List Dru{tva za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi u Jugoslaviji 1941-1945. = Broj 18 = NOVEMBAR 2002. = Izlazi povremeno OTVORENO PISMO SAVETU ODBRANE SRJ, SAVEZNOJ VLADI I JOK-u Po~ast olimpijcu ili ratniku? Dru{tvo za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi u Jugoslaviji uputila je Vrhovnom savetu odbrane SRJ, Saveznoj vladi i Jugoslovenskom olimpijskom komitetu otvoreno pismo slede}e sadr`ine: "Javnost je obave{tena o komemorativnoj sve~anosti u Domu Vojske Jugoslavije i ostalim manifestacijama koje su zajedni~ki organizovali Vojska Jugoslavije, Jugoslovenski olimpijski komitet i Savezni sekretarijat za sport i omladinu povodom prenosa posmrtnih ostataka Svetomira \uki}a, osniva~a Srpskog olimpijskog kluba, njegovog direktora i ~lana Me unarodnog olimpijskog komiteta. Dru{tvo za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi u Jugoslaviji 1941-1945. pridru`uje se i ovim povodom istinskim pobornicima olimpizma i nastojanjima da se oda zaslu`eno priznanje svim li~nostima koje su zna~ajno doprinele razvoju i ja~anju olimpijskog pokreta na na{im prostorima smatraju}i da niko ne treba da bude ni zaboravljen, ni potcenjen. Po{to se ovom prilikom, uz nagla{eno i za olimpijski duh neuobi~ajeno prisustvo vojske, odavala po~ast i vojniku, ratniku, generalu, pri ~emu se o rehabilitaciji Svetomira \uki}a kao generala najdirektnije govori u listu "Vojska", Dru{tvo za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi smatra da pomenuti organizatori, te Vrhovni savet odbrane Jugoslavije i Vlada SRJ kojima su podre eni, duguju javnosti dodatna obja{njenja i odgovore na niz su{tinskih pitanja koja se tim povodom name}u sama po sebi. Ako je re~ o odavanju zaslu`ene po~asti osniva~u olimpijskog pokreta u Srbiji, ~emu tako nagla{eno u~e{}e vojske? Nije li na taj na~in povre en olimpijski duh i kako }e sve to prihvatiti Me unarodni olimpijski komitet? A ako je re~ o odavanju po~asti Svetomiru \uki}u kao ratniku i generalu, te{ko je poverovati da organizatorima nisu bili poznati i njegova saradnja sa Nemcima i drugim okupatorima u vreme drugog svetskog rata, akcije koje je, kao ~etni~ki komandant, zajedno sa Nemcima i Ljoti}evim jedinicama vodio protiv narodnoslobodila~kog pokreta, pregovori koje je, u ime Dra`e Mihailovi}a, a u osvit kona~ne pobede nad fa{izmom, aprila 1945, u Zagrebu vodio sa Antom Paveli}em, Maksom Luburi}em i ostalim ozlogla{enim usta{kim li~nostima? Za{to se to pre}utkuje? Sam Svetomir \uki}, uostalom, to je POVODOM DVOGODI[NJICE OTMICE IVANA STAMBOLI]A Ne mirimo se sa }utanjem! Kako vreme neumitno te~e - sve je vi{e razloga za mnoge sumnje u spremnost i objektivnost dr`avnih i politi~kih organa koji su obe}ali uspe{nu istragu. Ovaj stav iskazan je u reagovanju Dru{tva za istinu o antifa{isti~kom NOB-u u Jugoslaviji povodom dvogodi{njice otmice Ivana Stamboli}a, uglednog politi~kog i dru{tvenog poslenika, nekada{njeg predsednika Srbije. Javnost, a pre svega Ivanova porodica, s pravom su o~ekivali efikasnu istragu i brz odgovor na pitanja {ta se dogodilo sa Ivanom, ko su organizatori i izvr{ioci tog razbojni~kog ~ina, ko su sve re`iseri njegove tragi~ne sudbine, za{to su to u~inili i kad }e biti izvedeni pred sud pravde. Na veliku `alost Ivanove porodice, njegovih prijatelja i po{tovalaca i svih koji vole pravdu i istinu - do`iveli smo veliko razo~aranje. Za ove dve godine neizvesnost je rasla, a nada gubila svaku osnovu. Slu`bena obja{njenja, koja se ovim povodom ~esto ponavljaju i svode na tvrdnju da su gotovo svi tragovi ovog zlo~ina uni{teni, mogu da budu i ta~na. Ali, ne mogu i ne smeju da budu dovoljna da se na Ivanov slu~aj stavi ta~ka. Nedostaje odgovor - {ta se ~ini da se otkriju oni koji su uni{tili tragove. Pitamo zato da li je mogu}e da su svi direktni i indirektni u~esnici otmice nestali i kako to da nijedan, makar i mali trag, o ovom gnusnom zlo~inu nije ostao. Kako je mogu}e da je otmica izvr{ena tako da ne ostavi nikakvog traga kad se zna da je Ivan bio potpuno obave{tajno pokriven? I ovom prilikom postavljamo pitanje za{to istraga nije obratila ve}u pa`nju na ~injenicu da je ve}ina novinskih i elektronskih medija objavila prve vesti o nestanku Ivana Stamboli}a tek drugog ili tre}eg dana po otmici a ceo Beograd je ve} govorio o tome. Ko je dao nalog da se objava vesti odlo`i? Onaj ko je dao nalog znao je za{to se to ~ini. Dru{tvo za istinu o antifa{isti~kom NOB-u u deo je one demokratske i pravdoljubive javnosti koja nije spremna da se pomiri sa }utanjem i nastojanjima da vreme u~ini svoje. Zato zahtevamo da se otvoreno i javno saop{ti da li je istraga otvorena, {ta je dosad u~injeno i kakvi su rezultati. Zahtevamo da se istraga intenzivira i nikako ne dozvoli njeno posustajanje. otvoreno i konkretno opisao u publikacijama objavljenim za vreme `ivota u emigraciji. Nije li to onda prikrivena rehabilitacija saradnje sa okupatorima i kvislinzima i, samim tim, opet zloupotreba olimpizma kao paravana za tu rehabilitaciju? I gde to i koja vojska s vrhunskim po~astima i sa na~elnikom General{taba na ~elu odaje po~ast kvislinzima i saradnicima sa okupatorom? Slave Italijani D'Anuncia kao velikog knji`evnika, ali ne zaboravljaju njegovu privr`enost fa{izmu. Nobelovac Knut Hamsun, svojevremeno najomiljeniji pisac Norve{ke, postao je omra`eniji ~ak i od samog Kvislinga zbog toga {to se opredelio za nacizam. Nikome u Francuskoj ne pada napamet da rehabilituje i slavi Petena iako je ovaj bio istaknuti vojskovo a u prvom svetskom ratu. Na raznim stranama sveta, u mnogim zemljama, vi{e je velikih filozofa, nau~nika, umetnika, pa i vojnika, kojima se priznaju stvarala~ki dometi ali ne zaboravlja kolaboracija i saradnja sa okupatorom, privr`enost nacifa{izmu. Nagove{tavaju li Vojska Jugoslavije, Savezno ministarstvo za sport i omladinu i Jugoslovenski olimpijski komitet da ova na{a sredina u tom pogledu `eli da postane izuzetak i kuda to vodi? Nije li to doprinos nastojanjima za sveop{tu rehabilitaciju kvislin{tva, kolaboracije i saradnje sa okupatorom i prili~i li ta uloga Vojsci Jugoslavije, Saveznom ministarstvu za sport i omladinu i Jugoslovenskom olimpijskom komitetu? Duboko uvereni da javnost zaslu`uje brze i konkretne odgovore na postavljena pitanja, u prilogu dostavljamo {iru informaciju o delatnostima generala Svetomira \uki}a za vreme drugog svetskog rata, uz navo enje dokumenata i drugih izvora koji o tome uverljivo svedo~e." Pismo je dostavljeno i javnim glasilima od kojih se o~ekuje da javnost o ovome potpuno i objektivno informi{u, kao i ve}em broju nevladinih organizacija sa uverenjem da je i ovim manifestacijama izra`ena tendencija da se najpre prikriveno a potom i otvoreno rehabilituju saradnja sa nacifa{isti~kim okupatorom, kolaboracija, kvislin{tvo u drugom svetskom ratu, pa i zlo~ini iz toga proistekli, {to sa sobom nosi opasne i do kraja nesagledive posledice, pogotovo u trenutku kada se na{a sredina vi{e nego mlako suo~ava i sa odgovorno{}u i zlo~inima po~injenim u toku poslednje decenije. U skladu s tim, o~ekuje se podr{ka svih antifa{isti~ki opredeljenih organizacija.
