodni. Ne, toga nema. On }e biti mali x, me u ostalim malim u. A ja, JA Semela, }u biti veliki matemati~ar novog ~oveka, kompjuter koji }e od svih vas stvoriti svet beskona~nih kombinacija. Tako }u pobediti vreme, izra~una}u sa vama u glavi novo beskona~no vreme i zameniti staro. @ive}u tako u svim svetovima, kao gospodar svih dimenzija i pro{lih i budu}ih, kao Mo} Crnog. Shvata{ li to? Shvata{ li koliko sam ja iznad wega? Ne razumem, Komesare. Razume}e{. Neka igra po~ne. Uvedite stranca u zonu. Probudite saware. Dovedite Iris. Semela qutito ustaje i kre}e. Stani `eno. Na scenu ulazi Iris, kraqica kristala. Klawa se Komesaru. Mrko se gleda sa Semelom. Gromoglasni smeh Crnog Komesara. Kraj prve slike.

116 Vladimir \uri} \ura I SCENA Iz blage kosine puta vire samo glave i ruke plemena Sawara. Atmosfera jarkog sun~anog dana. Sawari prave ne{to nalik na muziku svojim uznemirenim {apatima. Nad wima dominira figura Dr. Vana, kome je samo jedna noga uhva}ena kosinom. Pojavquje se vojnik Crne Lige koji sobom nosi aluminijumski kofer koji daje Dr. Vanu. Ovaj ga otvara i vadi iz wega pi{toq-injekciju kojom sebi ubrizgava dozu kristala. Noga mu se osloba a iz asflata. Injektira i ostale ~lanove komune. Ovi polako izrawaju iz svoje klopke otprilike do pojasa. Dr. Van postavqa ispred wih neke ~udne naprave koje oni po~iwu da pokre}u, {to stvara neku ~udnu muziku. Vojnik Lige slu{a. DR. VAN: Kraqica se danas ne ose}a dobro i ne}e voditi ritual. Rekla je meni da je zamenim, Martine. MARTIN: (Iz grupe) Da, doktore Van. DR. VAN: Danas je {esti dan u redu kristala. Ti si na redu da ispri~a{ svoje vizije. Svi ostali postupaju po pravilima Kraqice. Ukqu~ujte se u viziju. Idem. MARTIN: (U jednoli~nom ritmu) Crni Komesar. Mo} Crnog. Kristal je crn. Ponavqa nekoliko puta. Ostali ga jednoli~no prate; Iznenada Martin po~ne da vri{ti. MARTIN: Aaaaa, evo ga. Evo ga. Ose}am wegovo prisustvo. On je do{ao. Ose}am da me zove. Nikad se do sada nije pojavio u ovom obli~ju. Zove me. Zove me. Upravo me hvata za kosu. Martin se izvla~i kao da ga neko drì za kosu. Sporo. MARTIN: Nalazim se u dnu crne {koqke. On me je ostavi osamog. Ima prozirne o~i. Ostavio me je ovde u dnu crne {koqke. Rekao je da krenem ka otvoru radijacije. Ova {koqka ovde je hladna. Hladno mi je u woj. Ali ja mogu da vidim izlaz. Svetlo se porbija kroz izrezane trake od li{}a. Martin pantomimom do~arava atmosferu vizija. Kao da se kre}e kroz ne{to mekano. Ban Strah mirno stoji i gleda. Qudi u bazenu uzdi{u i daqe se kre}u vrlo sporo u crvenom svetlu. MARTIN: Moram da idem ka svetlu. Ooo. Sa leve strane vidim otvor spektra. To je samo odsjaj. Pojavquje se neko tamo. On ide ka meni. Nosi spektar u zubima, kaè mi da dolazi iz daleka. Ose}am na vrhovima prstiju. Kristal je sna`no delovao. On ima kosu od te~ne vatre. I ja ~ujem muziku. Ja ne mogu daleko odavde. Ja sam ovde da sluìm Kraqici.

Ban Strah 117 DR. VAN: MARTIN: Smiri se Martine. Prestani. Prestani. Pita me da li se bojim. Smeje se. Gura me ka svetlu. Ose}am talase u prstima. Dodirujem trake od li{}a. Prolazim. Aaaaa... Martin vri{ti. U dnu scene pojavquje se Ban Strah kao dozvan ovom vizijom. Niko ga ne prime}uje. Dr. Van se zbuweno vrti. Vojnik posipa Martina iz aparata za ga{ewe poàra. Jak zvuk usisavawa. Martin po~iwe da propada. DR. VAN: Ne, Martine. Prekini. Vra}aj se. Ban Strah potr~i ka Martinu. Uhvati ga za struk. Povla~i ga navi{e. Polako ga izvla~i. Zvuk usisavawa je sve ja~i. Ban Strah izvu~e Martina. Vojnik Crne Lige beì. Zvuk usisavawa prestane. Od naglog trzaja Ban Strah i Martin odlete unazad i padnu. DR. VAN: Ko je to? Martin leì onesve{}en. Ban Strah ga {amara. Pritiska mu stomak. Martin uzdahne. Dr. Van se pribliì Banu. DR. VAN: Ko si ti? Za{to si u{ao u na{u zonu? Mi smo ozra~eni. Zar èli{ da umre{ kao {to }emo svi mi ovde umreti laganim raspadawem tkiva? Zar èli{ takvu smrt? Zato beì odavde, stran~e. Ban Strah se okrene i pogleda Dr. Vana. Da li sam u{ao u zonu radijacije? DR. VAN: U{ao si tamo gde nisi smeo. Ti nisi ozra~en. Siguran si? DR. VAN: Siguran sam. Ja sam doktor Van. Radio sam u ekipi koja se bavila radioaktivnim elementima skoro ~itav ìvot. Pred sam rat bio sam ozra~en. Video sam mnoge qude koji su bili ìvi mrtvaci. Crvena liga me je uzela za stru- ~waka. Radio sam dve godine u stacionaru Crvene lige. Proces raspadawa me je zahvatio svom èstinom. Unutra- {wi organi mi vi{e ne funkcioni{u. Poslat sam ovde u zonu radijacije u Kraqi~in geto. Kraqica je otkrila ne{to fantasti~no, drogu koja maksimalno usporava proces raspadawa. Ona nas drì u ìvotu. Ako ne èli{ da bude{ kao mi stran~e, idi, idi, daqe od zone. Ja moram da pro em kroz zonu. Ti, doktore, mora{ da mi pokaè{ put. DR. VAN: Ali ko si ti?

