GLAS3.QXD

Слични документи
Z A K O N

bilten1.qxd

Microsoft Word - 01 Caratan.doc

IErica_ActsUp_paged.qxd

Microsoft Word - van sj Zakon o privrednoj komori -B.doc

ISSN X Билтен Градске општине Барајево БРОЈ Септембар У БАРАЈЕВУ ПРОС АВ ЕНА С АВА И ДАН ОПШТИНЕ ИЗ РАДА СКУПШТИНЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Приједор, новембар године О Д Л У К А критеријумима и поступку за одређивање и промјену имена улица и тргова на подручју града Приједор

Negativni naslovi, pozitivan ton kako mediji u Srbiji vide vojne vežbe, mirovne misije i IPAP Pavle Nedić Beograd, 2019

35-05

Службени гласник РС, бр. 1/2017 ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЈОВАНОВИЋ против СРБИЈЕ (Представке бр /13 и 21907/13) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 19. јул годи

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

S A D R Ž A J BORBE U VOJVODINI GOD. Dokumenta, okupatorskih i kvislinških jedinica Strana Napomena Redakcije 7 Izveštaj Oružničkog zapovedn

Crna Gora S K U P Š T I N A Administrativni odbor Broj /18- Podgorica, 24. aprila godine SKUPŠTINI CRNE GORE P O D G O R I C A Administr

mm

EU Criminal Law and Justice

________________________________________________________________

Centar za spoljnu politiku

Microsoft Word - zakon o izbeglicama.doc

Unos PretragaStampanihMed

1 На основу члана 13 i 18 Правила о раду Олимпијског комитета за раднички спорт и организовање 12. СОРВ, Спортски одбор на предлог Комесара за такмиче

БР. 24 ИЗВЕШТАЈ ПРЕДСТОЈНИШТВА ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ ИЗ ВАЉЕВА ОД 22. МАЈА НАЧЕЛСТВУ ОКРУГА ВАЉЕВСКОГ О ОДРЖАВАЊУ ПОРЕТКА ПРИЛИКОМ ВЕШАЊА СТЕВАНА ФИЛ

Ponedjeljak, S L B E N I G L A S N I K B i H Broj 35 - Stranica 17 PRAVILNIK O IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O PRIMJENI ZAKONA O POR

Sluzbeni glasnik Grada Poreca br

BOSNA I HERCEGOVINA FEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINE SREDNJOBOSANSKI KANTON KANTON SREDIŠNJA BOSNA OPĆINA DONJI VAKUF OPĆINSKO VIJEĆE BOSNA I HERCEGOVIN

Sadr`aj Predgovor hrvatskom izdanju...7 Smjernice za knji`ni~ne usluge za mlade` Dio Dio Dio Dio Dio Dio Dod

ZA SLOBO

Учитељски факултет на сајмовима високог образовања (Панчево, Пожаревац, Београд, Чачак) Крајем године и почетком године, Учитељски факулте

Microsoft Word - Nedeljne analize i prognoze 22. oktobar doc

САДРЖАЈ I поглавље Југоисточна Србија у периоду Првог и Другог српског устанка и прве владе кнеза Милоша Обреновића Први српски устанак и ослободилачк

Microsoft Word Lat.DOC

Microsoft Word - Zakon BHANSA_bs.doc

ПЛАН РАДА СПОРТСКОГ САВЕЗА ВОЈВОДИНЕ ПЛАН РАДА СПОРТСКОГ САВЕЗА ВОЈВОДИНЕ ЗА ГОДИНУ Нови Сад, март 2018.године

Z A K O N O SUDSKIM VEŠTACIMA I. UVODNE ODREDBE lan 1. Ovim zakonom ure uju se uslovi za obavljanje vešta enja, postupak imenovanja i razrešenja sudsk

Umece zivljenja_2008_OK.pdf

ZBIVANJA U JUŽNOJ I SJEVERNOJ AMERICI

broj 42

ОПШТИНА УБ

Na osnovu ~lana 73

Saradnja kao osnov za razvoj socijalnog/društvenog preduzetništva Međuljudski odnosi zasnovani na solidarnosti uvijek otvaraju mogućnosti za dostizanj

