Учење помоћу савремених образовних технологија Аутор Јелена Штављанин Факултет техничких наука, Чачак Смер, модул, школска година ИАС Техника и информатика, 2018/2019 e-mail адреса аутора stavljaninjelena@gmail.com Ментор рада Др Вељко Алексић, доцент Апстракт У овом раду анализираћемо којa jе то улога технологије у васпитању и образовању, позитивне и негативне утицаје технологије као и утицај на развој наставног процеса и процеса учења. Шта је то технологија, какав утициај она има на образовање и васпитање детета и како се она може применити у образовању и васпитању. Поменућемо и шта је то учење како заправо тече процес учења, и како се процес учења може побољшати уз помоћ образовне технологије. Представићемо и развој образовне технологије и како је развој и све већа примена образовне технологије у наставном процесу утицала на начин учења, као и на саму организацију наставног процеса. Садржај овог рада на основу одређених истаживања приказаће колико су одређене технологије примењене у наставном процесу и колико оне утичу на сам наставни процес и процес усвајања знања. Кључне речи Учење; технологија; образовна технологија; образовање; 1 УВОД Тема коју ћу представити у овом раду се састоји из три кључна појма учење, технологија и образовна технологија, иако се чини да су појмови различити заправо су веома повезани. У наставку рада ћу представити сваки појам појединачно и детаљно приказати везу између њих. Учење као један сложен процес захтева добру организацију, на организацију и начин учења је управо утицао настанак нових технологија. Нове технологије су се постепено уводиле у школу и користиле као наставна средства која су у великој мери утицала на сам процес учења, развојем технологије развијао се и наставни процес. Савремена образовна технологја своју прву примену налази на предметима техничко информатичког образовања. Циљ коришћења савремене образовне технологије (коришћење рачунара, пројектора, различитих врста софтвера, интерактивних табли) јесте побољшање наставног процеса, процеса учења и лакше усвајање градива. У оквиру овог рада представићу и анализирати четири разичита истраживања која су везана за тему, као и своје истраживање које се односи на примену образовне технологије у школи. Овим истраживањем желим да прикажем колико је тренутно образовна технологија примењена у школи и на којим предметима се најчешће примењује и да добијене резултате упоредим са истраживањима из претходних година која ћу анализирати у раду. 2 УЧЕЊЕ Учење се односи на процес или искуство стицања знања,вештина и ставова и као такво учење је инхерентно целокупном људском животу (Jeroen Van Merrienboer, 2016). Као што је наведено да се учење односи на процес стицања знања, постоје различити фактори који могу утицати на креирање самог процеса учења, па се често поставља питање Како ми то учимо?. Неки од начина на који учимо су решавање проблема, посматрање других људи и њихових активности, прављење белешки, истраживање о датој теми, слушање других (нпр. наставника), читање литературе и анализа информација. Постоје различите врсте учења и методе стицања знања и вештина, било коју врсту учења да користимо свака од њих по претпоставци треба да доведе до стварање когнитивних шема у дугорочној меморији, образац мисли или понашања који организују добијене информације у категорије или организује акције и односе које се јављају између њих. Стварање когнитивних шема чини људску когнитивну архитектуру и процесе учења. Како би се ново стечено знање на основу неких информација конструисало у дугорочној меморији нове информације које дођу до радне меморије морају бити обрађене на адекватан начин.
У радној меморији обрада информација је ограничена, јер у радној меморији не могу бити сви елементи истовремено активни, већ само неколико елемената. Може се рећи да те елементе чини: око седам различитих елемената које треба чувати (Miller, 1956) или око два до четири елемента и њихове интеракције ако су елементи међусобно повезани (Cowan, 2001). Слика 1. Људска когнитивна архитектура (когнитивна шема) На слици 1. је приказана когнитивна шема процеси који се дешавају у оквиру ње. У процесу учења долази до појављивања нових информација те информације се адекватно обрађују у радној меморији и на крају процеса памте у дуготрајној меморији, информације које су сачуване у дуготрајној меморији се касније користе за изградњу нових когнитивних шема. Користећи већ формиране шеме, шеме нижег нивоа можемо изградити шеме вишег нивоа тј. сложеније шеме. Смањење оптерећења радне меморије се обезбеђује когнитивним шемама које су организоване тако да чувају стечена знања. На овај начин функционише сложено учење које експлицитно циљ на трансвер. Трансфер значи преношење, а под трансфером учења подразумевамо коришћење већ стечених знања (формираних когнитивних шрема) приликом решавања нових проблема и сналажења у новим ситуацијама (стварање сложенијих когнитивних шема). Пример: Изградња когнитивне шеме. Уколико желимо да запамтимо број нечијег телефона то представља тежак задатак јер као што смо већ горе у тексту навели да радна меморија може да обради око седам елемената које треба сачувати, број телефона садржи више од седам елемената па то може да буде проблем. Али уколико овај број препознајете као елемент који је организован као један елемент у вашој дуготрајној меморији и активирате га у радној меморији као један елемент нпр. датум вашег рођења лакше ћете запамтити тај број. Пример: Аутоматизација когнитивних шема. Аутоматизација когнитивне шеме се може приказати на примеру када деца уче множење. Она могу изградити шему за множење тако што ће рачун представити кроз кораке. Уколико им задамо да израчунају 5*14 кораци би били 5*10=50, 5*4=20 па је решење 50+20=70. Када овај начин решавања задатка понавља више пута тј. ова когнитивна шема она може бити аутоматизована што значи да ће ученик на постављено питање колико је 5*4 одмах дати одговор 70 без потребе да рачуна. Као што видимо на примеру аутоматизација когнитивних шема се јавља уколико се задатак извршава више пута успешно примењујући изграђену когнитивну шему. Аутоматизација може ослободити радну меморију за друге активности јер је аутоматизована шема директно усмерава рутинске аспекте понашања без потребе за обрадом у радној меморији (Jeroen Van Merrienboer, 2016).