118 Vladimir \uri} \ura DR. VAN: DR. VAN: Stiè Iris. KRAQICA: Zovu me Ban Strah. Ban Strah. To mi je poznato. Pa da. Ban Strah. Specijalne jedinice Crvene lige. Bane drago mi je da te vidim ìvog. Ve} sam strahovao da vi{e niko od vas nije ìv. Doktore Vane dolazim ovamo sa ciqem da pro em kroz zonu. Ti mora{ da mi pomogne{. Ja ti ne mogu pomo}i. Ali mo`da moè kraqica. Gde je ona. Po i sa mnom. Ban Strah krene za wom. Ona u e u {ator. Ban za wom. Krila {atora ogledala se razmaknu. Krila zaklone qude u pozadini. Kraqica ispruì ruku ka Banu. KRAQICA: Pri i mi. Ona rukom dohvati dva rajsfe{lusa na ramenima. Povu~e ih i haqina sklizne sa we. Naga kraqica krene ka Banu. Ban mirno stoji. KRAQICA: KRAQICA: IRIS: IRIS: IRIS: Uzmi svetlo Kristala. Znam ko si ti. Kristal te je doveo meni. Budi moj ove no}i. Znala sam da }e{ do}i. Kristal mi je sve rekao. Morao si da do e{, jer ve} sam te predugo ~ekala. Ja tebe ne znam. Zna{ me Bane. Zna{ me vrlo dobro. Kada si oti{ao i oènio Semelu. Zna{ ti vrlo dobro. (Pauza) Iris? Da, Bane, Iris, tvoja jedina Iris. To je bilo stra{no davno. Ne èlim da se se}am. Tada si jo{ bio mlad. Bio si naivan Bane. Bio si ~ovek. Oti{ao si na dvor Starog Vuka i tamo si se zaqubio u wu. Mene si zaboravio. Mislio sam da si mrtva. Spasila sam ti ìvot. Tvoja igra te umalo nije uni{tila. Strah je krenuo iz tebe. Volela sam te i spasila te. Sakupila sam tvoje razbijene delove i sastavila te. Starac je rekao da si se provukao kroz iglene u{i. I on je tada nestao. Ti si ubrzo oti{ao i zaboravio si me.

Ban Strah 119 O kakvom starcu govori{. Ne se}am se da je tamo bilo ikoga osim tebe. IRIS: Starac je ìveo sam negde gore u planinama. Do{ao je kod mene kada si se ti pojavio. Ni ja ga nisam poznavala. Dve no}i je bdeo iznad tebe. Ne{to je bajao. Hranio te je travama. Ti si bio na ivici smrti. Se}a{ se? Ni~eg se ne se}am. Jesi li videla tog starca kasnije? IRIS: Ne, nikada vi{e. Starac je rekao da se manem posla u organizaciji. Ja mu nisam rekla da se odatle poznajemo. Ali ja sam posle nastavila sa poslom. Organizacija je bila otkrila sovjetsku {ifru. Znala sam za po~etak rata i htela sam da ti javim. Semela me je primila. Bila sam joj sumwiva i zato ti je verovatno rekla da sam mrtva. Ti si joj pri~ala da sam ja u organizaciji? IRIS: Nisam. Samo sam joj ostavila mikrofilm. Na wemu je bio plan za neutralizaciju sovjetske {ifre. Ti si nam potreban. Wihov kompjuterski program moga je da uni{ti samo elektronski genije kao {to si bio ti. Dobro, dosta sada. Reci mi kako da je na em? IRIS: Zona je opsana. @iva je i zna da skrene misli tako da te odvede u sigurnu smrt. Sve u woj je nepoznato. Jedini na~in da se pro e je taj da u e{ u poqe sila. To je srce zone. Ili }e{ se raspasti ili }e{ pro}i. To niko ne zna. Zna samo kristal. Ne èlim pomo} kristala. On ti pomogne i odmogne, kao tebi. Bez wega si nemo}na. IRIS: Svi ovde smo nemo}ni bez wega. Ne svi. IRIS: Kristal je od nas napravio saware. Zaustavio je proces raspadawa. Svi ovde smo uz wegovu pomo} kontrolisali vizije. Bili smo sre}ni. Zona je pretvorena u komunu sawara. Oni mi veruju, a ja verujem kristalu. Idemo. IRIS: Ne. Ide{ sam. Bane... Iris mu pri e. Idemo, kaèm. (Uperi pi{toq u kristal)

120 Vladimir \uri} \ura IRIS: Bane. Idemo. Za~uje se zvuk usisavawa. Ban je pogleda. Ona ga uhvati oko struka. IRIS: Evo po~iwe. Uskoro }u se raspasti. Poqubi me jo{ jednom dok sam ovako lepa. Poqubi me pre nego {to ode{. Nekad si me voleo Bane. Poqubi me kao nekad. Ban Strah se nagne i poqubi Iris. Zvuk usisavawa je sve ja~i. Iris iz haqine izvla~i no`. Polako ga pribli`avan Banovom vratu. Ban to primeti u ogledalu. Ugrize Iris za usnu. Ona vrisne. Ban Strah je uhvati za ruku i odgurne je. Ona padne. On je gleda. IRIS: Bane Ban se okrene. Izlazi. IRIS: Uvek sam te volela. Ban Strah iza e iz {atora ogledala. Zvuk usisavawa je dominantan. Dr. Van ispred {atora ogledala sa~eka Bana sa uperenim pi{toqem injekcijom. Velika krila {atora ogledala se sklope. Ban se izmakao u stranu i izbegne hitac droge kristala. Uhvati Dr. Vana za ruku. Iskrivi je tako da Dr. Van sam sebi ubrizga dozu. Dr. Van padne. Ban ide ka {ipkama. Ban Strah puca u kristal. *** Ban Strah omamqen dozom kristala luduje po praznom poqu na kome su do malopre `iveli posa eni sawari. U dubini scene se pali komandni prostor Crne Lige: Semela pred ekrtanom na kome je Ban Strah. Komesar {etka nervozno. Zastane. Ta~ka dva. Dovedite @aka Ludaka. (Semeli) To je samo prvi korak. Na scenu ulazi @ak Ludak moderna varijanta dvorske lude. Klawa se pred Komesarem. Nare ujem odve{}e{ ga starom Vuku. On zna kako daqe. @ak Ludak se klawa i brzo odlazi.

Ban Strah 121 Semela se okre}e i zuri u Crnog Komesara. Zadwi prostor se gasi. Ban Strah sam na sceni. Nekontrolisan i divaq. Na scenu doleti zapaqena strela. ûje se zvuk Indijanaca. Ban Strah se smeje. Proba da se savlada. Ulazi @ak Ludak. Klawa se Banu. Prisisne jedno dugme na kasetofonu. KRE[TAV GLAS: @AK LUDAK: @AK LUDAK: @AK LUDAK: @AK LUDAK: @AK LUDAK: Obojica odlaze sa scene. Ja sa @ak Ludak. Rodio sam se lud i ostao lud. I kada sam odrastao ostao sam lud. âk i kad su mi govorili ti si lud, ja sam znao da sam lud. Mo`da sam ja sigurno lud. Dozvolite da se predstavim, moje se ime lako pamti, ono je negde u svima vama, dozvolite da imam tu ~ast, drago mi je @ak Ludak. Lud sam od qubavi za vama. Bi}e mi ~ast da sedne{ sa mnom. Bi}e mi ~ast da sednem sa vama. (Okrene se kao da }e da ode) Gde }e{ luda~e? (Zaleti se i zagrli Bana. Ovaj se smeje. Ludak ukqu~i kasetofon) Mmmm. Tu ne{to smrdi. Izgleda da sam se usro. Ha, ha. Od straha. Od takva junaka. Ti me zna{? Dom svoj traì{. Da. Ludi vodi~ domu tvome. Ludak ludog vodi. To sam ja. Zna{ li {ta govori{? Ludi nikad ne znaju. Sledi me o veliki Bane.

