Agatha Christie VEÈITA NOÆ NARODNA KNJIGA 2006 Direktor Srðan Janiæijeviæ Glavni i odgovorni urednik Milan Mišiæ Ureðuju Radivoje Mikiæ Vaša Pavkoviæ

Agatha Christie VEÈITA NOÆ NARODNA KNJIGA 2006 Direktor Srðan Janiæijeviæ Glavni i odgovorni urednik Milan Mišiæ Ureðuju Radivoje Mikiæ Vaša Pavkoviæ Dizajn korica Natalija Petroviæ Tehnièki urednik Jasmina Ţivkoviæ Agata Kristi VEÈITA NOÆ NARODNA KNJIGA 2006 Naslov originala Agatha Christie ENDLESS NIGHT Preveo Milan Seèujski

Copyrighl 1967 by Agatha Christie Limited Copyright renewed 1995 by Agatha Christie Limited All rights reserved. Translation copyright za Srbiju KLUB ÈITALACA, 2006. Za izdavaèa Milièko Mijoviæ Sva prava zadrţana Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnoţavati, preštampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavaèa, niti moţe biti na bilo koji drugi naèin ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnoţavana bez odobrenja izdavaèa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadrţavaju autor i izdavaè po odredbama Zakona o autorskim pravima. Nori Prièard, od koje sam prvi put èula legendu o Ciganskom imanju Svake noæi i svakoga dana Neki se rode za ţivot pun rana. Svakoga dana i svake noæi Neki æe putem sreæe poæi. Neki æe putem sreæe poæi, Neki u susret Veèitoj noæi. Vilijam Blejk Znamenja nevinosti KNJIGA PRVA PRVA GLAVA U mom kraju je moj poèetak... Taj sam citat èesto imao prilike da èujem. Dobro zvuèi - ali šta zapravo znaèi? Moţe li èovek ikad da upre prstom i kaţe: Sve je poèelo tog i tog dana. na tom i tom mestu, tim i tim dogaðajem"? Je li moja prièa, moţda, poèela kada sam primetio plakat na zidu Svetog Ðorða i aţdaje", plakat kojim se oglašavala aukcijska prodaja tog vrednog imanja pod nazivom Tornjevi", sa svim podacima ukljuèujuæi i površinu u jutrima, kao i prilièno idealizovan prikaz Tornjeva", onakvih kakvi su moţda bili u svoje zlatno doba, pre nekih osamdeset, pa moţda i sto godina? Nisam ništa posebno radio, šetao sam se glavnom ulicom Kingston Bišopa, jednog sasvim beznaèajnog seoceta, i ubijao vreme. I tako sam primetio oglas o prodaji. Zašto?

Je li to sudbina resila da se tako grubo poigra mnome? Ili da mi se velikodušno osmehne? Moţe se na to gledati i ovako i onako. ф*1е, moţda, moţe reæi da je sve poèelo kada sam upoznao San-toniksa, kroz razgovore koje sam vodio sa njim - i sad ga vidim kad sklopim oèi: njegove rumene obraze, oèi sa i suviše sjaja u njima, i pokrete snaţne a ipak krhke šake koja je skicirala i izraðivala planove kuæa. Naroèito jedne kuæe, prelepe kuæe, kuæe koju bi bilo divno posedovati! Ш*1-12 Agata Kristi Moja èeţnja za kuæom, pristojnom i lepom kuæom, kuæom kakvoj se nikada nisam mogao nadati, tada se rasplamsala u meni. Bila je to jedna sreæna maštarija, samo naša, o kuæi koju æe mi Santoniks sagraditi - ako bude poţiveo dovoljno dugo... O kuæi u kojoj bih, u svojim snovima, ţiveo sa devojkom koju volim, o kuæi u kojoj bismo, kao u nekoj naivnoj deèijoj bajci zajedno ţiveli sreæno doveka". Sve je to bila èista fantazija, obièna glupost, ali je probudila tu èeţnju u meni. Èeţnju za neèim što verovat-no nikada neæu imati. Ili, ako je ovo ljubavna prièa - a jeste ljubavna prièa, kunem se - zašto onda ne poèeti onim danom kada sam prvi put ugledao Eli kako stoji meðu tamnim jelama na Ciganskom imanju? Cigansko imame. Da, moţda je najbolje da poènem od tog trenutka, kada sam ssenuo pogled sa oglasa o prodaji jedva primetno uzdrhtavši, pošto je jedan crni oblak upravo bio zaklonio sunce, i onako usput upitao jednog od meštana, koji je nedaleko odatle potkresivao ţivicu naizgled bez nekog posebnog plana: Kakva je to kuæa, Tornjevi"?" Još se seæam njegovog neobiènog izraza lica kada me je onako iskosa pogledao i rekao: Mi je ovde ne nazivamo tako. Kakvo je to ime?" Frknuo je u znak neslaganja. Silne su veæ godine prošle otkako su tu ţiveli ljudi koji su je nazivali Tornjevi"." Onda je frknuo još jednom. Na to sam ga upitao kako je on naziva, i opet su te oèi na njegovom naboranom licu skrenule nekud u stranu, kako to veæ seljaci ponekad imaju obièaj da vas ne gledaju pravo u oèi, veæ gledaju nekud preko vašeg ramena ili iza ugla, kao da vide nešto što vi ne vidite. Ovde je nazivaju "Cigansko imanje"", rekao je. A zašto je tako nazivaju?", upitao sam. Veèita noæ 13 Neka prièa. Ne znam taèno. Neko kaţe ovo, neko kaţe ono." A onda je dodao: U svakom sluèaju, tamo se dogaðaju nesreæe." Saobraæajne nesreæe?" Svakojake nesreæe. U današnje vreme uglavnom saobraæajne. Ima tamo jedna gadna krivina, znate." Pa dobro", rekao sam, ako postoji nezgodna krivina, nije ni èudo da se dogaðaju nesreæe." Opštinska uprava je dala da se postavi znak za opasnost, ali ništa im to ne vredi. Nesreæa ima i dalje."

A zbog èega je "cigansko"?" I opet mu je pogled nekud odlutao, a odgovorio mi je neodreðeno: Valjda po prièi. To je nekad, kaţu, bila ciganska zemlja, i kad su ih isterivali odatle, oni su bacili kletvu na nju." Nasmejao sam se. Da, da", rekao je, moţete vi da se smejete, ali ima mesta koja su zaista pod kletvom. Vi, pametnjakoviæi iz grada, ne znate za njih. Ali ima ukletih mesta, i ovo mesto je ukleto. Ljudi ginu u kamenolomu kad krenu da vade kamen za gradnju. Stari Dţordi je tako jedne noæi pao preko ivice i slomio vrat." Pijan?", pretpostavio sam. Moţe biti. Voleo je on da popije. Ali mnogi pijanci padnu - i to gadno - pa im na kraju ništa ne bude. Ali Dţordi, on je slomio vrat. Tamo", rekao je, pokazujuæi na breg obrastao borovima, na "Ci-ganskonj4lianju"."4 Da, valjda je tako poèelo. Nije da sam u to vreme obratio posebnu paţnju na taj razgovor. Samo sam ga se, eto, setio. Ništa više. Èini mi se - to jest, kad se malo bolje prisetim - da sam mu ponešto i dodao. Ne znam da li sam pre ili posle toga upitao svog sagovorni-ka da li u okolini još ima Cigana. Rekao mi je da ih u današnje vre- J л 14 Agata Kristi Veèita noæ 15 me nigde nema mnogo. Policija ih stalno proteraje s jednog mesta na drugo, rekao je. Onda sam ga upitao: Zašto niko ne voli Cigane?" Veliki su to lopovi", rekao je na to, mršteæi se s neodobravanjem. A onda se paţljivije zagledao u mene. Da nemate moţda i vi ciganske krvi?", upitao me je, ne skidajuæi pogled s mene. Rekao sam mu da nemam, koliko mi je poznato. Istina je, pomalo podseæam na Ciganina. Moţda me je zato i privukao taj naziv, "Cigansko imanje". Dok sam tako stajao i zabavljao se razgovarajuæi sa njim, uèinilo mi se da moţda i imam poneku kap ciganske krvi. Cigansko imanje. Krenuo sam vijugavim putem iz sela i zaputio se medu tamno drveæe. Naposletku sam izbio navrh brega, odakle se pogled pruţao sve do mora i brodova. Bio je to velièanstven pogled i pomislio sam, onako kako ljudi ponekad svašta pomisle: Pitam se kako bi bilo da je "Cigansko imanje" moje imanje..." Tek tako... Bila je to puka maštarija. Ada sam, u povratku, prošao pored svog pot-kresivaèa ţivice, rekao mi je: Ako su vam potrebni Cigani, tu je, naravno, stara gospoða Li. Major joj daje da ţivi u toj kolibi." Kakav major?", upitao sam. Na to mi je, sav sablaţnjen, odgovorio: Major Filpot, naravno." Uèinilo mi se da ga je prilièno pogodilo što to uopšte pitam! Zakljuèio sam da je major Filpot lokalni Bog. Gospoða Li je navodno bila jedna od onih o kojima se starao. Filpotovi su, ispostavilo se, oduvek ţiveli tu i manje-više su upravljali selom.