3 ТЕХНОЛОГИЈА Технологија је термин грчког порекла настао од речи technologia techne што значи вештина и logia што значи наука. Да би се израђивале, користиле и направиле корисне ствари потребно је поседовати одређено знање, вештине и способности управо све то обухвата технологија. За остваривање неких практичних циљева је потребна су одређена знања, организацију тих знања ради постизања циља представља технологија. Постоје различити начини на које можемо дефинисати Шта је то технологија?. Технологија се може концептуализовати у смислу артефакта, знања, акривности и вредности. Технологија се јавља као резултат деловања човека на природу и друштво и при томе налажења најпогоднијих облика инструмената метода средстава за прилагођавање природе и друштва својим потребама тј. унапређење његове креативности и деловања у својој природној и друштвеној околини друштву (Бодрожић, 1975). Постоје три врсте технологија то су (Јакшић, 2006): Технологија процеса (обрађују физичке ресурсе под контролом аутоматизованих информационих система обухватају флексибилне производне системе, робота аутоматске фабрике) Технологија призвода (обрађују физичке ресурсе обухватају традиционалну опрему и производњу) Информационе технологије (основни ресурси информације које се обрађују) Технологија се првенствено користила за унапређивање индустрије, и развојом технологије развијала се и индустрија. Касније је нашла примену и у образовању, све што се више технологија развијала и све што се више укључивала тј. примењивала у настави олакшавала је саму организацију наставног процеса и процес учења. Највећу примену у образовању нашле су информационе технологије. 4 ОБРАЗОВНА ТЕХНОЛОГИЈА Технологија је нашла примену у различитим областима као и у образовању, све више се говорило управо о образовној технологији и њеном начину примене у наставном процесу. Постоје многа размишљања о томе шта је, шта представља и какав утицај има образовна технологија у образовању. Једна од њих је да технологија представља скуп средстава, метода и организационих облика наставе, а не само коришћење техничких средстава у наставном процесу. Данас се под појмом образовна технологија подразумева скуп средстава које ученици и наставник примењују у наставном процесу. Стварањем, коришћењм и управљањем различитих технолошких процеса и ресурса олакшава се учење тј. применом образовне технологије. У реализацији образовног процеса и процеса учења дуго је присутна образовна технологија. Образовна технологија је позната и под називом образовна техника, наставна средства, АВ средства, демонстрациона средства, инструкциона средства. Образовни процес чине три елемента то су ученик, наставник и наставни садржај, ова три елемента представљају чувени педагошки троугао, развојом технологије и применом у образовном процесу овај троугао се проширује и образовни процес чини још један елемент, а то је управо образовна технологија. Образовна технологија олакшава наставницима и ученицима претраживање и добијање информација, као и организовање наставног процеса и процеса учења. Под применом образовне технологије се подразумевају одређена знања компетенције наставника везане за коришћење наставних средстава у наставном процесу. Први кораци образовне технике и технологије у новије време су учињени на међународној изложби у Бечу 1873. године где су били приказани експонати образовне технологије. Демонстративна средства која су се тада користила за повећање очигледности наставних садржаја су графички материјали, мапе, уџбеници. Под утицајем америчких педагога у Европи се појавило интересовање за наставна средства као један од најважнијих фактора у образовном процесу. Натавни процес је у то време почивао на уређајима као што су табла, буквар, таблице, креде и уџбеници. У току излагања наставник је почео да користи разна наставна средства која доприносе оптимизацији и рационализацији наставног процеса. Развојем технологија дошло је до открића радија, телевизије, телефона, филма, фотографије што је касније нашло примену у образовању. Како се индустрија развијала тако су се и образовна средства развијала, долази до коришћења нових образовних средстава и метода њихове примене нпр. микронатаве, индивидуализована настава, програмирана настава, резне аудио активне језичке лабораторије, електронске уционице, помоћ компјутера, телевизије (Даниловић, 2004). Образовна технологија обухвата три фазе у њеној еволуцији, а то су (Даниловић, 2004): 1. Хардверска фаза 2. Софтверска фаза 3. Теоријска фаза Хардверска фаза развоја је најдуже трајала, у овој фази је дошло до највећих открића, произведено је преко 30000 разних уређаја који су олакшали образовни процес.