novembar 2002. 2 AKTIVNOSTI DRU[TVA U VOJVODINI Publikacija povodom godi{njice ustanka U toku leta i jeseni Pokrajinski odbor i podru`nice Dru{tva za istinu o antifa{isti~kom NOB-u brojnim aktivnostima obele`ili su zna~ajne datume i podsetili na zna~aj, smisao i vrednosti NOB-a. Tako su, povodom 4. i 7. jula, Milan Prodanovi}, Svetozar Vasin i Milivoj Vukadinovi} u ime Novosadske podru`nice, polo`ili cve}e na spomen-obele`je Novosadskom partizanskom odredu. Krajem avgusta, povodom 60. godi{njice neprijateljske ofanzive na Fru{ku goru 1942, to jest na narod u zbegu i partizanske odrede koji su se tu nalazili, u emisiji Televizije Novi Sad govorili su Petar Mati} Dule, Bogdan Tankosi} i Georgije Jovi~i}, a ova emisija snimana je na terenu i u Muzeju Vojvodine. Vojvo anski deo Dru{tva izdao je publikaciju "Ustanak 1941-60 godina posle" u kojoj su, uz izvode iz govora predsednika Skup{tine AP Vojvodine Nenada ^anka na sve~anoj akademiji povodom 60. godi{njice ustanka, objavljeni prilozi: "NOB u Vojvodini" Petra Mati}a, "Stevan Doronjski u trajnom se}anju" Bo{ka Kruni}a, "Na{ doprinos pobedi antihitlerovske koalicije u II svetskom ratu" Milana Baste, "Antifa{isti~ki oslobodila~ki pokret u Vojvodini 1941-1945" prof. dr Ranka Kon~ara, "20 godina od smrti Jovana Veselinova @arka" Georgija Jovi~i}a, a u publikaciji se nalaze i izvodi iz govora i ~lanaka Jovana Veselinova @arka o Vojvodini u narodnom ustanku i Stevana Doronjskog o konstituisanju autonomije Vojvodine. " Podse}anje na veliko vreme trijumfa antifa{izma i NOB-a nasu{na je potreba upravo danas kada smo suo~eni sa sve agresivnijim nastupom ekstremnog, prvenstveno velikosrpskog nacionalizma i {ovinizma pri ~emu dominiraju govor mr`nje, nacionalne isklju~ivosti, podgrejavanje antimanjinskih raspolo`enja i odbojnosti prema svemu nesrpskom" - napisao je u predgovoru @ivko Blagojev. Blagojev je tako e naglasio: l Vi{e od decenije vladao je pravi muk o antifa{isti~kom NOR-u a svaki pomen, a pogotovo obele`avanje zna~ajnih datuma i li~nosti, bio je bojkotovan a ponekad i skop~an sa rizikom. l U nasrtajima agresivnog nacionalizma posebno mesto dobija rehabilitacija pora`enih snaga u II svetskom ratu i negiranje na{e narodnooslobodila~ke borbe koja je svrstala Jugoslaviju u pobedni~ku antihitlerovsku koaliciju i fakti~ki uvela na{u zemlju u progresivni svet. Sve to je pra}eno najgrubljim prekrajanjem istorije i upornim nastojanjima da se rehabilituje kolaboracija i amnestiraju saradnici sa okupatorom. o Sti~e se uverenje da je za ekstremne nacionaliste ru{enje ugleda i negiranje visokih etni~kih i civilizacijskih dometa NOB-a - bitna pretpostavka za njihov opstanak na javnoj sceni. Borba a ne nostalgija Pokrajinski odbor i Novosadska podru`nica Dru{tva za istinu o NOB-u, povodom 58. godi{njice oslobo enja Novog Sada, organizovali su tradicionalni susret ~lanova i prijatelja Dru{tva kojima su se ovoga puta pridru`ili i potpredsednik Izvr{nog ve}a Skup{tine Vojvodine Du{ko Radosavljevi} i raniji novosadski gradona~elnici - Jovan Dejanovi}, Zdravko Mutin i Bo{ko Petrov. Tom prilikom prisutnima se obratio ~lan Dru{tva Milan Prodanovi}, pripadnik Novosadskog partizanskog odreda i u~esnik u osloba anju Novog Sada 23. oktobra 1944. godine koji je, ukazuju}i na zna~aj ovog datuma, izme u ostalog, rekao: ltrenutak u kome se nalazimo veoma je slo`en i u nekim aspektima dramati~an. Vrednosti na{eg NOB-a prvorazredna su platforma za o~uvanje mira, dobrih me unacionalnih odnosa i prijateljstva, kao i povratka Jugoslavije u Evropu i svet. Na tim i takvim izvorima na{e Dru{tvo tra`i i nalazi svoje mesto u ovom burnom vremenu. Ono nije organizacija sentimentalnih nostalgi~ara - mi smo jasni i glasni, `elimo otvoreno i hrabro da branimo istinu o NOB-u, da afirmi{emo civilizacijske vrednosti u toj borbi stvorene, da {irimo svoju re~ i delovanje u sve prostore i sve sredine Vojvodine, u svim nacionalnim sredinama a posebno me u mladima. l Odbrana istine o NOB-u ne podrazumeva neku opsednutost pro{lo{}u a jo{ manje nekriti~ko vrednovanje svega {to je NOB bio i zna~io, nego jedan aktivan odnos i delovanje na inplementaciji tih civilizacijkih vrednosti u dru{tvenom i javnom `ivotu. l Obele`avanje zna~ajnih zbivanja i datuma NOB-a ne mo`e biti podre eno politi~kim potrebama stranaka, niti u njihovoj funkciji. Ne mirimo se sa rutinskim polaganjem venaca, dok se istovremeno menjaju nazivi ulica, trgova i na javnim zgradama bri{u imena istaknutih antifa{ista ili ~ak ru{e i devastiraju spomenici koji podse}aju na NOR. l Ako se istorija zaboravlja - bi}emo osu eni da je ponavljamo. Treba li nam ja~i dokaz za to od ratova na jugoslovenskim prostorima u poslednjoj deceniji 20. veka. Nijedna zemlja ne mo`e imati svoj mir niti graditi svoju sada{njost i budu}nost na negiranju istorijske istine. Sa istinom se mora smelo suo~iti makoliko ona bila nepovoljna...danas ve} retko ko i zapita - kako to da nijedna stranka u Srbiji, sem nekih u Novom Sadu, ne osu uje glasno i jasno ratove koje je Srbija vodila u Bosni i Hrvatskoj, a jo{ manje ratne zlo~ine u Vukovaru, Ov~ari, Srebrenici, hladnja~ama...svako prihvatanje kriti~ke rasprave o tome u javnosti se ~ak kvalifikuje kao pomanjkanje patriotizma. Novosadski list "Dnevnik" najavio je ovaj skup i o njemu informisao javnost. \or e MILUTINOVI] PODRU@NICA U PAN^EVU Predstavljeni "Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999" U okviru aktivnosti Pan~eva~ke podru`nice, u ovom gradu predstavljeno je izdanje Dru{tva za istinu o NOB-u "Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999" - zbornik sa istoimenog skupa. Doma}in promocije bila je Gradska biblioteka u ~ije ime je u~esnike pozdravio Nemanja Rotar. Ovom prilikom o knjizi su govorili dr Radoslav Ratkovi}, Svetozar Oro, Milenko Markovi} i Ostoja Kisi}. Doga aj je dobio zapa`en publicitet u pan~eva~kim