122 Vladimir \uri} \ura II SLIKA Napu{teni aerodrom PRVO- SVE[TENIK: O, svemogu}i Boè Ti koji stvara{ svetlo po voqi svojoj Ti koji pretvara{ no} i dan po voqi svojoj Ti koji stvara{ sinove tvoje po voqi svojoj Ti koji nas vernike izabra po voqi svojoj Ti primi ovu skromnu `rtvu O, svemogu}i Boè Ti daj nam danas mo} da doìvimo sutra Neka bude po voqi tvojoj ova skromna `rtva Sve{tenik pri e devojci na `rtveniku. Jednom rukom dohvati kraj devoj~ine haqine. Gleda je u o~i. PRVO- SVE[TENIK: Neka se po telu device ispi{e ime Boìje. Yelat odeven kao sredwovekovni mu~iteq sa kukuqicom na glavi probija se kroz masu sveta. U rukama drì zlatni posluàvnik na kome je pribor za tetovirawe. Pri e devojci koja i daqe vri{ti. Prvosve- {tenik dohvati obema rukama krst i klekne. Podigne krst prema nebu. Narod i Vukovi}i svi do jednog kleknu. Yelat spusti posluàvnik na zemqu. Dohvati jedno duga~ko pero i umo~i ga u crno mastilo. Sa wim u ruci prilazi devojci. DEVOJKA: Ne}u, ne}u. Yelat je rukom grubo uhvati za kosu. Privu~e je sebi. On joj pi{e po ~elu. Iz polumraka, kroz pognutu masu sveta, prolazi Ban Strah. Qudi se sklawaju pred wegovom pojavom. On pri e `rtveniku. Od komentara znatièqnih pojedinaca postepeno se stvara àmor. Ban Strah dohvati yelata za rame. Okrene ga i nokautira. Yelat uz tresak quqne na zemqu. Dva Vukovi}a, Beli i Ri i, sko~e na noge i izvuku pi{toqe. Potr~e Ban Strahu. On ih mirno do~eka. STARI VUK: Ko si ti stran~e? [ta ~ini{ luda~e? @eli{ da umre{? @eli{ li ti? Prvosve{tenik im pri e. Stane ispred Ban Straha.

Ban Strah 123 PRVO- SVE[TENIK: O Boè spasi ovog bogohulnika koji se usu uje da prekine obred. Nepoznati stran~e pokloni se do zemqe i moli Boga tvorca na{ega da ti oprosti, jer }e te sprìti vatra wegova, kao {to je vatrenim ogwem sprìla lice ove zemqe. Na kolena stran~e. STARI VUK: Na kolena. Ban Strah posmatra Prvosve{tenika. Do{ao sam ovamo kao prijateq. Izgleda da nisam u pravu. Ako budem morao da budem neprijateq mesto mojih re~i govori}e oruìje. PRVO- SVE[TENIK: Klekni neverni~e. Stari Vu~e, glavo naroda, zar dopu- {ta{ neznancu da mu~i tvoje sinove. Zaustavi ga silom. Nije za wega boìja milost. STARI VUK: Poznat si mi stran~e. Lice ti je grubo kao da si ga umivao vatrom. Ruke su ti ~vrste kao da su od gvo` a. Bio bi greh ubiti takvoga junaka. Zato, pokloni se stran~e. Pokloni se na{em Bogu. Pokloni se i idi. Kakvom Bogu? Kakve su to gluposti? STARI VUK: Stran~e ne {ali se glavom. Klekni i idi. Prvo oslobodite ovu ènu. STARI VUK: To ne dolazi u obzir. Ona mora biti tetovirana boìjim imenom. Prvosve{tenik je rekao da je ~uo glas boìji posle stra{nog suda. Bog je rekao: vi koji ste preìveli, vi ste du`ni da mi pruìte `rtve. Svake godine odaberite devicu ~iste koè i ispi{ite je mojim imenom. Deset godina tako ~inite i va{e bi}e carstvo nebesko. Je l tako prvosve{teni~e? PRVO- SVE[TENIK: Tako je stari Vu~e. Wegova svetlost me je probudila iz sna. Iz uga{ene pe}i najednom pokuqa neki dim ùte boje i obuzme me celoga. I ja imadoh viziju velike bele poqane. Sa neba je dopirao boìji glas, a nebo je bilo puno sitnih varnica. I glas boìji ispisivao se crnim katranom po nebu. A iza neba video se ogromni obris usana. I re~e Bog: qubi moje usne i veruj mi. STARI VUK: ûje{ li to stran~e?

124 Vladimir \uri} \ura STARI VUK: ûjem. Pokloni se Bogu. Dobro, kako ho}e{. Milom ili silom. Mislio sam da si pametniji. (Pqesne rukama) Pozovite Grubora. U narodu ponovo kome{awe i àmor. Mali Vukovi} otr~i u zgradu. Ban Strah name{ta ko`ne nadlaktice. Okrene se i pri e `rtveniku. Izvu~e ma~. Devojka ga posmatra. On reskim pokretom ma~e prekine lance. Vrati ma~ u korice. Devojka klekne pred Banove noge. Rukama mu obuhvati butine. DEVOJKA: Hvala ti. Ban Strah je odgurne od sebe. Iz kapije zgrade aerodroma istr~ava Mali Vukovi}. MALI VUKOVI]: Evo ga. O~e, o~e. Ide Grubor. On otr~i do oca. Stane uz wega. Iz zgrade izlazi ogroman ~ovek }elave glave. Na sebi ima guw sa mno{tvom sitnih sijalica koje se pale i gase. U rukama drì board-game i igra se. Pogleda u pravcu okupqenog sveta i luda~ki krikne. U gomili sveta muk. STARI VUK: Grubore ima posla za tebe. Prestani da igra{ elektronskog likvidatora i na posao. Grubor pri e Starom Vuku. Stari Vuk pogleda Bana. GRUBOR: Koga gospodaru? STARI VUK: Ovaj stranac ne slu{a zakone. Nateraj ga da klekne. Grubor pogleda Bana. Zareì. Po e ka wemu. GRUBOR: Ubi}u ga. Grubor nasrne na Bana. Ban ga udari pesnicom u lice. Grubor se nasmeje. Busa se u grudi. Uhvati Bana i podigne ga. Steè ga i smeje se. Ban Strah mu zarije prst u vrat. Grubor krikne od bola i ispusti ga. Ban se odmakne. Grubor pojuri na wega. Ban muwevito isu~e ma~. Ubode Grubora i odmakne se u stranu. Gleda o{tricu i mirno vrati ma~ u korice. Grubor u zaletu tr~i jo{ deset koraka i padne mrtav. MALI VUKOVI]: O~e, ovaj }e nas sve srediti sam. Ubij ga. Ban Strah izvu~e pi{toq i uperi ga u Starog Vuka. Dosta igrawa. Nemam vremena da se poigravam sa vama. Do{ao sam ovamo iz odre enih razloga.

Ban Strah 125 Vukovi}i se sklone iza kolica svog oca. Narod je nem. Svi pogledi su ostali na Banovom licu. STARI VUK: Koji su to razlozi stran~e? Traìm put do doma. Tamo gde me ~eka moja èna. Zaboravio sam put jer dugo sam bio odsutan od ku}e. Rat je bio, rat jo{ uvek traje. Znam podelu zona. Ja dolazim sa severa. Stari Vuk se odjednom u ti{ini glasno zasmeje. Sinovi ga gledaju. Vuk uperi prst u stranca. STARI VUK: Opet si me prevario. Mislio sam da si mrtav. Nisi daleko od istine. STARI VUK: Najzad si se vratio. To je tako neo~ekivani povratak. Sada znam da }e Crvena Liga pobediti. Qudi do{ao je onaj koga smo tako dugo ~ekali. MALI VUKOVI]: Ban Strah!!! U narodu kome{awe i ponavqawe Banovog imena. BELI VUKOVI]: Ban Strah? VUKOVI]: To je zaista on. STARI VUK: Zete, oprosti za nepravdu na koju si nai{ao. Niko te ne bi prepoznao. Nisam to ni o~ekivao. STARI VUK: Zete, oprosti nam ovu negostoprimqivost. U ku}i Starog Vuka svakom je junaku mesto. Pootovo takvom kakav si ti, Bane. Oprosti nam glupost {to te ne poznasmo. Opro{teno vam je, ako vam je to va`no. STARI VUK: @iveo! NAROD: @iveo! STARI VUK: Narode moj, vratio se Ban Strah. Napravimo gozbu kakvu mu dugujemo, gozbu kakva prili~i takvome junaku. Dovedite muzikante i komedija{e, donesite najboqa jela i pi}a i jo{ najboqe ène da nas dvore. I jo{ preko toga razne poklone. Nek se slavi povratak junaka. (Tap{e) Ajde, ajde.