Pošto sam poţeleo starom prijatan dan i okrenuo se da poðem, dobacio je za mnom: Njena je ona poslednja koliba na kraju ulice. Moţda æete je zateæi napolju. Ne voli da sedi u kuæi. Ko god ima ciganske krvi to ne voli." I tako sam produţio niz put, zviţdeæi i razmišljajuæi o "Ciganskom imanju". Veæ sam gotovo i zaboravio šta mi je isprièao, kad sam ugledao stariju ţenu crne kose kako zuri u mene preko ograde svoje bašte. Odmah mi je bilo jasno da to mora biti gospoða Li. Zastao sam i obratio joj se: Èujem da vi moţete nešto da mi kaţete o "Ciganskom imanju"", rekao sam. Zagledala se u mene kroz pramenove crne kose koja joj je neuredno padala preko lica i rekla: Nemojte se u to petljati, mladiæu. Slušajte me. Manite se toga. Vi ste simpatièan momak. "Cigansko imanje" nikad nije donelo nikom ništa dobro, i nikad i neæe." Vidim da se prodaje", rekao sam. Jeste, i teško onom ko ga bude kupio." A ko treba da ga kupi?",jedan preduzimaè je zainteresovan. I ne samo jedan. Jeftino æe se prodati. Videæete." Zašto bi se jeftino prodalo?", upitao sam, zainteresovan. To je lepo imanje." Na to nije htela da odgovori. Recimo da ga neki preduzimaè kupi, šta æe uraditi s njim?" Na to se zakikotala. Bio je to neprijatan, zlurad smeh. Srušiæe staru oronulu kuæu i sagraditi nove, naravno. Dvade-set-trideset kuæa, moţda - a sve æe one biti uklete." Poslednji deo reèenice sam ignorisao. Zatim sam, i ne razmišljajuæi, rekao: *> To bi bra šteta. Velika šteta." Ništa se vi ne brinite. Neæe se usreæiti ni taj što ga kupi, ni taj što bude redao cigle i malter. Nekom æe noga da sklizne sa merdevi-na, neki natovareni kamion æe da se slupa, neki crep æe da padne s l 16 Agata Kristi Vrata noæ 17 krova gde ne treba. A i drveæe. Moţe da popada kad se iznenada spusti oluja. Ah, videæete vi veæ! Neæe "Cigansko imanje" nikome done-ti ništa dobro. Najpametnije bi im bilo da ga zaobiðu. Videæete. Videæete." Silovito je klimnula glavom, a onda ponovila, više za sebe:,flema sreæe za onog ko se bude petljao sa "Ciganskim imanjem". Nikad nije ni bilo." Nasmejao sam se. Ona je na to oštro odvratila: Ne smejte se, mladiæu. Moţda vam ovih dana presedne taj smeh. Nikad tu sreæe nije bilo, ni u kuæi, a ni na imanju." Šta se to desilo u kuæi?", upitao sam. Zašto je tako dugo prazna? Zašto su dozvolili da tako propadne?" Poslednji koji su u njoj ţiveli su umrli, svi do jednog." Kako su umrli?", upitao sam, iz èiste radoznalosti.

Bolje d^se više ne prièa o tome. Ali posle više niko nije hteo da doðe da tu ţivi. Ostavili su je da istrune i propadne. Sad se to veæ zaboravilo, i tako je i najbolje." Ali, vi biste mogli to da mi isprièate", krenuo sam slatkoreèivo. Vi znate sve o tome." Neæu ja da širim kojekakve prièe o "Ciganskom imanju"." Nastavila je, glasom koji je podseæao na ono izveštaèeno prosjaèke jadi-kovanje. Sad æu da vam proreknem sudbinu, lepi moj deèaèe, ako ţelite. Pospite mi dlan srebrom i proreci" æu vam sudbinu. Vi ste jedan od onih što æe daleko dogurati ovih dana." Ne verujem u te gluposti o proricanju sudbine", rekao sam, a nemam ni srebra. To jest, nemam ga na bacanje." Na to mi je prišla bliţe i nastavila da me ubeðuje: Šest penija. Za šest penija. Uradiæu vam to za šest penija. Šta je to? Baš ništa. Uradiæu vam to za šest penija jer ste vi jedan zgodan momak bez dlake na jeziku, i zato što imate to nešto u sebi. Moţda zaista dogurate daleko." Išèeprkao sam jedan novèiæ iz dţepa, ne zato što sam poverovao u njene sujeverne koještarije, veæ zato što mi se iz nekog razloga dopala ta stara varalica iako sam je prozreo. Zgrabila mi je novèiæ iz ruke i rekla: Sad mi dajte da vam vidim dlanove. Obe ruke." Uzela je moje šake u svoje uvele kandţe i zagledala se u otvorene dlanove. Neko vreme nije govorila ništa, samo je zurila. Onda ih je naglo ispustila, gotovo kao da ih odguruje od sebe. Ustuknula je jedan korak, pa graknula: Ako znate šta je dobro za vas, smesta æete otiæi odavde, zaboraviti na "Cigansko imanje" i neæete se više vraæati! To je najbolji sa-vet koji mogu da vam dam. Ne vraæajte se." A zašto? Zašto da se ne vratim?" Jer ako se vratite, èekaju vas èemer i jad, a moţda i opasnost. Nevolja je tu, crna æe vas nevolja snaæi. Zaboravite da ste ikada vi-deli ovo mesto. Upozoravam vas!" E, pa, da mi je neko..." Ali, veæ se bila okrenula i uputila ka kolibi. Ušla je i zalupila vrata za sobom. Nisam praznoveran. U sreæu verujem, naravno, ko ne veruje? Ali ne i u gomilu gluposti o oronulim kuæama nad kojima visi prokletstvo. Pa ipak, nisam mogao da se otmem neprijatnom utisku da je ta mraèna starica videla nešto u mojim dlanovima. Ispruţio sam dlanove i zagledao se u njih. Šta uopšte moţe da se vidi u neèijim dlanovima? Gledanje u dlan je ordinarna glupost - obièan trik da bi vamj vukli novac - ako ste dovoljno naivni i lakoverni. Pogledao sam u nebo. Sunce se zavuklo za oblak, i dan je odmah delovao nekako drukèije. Nekakva senka, gotovo preteæa. Kao da se sprema oluja, pomislio sam. Vetar je krenuo da duva, i lišæe na drveæu je veæ poèelo da pokazuje poleðinu. Krenuo sam da zviţdim, ne bih li se ko-liko-toliko oraspoloţio, i uputio se drumom kroz selo. 18 Agata Kristi Još jednom sam pogledao oglas o aukcijskoj prodaji Tornjeva". Èak sam pribeleţio i datum. U ţivotu nisam prisustvovao nijednoj javnoj prodaji imanja, ali sam pomislio da bih mogao da doðem i prisustvujem ovoj. Bilo bi zanimljivo videti ko je kupio Tornjeve". Drugim recima, bilo bi zanimljivo videti ko je postao vlasnik Ciganskog imanja". Da, mislim da je tu sve poèelo... A onda me je mašta povela korak dalje. Mogao

