Microsoft Word _08_RWT_P13_Vojvodina_CRO.docx

Транскрипт

1 Dragi Prijatelji, Evo stigli smo u krajeve moga detinjstva i mladosti Slavonija (Hrvatka) i Vojvodina (Srbija). Nedelje pred nama donele su obilaske mnogih dragih mesta i gradova, brdo uspomena i gomile susreta sa dragim ljudima na ovom delu Balkana. Prvo smo posetili smo moj rodni grad Vukovar (Slavonija, Hrvatska) a onda preputovali pola Vojvodine (deo Srbije). Proveli smo par dana u Backom Monostoru sa mojom drugaricom Valikom i njenom porodicom, skoknuli na jedan dan do Novog Sada (u posetu Bockama ), otisli na vikend za Vrsac u posetu Natasi, zvirnuli na jedan dan do Beograda da se vidimo sa nasim kanadskim drugarima Sneskom i Lavom I drugim dragim ljudima, i onda proveli predivnih mesec dana u Novom Sadu druzeci se sa gomilom dragih ljudi iz mojih srednjoskolskih i univerzitetskih dana u ovom gradu. Bese to par nedelja ispunjenih gomilom starih i novih uspomena O svemu tome vise na stranicama sto slede

2 Brzinska poseta mom rodnom gradu Vukovaru (Slavonija, Hrvatska) U Vukovar stigosmo nocnim vozom iz Ljubljane oko 03:30 h kod moje mame na jos par sati spavanja pre zore. Nismo bas nesto poranili sa ustajanjem tog jutra Adriana i Oliver su otisli sa svojom bakom na igraliste a Philip i ja smo se prosetali po centru Vukovara meni dobro poznatim ulicama i obilazeci draga mesta iz moga detinjstva. Prosli smo kroz naselje Olajnicu gde sam nekada zivela, videli moju nekadasnju osnovnu skolu, prosetali uz Dunav sa pogledima na Dvorac Grofa Elca, zgradu veslackog kluba, nekadasnji Hotel Dunav i vukovarski vodotoranj u daljini simbol grada Vukovara.

3 Prosetali smo i centrom grada koji je sada nakon rata izgledao potpuno drugaciji nego sto ga ja pamtim iz moga detinjstva. Ipak, par obnovljenih nekadasnjih lepih zgrada Radnicki Dom i poznati vukovarski svodovi potsecali su na nekadasnje obrise ovog grada.

4 Bese to prelepa setnja Vukovarom sa Philipom za mene verovatno najprijatnija setnja do sada od svih mojih poseta Vukovaru nakon godina rata (nisam samo mogla da odgonetnem da li je to bilo zbog posete bas ovom gradu ili zbog cinjenice da smo se setali gradom bez dece ). Ipak, izmedju obnovljenih zgrada prizori su potsecali na tuznu istoriju ovoga grada

5 Bački Monoštor (Vojvodina, Srbija) Tog popodneva smo otisli autobusom iz Vukovara za Sombor i onda dalje do Bačkog Monoštora u posetu mojoj dragoj drugarici Valiki i njenoj porodici (muz Saša i cerka Tisa).

6 Tih par dana uzivali smo u brojnim dozivljajima tradicija Vojvodine od mirne seoske atmosfere i tipicnih vojvodjanskih prizora do voznji biciklovima po selu i okolini i tradicionalnih vojvodjanskih specijaliteta (riblji paprikas, knedle, paradajz supa, proja i sveze ubrano grozdje njam!). Bilo je to pravo iskustvo za Philipa i decu a za mene predivno prisecanje na dobro poznati zivot iz moje proslosti.

7 A Adriana i Oliver su se naigrali sa Tisom Jedan odlazak na seosko igraliste se pretvorio u odlazak na sladoled po kisnom danu. Niko se nije bunio! A pre nego sto smo posli autobusom iz Sombora, navratili smo da posetimo i Valikine roditelje i brata u Somboru. Bese to predivnih par dana u odlicnom drustvu! Hvala mnogo, Valika, Sale, Tisa i teta Eva za tako predivno gostoprimstvo i drustvo!

8 I kako to biva u ovom kraju sveta, imali smo i neplanirani iznenadni susret sa mojom dragom prijateljicom Jacom i njenom porodicom (Vladom, Anjom i Aleksom) bas u Bačkom Monoštoru gde je Jaca provela svoje detinjstvo. Ziveo internet i automobili! (Iako ja jos uvek mnogo vise volim bicikle! ). Iz Backog Monostora smo otisli do Novog Sada na jedan dan tek toliko da Philip proseta Novim Sadom.