126 Vladimir \uri} \ura Narod se razmili ka zgradi aerodroma skandiraju}i Banovo ime. Stari Vuk podigne ruku. STARI VUK: Zadwe vesti o tebi ~uli smo ovde pre dve godine. Izvesni Jeremija kurir Crvene Lige javio je da si mrtav. Rekao je da je specijalna jedinica Crvene Lige, Severni vukovi, ~iji si ti bio ~lan, izginula na zadatku probijawa severne polarne opne. Rekao je da je akcija za atentat na Crnog Kraqa bila name{tena i da ste vi bili izigrani. Ti si, po wegovim re~ima, poginuo u ledenoj smrti, kada je vojska Crne Lige otkrila va{ poloàj. Pobedu na severnom frontu Crna Liga je iskoristila da u~vrsti svoju imperiju ovde. ûli smo, od wega, tako e, i o tvojim herojskim borbama u cvetnom kanalu, ~uli smo kako si oteo {eika iz wegovog dvora na pustiwskom ambisu. Ovde smo te svi slavili kao najve}eg heroja. Znamo i za... Dosta o tome. To je bilo. I to vi{e nije va`no. Vukovi}i uhvate Prvosve{tenika. On se opire. Dovuku ga pred Starog Vuka. BELI VUKOVI]: [ta da radimo s popom? On je vre ao Bana. CRVENI VUKOVI]: Da ga stavimo u elektronski katalizator. ZELENI VUKOVI]: Da ga ubijemo tetovirawem. RI\I VUKOVI]: Da ga premlatimo. @UTI VUKOVI]: Da ga odvedemo u erotsku koloniju. STARI VUK: [ta kaè{ ti, zete? [ta da u~inimo sa Prvosve{tenikom? Pustite ga nek ide s mirom. PRVO- SVE[TENIK: O, hvala ti, boìji ~ove~e. Nebesa }e ti biti zahvalna i slavi}e tvoje mudre re~i. Prvosve{tenik se pokloni do zemqe. Stari Vuk mu pokaè rukom da ode. Prvosve{tenik se klawaju}i udaqi. Stari Vuk pogleda u narod koji proviruje iz zgrade aerodroma. Pqesne rukama. STARI VUK: Hajde, hajde moj narode. Brè, brè. Pripremite veseqe.

Ban Strah 127 Otvore se velika vrata zgrade aerodroma. Dva visoka ~oveka na jednoj pokretnoj platformi izguraju veliku yuboks sa koga se ~uje sintesajzerska muzika. Za wima istr~e qudi koji nose veliki sto od stakla. Postave ga ispred Starog Vuka. Devojke donesu stolice i Ban Strah i Vukovi}i sednu za sto. Mali Vukovi} sedne pored Bana. Dve lepe plavokose devojke odvene u fluoroscentne mreè u pozadini igraju erotski ples. Iznose se jela. Stari Vuk nazdravqa. STARI VUK: Neka ìvi qudska rasa. Neka ìvi pleme Vukovi}a i zet wihov Ban Strah. @iveli Okupqeni narod aplaudira. Ban Strah podigne ruku. Svi u}ute. @elim da sada ozbiqno pri~am sa tobom Stari Vu~e. Slavi}emo kada tome do e vreme. Ovo nije vreme pobednika. Svi smo pobednici i svi poraèni. Zato neka se svi prisutni udaqe. Sem tebe Stari Vu~e i tvojih sinova. STARI VUK: Kako èli{ Bane. Ti si gost u mojoj ku}i i tvoja je voqa za mene zakon. Narode moj, ~uli ste èqu gosta. Udaqite se u svoje odaje. Slavi}emo kasnije. Narod se polako povu~e u zgradu. Za stolom ostanu Ban Strah i devet Vukovi}a i deseti Stari Vuk. Ban Strah upali jednu cigaretu. Izduva dim, Stari Vuk ispije pi}e. STARI VUK: ZELENI VUKOVI]: STARI VUK: RI\I VUKOVI]: STARI VUK: Dugo te nije bilo zete. Dve godine mislimo da si mrtav. Mnoge su se stvari izmenile. Sinovi moji su stasali. Vidi{ ih, Bane, sve su to mladi}i u punoj snazi. Ti ih i ne zna{. Ovaj ovde je najstariji. Zove se Zeleni. On je sa petnaest godina sastavio svoj prvi program za sinklerov kompjuter. Voli elektroniku vi{e od tebe zete. Nije ba{ tako o~e. Ovaj ovde je Ri i. On je najhrabriji. Crvena Liga je htela da ga uzme u svoje redove kao poru~nika. Ali ga ja nisam dao. Kako bih bez sinova ~uvao ogwi{te. Ri i ti je veliki kockar. Samo bi igrao igre i borio se. Tako je o~e. Dobro. Dosta o sinovima. A {ta je sa }erkom tvojom Stari Vu~e? (Odmahne rukom) Ah, za wu ne pitaj. Boqe je i tebi i meni. Stari Vu~e, ti zna{ da sam samo zbog we i do{ao ovamo.

128 Vladimir \uri} \ura STARI VUK: Moja k}er i tvoja èna Semela nije vi{e vredna da je pomiwemo. [ta je s wom? STARI VUK: Duga je to pri~a Bane, duga. Pri~aj sve. STARI VUK: Pa dobro, kada to èli{ ispri~a}u ti sve. Sada apsolutni tajac. Ni re~, sada samo ja i Ban vodimo razgovor. I bez dobacivawa. Pa, pri~aj, ja ~ekam. Reci {ta je bilo kada sam oti{ao u Crvenu Ligu. Puno je vremena pro{lo, a ja ne znam ni{ta {ta mi se de{avalo u domu. Ako moj dom jo{ postoji. STARI VUK: E. (Uzdahne) Dobro. Evo ovako je bilo. Crna Liga je odlu~ila da porobi svet. Crni Kraq je poslao deo vojske na ovaj deo koji se nekad zvao Balkan. Ovde gde sve nije potopqeno ju`nim morem. Mi smo imali sre}e da preìvimo jer smo se dràli ~vrsto, kao jedno pleme. A bili smo po strani od interesnih centara i od velikih gradova. Crni Kraq je hteo da mi oduzme ovaj aerodrom, ali smo mu se mi suprotstavili. Juna~ki smo se borili i pobedili. MALI VUKOVI]: STARI VUK: STARI VUK: STARI VUK: A zar se ti nisi dogovorio sa Crnim Komesarom da pla}a{ taksu Crnom Kraqu? ]uti budalo. Ko ti dozvoqava... Dobro Vu~e. Slobodno govori istinu. Ja znam da si se predao Crnoj Ligi. Vidim to po ovoj zastavi. Ne treba da predamnom glumi{ heroja. Oprosti mi, Bane. Ja sam star i nemo}an. Vidi{ da su mi se noge oduzele. Ne mogu da se borim. @eleo sam da sa~uvam svoju decu da odrastu, da budu jaki i da jednoga dana oslobode ovu na{u zemqu zlog uticaja Crne Lige. Oni }e jo{ malo da stasavaju za to. Jo{ samo malo, Bane. Ovako bi sve bilo ravno samoubistvu. Odveli bi nas u Crne Kolonije i u svojim komorama pravili od nas hemijske elemente. Zato sam morao da se predam Crnom Komesaru. Ko je on? On je direktan potomak Crnog Kraqa.