bih da doðem i zamišljam da sam ja taj koji æe se nadmetati za Cigansko imanje"! I ja bih se nadmetao sa lokalnim preduzimaèima! Oni bi odustali, shvativši da su se uzalud nadali da æe ga jeftino kupiti. Ja bih ga kupio, a onda bih otišao kod Ru-dolfa Santoniksa i rekao mu: Sagradi mi kuæu. Našao sam ti mesto." I našao bih devojku, jednu divnu devojku, i zauvek bismo ţiveli sreæ-ni u toj kuæi. Èesto sam sanjao o takvim stvarima. Naravno, od tih snova nikad nije bilo ništa, ali je barem bilo zabavno. Tako sam tada gledao na to. Zabavni Boţe moj, zabavno? Da sam samo znao! DRUGA GLAVA Puki sluèaj me je tog dana doveo u blizinu Ciganskog imanja". Dovezao sam iznajmljenim kolima neke ljude iz Londona da prisustvuju jednoj licitaciji - nije se prodavala kuæa, veæ njen sadrţaj. Kuæa je bila velika, na samom ulazu u grad, i prilièno ruţna. Bio je to jedan stariji par, i koliko sam uspeo da uhvatim iz njihovog razgovora, bili su zainteresovani za kolekciju papirmašea, šta god to bilo. Pre toga sam samo jednom èuo tu reè - pomenula ju je moja majka u vezi sa sudoperima. Rekla je da sudoper od plastike nije ni prineti sudoperu od papirmašea! Uèinilo mi se èudnim što dvoje bogataša dolazi ovamo da bi kupilo kolekciju tako neèega. U svakom sluèaju, upamtio sam tu èinjenicu i resio da prvom prilikom potraţim u reèniku ili negde drugde šta je zapravo papirmaše. Nešto zbog èega su ljudi smatrali da se isplati iznajmiti kola i odvesti se na seosku licitaciju. Voleo sam sve da znam. Tada su mi bile dvadeset i dve godine i veæ sam bio nauèio dosta toga sa raznih strana. Razumeo sam se u automobile, bio prilièno dobar mehanièar i paţljiv vozaè. Neko vreme sam radio s konjima u Irskoj. Malo je nedostajala^ se upetljam sa jednom bandom krijumèara droge, ali sam se opametio i izvukao na vreme. Posao šofera u firmi koja se bavi iznajmljivanjem luksuznih automobila uopšte nije loš. Od napojnica se dosta moţe zaraditi. I obièno nije naroèito naporno. Ali je sam posao bio dosadan. M 20 Agata Kristi Veèita noæ 21 Jedno leto sam proveo beraèi voæe. Nije se naroèito isplatilo, ali sam uţivao u tome. Isprobao sam razne poslove. Radio sam kao konobar u hotelu niţe kategorije, kao spasilac na plaţi preko leta, prodavao sam enciklopedije, usisivaèe i štošta još. Neko vreme sam se bavio i hortikulturom - radio sam u botanièkoj bašti i nauèio ponešto o cveæu. Nikad se nisam dugo zadrţavao na jednom poslu. A i zašto bih? Skoro sve što sam radio bilo mi je zanimljivo. Neki poslovi bili su naporniji od drugih, ali mi to nije naroèito smetalo. Nisam ja lenj. Samo nisam u stanju da se skrasim. Hoæu da odem svuda, da vidim sve, da uradim sve. I da naðem nešto. Da, to je to. Hoæu da naðem nešto. Još otkako sam napustio školu, ţeleo sam da naðem nešto, ali još uvek nisam znao šta bi to nešto trebalo da bude. Bilo je to, naprosto, nešto za èim sam onako usput, u tom svom nezadovoljstvu tragao. Bilo je negde. l e ili kasnije bi mi postalo jasno. Moţda se radilo o de-vojci... Volim devojke, ali mi nijedna koju sam dosad upoznao nije mnogo znaèila... U poèetku ti se dopadnu, a onda jedva doèekaš da preðeš na drugu. Bile su kao poslovi

kojima sam se bavio. Neko vreme sve bude u redu, a onda poţeliš da preðeš na sledeæu. Prelazio sam tako s jedne stvari na drugu još otkako sam digao ruke od škole. Mnogi se nisu saglašavali s mojim naèinom ţivota, Pretpostavljam da su mi ţeleli dobro. To je zbog toga što me uopšte nisu poznavali. Hteli su da se smirim s nekom finom devojkom, da uštedim nešto novca, da se oţenim i skrasim uz neki lep stalan posao. I tako dan za danom, godinu za godinom, ţivot bez kraja, amen. Hvala im lepo! Mora da postoji nešto bolje od toga. Nešto više od puke sigurnosti, onoga što stari dobri sistem socijalne zaštite na svoj trapav naèin pokušava da ponudi. Pa valjda u svetu u kom èovek šalje satelite na nebo i na sav glas prièa o putovanju ka zvezdama mora da postoji nešto od èega vam krv brţe poteèe a srce brţe zakuca, i radi èega vre-di pretraţiti èitav svet! Jednog dana, seæam se, šetao sam se Ulicom Bond. Bilo je to dok sam radio kao konobar, a trebalo je veæ da budem na poslu. I tako sam prolazio ulicom i razgledao neke cipele u izlogu. Delovale su prilièno kicoški. Kao što kaţu u novinskim reklamama: Ono što elegantni muškarci danas nose", a uz to obièno ide i slika dotiènog elegantnog muškarca. I verujte, obièno je u pitanju neki šmokljan! Oduvek su me zasmejavale takve reklame. Ostavio sam cipele i prešao na sledeæi izlog. Bila je to prodavni-ca slika. Samo tri slike u pretenciozno aranţiranom izlogu, u kome je somotska draperija neke neutralne boje bila prebaèena preko postolja obojenog u zlatno. Pederski, ako shvatate šta hoæu da kaţem. Ne razu-mem se mnogo u umetnost. Jednom sam, iz radoznalosti, svratio u Nacionalnu galeriju. Nisam se baš naroèito proveo. Ogromne slike bitaka u stenovitim dolinama ili izmuèenih svetaca izbodenih strelama -sve u jarkim bojama. Portreti velikih dama koje se glupavo smeška-ju, uţivajuæi u svoj toj svili, somotu i èipki. Odmah mi je bilo jasno da umetnost nije za mene. Ali slika koju sam sada gledao bila je nekako drukèija. U izlogu su se nalazile tri slike. Jedna je predstavljala pejzaţ, obièan ali prijatan za oko. Draga je predstavljala ţenu tako èudno nacrtanu, tako neobiènih proporcija, da se jedva moglo videti da je uopšte reè o ţeni. Valjda je to ono što nazivaju art nouveau. Nisam je baš razumeo. Treæa slika je bila moja slika. Nije bila bogzna šta, ako me razumete. Bila je nekako jednostavna. Bilo je tu mnogo prostora i nekoliko velikih krugova koji se šire, jedan u drugom, ako mogu tako da kaţem. Svi u razlièitim bojama, i to nekim èudnim bojpll koje ne biste oèekivali. I tu i tamo bilo je nekih neobiènih poteza bojom koji kao da nisu znaèili ništa. Samo su, nekako, ipak nešto znaèilil Nisam naroèito dobar u opisivanju. Sve što mogu da kaţem je da je bilo prilièno teško odvojiti pogled od nje. l tako sam stajao tu, i èudno se oseæao - kao da mi se desilo nešto sasvim neobièno. Recimo, te kicoške cipele, njih bih voleo da obu- -^ми.^.ал^^^н 22 AgataKristi Veèita noæ 23 jem. Hoæu da kaţem da mi je stalo do toga kako se oblaèim. Volim lepo da se obuèem i da ostavim dobar utisak, ali mi u ţivotu ne bi palo na pamet da kupim par cipela u Ulici Bond. Znam ja kakve su tu cene. Za taj bi par mogli da traţe i petnaest funti. Ruèni rad ili tako nešto, tako oni to nazivaju, samo da bi zbog neèeg digli cenu. To bi bile baèene pare.