PHM bos 13_09.qxd

САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ ШУМАРСТВА И ПРЕРАДЕ ДРВЕТА СРБИЈЕ ОРИЈЕНТАЦИОНИ ПЛАН РАДА ПРЕДСЕДНИШТВА И РЕПУБЛИЧКОГ ОДБОРА ЗА ГОДИНУ Београд, март

Informacija iz komore.qxd

Извршни одбор Савеза радио-аматера Србије је дана године у Београду донео овај правилник, који одмах ступа на снагу. ПРАВИЛНИК О ПОСТУПК

У СУСРЕТ НОВОЈ УРБАНОЈ АГЕНДИ Београд, 09 новембар 2015

Kliping medija Nacionalni sistem za registraciju oružja 28. maj 2011 Štampani mediji Arhimed Arhimed -

PDF: Ђоковић помаже српску цркву у Француској, коју су подигли Руси (видео)

Microsoft Word - RSC doc

Z A K O N O BIBLIOTE KO-INFORMACIONOJ DELATNOSTI I. UVODNE ODREDBE Predmet zakona lan 1. Ovim zakonom ure uju se opšti interes, uslovi i resursi za ob

ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА Ред.бр. теме Aктивности Циљеви Начин остваривања програма Кораци у активностима Евалуација Време реализације I Формирање Литерарне с

broj 107

vodi~ minority rights group international Prava manjina: Vodi~ kroz procedure i institucije Ujedinjenih nacija Autori: Gudmundur Alfredson i Erika Fer

BOSNA I HERCEGOVINA

ЈСФФ2019 (Јапанско српски фестивал филма) Апликациони формулар САДРЖАЈ: Апликациони формулар О фестивалу Правила и процедура

Unos PretragaStampanihMed

Oglasi031.vp

VISOKA TEHNI^KA [KOLA STRUKOVNIH STUDIJA MILORADOVI] MIROLJUB M A T E M A T I K A NERE[ENI ZADACI ZA PRIJEMNI ISPIT AGRONOMIJA, EKOLOGIJA, E

` w w w. b e o g r a d. r s УПУТСТВО ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕДЛОГА ПРОЈЕКАТА ОД ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА У ОБЛАСТИМА ОМЛАДИНСКОГ СЕКТОРА КOJЕ ЋЕ СУФИНАНСИРАТИ ГРАД БЕ

"Sierpinski Carpet Project je neprofitna aktivnost koja povezuje decu celog sveta, koja od nalepnica zajedno prave ogroman geometrijski fraktal, pozna

Питања за електронски тест: Ванредне ситуације у Републици Србији законска регулатива и институционални оквири 1.Шта је ванредна ситуација? а) стање к

untitled

GLASNIK OP[TINE GORWI MILANOVAC GODINA XVII BROJ APRIL GODINE Cena ovog broja je 50 dinara Godi{wa pretplata je dinara AKT

GODINA 16 TUZLA, UTORAK 10. NOVEMBAR GODINE IZDANJE NA BOSANSKOM JEZIKU BROJ Na osnovu ~lana 24. stav 1. ta~ka c) Ustava Tuzlanskog kanto

HORIZONTAL FACILITY ZA ZAPADNI BALKAN I TURSKU Suzbijanje korupcije, privrednog i organizovanog kriminala Sprovođenje pravde Sprječavanje diskriminaci

Sl

Microsoft Word - IMPRESUM-knjiga 1.doc

State Aid Management Project Funded by the European Union Jačanje kapaciteta crnogorskih institucija u oblasti državne pomoći Studije slučaja UOEI iz

PowerPoint Presentation

Број: 05/ /14 Сарајево, године И З В Ј Е Ш Т А Ј о раду Независног одбора Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине као

Microsoft Word - New Microsoft Word Document.doc

Europass

kanton99-7

Microsoft PowerPoint - Vesna RR za ppt [Compatibility Mode]

Microsoft Word - Mjerila za utvrdjivanje prekomjerne upotrebe javne ceste SLFBiH doc

У Д Р У Ж Е Њ Е П Л И В А Ч К И Х Т Р Е Н Е Р А С Р Б И Ј Е

Slide 1

Cekos In Ekspert Na osnovu člana 25. stav 1. Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organi