9 Vršac (Vojvodina) U poseti Natasi Nakon jednog dana u Novom Sadu, vec smo opet kretali na put. Nasa deca su se toliko navikla na putovanje do tada da je Oliver odlucio da je prostranije spavati ispod autobusnog sedista nego na njemu moze covek bolje da se ispruzi tamo dole. Nakon 2-satne voznje autobusom, stigli smo u Vršac u posetu Natasi. Sa visokim letnjim temperaturama od +37 C do +40 C u hladu, umesto setnje i obilaska gradica Vrsac, otisli smo do obliznjeg parka. Tamo su Oliver i Adriana odmah otkrili fontanu sa vodom. Bila bi to veca zabava od igralista da mama i tata je nisu prekinuli samo par minuta kasnije nakon sto je Oliver stao u blato sa svojim cistim belim patikama

10 Bela Crkva (Vojvodina) sa Natasom Proveli smo tri opustena dana na vikendici Natasine porodice u seocu Bela Crkva. Plivanje u jezeru na kome je bila ova vikendica bilo je najbolji deo tih dana za vecinu nas. Voznja camcem je bila bonus! Bese to idealno mesto za boravak dok su letnje temperature od 37 C do 40 C stepeni vladale ovim delom Evrope. Evo par osmeha iz Bele Crkve. Hvala mnogo, Natasa! Bas nam je bilo lepo

11 Dan u Beogradu (Srbija) U poslednjem momentu isplanirali smo da na povratku iz Vrsca za Novi Sad, svratimo na jedan dan i do Beograda da obidjemo drage ljude i u tom gradu neki od kojih zapravo zive u Kanadi. Bese to jos jedan vreo letnji dan sa +38 C. Odlucismo se da provedemo ovaj dan druzenja na Kalemedganu (velikom parku u centru Beograda) na igralistima za decu. Deca su bila sretna a roditelji zadovoljni nije mogla biti bolja kombinacija! Bese to jos jedan uspesan dan putovanja. U Beogradu smo se nasli sa mojom drugaricom Vesnom koju poznajem jos iz studentskih dana. Nasli smo se i sa nasom drugaricom Snežanom koju i Philip i ja znamo iz Edmontona a koja sada zivi u Toronto-u. Upoznali smo i njenog jednogodisnjeg sincica Lava. Bas nam je drago sto smo uspeli da vas vidimo barem u Srbiji kada nam se vec putevi nisu ukrstili u Kanadi ovog proleca ili leta!

12 Evo jos par prelepih osmeha sa susreta sa Sneškom i Lavom toga dana. Krajem dana smo se nasli i sa mojim tetkom Vasom. Dok sam se ja druzila sa prijateljima, Philip je otisao u setnju centrom Beograda na nekoliko sati I uzivao u obilasku ovog grada. I svima bilo super! Bese to jedan uzurbani ali divan dan proveden sa dragim ljudima. Posle tolike vrucine i jurnjanja po igralistu, Oliver nije potrajao budan 2 minute u autobusu za Novi Sad te veceri jos jedan uspesan dan roditeljstva

13 Bocke (Sremska Kamenica, Vojvodina) I onda smo stigli na Bocke (na domak Novog Sada) na mesec dana u nekadasnju kucu mojih roditelja gde sam zivela tokom studiranja. Bas je bilo slatko videti Adrianu i Olivera kako trce po platoima i izmedju drveca i zbunja oko kuce. Igrali su se sa vodom, skupljali (I rasipali! ) orase, pentrali se po kapiji, izigravali naucnike ekperimentirajuci sa ledom Zabavama kao da nije bilo kraja

14 Pravili su svoj kamp i satore, zabavljali se sa vatrom, pravili face, postavljali pijace i prodavnice i prodavali sve od voca i povrca do kartica za autobus i mobilne telefone

15 Kuvali su, seckali, farbali nokte flomasterima, crtali i pisali. Crtalo se cak i po vanjskim zidovima kuce pa je jedan okreceni beli zid dobio i avion nacrtan flomasterom - srecom, opralo se! Philip je poceo da odgoneta kako se pise i cita cirilica pa se i Adriana prikljucila ucenju. Evo jos par decijih ludorija na Bockama ove jeseni

16 A zabavljali smo se i po Novom Sadu

17 Proveli smo nekoliko predivnih vikenda sa mojom mamom Milevom. Adriana i Oliver su se bas naigrali sa svojom bakom Milevom.