Ban Strah 129 ZELENI VUKOVI]: VUKOVI]: STARI VUK: ZELENI VUKOVI]: STARI VUK: ZELENI VUKOVI]: Do{ao je ovamo i poharao svu zemqu. Uni{tavao je ve} uni{teno. Najboqe da ti Crni kaè wegov dosije. Crni ispri~aj Banu sve {to zna{ o Crnom Komesaru. Ro en je u dolini zmaja. Majka mu je bila ~lanica crnomagijske organizacije OTO. Sa nepoznatim ocem za~ela je svoje dete prilikom ritualne seksualne orgije u prisustvu avolovog posrednika. Pri~a se da mu je otac sam avo. Tu ~iwenicu izneo je za vreme prve grupacije Crne Lige nepoznati monah Anfilovi~, u~enik Gur ijeva i vo a kulta svastike. Pre atomskog rata Crni Komesar radio je kao savetenik minhenskih neonacista. Posle rata ulazi u rukovodstvo Crne Lige i biva zaduèn za genetsko ~i{}ewe ju`ne zone. Mislim da je to dovoqno. Ti nas ne nagovara{ da po emo protiv Crne Lige. Zar u tebi ne postoji wena voqa? Drugo su ideali Crvene Lige, a drugo sam ja. Ja se borim sam. Ne zanima me da vladam kao ~lan jedne od liga. Ja ne traìm mo} Stari Vu~e, vidi{ ove ruke, (Pokaè mu pesnice) one su mo}. Do{ao sam da tim rukama milujem svoju ènu, da izgradim sa wima svoj dom. Vi{e me ni{ta sem toga ne zanima. Zato sam te prona{ao da mi kaè{ put do doma, jer sam ga zaboravio posle tih godina. Mislio sam da }u mo`da ovde na}i svoju ènu, ali vidim da je nema. I slutim da mi predstoji nova borba. Reci mi ta~no gde je ona? Ona je oti{la sa wim. Semela se nije branila. Iza{la je napoqe bez re~i. I oti{la sa wima, Kurva, Moja krv. Prezri je, Bane. Prezri tu odvratnu ènu. Jedva je do- ~ekala da do e neko drugi. Zeleni, da li je to istina? Ona je dva dana ranije oti{la od ku}e. Vratila se gotovo hipnotisana. Ne{to se desilo s wom. Ipak smo posle pri~ali i nisam saznao gde je bila.

130 Vladimir \uri} \ura ZELENI VUKOVI]: STARI VUK: STARI VUK: CRVENI VUKOVI]: STARI VUK: MALI VUKOVI]: PLAVI VUKOVI]: STARI VUK: CRVENI VUKOVI]: [ta ste pri~ali? Pri~ala mi je o tebi, Bane. Rekla je da je sa tobom bila na ivici da oseti pravu qubav. Nisam je razumeo {ta pod tim misli. Rekla mi je to je wen ciq, wen ìvot. Ti si imao to {to je ona htela. Ali nije mogla da ~eka tvoj povratak. Nije bilo dovoqno vremena da te ~eka. Ona je ve} bila pred vratima qubavi i morala je da iskoristi {ansu ili da se upropasti. Fantasti~no. Da. Sve {to me sada zanima je ovo. Gde je ona sada? Negde iza zone radijacije. A tamo je nemogu}e i}i. To je ludost. Gde ta~no? Ne znam. Znam da tamo niko ne ide. âk ni oni iz Kolonije ozra~enih. Znam ja. [ta ti zna{ o tome? Crveni zna. On pri~a sa mrtvim deda Vukom. On sve zna. Ta~no, Crveni zna mnogo vi{e od svih nas. On komunicira sa mrtvima, a mrtvi znaju sve. Crveni uvek govori gluposti. Deda Vuk je hiberniran dole u skladi{tu helijuma. Neko bi morao da ga doveze sa svim spravama koje sam ja prikqu~io na wegov hibernacijski oklop. Dosta izmi{qawa. STARI VUK: Mali Vukovi} otr~i. Svi gledaju Crvenog. CRVENI VUKOVI]: Deda mi je rekao da si ti Bane Mesija. I da ti moè{ da u~ini{ nemogu}e stvari. Ja nisam Mesija. To znam. Qudima ne moè{ pomo}i, ako oni ne pomognu samima sebi. A nema razloga da spa{avam qude.

Ban Strah 131 CRVENI VUKOVI]: Neke stvari nisam rastuma~io, jer deda govori jedinim starim dijalektom, eskimskim i to isprekidano. Ali sre}om Zeleni mi je programirao jezi~ki kompjuter specijalno za tu priliku. Tako da se sad poruke lako de- {ifruju. ûje se zvuk sirene. Vukovi}i sko~e na noge. Ban Strah polako ustane. STARI VUK: Crna patrola. Bane skloni se brzo u zgradu aerodroma. Oni }e brzo da odu. Nemoj da brine{ o meni Stari Vu~e. Boqe se sklonite vi, jer bi}e borbe. STARI VUK: Kako èli{ Bane. Ali navu}i}e{ na sebe gnev Crne Lige. Ako se patroli bude ne{to desilo. Onda sam na sebe navukao mnogo gneva ve} do sada. Zeleni, odvezi oca. Ostali neka se zaklone. Ja }u ih do~ekati sam. STARI VUK: Kako ti kaè{ Bane. Idemo. (Ulaze u zgradu) MR[AVI: Evo ga. DEBELI: Nigde ìve du{e. MR[AVI: (Prilazi Banu) Po~ast Caru. Mr{avi stegne pesnicu u visinu glave. Ban Strah pqune u stranu. DEBELI: Gde je Stari Vuk? Gde su ovde qudi? Pobegli su. MR[AVI: [ta. DEBELI: Za{to su pobegli. Bojali su se verovatno. MR[AVI: Koga? Mene. Mr{avi uspravi ma{inku. Debeli otko~i top. MR[AVI: Pokaì pe~at Crne Lige. Naravno. Ban Strah fijukne bi~em i uhvati ruku Mr{avog. Povu~e ga jednom rukom. Drugom rukom pi{toqem ubije Debelog.

