HPV INFEKCIJA 1
Šta je genitalna HPV infekcija? Genitalna HPV infekcija je polno prenosiva bolest uzrokovana humanim papilomavirusom. Ime se odnosi na grupu virusa s više od 100 tipova, od kojih je više od 30 polno prenosivo. Tipove virusa koji izazivaju značajnije abnormalnosti na papa-testu nazivamo "tipovima visokog rizika". Infekcija ovim tipovima može dovesti do razvoja karcinoma grlića materice, spoljnih genitalija, vagine, anusa ili penisa. 2
Kako dolazi do genitalne HPV infekcije? Svaka osoba koja je ikad imala genitalni kontakt s osobom koja je inficirana HPV-om može biti inficirana HPV-om. To se odnosi i na muškarce i žene koji infekciju dalje mogu preneti na svoje polne partnere, a da pri tome ni ne znaju da su inficirani. Retko, tokom vaginalnog porođaja može doći do prenosa virusa s majke na dete. Još ređe se kod deteta koje je prolaskom kroz porođajni kanal došlo u kontakt s virusom nađu kondilomi u predelu grkljana-krajnika. 3
Koji su simptomi i znakovi infekcije HPV-om? Većina ljudi koji su nosioci HPV-a ne znaju da su inficirani. Virus živi u ćelijama kože ili sluzokože i obično ne izaziva simptome. Kod nekih ljudi javljaju se kondilomi ili promene na grliću materice, spoljnim genitalijama, anusu ili penisu, a danas, na sreću, sve ređe, i genitalni ili analni karcinomi. Kondilomi se obično prepoznaju kao mekane, vlažne, uzdignute, ravne ili papilomatozne, pojedinačne ili multiple tvorevine, ružičaste do crvene boje. Mogu se pojaviti nakon nekoliko nedelja ili meseci nakon polnog kontakta s inficiranom osobom, ali se ne moraju pojaviti uopšte. Metode uklanjanja uključuju aplikaciju krema od strane pacijenata ili postupke koje sprovodi lekar. Nijedan terapijski postupak nije generalno bolji od drugog niti je idealan za sve slučajeve. 4
Kako se dijagnosticira HPV infekcija? Kod žena se HPV većinom dijagnostikuje na osnovu abnormalnog nalaza papa-testa. Postoje takođe i specifični testovi za dokazivanje prisutnosti virusa u organizmu. Kod muškaraca još nema pravog testa za dijagnozu HPV-infekcije. 5
6 Postoji li lek za HPV? Ne postoji "lek" za HPV-infekciju, iako kod većine žena infekcija prođe sama od sebe. Lečenje je usmereno prema promenama na koži ili sluzokoži koje nastaju kao posledica HPV-infekcije. Uklanjanje kondiloma radio talasima (radiohirurgija) krioterapija (smrzavanje) Elektrokauterizacija (spaljivanje kondiloma, elektrokoagulacija, EKT kondiloma) tečni preparati na bazi podofilina aldara krema, tj. imikvimod ubrizgavanjem interferona koji stvara imunost na virus u kondilome lasersko uklanjanje kondiloma uklanjanje kondiloma hirurški (isecanje kondiloma, skidanje kondiloma hirurškim putem)
Koja je veza HPV-a i karcinoma grlića materice? Svi tipovi HPV-a mogu izazvati blage promene u papa-testu bez ozbiljnih posledica, ali neki od njih mogu, u retkim slučajevima dovesti i do karcinoma grelića materice. Međutim u većini, tj. u oko 90% žena, nalaz kojim identifikujemo prisutnost HPV-a postane negativan. S druge strane kod određenog, manjeg broja žena, HPV-infekcija duže traje i kao takva je glavni faktor rizika za razvoj karcinoma grlića materice. Redovnim ginekološkim pregledima s papa-testom će se na vreme uočiti početne promene na grliću materice i sprovesti adekvatno lečenje. Koliko je važan redovni papa-test govori i činjenica da velika većina žena s karcinomom grlića maternice nije redovno testirana. 7