javnim glasilima, a posebno u listu "Pan~evac", dok su "Pan~eva~ke novine" objavile osnovnu informaciju o doga aju i knjizi bez posebnog citiranja u~esnika u razgovoru. "Pan~evac"je, pored informacije o knjizi i kako je nastala, citirao sve govornike. Tako je, izme u ostalog, izdvojio re~i Radoslava Ratkovi}a da su poslednji ratovi direktno poni{tenje narodnooslobodila~kih te da je bilo neophodno da se pomogne ljudima da postanu svesni {ta se zapravo dogodilo, koje su ideje dovele do katastrofe i ko je za to odgovoran. Navedena je i tvrdnja Svetozara Ora da svaka la` nosi u sebi klicu novih sukoba te da skup na osnovu koga je nastala knjiga o ratovima 1991-1999. ubedljivo demaskira namere Slobodana Milo{evi}a da svoju odgovornost za pokretanje i vo enje ovih ratova prebaci na spoljne faktore i druge biv{e jugoslovenske republike. Iz izlaganja Milenka Markovi}a izdvojen je insert o pojmu individualne i kolektivne krivice kao i teza da je re~ ne o gra anskim nego o nacionalisti~ko-osvaja~kim ratovima. Na osnovu kazivanja Ostoje Kisi}}a, list je dao informaciju o sadr`aju knjige i njenim autorima uz napomenu da ovom knjigom o pomenutim ratovima nije sve re~eno ali da ona predstavlja dobru osnovu za temeljna istra`ivanja njihovih uzroka i krivaca za njihovo nastajanje.
3 novembar 2002. DRU[TVO I "@ENE U CRNOM" ZAJEDNO Ima fa{izma u Srbiji "@ivimo sada u fazi dru{tveno-politi~kog razvoja koji karakteri{e nastupanje {irokog fronta retrogradnih snaga. Fa{izam u tom frontu predstavlja zna~ajnu komponentu pomaljaju}i se se u razli~itim vidovima - od otvorenog, s jasno prepoznatljivim organizacionim oblicima i idejama, preko prikrivenog, kamufliranog fa{izma, do razbla`enog "umerenog" fa{izma, do tvorevina koje nisu svesne svoje fa{isti~ke prirode ali joj objektivno pripadaju." Ovo je, izme u ostalog, rekao predsednik Dru{tva za istinu o antifa{isti~kom NOB-u dr Radoslav Ratkovi}, govore}i na skupu koji su "@ene u crnom" organizovale povodom 9. novembra - Me unarodnog dana akcije protiv fa{izma, rasizma i ksenofobije. Kad je Ljoti} uzor Ve}ina odbornika skup{tine op{tine Smederevo, pa i oni iz redova Gra anskog saveza, kako se moglo ~uti u emisiji "Pe{~anik" Radija B-92, glasala je da se Trg Republike u ovom gradu preimenuje u Venac Dimitrija Ljoti}a (trg, valjda, zvu~i suvi{e nesrpski). U pomenutoj emisiji govorio je i predsednik smederevske Komisije za imena ulica Slavi{a Peri}. Sve tvrdnje o Ljoti}u kao antisemiti, protivniku vi{epartijskog sistema i liberalizma, poborniku patrijarhalnoverskog nacionalizma, odbacio je kao prevazi ene komunisti~ke ujdurme. Nije jedino osporio da je Ljoti} od 1941. do 1945. sara ivao sa nema~kim okupatorom, odnosno da je Ljoti}ev Dobrovolja~ki korpus direktno bio podre en SS-jedinicama. A da ne bi bilo zabune, Peri} je dodao: "Bila je to realna saradnja i ja bih na njegovom mestu isto postupio..." U prilog Ljoti}u navodi se da mu "niko ne mo`e osporiti po{tenje" ({to ima neke aktuelne konotacije), isti~e se njegov doprinos izgradnji i urbanizaciji Smedereva, to {to je bio "integralni hri{}anin" i "imao viziju Srbije kao jake nacionalne dr`ave". Ad hoc anketa koju je tim povodom B-92 obavio na ulicama Smedereva pokazuju da mladi, uglavnom, pojma nemaju ko je bio Dimitrije Mita Ljoti}. Posle mitinga na beogradskom Trgu Republike, u Centru za kulturnu dekontaminaciju tra`en je odgovor na pitanje "Ima li fa{izma u Srbiji?". Pored ~lanova Dru{tva za istinu i "@ena u crnom", bio je prisutan i profesor iz Zagreba Lino Veljak a bilo je zapa`eno i prisustvo ve}eg broja mladih. Na skupu je posebno pominjan primer ^a~ka: "Ponovo se javlja strah, ljudi se pla{e da reaguju, povla~e se pred pretnjama "Obraza", "Krvi i ~asti", "Otad`binskog pokreta", raznih oblika nasilja...ve} je uobi~ajeno da antiratne i antifa{isti~ke skupove rasturaju grupe ravnogoraca, obrazovaca, ljoti}evaca koji uvek nastupaju sa pravoslavnim simbolima a "u ime Boga", "za narod i naciju" i uz obaveznu pratnju sve{tenika. Agresivni su, naprave nered i bukvalno ljude isteraju iz sale..." I na osnovu ovog primera, i na osnovu smederevskog nastojanja da se centralnom gradskom trgu da ime Dimitrija Ljoti}a i niza sli~nih, dat je potvrdan odgovor: "Ima fa{izma u Srbiji i to mnogo." Prvenstveno u primitivno-nacionalisti~kim strukturama ali hrane ga obrazovane vo e sa te`njom da se uz podr{ku takvih snaga dokopaju vlasti. ]utanjem, nereagovanjem pravosudnih i drugih mehanizama, indirektnu pomo} tome pru`aju aktuelne vlasti pri ~emu su ~ak neke ekstremne organizacije miljenici vladaju}ih faktora. Svi govornici bili su jednoglasni isti~u}i dve osnovne ocene: l Opasnost je velika. Ravnodu{nost danas lako se pretvara u sutra{nji zlo~in. lakcija je neizbe`na da bi se spre~ila mogu}a katastrofa. Mora se pritom imati na umu iskustvo pro{losti: saradnja svih demokratskih, antifa{isti~kih snaga na osnovnom pitanju - otporu fa{isti~koj pretnji, bez obzira na razlike kojih mo`e biti me u njima. Kao {to je to bilo ju~e, i danas su borba protiv fa{izma i borba za demokratiju jedinstvena borba. (U slede}em broju "Glas javnosti" }e objaviti integralno izlaganje dr Radoslava Ratkovi}a) Obele`en 20. oktobar Dru{tvo za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi u Jugoslaviji 1941-1945, polaganjem cve}a na Groblje oslobodilaca Beograda i na grob Josipa Broza Tita - obele`ilo je godi{njicu oslobo enja Beograda u II svetskom ratu. Cve}e je na spomenik partizanima i crvenoarmejcima poginulim prilikom osloba anja Beograda polo`ila delegacija u sastavu Slavko Popovi}, Velimir Drakulovi} i Drago Kadi}, dok su cve}e na Titov grob u Ku}i cve}a polo`ili Jovica Grkovi}, Dragoslav Dimitrijevi} i Sre}ko Stagli~i}. Prilozi ~lanova i donatora Od pro{log broja "Glasa istine" no~ane priloge kao doprinos radu i aktivnostima Dru{tva dali su: [ime Kronja, Jela i Zoran Kadeni}, Svetozar Oro, Petar Stamboli}, Zarija Stojovi}, Radovan Pantovi}, Nikola Kmezi}, Milo{ Stanimirovi}, Milo{ [umonja, Hamdija Doksan, Ratimir Mili}, Dragoslav Beli Dimitrijevi}. Hamdija Doksan i Ratimir Mili} su svoj prilog namenili za otvaranje vebsajta Dru{tva na Internetu. Dru{tvo se svima srda~no zahvaljuje. IZVR[NI ODBOR DRU[TVA Re}i glasno i da bude jasno Na dve oktobarske sednice Izvr{ni odbor razmatrao je aktuelna politi~ka zbivanja sa stanovi{ta anga`ovanja na ostvarivanju programskih zadataka Dru{tva, raspravljao o unapre enju "Glasa istine" i {irenju njegovog uticaja, o radu Komisije za informisanje, Odbora