132 Vladimir \uri} \ura DEBELI: Hej {ta... Dugajlija krene motorom ka Banu. Ban puca u rezervoar. Motor se zanese u stranu i prevrne se. Dugajlija padne na `rtvenik. Motor se zanese u stranu i prevrne se. Dugajlija padne na `rtvenik i izgubi svest. Ban ponovo fijukne bi~em i obuhvati noge mladi}a. Povu~e ga. Mladi} se sru~i na le a i ostane u nesvesti. To~ak motora se jo{ uvek okre}e. Ban Strah dune u cev pi{toqa i vrati ga u korice. Ban Strah stavi bi~ na zemqu. Iz yepa na pon~u izvadi cigarete, uzme jednu i zapali je. Oduva dim. Stari Vuk i Vukovi}i izlaze iz zgrade. STARI VUK: Neverovatno. PLAVI VUKOVI]: Ovo jo{ u ìvotu nisam video. Ovo je... STARI VUK: Bane, sine. Je l stiè taj kov~eg sa dedom? STARI VUK: Prvo da ti ~estitamo. Ovo je remek-delo. ZELENI VUKOVI]: Snimio sam sve video kamerom. Ja nemam mnogo vremena. Poùrite sa dedom. CRVENI VUKOVI]: Dogurajte dedu! MALI VUKOVI]: Daj dedu. Dva ~oveka izguraju veliki hibernacioni kov~eg na ~ijoj je povr{ini mno{tvo dugmi}a. Crveni Vukovi} pri e kov~egu. Pritisne jedno dugme. Crveno svetlo na kupoli kov~ega zasvetli. Sa jednog zvu~nika na kov~egu ~uju se neodre eni glasovi. CRVENI VUKOVI]: Deda, da li me ~uje{? Deda, da li me ~uje{? ûju se razni zvuci. CRVENI VUKOVI]: Deda, da li me ~uje{? Prijem. Deda javi se, potreban si nam. Iz gomile raznih zvukova polako se kristali{e jedan piskutav stara~ki glas. GLAS DEDE: Grmh, trmnl.

Ban Strah 133 CRVENI VUKOVI]: GLAS DEDE: CRVENI VUKOVI]: GLAS DEDE: GLAS DEDE: Deda, do{ao je Ban Strah. Pita kako da do e do Crnog Komesara. Drmh. Tu. Ko je razbio medveda? Deda, koncentri{i se. Ban Strah pita kako da do e do Crnog Komesara? Ban Strah. Mesija. Ban Strah... Projekcija okrugle kocke. Zona radijacije. Dva pola nule. Bane, ~ije{ li me? ^ujem. Bane idi kroz zonu po tragu kristala. Uzmi {emu dijamanta. Kreni kroz poqe zra~enih i zatim iskqu~i deo antimaterije. Probi se kroz vibracionu zonu. Sinko, ne daj da te povuku slike. Pobedi ih Bane, grmh, slika izbora... prqmah. Hej Vu~e {ta to... trmn. CRVENI VUKOVI]: Deda koncentri{i se, reci mu sve. GLAS DEDE: Reci sve, reci sve, reci sve... Smetwe na radio vezama. Crveno svetlo na kupoli trep}e. Crveni pritiska neku dugmad. CRVENI VUKOVI]: Izgubio se iz podru~ja 357. Dajte mi sukcesor. Pre{ao je u drugo talasno podru~je. Iskqu~i ga Crveni. Deda je rekao dovoqno. Crveni Vukovi} ugasi tranzistor. Svetla na kupoli kov~ega se ugase. Glasovi zamru. Neka u`iva u glasovima svoje dimenzije. Dobro. Vu~e, da se pozdravimo. STARI VUK: Ali, Bane... Ne brini za svoju k}er. Bi}e sigurna uskoro. STARI VUK: Ne brinem o toj nevernici. Ban Strah pogleda Vukovi}a. Osmehne se Malom. Mahne im rukom na kratko. Okrene se i krene u daqinu. STARI VUK: Bane, ali Bane. Ban Strah se ne osvr}e, odlazi ~vrstim koracima u daqinu. STARI VUK: Bane, hvala ti. Ban Strah odlazi negde u dubinu scene. Mali Vukovi} potr~i za wim.

134 Vladimir \uri} \ura ME\USLIKA Osvetqava se prostor Crne Lige. Prime}uju se znaci uzbune i nervoze. Oslobodite Starca. OFICIR: Razumem. Po e, pa zastane, okrene se i vrati se unazad. Stoji pred Crnim Komesarom. Salutira. Crni Komesar se smeje. Rekao sam oslobodite Starca. OFICIR: Razumem. Salutira i daqe stoji pred Crnim. Smesta. Oficir po~ne da se pu{i i padne nauznak. Komesar se grohotom smeje. Odlazi u dno scene i skida zlatni debeli lanac sa velike kugle sa izgledom oka. Za~uje se jaka muzika. Crni zakotrqa kuglu. Okrene se Semeli. SEMELA: SEMELA: Zona je opet ìva. Misli{ li i daqe da se neko moè suprotstaviti mo}i Crnog? Pustio si Disko Igra~a? Mnogo rizikuje{, gospodaru. Tako se lako gubi. I jedino tako dobija. Sve, ohola èno. A ti zna{ {ta to zna~i. (Spu{ta glavu) Znam.

Ban Strah 135 III SLIKA Ban se usporeno uspravqa. Usporeno ma~em zaseca vazduh. Zvuk metalnog odjeka. Ban kao da je udario u ne{to metalno, ispu{ta ma~. Brzo sko~i i ponovo ga dohvati. Mrak. Ti{ina. Zvuk sirene. Dva reflektora plavog svetla se ukqu~e. Ban gleda oko sebe. Zvuk sirene prestaje. Ban korakne u stranu. Zvuk zmije koja sik}e. Ban odsko~i u stranu. U vazduhu ma~em zase~e jednu lutku od sun era. Iz sun era pokuqa dim. Reflektori u dnu osvetle zlatnom svetlo{}u dim. Ti{ina. Dim polako okruùje Bana. Zvuk reàwa neke ìvotiwe. Ban gleda oko sebe. Neke siluete promi~u u dimu iza wega. Ban izvu~e pi{toq i opali u maglu. Zvuk reàwa prestane. Za~uje se zvuk muve. Ban se skloni iz magle. Reflektori se pogase. Mrak. Za~uju se de~iji glasovi. DEÎJI GLASOVI: Maleni, maleni. Do i nam, Do i nam. Ukqu~i se reflektor sa snopom zlatnog svetla. Snop svetla ide ka Banu. De~iji glasovi se me{aju. Snop svetla se pribliì Banu. On se izmakne. Snop svetla produì daqe. Na video ekranu se pojavi slika raznih boja koje se prelivaju. Za~uje se zvuk muva. Na video ekranu se pojavi slika mnogobrojnih muva koje kidi{u na ekran. DEÎJI GLASOVI: Predaj se, do i nam, do i nam. Stroboskopsko svetlo sa plafona. Ban Strah ~ini usporene pokrete kao da se brani od muva koje ga napadaju. Usporeno on padne na zemqu. DEÎJI GLASOVI: Bane, Bane, predaj se. Predaj se. Stroboskopsko svetlo prestane. Ukqu~e se reflektori sa ruì~astim svetlom. GLAS BAN STRAHA: Ja sam Ban Strah. @elim da se prijavim u vojsku Crvene Lige. (Smetwe) Pazite na neprijateqa sa leve strane. Oni koriste neutronski top. Pazi. (Smetwe) [titite me. Sad. Ban Strah ispali metak u jedan zvu~nik.