Jesu te cipele elegantne, ali postoji previsoka ce-na i za eleganciju. A ja dobro znam koliko šta vredi. Ali ta slika, koliko bi ona mogla koštati, pitao sam se. Šta kad bih ja kupio tu sliku? Lud si, rekao sam sam sebi. Pa tebi slike ništa ne znaèe, bar u principu. To je bilo taèno. Ali ovu sliku sam ţe-leo... Ţeleo sam da bude moja. Maštao sam o tome da mogu da je okaèim na zid, sednem i posmatram je koliko god hoæu, i da znam da je ja posedujem! Ja! Da kupujem slike. I sama pomisao èinila mi se bezumne. Ponovo sam pogledao sliku. To što sam je ţeleo nekako nije imalo smisla, a uostalom, verovatno bi bila preskupa za mene. Inaèe, tad sam baš bio pri parama. Bilo mi se posreæilo na trka-ma. Slika bi verovatno bila paprena. Dvadeset funti? Dvadeset pet? U svakom sluèaju, ne bi mi ništa falilo da pitam. Neæe me valjda pojesti? Ušao sam oseæajuæi se prilièno agresivno, ali na oprezu. Unutra je vladala sveèana tišina. Atmosfera je bila nekako prigušena zidovima neutralnih boja, a tu je bila i sofa presvuèena somotom na koju ste mogli da sednete i posmatrate slike. Prišao mi je èovek koji je pomalo podseæao na model savršeno odevenog èoveka iz reklama, i obratio mi se vrlo tiho da bi se što bolje uklopio u okruţenje. I da stvar bude èudnija, nije delovao nadmeno kao što to èesto umeju u otmenim radnjama u Ulici Bond. Saslušao me je, a onda izvadio sliku iz izloga i prislonio je uza zid tako da sam mogao da je posmatram koliko god sam ţeleo. I tad mi je palo na pamet - kako vam se veæ nekad desi da odjednom taèno shvatite kako stvari stoje - da kod slika ne vaţe ista pravila kao i kod drugih stvari. Moglo bi se desiti da neko uðe ovamo u iznošenoj odeæi i iscepanoj košulji, a da se ispostavi da je reè o milioneru koji je poţebo da dopuni svoju kolekciju. Ili bi taj moţda mogao da bude obuèen elegantno a jeftino, moţda baš kao ja, ali da mu je toliko stalo do slike da bi na ovaj ili onaj naèin uspeo da se domogne novca. Vrlo lep primer umetnikove veštine", rekao je èovek koji je drţao sliku. Koliko?", kratko sam upitao. Odgovor me je prenerazio. Dvadeset pet hiljada", rekao je blago. Oduvek sam umeo da zadrţim pokeraški izraz lica. Ništa se nije videlo. Barem mislim da nije. Dodao je neko ime koje mi je zazvu-èalo strano. Verovatno se umetnik tako zvao, a rekao je i da se upravo pojavila na trţištu pošto je naðena u jednoj kuæi u unutrašnjosti, i da ljudi koji su je našli nisu imali pojma o èemu je reè. Ja sam na to nastavio da igram svoju ulogu i uzdahnuo. To je dosta novca, ali pretpostavljam da vredi toliko", rekao sam. Dvadeset pet hiljada funti. Kakva smejurija! Da", rekao je i uzdahnuo. Zaista vredi." Vrlo paţljivo je spustio sliku i vratio je u.izlog. Pogledao me je i osmehnuo se. Imate ukusa", rekao je. Osetio sam da smo se na neki naèin razumeli. Zahvalio sam mu i izašao na Ulicu Bond. TREÆA GLAVA Ne razumem se mnogo u pisanje - to jest, ne kao pravi pisac. Recimo, to sa slikom koju sam video. Zapravo i nema veze sa bilo èim. Mislim, posle toga se više ništa nije desilo, niti je to dovelo do bilo èega, a ipak mi se èini da je nekako vaţno i da mu je negde mesto. Bila je to jedna od onih stvari koje su mi se desile i koje su nešto znaèile. Jao što mi je Cigansko imanje" nešto znaèilo. Kao što mi je Santoniks nešto znaèio.

Nisam, zapravo, još ni rekao bogzna šta o njemu. Bio je arhitekt. To ste, naravno, veæ shvatili. Sa arhitektima takoðe nisam imao mnogo dodira, mada znam ponešto o graðevinskom zanatu. Na Santonik-sa sam naišao tokom svojih lutanja. Bilo je to dok sam radio kao vozaè i razvozio bogataše na razne strane. Dešavalo se da ih vozim i u inostranstvo; dvaput sam vozio u Nemaèku - znao sam ponešto na ne-maèkom - jednom ili dvaput u Francusku - znao sam reè-dve i na francuskom - i jednom u Portugal. Obièno su to bili stariji ljudi, i èesto su imali zdravstvenih problema otprilike koliko i novca. Kad vozite takve ljude, poènete da razmišljate o tome da novac zapravo i nije najvaţniji na svetu - kod tolikih predinfarktnih stanja, tolikih boèica sa tabletama koje svaki èas morate da pijete, i tolikog nerviranja oko hrane i loše usluge u hotelima. Mnogi bogataši koje sam poznavao prilièno su se bedno oseæali. I oni imaju svoje brige. Porezi i investicije. Èujete ih kako prièaju jedni sa drugima ili sa pri- Veèita noæ 25 jateljima. Brige! Eto šta ubija polovinu njih. A ni seksualni ţivot im baš ne cveta. Takav èovek je ili oţenjen dugonogom seksepilnom plavušom koja švrlja okolo, ili je oţenjen ţenom kojoj veèito nešto smeta, a uz to je ruţna kao greh i uopšte ga ne zarezuje. Ne. Radije bih ostao svoj. Majki Rodţers, koji obilazi svet i odvodi zgodne devojke u krevet kad mu se prohte! To je znaèilo ţivot od danas do sutra, naravno, ali s tim sam se veæ bio pomirio. Ţivot je bio zabavan, a ja nisam imao ništa protiv toga da ostane zabavan. Pretpostavljam da to nije ništa neobièno. Tako gledate na svet dok ste mladi. A kad mladost poène da se primièe kraju, ni zabava više ne bude ono što je nekad bila. A iza toga se, èini mi se, uvek krilo ono drugo - ţelja za nekim i za neèim... Meðutim, da nastavim s ovim što sam poèeo, bio je tu jedan matorac koga sam èesto vozio do Rivijere. Tamo je gradio kuæu. Išao je da vidi kako radovi napreduju. Santoniks mu je bio arhitekt. Zapravo i ne znam koje je nacionalnosti bio Santoniks. Najpre sam pomislio da je Englez, mada je imao to èudno ime koje nikad do tada nisam èuo. Ali mislim da nije bio Englez. Bio je, mislim, odnekud iz Skandinavije. Bio je to bolestan èovek. To sam odmah video. Bio je mlad i veoma mršav i svetle puti, i nekako èudnog, nesimetriènog lica. Njegova leva i desna polovina nisu se podudarale. Na svoje klijente se èesto otresao. Pomislili biste da je, pošto su ga oni plaæali, on morao i da igra kako oni sviraju. Nije bilo tako. On je bio taj koji je vodio glavnu reè i uvek je bio sasvim siguran u sebe iako oni nisu..фи tako je tom mom matorcu, seæam se, pao mrak na oèi èim je stigao i video kako stvari stoje. Imao sam priliku da tu i tamo uhvatim poneki deliæ razgovora dok sam stajao u blizini za sluèaj da mu zatrebaju moje usluge kao vozaèa ili majstora. Svima je od poèetka bilo jasno da æe gospodin Konstantin na kraju doţiveti srèani ili moţdani udar. Hfe 26 Agaata Kripti Veèita noæ 27 Niste to uradili kako sam vam rekao", gotovo da je vrištttao. Pre-terali ste s troškovima. I te koliko ste preterali. Nismo se taliko dogovorili. Koštace me više nego što sam mislio."