18 Pred sam polazak iz Novog Sada dosao nam je u posetu i moj otac Vlada. Adriani I Oliveru je bilo superiska igrati se sa bakom i dekom.

19 Tih mesec dana provedenih u Novom Sadu su bila odlicna prilika da se vidim sa gomilom dragih ljudi u ovom gradu i da ih upoznam sa celim McKague-Mandic timom. Evo par osmeha sa tih predivnih susreta (Jaca, Vlada, Anja i Aleksa; Djordje, Zorica, Tara i Kristina; Dana, Saša, Milica i Mihajlo; Marija i Nikola; Valika; Višnja, Srećko i Marina)

20 I jos prelepih trenutaka provedenih sa dragim ljudima zbog kojih se uvek rado vracam u ovaj deo sveta... Iskreno se zahvaljujem svima vama koji ste ucinili napor da barem deo nasih susreta pricamo na engleskom pa je i Philip mogao da ucestvuje u nasim razgovorima i upozna vas vise. (Jaca, Dejan, Djordje, Jovica, Valika, Danijela)

21 I jos par prelepih susreta (Teta Seša i cika Steva; Višnja, Srećko i Marina; Minja) U dva navrata otisli smo i do moje frizerke Cece i napravili celu zurku od sisanja narocito drugi puta kada smo se pojavili sa oboje dece. Srecom, padala je kisa taj dan pa je nasa frizerka Ceca imala vise vremena. Bila su to dva divna popodneva druzenja i odlicne frizure. Hvala, Ceco!

22 I par poslovnih susreta na novosadskom univerzitetu sa bivsim profesorima i kolegama Imala sam i priliku da pokazem Philip-u moj nekadasnji fakultet. Od svih tih poslovnih susreta ispalo je da dok kuckam ove redove vec imam kupljenu avionsku kartu za ponovni dolazak u Novi Sad za pola godina ovoga puta academski. A i poslovne obaveze u Spaniji ovog leta bice da su vec pocele da donose nove akademske puteve oko sveta. O tome vise u nekim od nasih narednih pisama (Dr Saša Dejanović, Professor Nikola Grujić, Professor Djordje Nićin, Professor Bora Obradović)

23 I gomila prelepih trenutaka igranja sa nasim malim drugarima u Novom Sadu (na slikama ovde su Marina, Anja, Djuradj i Kristina)

24 Tih nedelja proslavili smo Philip-ov rodjendan sa gomilom grozdja umesto rodjendanske torte i porodicnim rostiljanjem na Bockama te veceri. Proslavili smo i Oliverov 3.-ci rodjendan. Adriana se setila kako je ona za svoj treci rodjendan imala Thomas tortu pa smo i Oliveru pravili Thomas lokomotiva tortu za njegov treci rodjendan. Kada sam ukrasavala Thomas tortu sa grozdjem i htela da napisem broj tri za Oliverov treci rodjendan, Adriana mi je rekla da ne mogu da napisem broj tri na Thomasu jer je Thomas lokomotiva broj 1!

25 Adriana u akciji Adriana je postala nasa prava princeza. Samo se doteruje, oblaci haljine, bira svoju garderobu, stavlja snalice u kosu a odlucila je da sada i pusta kosu. Nasa mala princeza tih nedelja pozelila i da probusi usi da stavi mindjuse kao mama - i bila je pravi junak na busenju usiju! Svaka cast, Adriana! Adriana je propricala srpsko-hrvatski neverovatno dobro u ovih mesec dana. Bilo je fascinantno slusati kako se njen vokabular reci povecava iz dana u dan. A meni je najinteresantnije bilo cuti moje izraze iz Adrianinih usta. Evo par Adrianinih izreka na srpsko-hrvatskom tih nedelja: Pa to stvarno nema smisla. Sandra: Adriana, da li znas sta znaci blabla-bla? Adriana: To je kad neko priča engleski a ne zna hrvatski pa kad drugi pričaju hrvatski on ne razume pa je sve bla-bla-bla. A ja sam se rastopila slusajuci je kako prica na srpsko-hrvatkom. To je postala specijalna veza izmedju Adriane i mene i ovih nedelja. Pred spavanje Adriana bi meni pricala price o devojcici sa crvenom kosom koja je imala bastu i u toj basti je imala cvece koje je bilo najlepse na svetu. Adriana je uzivala u crtanju i pisanju slova. Cak je i sa Philip-om pocela da uci da cita i pise cirilicu. Bilo ju je preslatko videti. Neverovatno koliko je Adriana porasla i odrasla za ovih par meseci putovanja. Bice ona nas pravi skolarac kada se vratimo na Novi Zeland za par nedelja.