136 Vladimir \uri} \ura GLAS KOMANDANTA: Za{to si na svoju ruku izveo taj napad. Svi smo mogli da izginemo. GLAS BAN STRAHA: Nije bilo druge mogu}nosti. GLAS KOMANDANTA: Zbog ovoga mora{ na sud Crvene Lige. GLAS BAN STRAHA: Niko mi ovde ne}e suditi. Niko sem mene samog. (Smetwe) Ban Strah puca u drugi zvu~nik. ûje se smeh i zujawe muva. GLAS SUDIJE: Ti{ina u sudnici. Uvedite optuènog. GLAS NEPOZNATOG: Ban Strah je pobegao. Nema ga u kolonadi. ûje se graja. Zvuk bombardovawa. Na video ekranu slika atomske pe- ~urke. Ban Strah uperi pi{toq u ekran. Neka sila mu zavr}e ruku. On okre}e pi{toq ka sebi. Trgne ruku i pi{toq odleti u stranu. Ban Strah sko~i na jedan sun erasti du{ek. Padne na wega. DEÎJI GLASOVI: Gotov si, Bane, gotov si. Ban poku{ava da ustane sa du{eka. Neka sila ga spre~ava. GLAS STARCA: Ne daj se Bane.. Ne daj se snu. GLAS DEDE VUKOVI]A: Sinko ne daj da te povuku slike. Pobedi ih Bane. Ban uspe da se uspravi na du{eku. GLAS SEMELE: êka}u te ovde. GLAS BAN STRAHA: Semela. GLAS SEMELE: Volim te. Znam da }e{ preìveti. Ti si iznad smrti. Taj rat nije ni{ta za tebe. GLAS BAN STRAHA: Mo`da, Semela. GLAS SEMELE: Sigurno, Bane. (Smetwe) Ban ponovo klone na du{ek.

Ban Strah 137 GLAS STARCA: Ne daj se Bane. Mora{ da ustane{. Mora{. Ban jedva ustaje sa du{eka. Zvuk muve. Ban padne na zemqu. Kao da je dobio novu snagu ska~e na noge. Tr~i ka ma~u. GLAS STARCA: Tako je Bane. Ne daj se. Ban Strah dohvati ma~. Uspravi se. Gleda oko sebe. Nema nikoga. Po e ka staklenom podijumu. Ban se odjednom sagne. Snop zlatnog svetla bqesne iznad wega. ûje se zvuk eksplozije. Mrak. Ti{ina. ûje se zvuk metalnih koraka. Upali se svetlo zelenih reflektora. Ti{ina. Sa plafona se spu{ta staklena kupola. U woj sedi }elavi starac u belom odelu. Ban Strah se uspravi. Kupola se zaustavi malo iznad staklenog podijuma. Pojavi se slika Star~eve glave na video ekranu. Starac otvori prozor kupole. STARAC: Traìo si me Bane. Ko si ti? STARAC: Sirmoa{ni vlasnik ovog napu{tenog disko-kluba hi, hi, hi. Izvini {to sam te malo upla{io hi, hi, hi. [ta se to de{ava ovde? STARAC: O, kako si glup moj dragi Bane. Mnogo si glup. Kako bi ja jedan nepokretni starac mogao znati {ta se ovde de{ava. Aha. Mo`da znam na {ta misli{. Znam na {ta misli{. U ovom disko-klubu ìvi Muva Makarije. Mo`da je hteo da doru~kuje hi, hi, hi. Kad je gladan on ne bira. Je l tako Makarije? ûje se zvuk muve. Ban se osvr}e oko sebe. Pokaì mi ga Star~e, ne vidim ga. Starac se zasmeje i uhvati se za stomak. STARAC: Ne znam, hi, hi, hi. Pitaj wega da li ho}e da ti se pokaè. Ja sam ga jednom pokazao nekom ~oveku i Makarije ga je pojeo. Bio je mnogo gladan hi, hi, hi. Mnogo gladan. I ja sam gladan. Ako je on dovoqno veliki, ne bi bilo lo{e. STARAC: O, pa ti si duhovit. Ko bi to o~ekivao od tebe Bane. Hi, hi, hi. Dobro Star~e. Nemam vremena da se nadmudrujem s tobom. Moram da idem. STARAC: Stvarno, nisam znao. Izvini, {to te ja zadràvam. Samo ti idi. A kuda ide{, ako smem da pitam?

138 Vladimir \uri} \ura Traìm logor Crnog Komesara. Zarobio mi je ènu. Idam da je oslobodim. STARAC: I samo zato ùri{, zbog ène. Ta~no. Samo zato, Star~e. STARAC: Izvini Bane. Samo se ti ne quti. Ja samo onako, tek da pitam. A {ta }e ti èna, Bane? Volim je. STARAC: Voli{ ènu, hm. ûdno. Ko bi rekao. A jesi li siguran da je voli{? Zdravo Star~e. Nemam vremena za pri~u. Ja moram daqe. STARAC: Samo ti idi Bane. Sre{}emo se mi jo{. Ima vremena. Duga je ve~nost, hi, hi, hi. Zdravo Bane. Ban Strah krene ka izlazu. STARAC: Ne na ta vrata. Tu stanuje Makarije. Boqe pro i iza {anka. Tamo ima jedan otvor. U i u kuhiwu. Ima sva{ta za jelo, hi, hi, hi. Ban Strah prilazi izlaznim vratima. Dohvati kvaku. Neka sila ga odbaci unazad. Ban padne. Brzo ustane. STARAC: Ne budi tvrdoglav Bane. Makarije }e te izbosti àokama. Ko }e da te le~i posle. Nisam poneo doktorski pribor. Hi, hi, hi. Ban Strah pritr~i pi{toqu na zemqi. Podigne ga brzo. Okre}e se po zemqi nekoliko puta. Uperi pi{toq u Starca. STARAC: Hi, hi, Bane, pa ti si mi osveèwe ve~eri. Ho}e{ da me ubije{? Pa ti si divan. Ban ustane. Pogleda u pi{toq. STARAC: Ima metaka, a ne radi. Apsurdno, zar ne? Ban Strah ponovo pri e podijumu za igrawe. Dobro, ubedio si me. Osta}u ovde. STARAC: Ne, ba{ moè{ da ide{. Odakle zna{ moje ime Star~e? STARAC: Mnogo si glup Bane. Svako zna tvoje ime. Ne izazivaj me. Imam dovoqno iskustva da mogu da predpostavim ko si ti.

Ban Strah 139 STARAC: STARAC: STARAC: STARAC: Oho. Evo, sad zna{ ko sam ja. Pa reci mi, to bih i ja voleo da znam. Ti si ~arobwak. Kako si to zakqu~io Bane, jo{ malo i po~e}u da te oboàvam. Ono kroz {ta sam pro{ao nije bila nikakva zona, ve} poqe u kome deluju tvoje ~arolije. Ne bih se sloìo. Ovaj disko klub je nekada bio sagra en na grobqu jednog stra{no mo}nog ~arobwaka. Taj ~arobwak je bio gospodar muva. Vladao je wima dok se jednog dana nije pojavio jedan jo{ mo}niji ~arobwak. Wegove sopstvene muve su ga ubile. Taj jo{ mo}niji ~arobwak je od svih muva stvorio samo jednu i nazvao je Makarije. êmu ~itava ta pri~a? Ti sigurno time èli{ da mi kaè{ da si ti taj jo{ mo}niji ~arobwak i da bi ja tebi morao zbog toga da se klawam. Misli{ da sam nesposoban. Ali se vara{ Star~e. Ti ne zna{ kroz {ta sam sve pro{ao. Nije ta~no Bane. Uop{te nije ta~no. Ja sam ne{to sasvim drugo. Starac pritisne jedno dugme. Za~uje se disko muzika. Na video ekranu spot muzi~ke grupe. Starac iza e iz kupole. Stane na stakleni podijum. Pogleda Bana. Muzi~ki refren je: Ja sam {ampion disko igre. Starac igra u ritmu muzike i peva refren pesme. Ban Strah ga gleda. Pri e kupoli. Pritisne jedno dugme. Muzika prestane. STARAC: STARAC: O, ko mi je to iskqu~io muziku? Nemam vremena za igre. Ti sigurno zna{ za{to sam do{ao. Vidim da }u morati da igram bez muzike. Starac igra bez muzike. Peva: Ja sam {ampion disko muzike. STARAC: STARAC: ûje{ li me, Star~e? ûje{ li me {ta sam rekao? (Igra) ûjem, ~ujem. Kaì sve {to zna{ o meni. Ne znam ni{ta.