za izdava~ku delatnost i Tribine "NOB i na{e vreme", informisao se o materijalno-finansijskom stanju. Tom prilikom, izme u ostalog, zaklju~eno je: l U cilju unapre enja ukupne aktivnosti Dru{tva, neophodno je sa analizom dru{tveno-politi~ke situacije u kojoj se ta aktivnost odvija iza}i pred {iri skup ~lanstva kako bi se izvr{ila {ira razmena mi{ljenja, obezbedio vi{i stepen informisanosti i na osnovu toga utvrdili neposredni i dugoro~niji zadaci; l "Glas istine" zna~ajno doprinosi afirmaciji Dru{tva i njegovih aktivnosti, informisanju javnosti o radu Dru{tva, unapre enju saradnje sa srodnim organizacijama, povezivanju celokupnog ~lanstva. Treba nastojati da se u skladu sa mogu}nostima {iri njegova redakcija, pove}ava tira`, pobolj{a distribucija u Crnoj Gori; razmotriti mogu}nost prodaje na kioscima u Beogradu i Novom Sadu, stvarati uslove da se osvaja i vi{i kvalitet u pogledu njegovog grafi~kog oblikovanja. Tako e je zaklju~eno da se spoji funkcija glavnog i odgovornog urednika te da se nastave pripreme za otvaranje veb-stranice Dru{tva na Internetu. l Utvr en je zadatak Komisije za informisanje da uspostavi neposrednu saradnju sa {to ve}im brojem javnih glasila i sa novinarima koji prate rad Dru{tva, te da se u okviru komisije obezbedi kompletniji uvid {ta se sve u medijima objavljuje od interesa za rad i anga`ovanje Dru{tva. l Odbor za izdava~ku delatnost obavezan je da priprema godi{nje izdava~ke planove te da se na osnovu usvojenog pravilnika sa~ini i poslovnik kojim bi se regulisala sva prakti~na pitanja od zna~aja za organizaciju izdava~ke delatnosti Dru{tva. l Kao prvi zadatak Tribine ozna~eno je organizovanje rasprave o zastupljenosti i prezentaciji NOB-a u ud`benicima istorije za osnovne i srednje {kole. Izvr{ni odbor je usvojio zaklju~ke i o budu}im aktivnostima na promovisanju i plasmanu izdanja Dru{tva, reagovanju na konkretna zbivanja na javnoj sceni i nizu drugih teku}ih pitanja.
novembar 2002. 4 CRNA GORA PROMOCIJA KNJIGE "RATOVI Ljaga na{e ljage "Prljavi ratovi u Jugoslaviji 1991-1999. predstavljaju ljagu na{e ljage sa kojom se ne mo`e uporediti ni jedno zbivanje u na{oj milenijumskoj povjesnici. Generacije kroz budu}a stolje}a osje}a}e sramotu zbog monstruoznih zlo~ina {to su ih po~inili njihovi preci na rati{tima jugoslovenskih zemalja i pokrajina u posljednjoj deceniji 20. vijeka" - naglasio je u Podgorici, na promociji knjige "Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999", akademik Branko Pavi}evi}, predsednik Organizacionog odbora istoimenog skupa na osnovu koga je i nastao ovaj zbornik. Na promociji su, pored Branka Pavi}evi}a, govorili direktor Istorijskog instituta Crne Gore \or e Borozan, predsednik Dru{tva za istinu o antifa{isti~kom NOB-u prof. dr Radoslav Ratkovi} i akademici Mijat [ukovi} i Radovan Radonji}. "Glas istine" u ovom broju objavljuje delove iz izlaganja akademika Mijata [ukovi}a. Branko Pavi}evi} je ovom prilikom podsetio i na dosada{nji put organizatora skupa i izdava~a knjige "Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999" - Dru{tva za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi u Jugoslaviji 1941-1945: "Ono se na kulturnoj i politi~koj pozornici Jugoslavije pojavilo prije ne{to vi{e od jedne decenije. Inicijativu za njegovo osnivanje dala je grupa istaknutih boraca i prvoboraca jugoslovenskog partizanskog rata 1941-1945. i to u onom kriti~nom istorijskom momentu kad je izgledalo da jugoslovenska politi~ka kriza ne}e prerasti u ratni sukob. NOVA IZDANJA DRU[TVA U izdanju Dru{tva za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi 1941-1945 upravo se pojavila knjiga Jove Ninkovi}a "Etni~ka strana ratova u Jugoslaviji 1991-1995" koju ~lanovi mogu da kupe uz uobi~ajeni popust. "Glas istine" objavljuje sa`eti odlomak iz zavr{nog dela ove knjige. U {tampi je jo{ jedna knjiga - "O ustanku 1941 - danas". Re~ je o zborniku saop{tenja sa skupa odr`anog povodom 60. godi{njice ustanka i priloga koji su, na inicijativu organizacionog odbora i redakcije, naknadno prikupljeni da bi se dala {to celovitija slika o prvoj godini narodnooslobodila~ke borbe u Jugoslaviji. Sastav Dru{tva predstavljale su li~nosti iz svih jugoslovenskih republika i pokrajina, me u njima desetak narodnih heroja, znatan broj istaknutih generala proslavljene partizanske vojske Jugoslavije, zapa`en broj knji`evnih i nau~nih stvaralaca i istaknutih publicista i novinara. Od trenutka kad je Milo{evi}eva soldateska zapo~ela prljave ratove po zemljama Jugoslavije, Dru{tvo je zauzelo otvorenu antiratnu poziciju. Ono se na taj na~in svrstalo u red najdosljednijih ~inilaca otpora velikodr`avnom hegemonizmu, neo~etni{tvu i neofa{izmu, kojima su Milo{evi}eve politi~ke i dr`avno-politi~ke strukture {iroko otvarala vrata." Pavi}evi} je tako e napomenuo da se gotovo kod svih autora u zborniku "Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999" ose}a zajedni~ki ton da "ovi ratovi predstavljaju negaciju one velike ideje {to je pokrenula jugoslovenske narode u borbu protiv fa{izma i nacizma 1941-1945, ~ime je nekada{njoj na{oj dr`avnoj zajednici pripalo prvo mjesto u istoriji pokreta otpora u Evropi u toku II svjetskog rata. Taj veliki antifa{isti~ki i oslobodila~ki rat uveo je Jugoslaviju i jugoslovenske narode u glavne tokove svjetske istorije. Po Proslava 13. jula Dan ustanka - 13. juli proslavljen je i ove godine na cjelokupnom podru~ju Crne Gore. Gra ani su u velikom broju posjetili spomenike i spomen-obilje`ja boraca palih u toku narodnooslobodila~kog rata 1941-1945. Na spomenike i spomen-kosturnice polagani su vijenci uz evociranje uspomena na pale borce i rodoljube. Na spomenik borcu-partizanu na Gorici vijence su polo`ili Predsjednik Republike Crne Gore, delegacije Republi~kog i Op{tinskog odbora SUBNOR-a, Skup{tine op{tine Podgorica i predstavnici Vojske Jugoslavije.. Centralna proslava bila je u Danilovgradu gdje je govorio predsjednik Vlade Crne Gore. Tom prilikom je istaknuto da je narod Bjelopavli}a dao veliki doprinos slobodi crnogorskog i jugoslovenskih naroda. Iz ovog kraja 341 borac je nosilac "Partizanske spomenice 1941" a 35 boraca progla{eno je za narodne heroje. Sa ovog podru~ja u jedinicama NOV u~estvovalo je oko tri hiljade boraca od kojih je {irom Jugoslavije poginulo 1.106, a sli~no je i sa ostalim op{tinama Crne Gore. Lj. @. njemu su nas decenijama identifikovali i porobljeni i slobodni narodi svijeta, a najve}i intelektualni stvaraoci ~ovje~anstva isticali kao simbol