26 Oliver u akciji A Oliver se ne zaustavlja po ceo dan. Toliko je toga da se dodirne, podigne, baci, popne, prospe, rastegne (ili pokida u nekim slucajevima) Bojice i flomasteri imaju mnogo razlicitih upotreba pored skrabanja na papirima kao na primer pravljenje vozica na podu ili zasto ne i crtanje po zidovima i namestaju pa i to su odlicne povrsine Trenutno je fascinaran nalepnicama pa te nalepnice isto tako zavrsavaju i na namestaju, podu i ostalim prigodnim mestima. Oliver je fasciniran svim stvarima oko sebe. Jedan dan kada su se igrali na Strand plazi u Novom Sadu Oliver je nasao malu bocicu, napunio je vodom i peskom i rekao Philip-u: Look, daddy. A beer! [ Gledaj, tata. Pivo! ] I Oliver pocinje da prica srpsko-hrvatski. On uci ponavljajuci sta Adriana kaze pa to izgleda ovako: Mama, ja sam pojela ja sam popila ja sam skočila. Jednom prilikom kada se malko upiskio u gacice, Oliver mi rece: Mama, ja sam upiškila u gaćica. Ah, nas mali Piroćanac Samo neka prica Jedini je problem sto sada kada svi troje pocnemo pricati na srpsko-hrvatskom, Philip vise ne zna o cemu se prica oko njega!

27 Obilasci Novog Sada Nedge izmedju svih zubarskih obaveza, univerzitetskih sastanaka i druzenja, uspeli smo obici malko i Novi Sad. Prosetali smo centrom grada, otisli do plaze Štrand

28 Posetili smo i Petrovaradinsku Tvrdjavu sa Natasom iz Vrsca.

29 Evo jos par prizora sa posete Petrovaradinskoj Tvrdjavi sa Natasom i nasim dragim klincima.

30 Setnje do Popovice (Fruška Gora) Philip i ja smo u dva navrata otisli u prelepe setnje iz Bocki do Popovice na obroncima planine Fruske Gore. (Hvala mnogo, draga mama, sto si se igrala sa Adrianom i Oliverom u to vreme! ). Pogledi na Frusku Goru, Dunav, Novi Sad i ravnicu Vojvodine su iznova odusevljavali

31 Evo jos par predivnih pogleda sa Popovice Philip je uspeo da ode i na nekoliko kratkih biciklizama do Fruske Gore

32 Bese to prelepih 6 nedelja na prostorima Balkana gde sam provela prvih 23 godine svoga zivota. Kakva divna prilika da se sretnem opet sa mnogim dragim ljudima u ovom delu sveta i povezem ceo McKague- Mandic tim sa ovim delom sveta. Hvala vam svima na prelepim susretima i nezaboravnim uspomenama sa ovog putovanja! Adriana i Oliver su se nauzivali u Bockama i u druzenjima po Novom Sadu. Na ovom putovanju dobili su i svoje nove nadimke. Adriana je postala Nedriana Palčić (od Ne- Adriana ), a Oliver je dobio (I vise puta potvrdio! ) nadimak Noliver Prljavko (od No-Oliver ). Ma samo se igrajte i veselite, nasi mali pilići! I tako je doslo vreme da se Philip pozdravi sa Balkanom i krene prema Novom Zelandu (sa par dana u Singapore-u usput ). Adriana, Oliver i ja imamo jos tri nedelje na prostorima Balkana pre nego sto krenemo Philip-ovim stopama. Tako smo svi zajedno otisli do beogradskog aerodrome 01.-og oktobra te. Adriana, Oliver i ja smo odleteli za Ljubljanu tog jutra a Philip je krenuo prema Frankfurtu. Radujemo se sledecem susretu sa Philip-om na Novom Zelandu za mesec dana. A do tada nas ceka jos par nedelja druzenja po Balkanu. O tome vise u sledecem pismu. Jos jedno veliko hvala svim dragim ljudima u Vojvodini (I okolini) sa kojima smo proveli toliko prelepih trenutaka na ovom delu putovanja. Divno je potsetiti se po ko zna koji put da prijateljstva ne poznaju vremenske i geografske granice Brdo veselih jesenjih pozdrava iz Vojvodine od McKague-Mandic tima! Sandra, Philip, Adriana i Oliver 02 Oktobar 2015 Ljubljana, Slovenija