140 Vladimir \uri} \ura STARAC: STARAC: Ti mo`da èli{ da me prevari{. Da ja pomislim kako si ti obi~na budala, jedan bedni izlapeli star~i} koji je podetiwio. Ali se vara{ Star~e. Ja sam odmah shvatio ko si ti. Ti si onaj isti Starac koji me je spasao smrti o kome mi je govorila Iris. Ti si ba{ glup Bane. Ja ti lepo kaèm da sam ja {ampion disko igra~a. Najboqi sam. Pobedio sam na jednom takmi- ~ewu u Kjotu. Jedan Japanac je bio vrlo dobar. Jedva sam ga pobedio. Razlike izme u mene i wega su vidqive. Wegov stil je da }uti i igra samo trzaju}i kukovima. Ovako. (Pokazuje) A moj stil je kitwasto mahawe rukama i pevawe iz sveg glasa. Ovako. (Pokazuje) Ja sam {ampion disko igre, jer sam {ampion disko igre. (Prestane da peva) E, da, sad sam se setio. Memorija mi je malo u kvaru. Pored Japanca bio je dobar i jedan Meksikanac, El Ombre. On je uveo neke novine u disko igru. Igrawe samo ramenima i pevawe bez ispu{tawa glasa. Izvrstan igra~. Za{to mi sve to pri~a{? Ne pri~am, igram. Gledaj. (Pokaè mu par koraka) Bane, ho}e{ da proba{ da igra{? Pokaza}u ti neke finte. Starac igra i pevu{i. Ban Strah krene ka izlazu. STARAC: STARAC: Ne sad. Imam pametniji ciq. Nego kad? Ti }e{ propustiti {ansu da postane{ disko igra~. [ta ti je Star~e? Kakav disko, kakve to gluposti pri- ~a{? Ja pri~am? Ne, ja samo igram. (Igra) Ko igra zlo ne misli, je l tako, Bane? Ne zanima me. Starac se zanese u igri. ûje se zvuk zujawa muva. Ban Strah se osvr}e okolo. Starac se naglo zaustavi. Prstom uperi u Bana.

Ban Strah 141 STARAC: Ti mora{ da postane{ disko igra~. Ose}am da si ti novi {ampion. Mo`da ~ak boqi od mene. Igre me vi{e ne zanimaju star~e. Pro{ao sam to. Dosta mi ih je. STARAC: Nisu to igre, Bane. Ti to lo{e tuma~i{. To su samo {rafovi velikog sklada u kojima se kre}u oni koji to èle. Razlike u {rafovima su delovi sre}e. Ako bi ti i ja i bilo ko drugi pratio igru, delovi bi se sklapali. I ti bi bio sve i sve bi bilo ti. I ti bi snagom kona~ne vere video video svoj disko klub. Sam u wega ulazi{, sam u wemu igra{. A ti igra{ bez glave, igra{ bez oblika, a tvoje srce mo`da ceo svemir igra i bez tebe. Kad jednom u e{ u svoj disko klub vi{e nema ni~ega sem igre, igre, ve~ne igre. Nema{ jo{ mnogo vremena Bane. Poslu{aj savet starog disko igra~a i po~ni da igra{. Rekao sam ti da ne èlim da igram. STARAC: Siguran si? Ban Strah }uti. Starac se nasmeje. STARAC: Svako od nas samo to èli. U svima nama igra je prava i posledwa stanica. A to nisu igre koje ti poznaje{ Bane. Za ovu igru se `rtvuje sve. Kako to misli{? STARAC: Ne mislim ja, ja samo igram. Za{to onda svi qudi ne igraju? STARAC: Qudi? Koji qudi? Duhovi? Muve? @abe? Mnogo misli{ Bane, po~ni da igra{. Ti to moè{. Spreman si za to. Zaboravi ènu, zaboravi dom i po~ni da igra{. Ne, ne. Ja odlazim sada. Moja èna je deo mene. Volim je. Ne èlim da je zaboravim. STARAC: Ovo oko mene je moj disko klub. Tu se igra. Moè{ do}i uvek da po~ne{ da igra{. Starac mu pri e. Pogleda ga. Pro e pored wega u kupolu. Sedne u wu. STARAC: Moè{ uvek da do e{ ovamo i da po~ne{ da igra{. Samo mo`da ja vi{e ne}u igrati tu. Kupola sa Starcem se podigne. Za~uje se sna`na disko muzika. Lajt {ou osvetli disko klub. Ban Strah krene ka izlazu. Do e do wega. Okrene se. Pogleda jo{ jednom u disko klub. Iza e kroz vrata.

142 Vladimir \uri} \ura IV SCENA Dvorana Crne Lige Dragi moji gosti, pre}i}emo na igru koju sam programirao. Pobednik u woj dobija specijalnu nagradu. Orguqa{ odsvira muzi~ku temu. Qudi se uskome{aju. Buka. Kroz vrata u prostoriju mirno u e Ban Strah. Stane me u strance. Svi gledaju u pravcu Crnog Komesara. Pobednik dobija najlep{u ènu Istoka. Semelu. Semela ustane na podijumu-tronu. Stranci aplaudiraju. Ali samo za jednu no}. Semela je kraqica strasti. U woj se nalazi ènska snaga. Ko èli da je proba, neka se javi. Tok igre }emo svi posmatrati na velikom ekranu. Crni Komesar pritiska neku dugmad na svom ku}nom kompjuteru. Odmakne se i zavali u naslowa~. Na velikom ekranu se pojava slika Semeline glave. Komesar privu~e sebi Semelu. Poqubi je. Crni Komesar ustane. Qubi Semelu na svom podijumu. Semela uvija svoje telo oko wega. Stranci aplaudiraju. Naravno, Ban Strah ne aplaudira. Crni Komesar okrene Semelu le ima ka strancima. Polako joj raskop~ak rajsfe{lus na le ima haqine. Crni Komesar razmakne delove wene haqine i pokaè strancima wena gola le a. Semela mirno stoji. Stranci urli~u. Crni Komesar zakop~a Semelinu haqinu. Sedne u fotequ. Uzme mikrofon. Dakle? @eli li neko da u~estvuje u igri? SVI STRANCI: Ja, ja, ja. Crni Komesar se nasmeje. Pomiluje Semelu po kosi. Dobro, znao sam. Po{to èlite ba{ svi, to ne vaqa. Zato }u ja morati da biram. Ustvari, Semela }e birati. Odabra}e petoricu od svih vas. Jedan po jedan prolazite preko malog podijuma. Stranci krenu u redu preko malog podijuma. Prolaze. Svaki se pokloni Semeli i Crnom Komesaru. Semela pokaè prstom na }elavog tipa sa pancir ko{uqom. On se izdvoji iz grupe. Stane sa strane. Semela pokaè na vitkog mladi}a u sakou. On se izdvoji iz grupe. Ona pokaè prstom na ~oveka sa pilotskom kacigom i na ~oveka sa traperskom kapom. Oni se izdvoje iz grupe. Stranci prolaze. Posledwi prilazi Ban Strah. Semela vrisne. Crni Komesar je pogleda.