Софтверска фаза развоја у којој се највише обраћа пажња на начин организације и презентације наставних садржаја, наставном процесу се примењују аудио визуелне лабораторије, електронске учионице, компјутери, мултимедија. Теоријска фаза развоја се фокусира на то како на најбољи начин приказати знање онима који уче како би они најбрже и најлакше савладали презентована знања. Наставна средства су се током година развијала и можемо их сврстати у пет генерација. Прва генерација: пројектори 16мм, дијапројектори, грамофони, радиоапарати, магнетофони. Друга генерација: графоскопи, мини пројектори за осам милиметарски филм са касетама, електронски уређаји из области телевизије. Трећа генерација: разни електронски системи са фидбек контролом и управљањем компјутерски системи са «тајмшерингом», кибернетичке машине, ТВ и филм касетна техника са ласерским холографским начином уснимавања и репродукције слике. Четврта генерација:»нови медији«као што су видео сателитска, кабловска и интерактивна телевизија, хибридни системи и мултимедији у облику хипертекста, хиперкартица (тј. специјалних мултимедијских видеокомпјутерских програма). Пета генерација: уређаји за виртуелно приказивање стварности у три димензије и стерео звуком, као и стварање комплексних мултимедијских система за самостално учење које ће омогућити већ развијени интелигентни наставни систем и интерактивни системи учења. Најважниј задатак образовне технологије да се њеном применом олакша организација натавног процеса, презентовање самих наставних садржаја као и процеса учења. Ништа мање важан задатак је усавршавање наставника везано за образовну технологију и њено коришћење као и дигитално описмењавање ученика у процесу наставе (сваки ученик треба да научи правилно да користи наставна средства).у настави највећу примену су нашле информационе технологије. Примењује се мултимедија у настави нпр. у техничко информатичком образовању. У већини развијених земаља нове технологије брзо буду примењене у настави, док процес примене неке нове образовне технологије у нашој земљи траје дуже. Увођење нових образовних технологија у наставу и њихова примена је веома значајна зато је потребно улагати у образовне технологије јер самим тим улажемо у побољшање наставног процеса и процеса учења. Развојем и побољшањем образовне технологије добијамо квалитетнију наставу.
5 ЗАКЉУЧАК Учење је веома битан процес у настави. У зависности од тога како обрађујемо информације и како заправо учимо зависи и какво знање ћемо стећи. Што боље организујемо информације и што више хиерархијски уређених информација запамтимо то ћемо лакше савладати нове проблеме и уз помоћ старих информација наћи право решење. Управо томе служе когнитивне шеме које сам представила у раду, и оне служе да олакшају и побољшају процес учења. Процес учења може бити још квалитетниј уколико користимо и нека помоћна средства. Како се индустрија развијала тако су се и технологије развијале и касније нашле пут до образовања. Управо када су се технологије почеле користити као помоћна средства у настави тада је дошло до побољшања самог наставног процеса и процеса учења. Све што су се више технологије развијале и све што су више те нове технологије увођене у наставу тако се све више развијао наставни процес. Технологије које су се користиле у настави добиле су име образовне технологије или наставна средства. Данас та наставна средства су све више коришћена у настави, нарочито модерне технологије из области информационих технологија. Као што смо могли видети у сва четири истраживања образовна технологија и њена примена у настави имају значајну улогу. Последње истраживање које је извршено 2019. године показује све већу примену образовних технологије у настави свих предмета као и заинтересованост ученика, па и наставника за примену образовне технологије у настави. Образовна технологија побољшава наставни процес његову организацију, презентовање садржаја у оквиру предмета, олакшава приступ информацијама. У прегледу истраживања смо могли видети да у појединим школама наставници не користе рачунаре и остала наставна средства, што значи да би требало да у свој предмет уведу и коришћење рачунара како би олакшали и побољшли сам натавни процес. Као што смо могли да приметимо школе су делимично опремљене потребном наставном опремом, што значи да у будућности треба радити на побољшању наставног процеса тако што ћемо увести нову и потребну образовну технологију у наставу. Данас је школама веома тешко доћи до нове образовне технологије јер је она веома скупа, и потребан је велики временски период да се та нова образовна технологија уведе у наставу. На крају можемо закључити да је образовна технологија веома битна повезана је са развојом технологије, утиче на наставни процес тако што он употребом обрзовне технологије постаје кцалитетниј као и сама организација часа и процеса учења. Квалитетнија образовна технологија значи квалитетниј