Potpuno ste u pravu", rekao mu je Santoniks. Ali novaac se mora potrošiti." Neæe se potrošiti! Ne srne se potrošiti. Morate ostati u okvirima koje sam vam propisao. Je li vam to jasno?" Onda neæete dobiti kuæu kakvu ţelite", odgovorio je Siantoniks. Ja znam šta vi ţelite. Kuæa koju budem sagradio biæe kuæa koju ţelite. Sasvim sam siguran u to, a i vi ste sasvim sigurni u to,>. Nemojte mi sad tu škrtariti kao da ste iz ne znam kakve srednje Iklase. Vi hoæete kvalitetnu kuæu i dobiæete je, i hvaliæete se svojim priajateljirna i oni æe vam zayideti. Ja ne gradim kuæe svakome, rekao ssam vam to. Nije tu sam*novac u pitanju. Ova kuæa neæe biti nalik; kuæama drugih ljudi!" Biæe grozna. Grozna." O, ne, neæe. Problem kod vas je što ni vi ne znate štea hoæete. Ili bi u najmanju ruku to svako mogao da pomisli. Samo što wi u stvari znate šta u principu hoæete, ali ne moţete to sebi da priikaţete u mislima. Ne moţete jasno da je vidite. Ali ja znam. To je ono što uvek znam. Šta ljudi hoæe da postignu i šta ţele. Vi imate kaj oseæaj za kvalitet. A ja æu vam dati kvalitet." Tako je prièao. A ja bih stajao u blizini i slušao. Nekako je i meni bilo jasno da ta kuæa koju grade meðu borovima, s poglsedom na more, neæe biti obièna kuæa. Jedna polovina nije ni gledala ka mom u uobièajenom smislu. Gledala je ka kopnu, uz jedan greben,, do traèka neba koji se nazirao meðu brdima. Bilo je to èudno i nesebièno i vrlo uzbudljivo. Santoniks i ja bismo tu i tamo poprièali dok nisam bio ma duţnosti. Jednom mi je rekao: Gradim kuæe samo onim ljudima kojima ţelim da ih gradim." Misliš, bogatim ljudima?" Moraju biti bogati inaèe ne bi mogli da ih plate. Ali nije mi najvaţniji novac koji æu zaraditi. Moji klijenti moraju biti bogati jer takve kuæe kakve ja ţelim da gradim koštaju. Kuæa sama po sebi nije dovoljna, razumeš? Mora da se naðe u pravom okruţenju. I ono je podjednako vaţno. To ti je kao rubin ili smaragd. Lep kamen je samo lep kamen. Ne vodi te nikuda dalje. Ne znaèi ništa, nema oblik ni smisao dok se ne nade u pravom okruţenju. A okruţenje mora da ima svoj dragulj, dostojan takvog okruţenja. I eto, za mene je okruţenje pejzaţ koji veæ postoji kao takav. On nema svoje znaèenje dok se moja kuæa ponosno ne ugnezdi u njega kao kakav dragulj." Pogledao me je i nasmejao se. Ne razumeš me?" Ne baš", rekao sam polako, a opet - na neki naèin - mislim da razuman..." Moguæe." Pogledao me je sa zanimanjem. Kasnije smo još jednom otišli na Rivijeru. Do tada je kuæa bila veæ skoro gotova. Neæu je opisivati jer ne bih mogao to da uradim kako treba, ali bila je - pa, nešto posebno - i bila je prelepa. To sam jasno video. Bila je to kuæa kojom biste se ponosili, koju,biste s ponosom pokazivali drugima, s ponosom je sami gledali, a moţda i bili ponosni što je tu uz vas i prava osoba. A onda mi je jednog dana Santoniks iznenada rekao: Mogao bih da sagradim kuæu za tebe, znaš. Ja bih znao kakvu bi ti kufuzeleo.""" Odmahnuo sam glavom. Ja sam to ne bih znao", rekao sam iskreno. Moţda ti ne bi. Ali ja bih znao umesto tebe." A onda je dodao: Kakva je to strašna šteta što nemaš taj novac." I nikad ga neæu ni imati", rekao sam. 28

Agata Kristi Ne moţeš to znati", rekao je Santoniks. Ako si roðen kao siromah, ne mora da znaèi da æeš ostati siromah. Novac je èudan. Ide kod onog ko ga hoæe." Ja nisam dovoljno bistar za to", rekao sam. Nisi dovoljno ambiciozan. Ambicija se još nije probudila u tebi, ali tu je, znaš." E, pa dobro", rekao sam, kad se jednom ta ambicija u meni probudi i kad zaradim veliki novac, doæi æu kod tebe i reæi æu: "Sagradi mi kuæu."" Tu je uzdahnuo, pa rekao: Ne mogu da èekam... Ne, ne mogu sebi da priuštim to èekanje. Ostalo mi je još malo vremena. Još jedna kuæa - najviše dve. Ne više od toga. Niko ne ţeli da umre mlad... Ali nekad moraš... Nije to toliko ni vaţrro, znaš." Moraæu brzo da probudim tu svoju ambiciju." Ne", rekao je na to Santoniks, zdrav si, zabavljaš se, nemoj to da menjaš." Ne bih mogao ni kad bih hteo", rekao sam. Tada sam mislio da je to istina. Dopadalo mi se kako ţivim, zabavljao sam se, a ni sa zdravljem nisam imao nikakvih problema. Imao sam prilike da vozim mnoge ljude koji su zaraðivali dosta, koji su teško radili i zbog toga dobijali èireve, koronarne tromboze i štošta drugo. Ja nisam hteo mnogo da radim. Nisam imao ništa protiv toga da se zaposlim, ali ništa više od toga. A nisam bio ambiciozan, ili sam barem tako mislio. Santoniks je, pretpostavljam, bio ambiciozan. A video sam da ga je sav taj posao prilièno iscrpljivao - projek-tovanje kuæa i njihova gradnja, izrada nacrta, kao i još nešto što nisam baš taèno mogao da prepoznam. On ni inaèe nije bio jak èovek. A èinilo mi se ponekad da se namerno pre vremena uništava radom koji je ulagao da bi zadovoljio tu svoju ambiciju. Ja nisam hteo da Veèita noæ 29 radim. Upravo tako. Nisam imao poverenja u rad, nisam ga voleo. Smatrao sam da je to nešto vrlo loše što je ljudski rod nekom nesreæom natovario sebi na vrat. Èesto sam mislio na Santoniksa. Kopkao me je više nego iko drugi koga sam poznavao. Jedna od najèudnijih stvari u ţivotu su, ako mene pitate, stvari kojih se seæate. Pretpostavljam da èovek sam bira èega æe se seæati. Mora da nešto u njemu napravi taj izbor. Santoniks i njegova kuæa bili su meðu tim stvarima, kao i slika u Ulici Bond i poseta toj oronuloj kuæi, Tornjevima", kada sam èuo i prièu o Ciganskom imanju" - sve su to bile stvari kojih sam ja odabrao da se seæam! Nekad to budu devojke koje upoznam, nekad putovanja u strane krajeve dok razvozim klijente. A klijenti su svi bili isti. Dosadni. Uvek bi odsedali u istim hotelima i jeli istu, nemaštovitu hranu. Još uvek sam imao u sebi taj èudan oseæaj da nešto išèekujem, da èekam da mi nešto bude ponuðeno ili da mi se desi, ne znam kako bih to mogao da opišem. Pretpostavljam da sam u stvari traţio de-vojku, ali onu pravu - pod tim ne mislim na neku finu devojku s kojom bi se èovek lepo mogao skrasiti, i kakvu bi verovatno zamislila moja majka ili moj ujak Dţošua ili neki moji prijatelji. U to vreme nisam znao ništa o ljubavi. Sve što sam znao bio je seks. To je, izgleda, bilo sve što je moja generacija znala. Mislim da smo suviše prièali o seksu, suviše slušali o njemu i suviše ozbiljno ga shvatali. Nismo znali - ni ja ni moji prijatelji - kako æe to stvarno izgledati kada^jlesi. Mislim na ljubav. Bili smo mladi i puni snage, devojke koje smo upoznavali gledali smo površno i divili se