oru`anog otpora fa{izmu i nacizmu." MIJAT [UKOVI] Ispod ljudske ~asti a protiv razuma... Na podgori~koj promociji knjige "Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999" akademik Mijat [ukovi} je izlo`io deo svojih saznajnih Etni~ka strana JU- ratova 1991-1995 Oru`ani sukobi na jugoslovenskom prostoru nisu bili klasi~ni ratovi u kojima se kroz obra~un oru`anih snaga zara}enih strana re{ava ishod rata i ostvaruju planirani ratni ciljevi. U njima je, naime, pored oru`ane borbe i oru`ano nasilje nad civilnim stanovni{tvom bilo isto tako zna~ajan a mo`da i najzna~ajniji sadr`aj. To je svojevrsni ratni presedan. Utvr ivanje prave istine o uzrocima njihovog nastanka, ciljevima, posledicama i stepenu odgovornosti svih aktera ne samo da je veliki izazov, ve} i najve}a obaveza odre enih nauka i nau~nih disciplina, ali i u~esnika tih ratova i njihovih savremenika. Ovo utoliko pre {to upravo o tim pitanjima jo{ postoje ne samo ozbiljne dileme i nerazumevanja, ve} i dijametralno suprotna stanovi{ta i ocene. Vremenska distanca od zavr{etka ovih ratova je isuvi{e kratka da bi se mogli davati sasvim pouzdani zaklju~ci. Ipak, identifikovanje nekih najzna~ajnijih pojava i doga aja u njima, {to je u~injeno u ovom radu, mo`e biti od koristi za njihovo razumevanje, pa i njihovu determinaciju i teorisjko odre enje: l Ekstremno-militantni nacionalizam, separatizam i velikodr`avlje bili su osnovni generatori jugoslovenske dru{tveno-politi~ke krize osamdesetih godina kao i njene eskalacije u otvorene oru`ane sukobe u poslednjoj deceniji XX veka. Razbijanje i teritorijalno prekomponovanje druge Jugoslavije, uz brutalan obra~un sa nespornim tekovinama i vrednostima oslobodila~kog i antifa{isti~kog rata 1941-1945. i vi{edecenijske uspe{ne mirnodopske dru{tvene izgradnje - bili su osnovne odrednice naj{ire politi~ke platforme iz koje su proizlazili konkretni politi~ki, teritorijalni, etni~ki, vojni i drugi ciljevi zara}enih strana i drugih aktera ovih ratova. U tom kontekstu, razbijanje BiH kao dr`ave i podela njene teritorije bio je najva`niji cilj i te`i{te ukupnih ratnih napora, politi~kih, etni~kih, teritorijalnih i drugih aspiracija srpske i hrvatske strane kao glavnih protagonista nastalih ratnih sukoba.
5 novembar 2002. CRNA GORA U JUGOSLAVIJI 1991-1999" zaklju~aka o dru{tvenoj prirodi i dru{tvanim karakteristikama i svojstvima ovih ratova koje je izveo na osnovu ~itanja knjige - zbornika o kome je re~. Pri tome je, izme u ostalog, rekao: l Slo`ena su svojstva ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Metohiji. U svakom od njih prepli}u se svojstva vi{e poznatih tipova ratova, a svaki izmi~e poznatim kategorizacijama. Umne li~nosti te{ko ih mogu smjestiti u okvire bilo kojeg tipa rata u civilizaciji. Nijedna od njihovih karakteristika, ma koliko bila markantna, ne mo`e nositi identifikaciju cjeline su{tine nijednog od ozna~enih ratova. Pogotovo ne svih njih. Nije presudna. Razli~ita je i ratna uloga ratuju}ih strana u njima u po~etnim i kasnijim fazama svakog od tih ratova. Rat na Kosovu i Metohiji, u svim svojim fazama, ima nekoliko obilje`ja bitno razli~itih od obilje`ja ratova u Hrvatskoj i BiH. l Svi ti ratovi, uprkos njihovim razlikama, imaju dvije zajedni~ke karakteristike, dva obilje`ja: - svima je isto da im je najuticajnije inicijalno izvori{te velikosrpska politika stvaranja "Velike Srbije"; - svi su, bez izuzetka, ljudski prljavi. Ispod su ljudske ~asti, a protiv razuma. Nijedna strana u tim ratovima, objektivno, nije sasvim ~ista u ljudskom, moralnom i kulturnom smislu, iako nose vrlo razli~it stepen i obim prljav{tine. Sa najvi{e posrnulosti su, izvjesno je to, pokreta~ko-agresivne strane koje su izazvale i zapo~ele ratna dejstva. Nijesu ~isti ni dijelovi, podvla~im, dijelovi, onih ratni~kih strana koje su se legitimno i opravdano branile. Djelovi koji se nijesu uzdr`ali od ~injenja po opakom i neljudskom shvatanju: da je u odbrani dozvoljeno ~injenje i zlo~ina; da ubijanja i mu~enja nijesu zlo~in ako se ~ine u interesu "stvaranja ili o~uvanja politi~kih ili dr`avnih entiteta u kojima }e `ivjeti samo pripadnici svoje nacije". l Svo enje ozna~enih ratova na etni~ke ili gra anske, pogre{no se odre uje njihov konkretno-istorijski karakter. To svo enje interesno je smi{ljeno - da se prikrije sveukupna odgovornost ratnih dr`avnih re`ima kao nosilaca ratova. Njihove istorijske, politi~ke, moralne, pravne i materijalne odgovornosti. l Borba za teritorije u ovim ratovima nije vo ena samo za njihovo osvajanje i stavljanje pod svoju vlast, za{to se standardno vode ratovi. Vo ena je i za istrebljiva~ko i ne~ovje~no ~i{}enje zauzetih teritorija od stanovnika druk~ije nacionalnosti. Za promjenu etnodemografske strukture stanovni{tva na osvojenim podru~jima. Promjenu zasnovanu na {ovinisti~kom fanatizmu, a ostvarivanu bezobzirnom i bezosje}ajnom torturom...to ovim ratovima daje osobeno obilje`je, varvarsko po svojstvima. l Bitna karakteristika svih ozna~enih ratova je anticivilizacijsko, interesno-politi~ki smi{ljeno odbacivanje i nemilosrdno razaranje koncepta gra anske kulture, gra anskog kulturnog identiteta, gra anske solidarnosti, ljudskog saosje}anja prema drugim nacionalnostima. Ova karakteristika ratova, i pored njihovog prestanka i propasti ratnih njihovih ciljeva, jo{ nije delegitimisana i jo{ nije do`ivjela pravi poraz. l Posebna karakteristika ovih ratova je kriminalizacija politike i vlasti. Grabe` i enormno korupciona{ko materijalno boga}enje dr`avnih i politi~ko-entitetskih funkcionera, ni`ih i vi{ih vojnih, paravojnih, policijskih, privrednih, bankarskih, carinskih i drugih djelova dr`avnih struktura...tim ~injenjima davana je legitimacija "vi{ih nacionalnih interesa" a ratnim bogata{ima davan je oreol zaslu`nih donatora za nacionalno dobro... Kriminalno-{vercersko profitersko ~injenje u toku ozna~enih ratova amoralnije je od kriminalno-{vercerskog ~injenja u svim drugim ratovima, koji tako e nijesu bez toga. Na taj na~in ovi ratovi su proizveli razara~ko zlo koje i po njihovom zavr{etku zaga uje dru{tva, vlast, privre ivanje, moralno deformi{e dru{tva, vr{i nepodno{ljivu socijalnu diferencijaciju i destabilizuje dru{tva i dr`ave. "Dru{tva i dr`ave oslonjeni na ratne profitere i kriminalno-{vercerske strukture, moralno su nezdrava i nemaju svijetlu budu}nost " zaklju~uje akademik Mijat [ukovi} uz upozorenje da su "u kriminalno- {vercerskim poslovima pripadnici sukobljenih nacionalnosti uspostavljali i sada uspostavljaju