Kako mogu smanjiti rizik od genitalne HPV infekcije? Najsigurniji način za eliminaciju rizika od HPV-infekcije je dugotrajni, obostrano monogamni odnos s neinficiranom osobom. Ipak, u svakom pojedinom slučaju je teško ustanoviti HPV-status polnog partnera koji je ranije bio polno aktivan. Za polno aktivne osobe, a koje nisu u dugotrajnoj, obostrano monogamnoj vezi, smanjenje broja partnera smanjuje rizik od infekcije HPV-om. Upotreba kondoma smanjuje učestalost karcinoma grlića materice za koji se smatra da je bolest vezana uz HPVinfekciju. S druge strane, uloga kondoma u prevenciji HPVinfekcije još nije poznata, budući da do HPV-infekcije može doći kako na delovima koje kondom pokriva tako i u ostalim, nepokrivenim delovima. 8
Postoji li vakcina protiv HPV-a? Dve su vakcine prošle završnu faze kliničkih ispitivanja. U Srbiji su registrovane obe vakcine protiv HPV-a koje se primenjuju u EU - Gardasil kompanije Merk (Merck) i Servariks (Cervarix) Glakso Smit Klajna (Glaxo Smith Kline). Vakcina protiv HPV dostupna je i u Srbiji Obe vakcine se primjenjiuju u seriji od tri vakcine tokom 6 meseci. U skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđena je preporučena imunizacija protiv oboljenja izazvanih HPV. Preporuka je da vakcinu primarno prime deca oba pola uzrasta od 9 do 13 godina, a mogu je primiti i adolescenti starijeg uzrasta. Imunizaciju će realizovati izabrani lekari u domovima zdravlja koji sprovode primarnu zdravstvenu zaštitu školske dece. 9
Koja je razlika između te dve vakcine? Jedna vakcina je zaštita od 4 tipa HPV-a uključujući tipove 16 i 18 koji su uzrok 70% karcinoma grlića materice i tipove 6 i 11 koji uzrokuju oko 90% kondiloma. Vakcina je testirana i na muškarcima i na ženama. Druga vakcina sprečava infekciju tipovima 16 i 18, a testirana je samo na ženama. Obe vakcine sprečavaju promene na grliću materice koje uzrokuju navedeni tipovi HPV-a. 10
Koliko su vakcine delotvorne? Istraživanja su pokazala da su obe vakcine visoko delotvorne u prevenciji HPV-infekcije navedenim tipovima, a imaju 100%-tni učinak u prevenciji stanja koje ovi tipovi HPV-a uzrokuju. 11
Koliko dugo vakcina štiti od HPV infekcije? Razvoj HPV vakcine trajao je oko 10 godina i u njenom razvoju je učestvovalo više desetina hiljada žena i devojaka. Kod jedne grupe žena stalno se prati imunološko stanje nakon vakcinacije i ono je do sad nepromenjeno (6.4 godine). Praćenje će se nastaviti i tokom sledećih godina, ali i već 6.4 godine predstavlja dovoljan period zaštite od vakcinacije do prvog dolaska na ginekološki pregled. 12
Od čega vakcina ne štiti? S ozirom da vakcina ne štiti od svih tipova HPV-a, ona neće pružiti zaštitu ni za oko 30% slučajeva karcinoma odnosno kondiloma kao ni od ostalih polno prenosivih bolesti. Zog toga će i dalje biti važno da polno aktivne osobe smanje mogućnost infekcije HPV-om kao i drugim uzročnicima polno prenosivih bolesti. Takođe, važnost redovnoih ginekoloških pregleda za karcinome povezane s HPV-om se vakcinisanjem ne umanjuje. 13
Jesu li vakcine sigurne? Obe vakcine su testirane na hiljadama ljudi, u više zemalja. Do sada, testirane su djevojčice i mlade žene starosne dobi od 9-26 godina, a jedna od vakcina je testirana i na dečacima od 9-15 godina. Za sada nema dokaza o ozbiljnijim nuspojavama, a najčešća je nuspojava kratkotrajna osjetljivost na mestu aplikacije. 14
Kada se najbolje vakcinisati? Savetuje se da je najbolje da deca prime vakcinu od devete do 14 godine, pre stupanja u seksualne odnose, jer je u detinjstvu najbolji imuni odgovor. Vakcina se daje u dve doze pre stupanja u seksualne odnose ili u tri doze posle stupanja u seksualne odnose. 15
Jesu li redovni ginekološki pregledi i papa-test neophodni i nakon vakcinisanja? Da, i to iz nekoliko razloga. Prvo, vakcina neće pružati zaštitu od svih tipova HPV-a. Drugo, neke žene možda neće dobiti sve potrebne doze vakcine pa ni zaštita neće biti potpuna. 16