Уз велико присуство полиције, у Новом Саду одржана прва "Парада поноса"; Група грађана истакла транспарент "Неморал и геј срамоту - никад више у јавно

Microsoft Word lat.doc

Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, Јагодина Весна Трифуновић ПРАКТИКУМ ИЗ СОЦИОЛОГИЈЕ ОБРАЗОВАЊА Јагодина 2018

Na osnovu člana 31

podaci o instituciji

Na osnovu člana 31

PADRE PIO, Čudesni život

Presentation og Police directorate

Putevima EU Program Europa za građane SEMINAR INSTRUMENTI I INOVATIVNI ALATI ZA OBLIKOVANJE PROGRAMA PARTICIPATIVNE DEMOKRACIJE-EUROPSKA G

Microsoft Word - ZAKON o ratifikaciji sporazuma izmedju SCG i R. Makedonije....doc

Naslovna _0.qxd

Javni prihodi po vrstama i javni rashodi po osnovnim namenama utvr|uju se po slede}em

Општи избори 2018/Opći izbori 2018 ИЗВОД ИЗ ПРИВРЕМЕНОГ ЦЕНТРАЛНОГ БИРАЧКОГ СПИСКА ЗА РЕДОВНЕ БИРАЧЕ IZVOD IZ PRIVREMENOG CENTRALNOG BIRAČKOG SPISKA Z

broj 15

Matematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu Iracionalne jednaqine i nejednaqine Zlatko Lazovi 29. mart 2017.

Microsoft Word - 483E FE-0865C4.doc

/ Агенција за борбу против корупције, поступајући у поступку који се води по службеној дужности против Милана Вишњића, декана Медиц

Службени гласник РС бр. 14/2019 ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ СТОЈКОВИЋ против СРБИЈЕ (Представка број 24899/15) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 22. јануар године Ова

Ventura CHP

Sl-29.indd

AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENjE STRATEGIJE ZA BORBU PRTOIV VISOKOTEHNOTLOŠKOG KRIMINALA ZA PERIOD GODINE OPŠTI CILj 1. CILj 1.1. Mer

Пожари букте и у Црној Гори, власти траже помоћ НАТО; Евакуација у Крашићима

Ventura - KON110.CHP

akcioni plan.qxd

Транскрипт:

List Dru{tva za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi u Jugoslaviji 1941-1945. = Broj 18 = NOVEMBAR 2002. = Izlazi povremeno OTVORENO PISMO SAVETU ODBRANE SRJ, SAVEZNOJ VLADI I JOK-u Po~ast olimpijcu ili ratniku? Dru{tvo za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi u Jugoslaviji uputila je Vrhovnom savetu odbrane SRJ, Saveznoj vladi i Jugoslovenskom olimpijskom komitetu otvoreno pismo slede}e sadr`ine: "Javnost je obave{tena o komemorativnoj sve~anosti u Domu Vojske Jugoslavije i ostalim manifestacijama koje su zajedni~ki organizovali Vojska Jugoslavije, Jugoslovenski olimpijski komitet i Savezni sekretarijat za sport i omladinu povodom prenosa posmrtnih ostataka Svetomira \uki}a, osniva~a Srpskog olimpijskog kluba, njegovog direktora i ~lana Me unarodnog olimpijskog komiteta. Dru{tvo za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi u Jugoslaviji 1941-1945. pridru`uje se i ovim povodom istinskim pobornicima olimpizma i nastojanjima da se oda zaslu`eno priznanje svim li~nostima koje su zna~ajno doprinele razvoju i ja~anju olimpijskog pokreta na na{im prostorima smatraju}i da niko ne treba da bude ni zaboravljen, ni potcenjen. Po{to se ovom prilikom, uz nagla{eno i za olimpijski duh neuobi~ajeno prisustvo vojske, odavala po~ast i vojniku, ratniku, generalu, pri ~emu se o rehabilitaciji Svetomira \uki}a kao generala najdirektnije govori u listu "Vojska", Dru{tvo za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi smatra da pomenuti organizatori, te Vrhovni savet odbrane Jugoslavije i Vlada SRJ kojima su podre eni, duguju javnosti dodatna obja{njenja i odgovore na niz su{tinskih pitanja koja se tim povodom name}u sama po sebi. Ako je re~ o odavanju zaslu`ene po~asti osniva~u olimpijskog pokreta u Srbiji, ~emu tako nagla{eno u~e{}e vojske? Nije li na taj na~in povre en olimpijski duh i kako }e sve to prihvatiti Me unarodni olimpijski komitet? A ako je re~ o odavanju po~asti Svetomiru \uki}u kao ratniku i generalu, te{ko je poverovati da organizatorima nisu bili poznati i njegova saradnja sa Nemcima i drugim okupatorima u vreme drugog svetskog rata, akcije koje je, kao ~etni~ki komandant, zajedno sa Nemcima i Ljoti}evim jedinicama vodio protiv narodnoslobodila~kog pokreta, pregovori koje je, u ime Dra`e Mihailovi}a, a u osvit kona~ne pobede nad fa{izmom, aprila 1945, u Zagrebu vodio sa Antom Paveli}em, Maksom Luburi}em i ostalim ozlogla{enim usta{kim li~nostima? Za{to se to pre}utkuje? Sam Svetomir \uki}, uostalom, to je POVODOM DVOGODI[NJICE OTMICE IVANA STAMBOLI]A Ne mirimo se sa }utanjem! Kako vreme neumitno te~e - sve je vi{e razloga za mnoge sumnje u spremnost i objektivnost dr`avnih i politi~kih organa koji su obe}ali uspe{nu istragu. Ovaj stav iskazan je u reagovanju Dru{tva za istinu o antifa{isti~kom NOB-u u Jugoslaviji povodom dvogodi{njice otmice Ivana Stamboli}a, uglednog politi~kog i dru{tvenog poslenika, nekada{njeg predsednika Srbije. Javnost, a pre svega Ivanova porodica, s pravom su o~ekivali efikasnu istragu i brz odgovor na pitanja {ta se dogodilo sa Ivanom, ko su organizatori i izvr{ioci tog razbojni~kog ~ina, ko su sve re`iseri njegove tragi~ne sudbine, za{to su to u~inili i kad }e biti izvedeni pred sud pravde. Na veliku `alost Ivanove porodice, njegovih prijatelja i po{tovalaca i svih koji vole pravdu i istinu - do`iveli smo veliko razo~aranje. Za ove dve godine neizvesnost je rasla, a nada gubila svaku osnovu. Slu`bena obja{njenja, koja se ovim povodom ~esto ponavljaju i svode na tvrdnju da su gotovo svi tragovi