njihovim oblinama i njihovim nogama, odmeravali poglede koje su nam dobacivale, a u sebi smo mislili: Hoæe li ili neæe? Da li se isplati gubiti vreme?" I što smo više devojaka imali, više smo se hvalili i više su nas poštovali zbog toga, a i mi smo više drţali do sebe. 30 Agata Kristi Nisam zapravo imao pojma da nije sve u tome. Pretpostavljam da se to svakome pre ili kasnije dogodi, i da se dogodi iznenada. Ne pomisliš kao što oèekuješ da æeš pomisliti: To bi mogla biti devojka za mene... To je devojka koja æe biti moja." Barem ja to nisam osetio. Nisam ni slutio da æe, kad se dogodi, to biti sasvim iznenada. Da æu reæi: To je devojka kojoj pripadam. Ja sam njen. Pripadam njoj, potpuno i zauvek." Ne. Nisam ni sanjao da bi moglo biti tako. Zar nije jednom jedan od onih starih komièara rekao - mislim da je to bila jedna od njegovih standardnih šala: Jednom sam veæ bio zaljubljen i kaţem vam, ako osetim da me to ponovo hvata, ima da se odselim u drugu zemlju." Tako je bilo i sa mnom. Da sam znao, da sam samo znao do èega bi sve to moglo dovesti, i ja bih se odselio! To jest, da sam bio pametan. ÈETVRTA GLAVA Nisam zaboravio svoju nameru da odem na licitaciju. Trebalo je da se odrţi za tri nedelje. U meðuvremenu sam još dva puta otputovao na kontinent - jednom u Francusku, drugi put u Nemaè-ku. Do krize je došlo u Hamburgu. Za poèetak, smuèili su mi se i èo-vek koga sam vozio i njegova ţena. Predstavljali su sve ono što sam mrzeo. Bili su neuljudni, samoţivi, bilo ih je neprijatno i pogledati, i pretpostavljam da su u meni probudili taj oseæaj da više ne mogu da podnesem ţivot ulizice. Da se razumemo, pazio sam šta radim. Bilo je trenutaka kad mi se èinilo da ne mogu da ih podnesem više nijedan dan, ali im to nisam rekao. Nema nikakve koristi od toga da se zamerite firmi kod koje radite. I tako sam im telefonirao u hotel i javio da sam se razboleo, a isto obaveštenje poslao sam telegramom i u London. Rekao sam da æe moţda morati da me stave u karantin, i da bi bilo preporuèljivo da pošalju drugog vozaèa da me zameni. Niko to ne bi mogao da mi zameri. Nisu se toliko brinuli za mene da bi se dalje raspitivali, i ve-rovatno bi pretpostavili da mi je toliko loše da i ne pomišljam da im se javljam^asmje bih mogao da se pojavim u 1лж1опи s nekom dirljivom priom o tome koliko sam bio bolestan. Ali sumnjao sam da æu to uraditi. Veæ mi je bilo preko glave vozaèkog posla. Ta moja pobuna predstavljala je vaţnu prekretnicu u mom ţivota- Zbog nje sam se, a i zbog nekih drugih stvari, tog dana ipak pojavio na licitaciji. 32 Agata Kristi Veèita noæ 33 Ako se ne proda privatnim ugovorom", bilo je nalepljeno preko prvobitnog oglasa. Ali oglas je još bio tu, tako da nije bilo prodalo privatnim ugovorom. Bio sam toliko uzbuðen da sam jedva znao šta radim. Kao što sam veæ rekao, pre toga nikada nisam prisustvovao javnoj prodaji imanja. Bio sam opijen predoseæajem da æe biti uzbudljivo, ali nije bilo uzbudljivo. Bila je to jedna od najdosadnijih predstava kojima sam ikada prisustvovao. Odrţavala se u prilièno sivoj

atmosferi, a prisustvovalo joj je svega šest ili sedam ljudi. Voditelj nije bio ni nalik onima koje sam viðao da vode javnu prodaju namešta-ja ili sliènih stvari *- to su bili duhoviti i srdaèni ljudi, uvek puni šala. Ovaj je, glasom koji je bio više mrtav nego ţiv, pohvalio imanje, naveo po*šinu u jutrima i još neke podatke, a zatim je prilièno bezvoljno prešao na licitaciju. Neko je ponudio pet hiljada funti. Voditelj se umorno osmehnuo, kao da je èuo neku šalu koja i nije naroèito smešna. Dodao je još nekoliko reci, pa je zatim palo još nekoliko ponuda. Oko mene su uglavnom bili ljudi iz provincije. Jedan me je pod-seæao na farmera, za drugog sam pretpostavio da je jedan od onih graðevinskih preduzimaèa. Bila su tu i dva advokata, od kojih je jedan delovao kao Londonac, elegantno obuèen i profesionalnog izgleda. Ne znam da li je i on licitirao, moguæe je da jeste. Ako jeste, bilo je to neèujno, verovatno pokretom rake. U svakom sluèaju, licitiranje je ma-lo-pomalo zamrlo i voditelj je setnim glasom objavio da poèetna ce-na nije dostignuta, tako da od svega na kraju nije bilo ništa. Baš je bilo dosadno", rekao sam, izlazeæi, nekom tipu seljaèkog izgleda koji je stajao pored mene. Kao i obièno", rekao je. Èesto ih poseæujete?" Ne", odgovorio sam. Ova mi je u stvari prva." Došli ste iz radoznalosti, zar ne? Nisam primetio da ste išta ponudili." Bez brige", rekao sam. Samo sam hteo da vidim kako æe se završiti." Pa, uglavnom se završava ovako. Samo hoæe da vide ko je sve zainteresovan, znate." Pogledao sam ga sa zanimanjem. Samo ih je trojica, ako mene pitate", rekao je moj sagovornik. Vederbi iz Helminstera. To je onaj graðevinski preduzimaè, znate. Onda Dakham i Kum, oni su licitirali u ime neke firme iz Liverpula, koliko sam shvatio, i jedan autsajder iz Londona, èini mi se advokat. Naravno, moţe biti da ih ima i više, ali bih rekao da su ovi glavni. Prodaæe se jeftino. To svi kaţu." Zato što je mesto na lošem glasu?", upitao sam. A, znaèi, èuli ste za "Cigansko imanje"? To su prièe za seljake. Opštinska uprava je "davno trebalo da sredi taj put - to je prava crna taèka." Ali mesto jeste na lošem glasu?" Kaţem vam, to je obièno sujeverje. U svakom sluèaju, kao što sam vam rekao, ovo je tek poèetak - pravi posao odvijaèe se iza scene. Biæe nadmetanja. Meni se èini da bi ovi iz Liverpula mogli da ga dobiju. Ne verujem da æe Vederbi hteti da ide toliko visoko. On voli da kupuje jeftino. U današnje vreme ima na trţištu mnogo zemljišta namenjenog za gradnju. Najzad, nema toliko ljudi koji bi mogli sebi da priušte da kupe to imanje, sruše onu stara kuæu i podignu novu, je li?" 4f%,Da, u današnje vreme se to ne dogaða baš èesto", rekao sam. Suviše je teško. Kod tolikih poreza i svega ostalog, a uz to, na selu ne moţete da naðete ni poslugu. Ne, ljudi æe danas radije dati hiljade i hiljade funti za luksuzan stan u gradu, na šesnaestom spratu neke moderne zgrade. Glomazne kuæe na selu nemaju naroèitu proðu na trţištu." 34 Agata Kristi l Ali, mogli biste da sagradite modernu kuæu", usprotivio sam se. Praktiènu.",Mogli biste, ali to æe da vas košta, a osim toga, ljudi baš ne vole usamljenièki ţivot."