uzajamno poslovno povjerenje, saradnju, koordinaciju, uzajamno izda{no pomaganje i {ti}enje", a to "kazuje da razne nacionalnosti mogu skladno zajedni~ki stvarati i `ivjeti kada se to ho}e." l Nasilna promena etno-demografske strukture stanovni{tva (etni~ko ~i{}enje) i nacionalna homogenizacija podru~ja koja je trebalo pripojiti novoformiranim paradr`avnim tvorevinama (RSK, RS, HB), a preko njih Srbiji, odnosno Hrvatskoj, bio je upravo onaj faktor koji je odlu~uju}e uticao na karakter ratova u Hrvatskoj i u BiH 1991-1995. To zna~i da je etni~ki faktor, posmatran u krajnje negativnom i ekstremnom vidu ispoljavanja ({ovinizam, militantni nacionalizam, velikodr`avlje, separatizam, unitarizam i dr) presudno uticao kako na strukturu ovih ratova (broj i na~in konstituisanja zara}enih strana, podela i karakteristika rati{ta, nacionalna struktura oru`anih snaga, ratni ciljevi, sadr`aji rata i dr) tako i na njihove izvedbene osobine (strategija ratovanja, na~in izvo enja ratnih dejstava, karakter nekih strategijskih problema i na~in njihovog re{avanja). l Po svom sadr`aju i unutra{njoj strukturi, ratni sukobi u Hrvatskoj i u BiH 1991-1995. bili su specifi~ni i po tome {to oru`ana borba nije bila glavni sadr`aj i osnovno obele`je tih ratova. Oru`ano nasilje nad civilnim stanovni{tvom imalo je isto takav, a po mnogo ~emu i ve}i zna~aj, pogotovo na nekim podru~jima njihovog vo enja. Za sprovo enje oru`anog nasilja nad civilnim stanovni{tvom kori{}ene su ne samo razne paravojne i parapolicijske oru`ane formacije, ve} i tzv. regularne oru`ane snage i najsavremenija ratna sredstva. Oru`ano nasilje nad civilnim stanovni{tvom drugih nacionalnosti, pogotovo akcije etni~kog ~i{}enja, dovele su do pojave masovnog NOVA IZDANJA DRU[TVA izbegli{tva, proterivanja, iseljavanja i drugih oblika migracije stanovni{tva, {to je postalo jedna od najbitnijih karakteristika ukupnih zbivanja na ratom zahva}enom podru~ju. Masovna pojava plja~ke i drugih oblika kriminaliteta bili su direktna posledica progona i etni~kog ~i{}enja u ovim ratovima. l Za najpogodniji model strategije ratovanja odabrana je strategija totalne destrukcije, odnosno strategija spr`ene zemlje. l Unutra{nji me unacionalni oru`ani sukobi bili su glavno obele`je i najva`niji sadr`aj ratova u Hrvatskoj i BiH 1991-1995. Me utim, ~injenica da oni nisu nastali kao posledica krajnje zao{trenih me unacionalnih odnosa koji su eskalirali u otvorene oru`ane sukobe, ve} su podstrekavani, organizovani i kori{teni za ostvarivanje politi~kih, teritorijalnih, etni~kih i drugih ciljeva i pretenzija susednih zemalja, davala im je obele`je instrumenta tu inske politike. l Sa stanovi{ta etni~kih i humanitarnih svojstava ovi ratni sukobi bili su izrazit primer kr{enja i totalnog nipoda{tavanja na~ela i normi me unarodnog ratnog i humanitarnog prava. Sva dosada{nja saznanja upu~uju na zaklju~ak da nijedna zara}ena strana u tom smislu nije bila izuzetak. Obave{tavamo ~lanove, simpatizere i donatore da je kod Vojvo anske banke AD Novi Sad - Filijala Beograd otvoren devizni ra~un Dru{tva pod brojem 5401-7060031/22 - Dru{tvo za istinu o antifa{isti~kom NOB-u Beograd, Sremska 2
novembar 2002. 6 PRILOZI ZA RAVNOGORSKU ^ITANKU ^etni~ki "podvizi" u ~a~anskom kraju Knjiga "Obmana nazvana 'zlo~in bez kazne'", koju je ove godine izdao Op{tinski odbor SUBNOR-a ^a~ak, prepuna je ~etni~kih "podviga" kojima bi svakako trebalo ilustrovati i "Ravnogorsku ~itanku". Toliko su brojni da ih je, na ograni~enom prostoru lista, te{ko pobrojati ali je ~ak i najsa`etiji izbor dovoljno re~it i reprezentativan: l Hladnih decembarskih dana 1941, naj~e{}e na seoskim podru~jima, ~etnici su pohvatali preko 1.200 boraca ^a~anskog partizanskog odreda "Dr Dragi{a Mi{ovi}" i predali ih Nemcima. U Vojno-tehni~kom zavodu u ^a~ku usmr}eno je 600 do 800 boraca (broj nije mogao ta~no da se utvrdi jer se, pored partizana iz ~a~anskog kraja me u streljanim nalaze i borci iz drugih krajeva Srbije koji su bili zarobljeni prilikom povla~enja ka Sand`aku) dok ih je 490 internirano u Banji~ki logor a odatle 117 u Norve{ku gde je ogromna ve}ina okon~ala `ivote. Mnoge partizane ~etnici su streljali na licu mesta uz zverska mu~enja i na zverski na~in. Tako je Milan Vukosavljevi} Valjevac, poznat po nadimku Milan Zver, 29. novembra sekiricom isekao komesara Draga~evskog bataljona Ljubi{u Todorovi}a iz Virova i Slobodana Sredojevi}a iz ^a~ka. ^etni~ki "vojvoda" Miloje Mojsilovi}, na primer, posle pada Gu~e, sa Venca u Lisi pohitao je u susret Nemcima kojima je 30. novembra predao 120 partizana. Devet dana kasnije, zajedno sa Bo`idarom ]osovi}em Javorskim, predao je Nemcima jo{ 130 partizana me u kojima je bio i komesar odreda Ratko Mitrovi}. Mojsilovi} je tada "komandantu nema~ke oru`ane sile ^a~ak" pisao: "Molim po{aljite dva kamiona za prevoz zarobljenih komunista koje treba streljati bez ikakvog izgovora odnosno daljeg proveravanja." lvlada u Londonu pravdala se (to danas na istovetan na~in ~ini jedan od autora "Ravnogorske ~itanke Uglje{a Krsti}, prim, redakcije) da je slovo "Z" uvedeno samo radi zastra{ivanja naroda i da, eventualno, mo`e biti primenjeno na neke saradnike okupatora. Uz slovo "Z" Dra`a Mihailovi} u aprilu 1942. izdaje naredbu o formiranju "crnih trojki" koje }e vr{iti egzekucije nad licima koja budu stavljena pod taj zloglasni znak. "Crne trojke" su pred komandantom brigade i nad kamom polagale zakletvu kojom su se obavezivale da }e poverene im poslove obavljati bez pogovora. U naredbi o formiranju "crnih trojki" stoji i odredba: "Trojka koja ne izvr{i svoj zadatak osu ena je na smrt koja se mora odmah izvr{iti." Da bi se neko stavio pod slovo "Z", po~etkom primene te odluke presudnu re~ imao je, uz preporuku svojih komandanata, Dra`a Mihailovi}, koji je bio i {ef "crnih trojki". Brzo je, me utim, pravo da takve odluke donose preneto na komandante korpusa i brigada. Samim tim, rastao je broj lica osu enih na klanje sa oznakom "Z" a time je rastao i broj "crnih trojki", ra alo se mnogo zlo~inaca koje su one proizvodile. l Da je Dra`a Mihailovi} ~esto terao svoje komandante na {to masovnije ubijanje boraca NOR-a ali i ostalih gra ana svedo~e mnoga ~etni~ka dokumenta. Tako se depe{om broj 2.047 od 10. decembra 1942 obra}a Predragu Rakovi}u, komandantu 2. ravnogorskog korpusa: "Javljaju mi da u Srezu Trnavskom ima komunista. Preduzeti najenergi~nije njihovo uni{tenje bez milosti. Poru~nik Ristovi} (Miju{ko) imao je dovoljno vremena od 30. novembra 