ovog zlo~ina uni{teni, mogu da budu i ta~na. Ali, ne mogu i ne smeju da budu dovoljna da se na Ivanov slu~aj stavi ta~ka. Nedostaje odgovor - {ta se ~ini da se otkriju oni koji su uni{tili tragove. Pitamo zato da li je mogu}e da su svi direktni i indirektni u~esnici otmice nestali i kako to da nijedan, makar i mali trag, o ovom gnusnom zlo~inu nije ostao. Kako je mogu}e da je otmica izvr{ena tako da ne ostavi nikakvog traga kad se zna da je Ivan bio potpuno obave{tajno pokriven? I ovom prilikom postavljamo pitanje za{to istraga nije obratila ve}u pa`nju na ~injenicu da je ve}ina novinskih i elektronskih medija objavila prve vesti o nestanku Ivana Stamboli}a tek drugog ili tre}eg dana po otmici a ceo Beograd je ve} govorio o tome. Ko je dao nalog da se objava vesti odlo`i? Onaj ko je dao nalog znao je za{to se to ~ini. Dru{tvo za istinu o antifa{isti~kom NOB-u u deo je one demokratske i pravdoljubive javnosti koja nije spremna da se pomiri sa }utanjem i nastojanjima da vreme u~ini svoje. Zato zahtevamo da se otvoreno i javno saop{ti da li je istraga otvorena, {ta je dosad u~injeno i kakvi su rezultati. Zahtevamo da se istraga intenzivira i nikako ne dozvoli njeno posustajanje. otvoreno i konkretno opisao u publikacijama objavljenim za vreme `ivota u emigraciji. Nije li to onda prikrivena rehabilitacija saradnje sa okupatorima i kvislinzima i, samim tim, opet zloupotreba olimpizma kao paravana za tu rehabilitaciju? I gde to i koja vojska s vrhunskim po~astima i sa na~elnikom General{taba na ~elu odaje po~ast kvislinzima i saradnicima sa okupatorom? Slave Italijani D'Anuncia kao velikog knji`evnika, ali ne zaboravljaju njegovu privr`enost fa{izmu. Nobelovac Knut Hamsun, svojevremeno najomiljeniji pisac Norve{ke, postao je omra`eniji ~ak i od samog Kvislinga zbog toga {to se opredelio za nacizam. Nikome u Francuskoj ne pada napamet da rehabilituje i slavi Petena iako je ovaj bio istaknuti vojskovo a u prvom svetskom ratu. Na raznim stranama sveta, u mnogim zemljama, vi{e je velikih filozofa, nau~nika, umetnika, pa i vojnika, kojima se priznaju stvarala~ki dometi ali ne zaboravlja kolaboracija i saradnja sa okupatorom, privr`enost nacifa{izmu. Nagove{tavaju li Vojska Jugoslavije, Savezno ministarstvo za sport i omladinu i Jugoslovenski olimpijski komitet da ova na{a sredina u tom pogledu `eli da postane izuzetak i kuda to vodi? Nije li to doprinos nastojanjima za sveop{tu rehabilitaciju kvislin{tva, kolaboracije i saradnje sa okupatorom i prili~i li ta uloga Vojsci Jugoslavije, Saveznom ministarstvu za sport i omladinu i Jugoslovenskom olimpijskom komitetu? Duboko uvereni da javnost zaslu`uje brze i konkretne odgovore na postavljena pitanja, u prilogu dostavljamo {iru informaciju o delatnostima generala Svetomira \uki}a za vreme drugog svetskog rata, uz navo enje dokumenata i drugih izvora koji o tome uverljivo svedo~e." Pismo je dostavljeno i javnim glasilima od kojih se o~ekuje da javnost o ovome potpuno i objektivno informi{u, kao i ve}em broju nevladinih organizacija sa uverenjem da je i ovim manifestacijama izra`ena tendencija da se najpre prikriveno a potom i otvoreno rehabilituju saradnja sa nacifa{isti~kim okupatorom, kolaboracija, kvislin{tvo u drugom svetskom ratu, pa i zlo~ini iz toga proistekli, {to sa sobom nosi opasne i do kraja nesagledive posledice, pogotovo u trenutku kada se na{a sredina vi{e nego mlako suo~ava i sa odgovorno{}u i zlo~inima po~injenim u toku poslednje decenije. U skladu s tim, o~ekuje se podr{ka svih antifa{isti~ki opredeljenih organizacija.

