Dragi Prijatelji, Nakon dve godine planiranja i organiziranja krenuli smo na nas porodicni sesto-mesecni put oko sveta 01.-og maja 2015.-te Nisam mogla ni sanjati da cu se uputiti na takav put jednog dana Adriana i Oliver su bili odusevljeni sa big trip ( velikim putem ) koji nam je predstojio. Pricali smo o tome mesecima i onda je napokon stiglo i jutro 01.-og maja. Toga jutra Adriana nije mogla docekati da krenemo na aerodrom. Adriana (4.5 godine), Oliver (2.5 godine) i ja smo poleteli iz Dunedin-a za Kanadu 01.-og maja 2015-te. Philip-ovo putovanje je pocinjalo 3 nedelje kasnije. A kako to biva kod nas ovih meseci, gde god da krenemo mi vodimo sa sobom celu zurku. Celog dana se cuje Me! Me!, No! Ya!, Ya! No! i No! Me! (u prevodu: Ja! Ja!, Ne! Da!, Da! Ne!, Ne! Ja! ), pa se ja zezam da sa nama uvek idu i Meme, Noya, Yano i Nome (u prevodu to bi bilo Jaja, Neda, Dane i Neja ). U celom tom drustvu, mama i tata postaju sve manje bitni. Adriana i Oliver su bili odusevljeni letenjem avionima. Prvi let do Auckland-a (sat i po vremena) prosao je skoro prebrzo.
Iz iskustva od prethodnih preoceanskih putovanja sa decom, i ovoga puta smo letiti za Auckland jutarnjim letom i proveli ceo dan u Auckland-u. Potrazili smo opet obliznje igraliste na aerodromu koje je nekada imalo trampolinu. Ovoga puta umesto trampoline docekao nas je ceo izgradjeni kompleks zabavnog parka! Kada smo se umorili od igralista, isli smo u obilazak domacih zivotinja u ovom zabavnom parku. Ah, moja gradska deca su bila odusevljena da uzivo vide zeceve, koke, petlove, svinje No od svega u tom zabavnom parku najbolji je bio traktor! Uvece nas je ocekivao dugi (13-satni let) iz Auckland-a za Vancouver. Adriana i Oliver su bili odusevljeni idejom da ce te noci spavati u avionu. Ubrzo je usledilo i odusevljenje malim ekranima i crtanim filmovima. Sat vremena kasnije iskusili smo turbulenciju u avionu. Pitala sam se kako ce deca reagovati. Olivera je drmusanje uspavalo u roku od 5 minuta a Adriana je bila udubljena u svoj crtani film da nije ni primetila Kada su se probudili nakon 4-5 sati spavanja u avionu, mi smo tek bili nedge na pola puta do Vancouver-a (6-7 sati leta do destinacije). Oliver je upitao sa ozbiljnim izrazom lica: Are we there yet, mommy? [ Jesmo li vec stigli, mama? ]. Adriana je odgovorila jos ozbilnije: No, Oliver. It is a loooong way to Canada! [ Ne, Oliver. Put do Kanade je jaaako dug! ]
Mnogi od vas se verovatno pitaju kako je bilo putovati sa dvoje male dece na tako dalek put. Slike govore daleko vise od reci Penjanje i spustanje po pokretnim stepenicama 15 minuta u krug i trcanje tamo-vamo po pokretnim trakama za hodanje na aerodromima (dok vas odrasli u prolazu gledaju sa upitnikom na njihovim licima) su bile omiljene igrarije. Sa malo kreativnosti, malko vise strpljenja i pogled na svet odraslih iz decje perspektive, bilo je to (uglavnom) zabavno iskustvo. I onda, nakon skoro 30 sati putovanja, na poslednjem letu iz Vancouver-a do Edmontona, Oliver i Adriana su zaspali na poletanju. Jedva sam ih probudila kada smo sleteli u Edmonton sat i po vremena kasnije. Nakon tolike akcije u prethodnih 30-tak sati, tih poslednjih sat i po vremena sa uspavanom decom je proslo za trenutak!