1941. godine kada je primio ovla{}enje za Srez Trnavski da komuniste sve do sada uni{ti, jer mu je to prvi i najglavniji zadatak bio " Dve nedelje kasnije, Rakovi} odgovara da je "poru~niku Ristovi}u naredio po Va{oj depe{i da po~ne ~i{}enje i on je preduzeo zaista da ih sistematski utamanjuje." Isti Rakovi} potvr uje da se likvidiranje pripadnika i simpatizera narodnooslobodila~kog pokreta odvija u saradnji sa Nemcima. On 3. marta 1943. {alje izve{taj Dra`i Mihailovi}u u kome pi{e: "Sastao sam se 1. marta t.g. na Savincu u jednoj {umi sa nema~kim komandantom potporu~nikom Krigerom iz Gornjeg Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno. Na sastanak je od Nemaca do{ao potporu~nik Kriger i njegov tuma~. A sa na{e strane i{ao sam ja i moj na~elnik {taba potporu~nik Lazarevi}. Tema razgovora bila je isklju~ivo uni{tenje komunisti~kih bandi na teritoriji koja obezbe uje Nema~ka jedinica iz Gornjeg Milanovca " Radiogramom od 7. novembra 1943. Dra`a opet nare uje komandantima: "U svim pokrajinama preduzmite najenergi~nije udarce na komuniste gde god se zateknu, jer to je najve}e zlo u na{oj sredini. Udare vr{ite no}u, iznenada Napadajte ih u trojkama, na putevima i svugde mo`e - u le a. Napadajte ih dok se bore protiv okupatora " U pomenutoj knjizi ogroman je broj stravi~nih primera kako su ove naredbe izvr{avane. Bilo bi dobro da se, kao autenti~ni, uvrste u "Ravnogorsku ~itanku": o U Ostri su 17. februara 1943 ~etnici Milo{a An eli}a (39) strahovito mu~ili, obesiv{i ga za noge, boli kamom, ~upali mu brkove, lomili ruke, drali ko`u sa glave i na kraju zaklali, sve po instrukcijama ve} pominjanog Predraga Rakovi}a. [est dana kasnije u Mojsinju su zaklali u~itelja Mi{u \uri}a (56), starog ratnika i rezervnog potpukovnika jer nije odobravao njihove zlo~ine. l U no}i izme u 15. i 16. marta 1943. ~etnici 3. `i~ke brigade uhvatili su Vojina Propadovi}a (23) i Radmila Joksi}a (40) iz Lipnice. Posle mu~enja, u Preme}i su ih `ive zakopali. l U Donjoj Gorevnici 22. marta 1943. ~etnici, koje je predvodio @arko Bori{i}, ubili su i zaklali deset ljudi me u kojima je bilo i devedesetogodi{njaka. Njihova tela pobacali su u rudni~ku jamu uz zabranu porodicama da ih sahrane. l Po zlu ~esto pominjani Predrag Rakovi}, Posle mnogobrojnih argumentovanih protesta demokratske javnosti, Radio-televizija Srbije prekinula je letos emitovanje serije emisija "Ravnogorska ~itanka". Nisu, me utim, bili u pravu oni koji su smatrali da je re~ o definitivnom skidanju sa programa krajnje jednostranog prikaza jednog zna~ajnog perioda novije istorije. "Ravnogorska ~itanka" ponovo se na{la ne televezijskom repertoaru a da pritom ~elnici RTS-a nisu objasnili svoje stvarne pobude ni odgovorili na mnoga pitanja koja su im javno postavljena. Nije, tako, odgovoreno ni na pismo Dru{tva za istinu o antifa{isti~kom NOB-u u Jugoslaviji upu}eno predsedniku Upravnog odbora RTSa Dejanu Mija~u, generalnom direktoru Aleksandru Crkvenjakovu i odgovornom uredniku nadle`nom za program na koji je usmerena "Ravnogorska ~itanka" Nikoli Mirkovu. Mo`e se konstatovati da je izostajanje odgovora na razumno pismo stvar elementarne pristojnosti za svaku iole kulturnu sredinu ali, isto tako, izvesti i zaklju~ak da pomenuti nisu imali {ta da ka`u u odgovoru, odnosno nisu imali obraza ni hrabrosti da objasne stvarne motive i pobude ovog programskog poduhvata. A ako se imaju u vidu i sva reagovanja u javnosti, izostajanje ovih obja{njenja i naknadna odluka da se sa "Ravnogorskom ~itankom" nastavi, nije neodmereno re}i da je u pitanju i arogancija strana svakom demokratskom poimanju funkcije Radio-televizije Srbije, bilo da se ona smatra dr`avnom ku}om ili dru{tvenim servisom. Te{ko je poverovati da bi ovako nipoda{tavanje javnosti bilo mogu}e da nema odgovaraju}u potporu u dr`avnim i politi~kim institucijama, ili bar onim ~iji je uticaj presudan. Imaju}i sve to u vidu, "Glas istine" podse}a na neke ve} javno objavljene priloge koji ne bi trebalo da izostanu iz "Ranogorske ~itanke" i da prilo`i i nove. Tek toliko da se bar neke maske skinu kada se javnosti, a posebno mladim generacijama, servira maskenbal umesto objektivne istorijske analize. Da je samo o pro{losti re~, mo`da na sve to, prvenstveno zbog izuzetno niskog profesionalnog nivoa "Ravnogorske ~itanke, ne bi ni trebalo obra}ati toliku pa`nju. No, po{to se time naskomandant 2. ravnogorskog korpusa 29. marta 1943. izve{tava Vrhovnu ~etni~ku komandu. " u srezu Ljubi}kom streljano je 63 osobe. Jo{ ima da se pohvata 84 u srezu Trnavskom i Ljubi}kom, ali re{io sam da ove pohvata `andarmerija i sprovede u Beograd u lager, te da se tamo streljaju kada se desi da neki okupatorski vojnik pogine kao {to je bio slu~aj u Draga~evu nedavno " l "Crna trojka" iz jedinice Davida-Da~e Simovi}a, komandanta Draga~evske brigade, zaklala je u maju 1943. i Gvozdena [ipeti}a, koji je bio komandant ~etnika u Grabu, jer je odbio da vodi borbu protiv NOP-
7 novembar 2002. toji da se rehabilituju politi~ki programi ~iji su poku{aji realizacije obele`eni zlo~inima, ne samo pre pola veka nego i tako re}i ju~e i koji i u budu}nosti mogu da vode u dalje sunovrate, }utanje je nedopustivo prosto zbog toga {to se dana{nja ravnodu{nost lako pretvara u sutra{nji novi zlo~in. U skladu s tim, "Glas istine" podr`ava zahtev ~lanica Dru{tva za istinu o antifa{isti~kom NOB-u u Jugoslaviji 1941-1945. Slavke @. Petrovi} i Vere Dimitrijevi} koje isti~u: "Neophodno je da pripadnici Ravnogorskog pokreta javno objave sve bitke i sukobe sa okupatorom posle 1941. godine do kraja rata, kao i u ~emu se taj pokret iskazao kao antifa{isti~ki, kako, ~ime i gde se borio za oslobo enje na{e zemlje." U "Ravnogorsku ~itanku" treba uvrstiti i prilog Drago{a Smiljani}a, reditelja u penziji iz Sirogojna: "U prole}e 1942. do{la je ~etni~ka patrola u ku}u prote Milana Smiljani}a u Ravnima (30 km od U`ica). Stra`arno su odveli moga oca protu Milana, moju sestru Rosu Cicvari} (koja je bila pred poro ajem) i mene. Kod op{tine u Ravnima pridru`ila nam se druga patrola, koja je iz Nikojevi}a sprovodila uglednog doma}ina Mitra Cicvari}a, njegovu suprugu Stanimirku i dvojicu sinova Vojislava i \ura. Sve su nas odveli na Ljubanje, gde je bila stacionirana ~etni~ka formacija (nekada je tu bila `andarmerijska stanica) pod komandom narednika Prljevi}a - u narodu je bio poznat kao zloglasni komandant Prljo. Odavde su nas ~etnici odveli u U`ice i predali u nema~ki zatvor. Nas mu{karce - zatvorenike, Nemci su u koloni vodili na Vuji}a brdo, gde smo kopali tran{eje i zaklone. Prilikom prolaska kroz grad, videli smo na trotoarima da se slobodno {eta veliki broj ~etnika. Nakin ureni {ubarama, neki su ~ak oka~ili lisi~ije repove na {ubaru umesto ki}anki, bradati sa ukr{tenim redenicima preko grudi, o pojasu vise bombe i kame... Moja sestra Rosa te 1942. rodila je sina Zorana u zatvoru (on je danas ma{inski in`enjer). Cicvari}e su odveli u logor na Banjici. U leto 1943. jedne no}i ~etni~ke trojke su zaklale Mitra Cicvari}a iz Nikojevi}a, a u Ravnima Milivoja Obrenovi}a i njegovog sina, kao i Pauna Arsovi}a..." a i ~ini zlo~ine. Dragan Stanisavljevi} iz Rajca kod ^a~ka, posle klanja, odsekao mu je uvo da ga poka`e komandantu. 