наставни процес. Сеоске школе које су биле део овог истраживања немају могућност примене образовне технологије у настави јер школа није довољно опремљена и не поседује довољан број пројектора, рачунара, у целој основној школи Петар Николић у Ласцу постоји један пројектор који наставници ретко користе као и једна учионица која поседује мали број рачунара и та учионица је за потребе информатике и рачунарства повремено и за потребе предмета Техника и технологија. Нешто боље опремљена јесте школа Петар Николић у Самаилима, приметила сам да се у обе школе наставници труде да иако немају одговарајућу савремену образовну технологију наставу учине што занимљивијом тако што користе своје мобилне телефоне и интернет како би приказали ученицима нешто везано за тему која се обрађује на часу. Основне школе које се налазе у граду су опремљеније него школе на селу, и употреба савремене образовне технологије у настави је свакодневна на предметима као што су Техника и технологија и Информатика и рачунарство. Средња школа која је била део овог истраживања такође нема великих могућности за примену образовне технологије у настави. У школи постоје опремљени кабинети за предмет као што је Информатика и рачунарство, остали кабинети немају савремену опрему као што су пројектор, рачунар, али кажу да је у плану да се и остали кабинети опреме новим савременим наставним средствима. Ове информације сам добила од наставника који раде у овим школама. На крају прегледа свих истраживања можемо закључити да се образовна технологија развија из године у годину, да се број коришћења рачунара у настави такође повећава, да су школе углавном опремљене потребном опремом која се користи у настави. Али да свакако треба обезбедити савремену опрему школама које то не поседују и унапредити наставу новијом образовном технологијом. Можемо закључити да је настава применом савремене образовне технологије квалитетнија, да је настава занимљивија када наставник користи савремена образовна средства у настави, да ученици све више поседују савремене технологије код куће и да их користе и за потребе наставе као нпр. решавање домаћих задатака. Постепено се уводи коришћење образовне технологије и у настави на другим предметима, али још увек највише се савремена образовна технологија користи на предмету Информатика и рачунарство. Све више ученика користи рачунар и за вежбање код куће то можемо закључити по томе што ученици имају инсталиране програме које тренутно користе у школи. Ученици су заинтересовани за употребу савремених образовних технологија у настави и учењу. Наставници треба да буду више заинтересовани за примену савремене образовне технологије у настави, савремена наставна средства треба да буду примењена у свим школама као и у настави свих предмета, а не само за потребе предмета Информатика и рачунарство. Образовна технологија је веома значајна јер олакшава саму организацију наставног процеса, побољшава квалитет наставног процеса и учења, чини градиво које се обраћује на часу занимљивијим.
ЛИТЕРАТУРА Cowan, N. (2001). "The magical number 4 in short - term memory: A reconsideration of mental storage capacity.". Jeroen Van Merrienboer. (2016). "How People Learn". Martin Oliver. (.). "What is tehnology?". Miller, G. (1956). "The magical number seven, plus or minus two: some limits on our capacity for processing information.". Nick Rushby and Daniel W. Surry. (.). "Mapping the filed and terminology". Srbije, U. p. (2019, maj 27). UPIS. Преузето са http://upissrbije.edu.rs/ Александар Ђурић. (2018). "Дигиталне компетенције наставника у музичким школама у Србији и могућност њиховог унапређења". Бодрожић, Д. (1975). "Технологија и технолошки системи". Весна Јоцић, Јована Васић, Марта Анђелић, М. (.). "Употреба информационо комуникационих технологија у школи". Нови Београд. Горан Биланџија. (2010). "Образовна технологија као нужност савременог образовног процеса". Даниловић, М. (2004). "Признавање и развој образовне технологије као научне области и наставног предмета". Београд. Драган Грујић. (2016). "Примена савремених образовних технологија у настави техничког и информатичког образовања". Пожаревац. Драгиша Радосав и Тончо Марушић. (2008). "Информационо комуникационе технологије у основној школи у Босни и Херцеговини". Јакшић, Л. (2006). "Менаџмент технологије и развоја". Београд. Мирчета Даниловић. (2010). "Техника, образовна технологија и информатика у функцији повећања ефикасности образовног процеса учења". Оливера Цекић - Јовановић. (2015). "Ефикасност примене мултимедијалних садржаја у настави природе и друштва". Нови Сад. Твој став. (2019, мај 27). Преузето са https://www.tvojstav.com Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва. (2013). "Истраживање о употреби информационо комуникационих технологија у школама у Србији". Удружење професора информатике Србије. (2009). "ИКТ у настави школа у Србији, преглед стања перспективе развоја".