Neki moţda i vole", rekao sam. Nasmejao se i tu smo se rastali. Udaljio sam se namršten i zadubljen u misli. Noge su me odnele, a da to nisam ni primetio, seoskim drumom oivièenim drveæem, pa uzbrdo do puteljka koji je krivudao kroz šumarak i vodio ka vresištu. l tako sam stigao do mesta na puteljku gde sam prvi put ugledao Eli. Kao što sam rekao, stajala je tik pored visoke jele i delovala je, da tako kaţem, poput nekog ko nije bio tu trenutak ranije, veæ se, eto, upravo materijalizovao iz stabla. Nosila je na sebi kratak tamnozeleni kaput od tvida, kosa joj je bila neţne smeðe boje jesenjeg lišæa, i bilo je u njoj neèeg nestvarnog. Ugledao sam je i stao. Gledala me je, usana jedva primetno razdvojenih, kao da sam je zatekao u neèemu. Pretpostavljam da sam i ja delovao zateèeno. Hteo sam nešto da kaţem, ali nisam znao šta. A onda sam ipak rekao: Izvinite. Nisam hteo da vas prepadnem. Nisam znao da je neko tu." Progovorila je, a glas joj je bio vrlo neţan i blag - mogao je to biti glas male devojèice, mada ipak ne sasvim. Rekla je: U redu je. Mislim, ni ja nisam oèekivala da æe neko da naiðe." Osvrnula se oko sebe pa rekla: Ovo je - usamljeno mesto." Zatim se jedva primetno stresla. Tog popodneva je duvao prilièno hladan vetar. Ali moţda to nije bio vetar. Ne znam. Pribliţio sam se korak-dva. Malo je i zastrašujuæe, zar ne?", rekao sam. Mislim, zato što je kuæa u tako oronulom stanju." "" -"Иа \e zamišljeno. Tako se nazivala, je li, samo Veèita noæ 35 To joj je valjda bio samo naziv", rekao sam. Ljudi ponekad nazovu svoju kuæu "Tornjevi" samo da bi zvuèalo grandioznije." Ona se jedva èujno nasmejala. Verovatno je to u pitanju", rekla je. Ovo je - ne znam, moţda vi znate - ovo je imanje koje se danas prodaje, to jest, ide na licitaciju?" Da", rekao sam. Upravo dolazim sa licitacije." Kao da ju je to iznenadilo. A bili ste - odnosno - zainteresova-ni ste?" Nije baš verovatno da bih kupio oronulu kuæu sa nekoliko stotina jutara šumovitog terena", rekao sam. Nisam ja od takvih." Je li prodata?", upitala je. Ne, nije stigla ni do poèetne cene." A, tako." Kao da joj je laknulo. Niste valjda vi hteli da je kupite?", upitao sam. O, ne", rekla je. Nipošto." Zvuèala je pomalo nervozno. Za trenutak sam oklevao, a onda mi je izletelo: Ja se u stvari samo igram. Ne mogu, naravno, da ga kupim jer nemam toliki novac, ali sam zainteresovan. Voleo bih da ga kupim. Hteo bih da ga kupim. Eto, smejte mi se ako hoæete, ali tako je." Ali, zar nije i suviše trošna, i suviše..." Jeste", rekao sam. Nisam mislio na ovakvu kakva je sada. Ovu bih srušio, da ništa od nje ne ostane. To je ruţna kuæa, a izgleda da je bila i tuţna. Ali ovo mesto nije ni tuţno ni ruţno. Divno je. Evo, pogledajte. Doðite malo ovamo, tu kroz drveæe. Pogledajte

kakav se odavde pogled pruţa - ka brdima i vresištu. Vidite li? Da se tu rašèisti jedan vidik - a sad doðite ovamo..." Uhvatio sam je za ruku i poveo na drugu stranu. Ako smo se i ponašali nekonvencionalno, ona to nije primeæivala. Uostalom, i nisam je tako drţao. Hteo sam da joj pokaţem šta sam video. Agata Kristi Evo", rekao sam, vidite kako se pruţa sve do mora i kako se vide one stene. A izmeðu nas i svega toga je gradiæ, samo što ga mi ne vidimo pošto ga oni tamo breţuljci zaklanjaju. A imate i treæi vidik, na onu maglovitu dolinu pod drveæem. Vidite li sada da ako se ovo drveæe poseèe i vidici malo prošire, i ako još malo rašèistite prostor oko kuæe, vidite li kakvu biste divnu kuæu ovde mogli da podignete? Ne biste je podigli na istom mestu gde je bila ona stara. Pome-rili biste je za nekih pedeset do sto metara udesno. Tu biste mogli imati kuæu - predivnu kuæu. Kuæu koju bi sagradio jedan genijalni arhitekt." Poznajete li nekog genijalnog arhitektu?" Zvuèala je sumnjièavo. Znam jednog", rekao sam. Onda sam krenuo da joj prièam o Santoniksu. Seli smo jedno do dr%og na jedno oboreno stablo, i prièao sam joj. Da, prièao sam toj vitkoj šumskoj devojci koju nikada pre toga nisam video, i uneo sam sve ono što je bilo u meni u to što sam joj prièao. Isprièao sam joj kakav bi se tu san mogao ostvariti. A to se neæe desiti", rekao sam. Znam ja to. Ne moţe se desiti. Ali zamislite. Zamislite to onako kako ga i ja zamišljam. Tu bismo posekli drveæe i tu bismo raskrèili, i sadili bismo razne biljke, rododendrone i azaleje, i moj prijatelj Santoniks bi došao. Mnogo bi kašljao jer mislim da umire od tuberkuloze ili tako neèeg, ali mogao bi to da uradi. Mogao bi to da uradi pre nego što umre. Mogao bi da sagradi najlepšu kuæu. Ne znate vi kakve su njegove kuæe. Gradi ih za vrlo bogate ljude, i to samo za one koji hoæe pravu stvar. Ne mislim na pravu stvar u konvencionalnom smislu. Mislim na ono što ţele ljudi koji ţele da im se ostvari san. Nešto velièanstveno." Ja bih ţelela takvu kuæu", rekla je Eli. Tako ste mi je jasno prikazali, prosto mogu da je osetim... Da, ovde bi bilo divno ţiveti. To bi bio san koji se obistinio. Ţiveti tu i biti slobodan, da vas niko Veèita noæ 37 ne sputava i tera vas da radite ono što ne ţelite, a spreèava da radite ono što ţelite. Tako mi je dosta ovog mog ţivota, svih ljudi oko mene i svega!" Tako je to poèelo, Eli i ja zajedno. Ja sa svojim snovima, a ona sa svojim revoltom protiv svog naèina ţivota. Zaæutali smo i pogledali jedno drugo. Kako se zovete?", upitala me je. Majk Rodţers", rekao sam. Majki Rodţers", ispravio sam se. A vi?" Fenela." Nakon kratkog oklevanja, dodala je: Fenela Gudmen", gledajuæi me nekako uznemireno. To nam nije naroèito pomoglo da nastavimo razgovor, ali smo se i dalje gledali. Oboje smo ţeleli da se ponovo vidimo - ali tog trenutka, eto, nismo znali kako da to izvedemo. PETA GLAVA

Eto, tako je to poèelo izmeðu Eli i mene. Stvari nisu napredovale brzo, j"er smo, rekao bih, oboje imali svoje tajne. Oboje smo hteli ponešto da preæutimo, tako da nismo mogli da otkrijemo jedno drugom toliko toga o sebi kao što bismo uèinili da je bilo drukèije, i to je uvek predstavljalo odreðenu barijeru izmeðu nas. Nismo mogli otvoreno da kasmo: "Kad æemo se opet sresti? Gde mogu da vas naðem? Gde ţivite?" Jer, naravno, ako to nekoga upitate, on æe oèekivati da i vi to kaţete njemu. Fenela je delovala nekako uplašeno dok mi je govorila kako se zove. Èak toliko da sam na trenutak pomislio da joj to nije pravo ime. Gotovo da sam pomislio da ga je moţda izmislila! Ali, naravno, znao sam da to nije moguæe. Ja sam joj se predstavio pravim imenom. Nekako nismo znali kako da se rastanemo tog dana. Bila je to nezgodna situacija. Bilo je zahladnelo i hteli smo da siðemo sa Tornjeva" - ali šta onda? Prilièno nespretno, krenuo sam da ispipavam teren: Zadrţavate se u ovom kraju?" Na to je rekla da je odsela u Market Èedvelu. To je bio obliţnji trgovaèki gradiæ. Znao sam da tamo postoji veliki hotel sa tri zvezdi-ce. Pretpostavio sam da je odsela tamo. Onda je, s istom dozom nespretnosti, ona mene upitala: Vi ovde ţivite?" Ne", rekao sam, ne ţivim tu. Došao sam samo na jedan dan." Veèita noæ 39 Potom je opet zavladao neprijatan tajac. Jedva primetno je zadrhtala. Bio se digao hladan povetarac. Bolje da prošetamo", rekao sam, da se malo ugrejemo. Jeste li - imate li kola ili idete autobusom ili vozom?" Rekla je da je ostavila auto u selu. Ali neæe mi ništa biti", dodala je. Kao da je bila pomalo nervozna. Pomislio sam da je moţda hte-la da me se resi, ali da ni sama nije sigurna kako to da izvede. Da onda prošetamo do sela?", predloţio sam. Na to mi je uputila brz zahvalan pogled. Polako smo hodali niz krivudavi put na kom su se dogodile tolike saobraæajne nesreæe. Kako smo zamakli za ugao, jedna prilika je iznenada istupila iza zaklona jele. Desilo se to tako naglo da se Eli trgla i uzviknula. Bila je to starica koju sam onog dana video u bašti njene kolibe. Gospoda Li. Sada je izgledala još strasnije, sa zamršenom crnom kosom koja je lepršala na vetru i jarkocrvenim ogrtaèem oko ramena - teatralan stav koji je zauzela kao da ju je uèinio još višom. A šta vi to radite, dragi moji?", upitala je. Šta vas nosi na "Cigansko imanje"?" O, nismo valjda na tuðem posedu?", rekla je Eli. Moţda i jeste. Ovo je nekad bila zemlja Cigana. Zemlja Cigana, pa su nas oterali. Ovde vam nema dobra, i ništa vas dobro ne èeka ako budete njuškali po "Ciganskom imanju"." Eli joj se nije usprotivila, nije bila takva osoba. Samo je blago i ujjwo rekla: - Veoma mi je ţao ako nije trebalo da doðemo ovrno. Mislila sam da se to imanje danas prodaje."