20. jula u Gu~i su, uz dva mu{karca, zaklali tri `ene i devojke. l ^etni~ki preki sud, sa Bojanom Ristanovi}em na ~elu, osudio je u Preljini i Balugi 22. maja 1944. ~etiri omladinke: Lenku Krupe` iz Rakove, Mariju Komadini} iz Sokoli}a, Zorku Gojkovi} iz Prislonice i u~iteljicu Franci{ku Novak, prognanicu iz Slovenije koja je `ivela u Prislonici. Poklane su posle svirepog i`ivljavanja a njihova naga tela izlo`ena su na raskrsnici puteva Preljina- Baluga sa natpisom: "Ovako prolaze svi koji rade za partizane." l ^etnici sa Bojanom Ristanovi}em 28. juna 1944. u Gornjoj Gorevnici zaklali su Aleksandra Toromana a 4. avgusta nad porodicom Toroman izvr{en je novi zlo~in pri - zaklani su sestra Grozdana koja je bila u drugom stanju, baba Stanka i Svetislav Matijevi} iz Vrani}a. U Rakovi, gde je bio ~etni~ki zatvor, posle strahovitog mu~enja zaklano je 11 pripadnika NOP-a, a me u njima i Ljubinka Popovi}, majka devetoro dece. Ne ra~unaju}i partizane ubijene u novembru i decembru 1941, na teritoriji koju danas obuhvataju op{tine ^a~ak, Gornji Milanovac i Lu~ani ~etnici su usmrtili 702 osobe me u kojima 99 devojaka i `ena, kao i dvoje maloletne dece. Od toga, ~etnici u odmetni{tvu ubili su posle oslobo enja 103 osobe - 57 vojnika i milicionera i 46 civila. Ubijanje je vr{eno vatrenim oru`jem (457), klanjem (209) i budakom. Karakteristi~no je pritom da je gotovo svaka tre}a zaklana osoba bila - `ena. Kada su ~etnici izgubili bitku za Srbiju? "Ravnogorska ~itanka" osta}e nedore~ena ako se ne odgovori na slede}a pitanja: l Da li je Dra`a Mihailovi} izgubio bitku za Srbiju jo{ kada je maja 1941. godine do{ao na Ravnu goru i pod geslom "jo{ nije vreme" po~eo da stvara organizaciju ne za borbu protiv okupatora ve} za organizovanje vlasti kada se okupator, pobe en od saveznika, sam povu~e; l ili kada je na pregovorima sa Nemcima, novembra 1941, rekao da se ne}e boriti protiv njih i ako ga napadnu jer su njemu partizani glavni neprijatelji; l ili kada nije hteo da poslu{a britansku vladu da prekine saradnju sa okupatorom i krene u borbu protiv njega; l ili kada su saveznici na Teheranskoj konferenciji priznali NOP Jugoslavije za svog saveznika i odlu~ili da ga poma`u; l ili kada je britanska vlada odlu~ila da povu~e svoje vojne misije od Dra`e Mihailovi}a i obustavi mu slanje vojne pomo}i i prekine politi~ku podr{ku; l ili kada je Dra`a Mihailovi} prestao da bude vojni ministar i ostao bez podr{ke Kraljevske jugoslovenske vlade u izbegli{tvu juna 1944; l ili kada je kralj Petar II Kara or evi} svojim ukazima u drugoj polovini avgusta 1944. ukinuo Vrhovnu komandu Jugoslovenske vojske u otad`bini a Dra`u razre{io du`nosti na~elnika [taba ukinute komande i stavio ga na raspolaganje vojnom ministru; l ili kada je kralj Petar 12. septembra 1944. preko Radio-Londona pozvao sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedine i pritupe oslobodila~koj vojsci pod mar{alom Titom, a ko se ne odazove tom pozivu ne}e se osloboditi `iga izdaje ni pred narodom, ni pred istorijom. Mo`e se pritom tvrditi kako je "Dra`u izdao britanski premijer ^er~il", kako "partizana u PRILOZI ZA RAVNOGORSKU ^ITANKU Srbiji nije bilo posle 1941. ve} da su u jesen 1944. do{li u Srbiju na ruskim tenkovima i sa engleskim avionima". Nije, me utim, potrebno dokazivati da partizani u Srbiji nikada nisu bili uni{teni iako su trpeli velike gubitke, da su u Srbiji 1943. postojali partizanski bataljoni i brigade, da je u prole}e 1944. u Srbiji formirano pet divizija NOVJ i da je postojala velika slobodna teritorija. Jer, to su aksiomi a aksiome ne treba dokazivati. Treba, me utim, podsetiti kako je jedan od najistaknutijih ~etni~kih komandanata major Dragoslav Ra~i} video i vodio ~etni~ke bitke za Srbiju. Kada je Vrhovni {tab NOV i POJ krajem 1943. odlu~io da te`i{te borbenih dejstava prenese u Srbiju, uputio je u prole}e 1944. u Srbiju 2. proletersku i 5. udarnu diviziju koje su u jugozapadnoj Srbiji, posebno u {irem prostoru U`ica, vodile te{ke borbe protiv udru`enih snaga Nemaca, Bugara, Srpske dr`avne stra`e (nedi}evci), Srpskog dobrovolja~kog korpusa (ljoti}evci) i ~etnika Dra`e Mihailovi}a koji su se tada zvani~no zvali Jugoslovenska vojska u otad`bini. Ova dejstva Nemci su ozna~ili kao operaciju "Kamerjeger", a koordinacija, objedinjavanje dejstava i saradnja sa ~etnicima bili su u nadle`nosti nema~kog majora Vejla. Saradnja je bila toliko intenzivna da je komandant Cerskog ~etni~kog korpusa major Dragoslav Ra~i}, 11. maja 1944, u radio-depe{i Dra`i Mihailovi}u napisao i: "Saznajem da su U`ice pune Jankovi}evih ~etnika (Milutin Jankovi}, komandant 1. draga~evske brigade 2. ravnogorskog korpusa) i da Rakovi} (Predrag, komandant 2. ravnogorskog korpusa), Ajda~i} (Filip, komandant Po`e{kog korpusa), Jankovi} Milutin i Miti} (Milorad, kapetan, oficir za vezu ~etnika sa Nemcima) dr`e neke konferencije sa Nemcima. Ako Boga znate spre~avajte ovo...ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja }u duboko zaglaviti...zbog ovoga molim da mi odobrite da se vratim na moj teren i povedem samo {tabnu akciju u isto~noj Bosni i Sremu. Neko od nas mora ostati ~ist" (podvukao DBD). Kao komandant Cerskog a kasnije Cerskomajevi~kog ~etni~kog odreda, Ra~i} je 1941. godine sara ivao sa partizanima u borbi protiv Nemaca u Ma~vi, Pocerini i Podrinju. Za vreme nema~ke ofanzive u Srbiji u jesen 1941. okrenuo se protiv partizana i pre{ao u Bosnu, {to je na njegove ljude mu~no delovalo pa su tada pevali: "Na Gu~evu crn se barjak vije, Pod njim ~etnik grozne suze lije. Mila majko, {to si me rodila, [to me nisi u Drinu bacila, Da ne moram [vabin ~etnik biti, ^etnik biti i brata ubiti!" Dragoslav B. DIMITRIJEVI] BELI (U slede}em broju: Kako je Ra~i} izgubio i presudnu i odlu~uju}u bitku)