I tako stigosmo u Edmonton Nana i papa (Philip-ovih roditelji) su nas docekali na aerodromu. Adriana i Oliver su odmah ispricali Nani i Papi gomilu prica o njihovom putovanju avionima Edmonton, Kanada Naredni dani u Edmontonu doneli su mnogo novih iskustava. Iznajmili smo stan u centru grada i putovali svuda autobusima. Adriana i Oliver su bili odusevljeni i podzemnom zeleznicom voz koji ide pod zemljom. It is so dark here! [ Tako je mracno ovde! ] rece Adriana na prvoj voznji podzemnom zeleznicom. Za samo par dana niko vise nije spominjao voznju autom
Autobusi su nas vozili svuda a najcesce kod nasih drugara. Bilo je prelepo biti u Edmontonu ponovo, ovoga puta sa klicnima. Gomila dragih ljudi, prelepih uspomena i poznatih mesta Evo kako smo nekada polazili na te izlete Nakon pola sata priprema da izadjemo iz apartmana jednog jutra, napokon sam mislila da smo spremni pa rekoh: Kid, let s go! [ Deco, idemo! ]. A Oliver je odgovorio sa ozbiljnim izrazom lica: I m not ready yet. [ Ja nisam jos spreman. ]
I kako to vec biva, za prolecnu dobrodoslicu Kanadu par dana po nasem dolasku u Edmonton pao je sneg Adriana i Oliver su valda bili jedina deca u Edmontonu odusevljena snegom tog jutra. No, 10-tak minuta kasnije mediteranski geni su se probudili i Adriana rece: Mommy, when are we going to move from here? i don t like this snow. It is too cold!. [ Mama, kada cemo se otseliti odavde? Meni se ne svidja ovaj sneg. Previse je hladno! ]. Mamino (I tatino!) zlato No, sa toplom garderobom i par minuta kasnije mokrim patikama, sneg je ipak bio pravi dozivljaj tih dana
Proveli smo puno vremena druzeci se sa nasim drugarima Svakih par dana nasli smo se sa Louise i Leah-om (I Nasser-om kada smo uspeli da ga uhvatimo ).
I brojni prelepi trenuci sa Leah-om na igralistima
Evo jos par prelepih trenutaka iz igrarija sa Leah-om A igranja nikada dosta. Jednog popodneva kada smo se spremali da krenemo sa igralista gde su se Adriana, Oliver i Leah igrali, Louise rece: Ok, let s go. It s time to go home. [ Ok, idemo. Vreme je da idemo kuci. ]. Oliver je zastao na trenutak, pogledao nas sa vrlo ozbiljnim izrazom lica i rekao: I m not done yet! [ Ja nisam jos gotov! ].
I par izleta po Edmontonu sa Louise i Leah-om: Churchill Square, West Edmonton Mall i otkrivanje novih vodenih parkova
Par prelepih susreta sa Laurom, mojom nekadasnjom cimerkom u Edmontonu Posetili smo i apartman u kome sam zivela tokom doktorskih studija. Bilo je to zaista kao putovanje u proslost ovoga puta sa Adrianom i Oliverom.
Sreli smo se i sa mojim prijateljima Susan, Ian, Mandana i Joni Posetila nas je i Tammy iz Calgary-ja
Proveli smo brdo lepih trenutaka sa Dianom, Nanom i Athena-om
Svakih par dana Adriana i Oliver su zabavljali Nanu i Papu To su bili retki trenuci predaha za mene i prilika za trcanje u edmontonskoj dolini reke
Posetili smo i Muzej nauke (Telus World of Science) u Edmontonu Mnogo odlicne zabave za svakoga!
Isli smo i biblioteku Kompjuteri za decu su bili najbolji deo poseta biblioteci. Iskusili smo i carolije jednog od najvecih shopping centara na svetu: West Edmonton Mall. Gledali smo predstavu sa fokama i uzivali u posmatranju casova klizanja na ledu. Posetili smo i festival tradicionalnih plesova ovog dela Kanade
I proveli smo bezbrojne sate na igralistima
Od svih igralista, najvise su nam se svideli parkovi sa vodom ( spray parks )
I fontane su nam se mnogo dopale narocito one u kojima moze i da se kupa! A izmisljali smo i kojekave igrarije u svetu odraslih
A ni kucne zabave nisu izostale I jos malko igrarija
Adriana u akciji (I retkim trenutcima odmora )
Oliver u akciji (I retkim trenutcima odmora ) Jedne noci Oliver se probudio u sred noci i upita: What am i doing here, mommy? [ Sta ja radim ovde, mama?. Odgovorih: You are sleeping, darling. [ Ti spavas, zlato. ] i onda tisina kao i pre tog pitanja Oh, valda se nakon dve i po godine i Oliver pomirio sa cinjenicom da se nocu, zamislite, spava!
I tako su proletele prve tri nedelje naseg boravka u Edmontonu dok je Philip bio na Novom Zelandu. Za to vreme i prolece je stiglo u Edmonton, dolina reke se zazelenila, drvece je prolistalo i procvetalo U sedam godina zivota u Edmontonu, prolece je uvek bilo moje omiljeno godisnje doba u ovom kraju sveta Sa prolecem pridruzio nam se i Philip sa Novog Zelanda Proslavili smo Philip-ov dolazak sa jos jednim divnim susretom sa nasim drugarima Louise, Nasser and Leah Sledeceg jutra, poletih za Kaliforniju na 9 dana na nove susrete sa dragim ljudima, draga poznata mesta i par poslovnih obaveza. O svemu tome u sledecem pismu A Philip je ostao u Edmontonu sa Adrianom i Oliverom, familijom i prijateljima da uziva u pocetku svoga putovanja oko sveta Brdo toplih pozdrava i pozitivne energije iz edmontonskog proleca! Vasi novozelandski drugari, Sandra, Philip, Adriana i Oliver Edmonton, Kanada 02 Jun 2015