I teško onome ko ga bude kupio!", rekla je starica. Poslušajte vi mene, lepa moja, jer lepi jeste, nesreæa æe sustiæi svakog ko ga bude kupio. Na toj zemlji leţi kletva, kletva od davnine, od pre mnogo 40 Aeata Kristi godina. Drţite se podalje od nje. Nemojte se petljati sa "Ciganskim imanjem". Opasnost æe vam doneti, i smrt. Vratite se kuæi preko mora i ne vraæajte se na "Cigansko imanje". Nemojte reæi da vas nisam upozorila." S jedva primetnom iskrom ljutnje, Eli je rekla: Ne radimo ništa loše." De, de, gospoðo Li", rekao sam, nemojte da plašite ovu mladu damu." Okrenuo sam se ka Eli da joj objasnim. Gospoda Li ţivi u selu. Tamo ima kolibu. Gata i prorièe buduænost. Zar ne, gospoðo Li?", obratio sam joj se u šali. Imam taj dar", jednostavno je rekla, uspravivši još više svoju cigansku figuru. Imam taj dar. U meni je od roðenja. Svi ga imamo. Evo, gataæu vaa, mlada damo. Pospite mi dlan srebrom, pa æu da vam gatam." Nisam baš sigurna da ţelim da mi gatate." Mudro bi bilo znati ponešto o buduænosti. Znati èega se treba èuvati, znati šta vas èeka ako ne pazite. Hajde, veliki su novci u vašem dţepu. Veliki novci. Ja znam ono što bi bilo pametno da i vi znate." Po mom mišljenju, sklonost ka gatanju je zajednièka gotovo svim ţenama. To sam imao prilike da primetim kod devojaka koje sam poznavao. Kad god bih ih vodio na vašar, morao bih da im platim da odu u šator kod gatare. Eli je otvorila torbicu i spustila dva novèiæa od pola krune na starièin dlan. Tako, lepa moja, to je u redu. Sad èujte šta stara majka Li ima da vam kaţe." Eli je svukla rukavicu i spustila svoj neţni mali dlan u starièinu šaku. Ova se zagledala u njega, mrmljajuæi za sebe: Šta to sad vidim? Šta to vidim?" Veèita noæ 41 Iznenada je naglo ispustila Elinu ruku. Ja bih otišla odavde da sam na vašem mestu. Idite - i ne vraæajte se! To je ono što sam vam maloèas rekla i to je istina. Videla sam to i na vašem dlanu. Zaboravite "Cigansko imanje", zaboravite da ste ga ikada videli. Ne samo onu oronulu kuæu tamo gore, i samo zemljište je ukleto." To je kod vas nekakva manija", grubo sam joj rekao. U svakom sluèaju, mlada dama nema nikakve veze sa ovom zemljom. Ona je samo danas došla da se tuda prošeta, nema veze sa ovim krajem." Starica nije obraæala paţnju na mene. Uporno se drţala svoje prièe. Kaţem vam, lepotice. Upozoravam vas. Moţete imati sreæan ţivot - ali morate izbegavati opasnost. Klonite se mesta gde vreba opasnost i nad kojima je kletva. Idite tamo gde vas vole, gde vas èuvaju i brinu se o vama. Morate se èuvati. Upamtite to. Inaèe - inaèe..." Tu je jedva primetno zadrhtala. Ne sviða mi se to što vidim. Ne sviða mi se to što vidim na vašem dlanu."

Onda je, iznenada, neobièno naglim pokretom ruke tutnula dva novèiæa nazad u Elinu raku, mrmljajuæi nešto što smo jedva mogli da èujemo. Zvuèalo je kao: To je surovo. Surovo je to što æe se dogoditi." Zatim se okrenula i udaljila ţustrim krupnim koracima. Kakva... kakva zastrašujuæa ţena", rekla je Eli. Nemojte obraæati paţnju na nju", rekao sam ljutilo. Njoj fali daska u glavi, ako mene pitate. Samo hoæe da vas zaplaši i otera. Izgleda da ih neka oseæanja èvrsto veţu upravo za to imanje." A^* li tu bik) nesreæa? Jesu li se dogaðale ruţne stvari?" Nesreæa je moralo biti. Pogledajte samo tu krivinu i to suţenje puta. Opštinsku upravu bi trebalo streljati što ništa ne preduzima u vezi s tim. Nije ni èudo da se ovde dogaðaju nesreæe. Nema dovoljno znakova da vas upozore." Samo nesreæe - ili i druge stvari?" 42 Agata Kristi Èujte", rekao sam, ljudi vole da sakupljaju nesreæne sluèajeve. A nesreænih sluèajeva se uvek naðe. Tako i poènu da kruţe prièe o nekim mestima." Je li to, onda, jedan od razloga što æe, kako kaţu, ovo imanje biti jeftino prodalo?" Pa, moţda i jeste. To jest, za meštane. Ali ne verujem da æe ga kupiti neko od meštana. Verovatno æe ga kupiti da bi gradili kuæe na njemu. Pa vi drhtite", rekao sam. Nemojte. Hajde, poţuriæemo." Zatim sam dodao: Da li biste moţda da vas ostavim pre nego što stignemo u gradiæ?" Ne. Naravno da ne. Otkud vam to?" Odluèio sam se na oèajnièki potez. Èi^te", rekao sam, sutra æu biti u Market Èedvelu. Ne znam -ne znam hoæete li još biti tamo... Mislim, postoji li ikakva šansa da - da vas vidim?" Vukao sam noge i gledao u stranu. Mislim da sam prilièno pocrveneo. Ali, da tada ništa nisam rekao, èemu bih mogao da se nadam? O, da", rekla je. U London se vraæam tek uveèe." Onda biste - moţda - verovatno je pomalo drsko..." Ne, nije." Pa, moţda biste došli da popijemo èaj u jednom kafeu - mislim da se naziva "Plavi pas". Prilièno fino mesto", rekao sam. Nekako je... mislim..." Nisam mogao da se setim prave reci, pa sam upotre-bio jednu koju sam u nekoliko navrata èuo od svoje majke. Damski", dovršio sam pomalo nervozno. Tu se Eli nasmejala. Verovatno joj je to zvuèalo prilièno nesvakidašnje za današnje vreme. Sigurna sam da æe sasvim odgovarati", rekla je. Da. Doæi æu. Oko pola pet, moţe?" Veèita noæ 43 Èekaæu vas tamo", odgovorio sam. Pa - drago mi je." Nisam joj rekao zbog èega mi je drago. Stigli smo do poslednje krivine puta, gde su veæ poèinjale kuæe. Onda do viðenja", rekao sam, do sutra. I - nemojte više da razmišljate o onome što je rekla ta stara veštica. Meni se èini da ona naprosto voli da plaši ljude. Nije baš èitava", dodao sam.