novembar 2002. 2 AKTIVNOSTI DRU[TVA U VOJVODINI Publikacija povodom godi{njice ustanka U toku leta i jeseni Pokrajinski odbor i podru`nice Dru{tva za istinu o antifa{isti~kom NOB-u brojnim aktivnostima obele`ili su zna~ajne datume i podsetili na zna~aj, smisao i vrednosti NOB-a. Tako su, povodom 4. i 7. jula, Milan Prodanovi}, Svetozar Vasin i Milivoj Vukadinovi} u ime Novosadske podru`nice, polo`ili cve}e na spomen-obele`je Novosadskom partizanskom odredu. Krajem avgusta, povodom 60. godi{njice neprijateljske ofanzive na Fru{ku goru 1942, to jest na narod u zbegu i partizanske odrede koji su se tu nalazili, u emisiji Televizije Novi Sad govorili su Petar Mati} Dule, Bogdan Tankosi} i Georgije Jovi~i}, a ova emisija snimana je na terenu i u Muzeju Vojvodine. Vojvo anski deo Dru{tva izdao je publikaciju "Ustanak 1941-60 godina posle" u kojoj su, uz izvode iz govora predsednika Skup{tine AP Vojvodine Nenada ^anka na sve~anoj akademiji povodom 60. godi{njice ustanka, objavljeni prilozi: "NOB u Vojvodini" Petra Mati}a, "Stevan Doronjski u trajnom se}anju" Bo{ka Kruni}a, "Na{ doprinos pobedi antihitlerovske koalicije u II svetskom ratu" Milana Baste, "Antifa{isti~ki oslobodila~ki pokret u Vojvodini 1941-1945" prof. dr Ranka Kon~ara, "20 godina od smrti Jovana Veselinova @arka" Georgija Jovi~i}a, a u publikaciji se nalaze i izvodi iz govora i ~lanaka Jovana Veselinova @arka o Vojvodini u narodnom ustanku i Stevana Doronjskog o konstituisanju autonomije Vojvodine. " Podse}anje na veliko vreme trijumfa antifa{izma i NOB-a nasu{na je potreba upravo danas kada smo suo~eni sa sve agresivnijim nastupom ekstremnog, prvenstveno velikosrpskog nacionalizma i {ovinizma pri ~emu dominiraju govor mr`nje, nacionalne isklju~ivosti, podgrejavanje antimanjinskih raspolo`enja i odbojnosti prema svemu nesrpskom" - napisao je u predgovoru @ivko Blagojev. Blagojev je tako e naglasio: l Vi{e od decenije vladao je pravi muk o antifa{isti~kom NOR-u a svaki pomen, a pogotovo obele`avanje zna~ajnih datuma i li~nosti, bio je bojkotovan a ponekad i skop~an sa rizikom. l U nasrtajima agresivnog nacionalizma posebno mesto dobija rehabilitacija pora`enih snaga u II svetskom ratu i negiranje na{e narodnooslobodila~ke borbe koja je svrstala Jugoslaviju u pobedni~ku antihitlerovsku koaliciju i fakti~ki uvela na{u zemlju u progresivni svet. Sve to je pra}eno najgrubljim prekrajanjem istorije i upornim nastojanjima da se rehabilituje kolaboracija i amnestiraju saradnici sa okupatorom. o Sti~e se uverenje da je za ekstremne nacionaliste ru{enje ugleda i negiranje visokih etni~kih i civilizacijskih dometa NOB-a - bitna pretpostavka za njihov opstanak na javnoj sceni. Borba a ne nostalgija Pokrajinski odbor i Novosadska podru`nica Dru{tva za istinu o NOB-u, povodom 58. godi{njice oslobo enja Novog Sada, organizovali su tradicionalni susret ~lanova i prijatelja Dru{tva kojima su se ovoga puta pridru`ili i potpredsednik Izvr{nog ve}a Skup{tine Vojvodine Du{ko Radosavljevi} i raniji novosadski gradona~elnici - Jovan Dejanovi}, Zdravko Mutin i Bo{ko Petrov. Tom prilikom prisutnima se obratio ~lan Dru{tva Milan Prodanovi}, pripadnik Novosadskog partizanskog odreda i u~esnik u osloba anju Novog Sada 23. oktobra 1944. godine koji je, ukazuju}i na zna~aj ovog datuma, izme u ostalog, rekao: ltrenutak u kome se nalazimo veoma je slo`en i u nekim aspektima dramati~an. Vrednosti na{eg NOB-a prvorazredna su platforma za o~uvanje mira, dobrih me unacionalnih odnosa i prijateljstva, kao i povratka Jugoslavije u Evropu i svet. Na tim i takvim izvorima na{e Dru{tvo tra`i i nalazi svoje mesto u ovom burnom vremenu. Ono nije organizacija sentimentalnih nostalgi~ara - mi smo jasni i glasni, `elimo otvoreno i hrabro da branimo istinu o NOB-u, da afirmi{emo civilizacijske vrednosti u toj borbi stvorene, da {irimo svoju re~ i delovanje u sve prostore i sve sredine Vojvodine, u svim nacionalnim sredinama a posebno me u mladima. l Odbrana istine o NOB-u ne podrazumeva neku opsednutost pro{lo{}u a jo{ manje nekriti~ko vrednovanje svega {to je NOB bio i zna~io, nego jedan aktivan odnos i delovanje na inplementaciji tih civilizacijkih vrednosti u dru{tvenom i javnom `ivotu. l Obele`avanje zna~ajnih zbivanja i datuma NOB-a ne mo`e biti podre eno politi~kim potrebama stranaka, niti u njihovoj funkciji. Ne mirimo se sa rutinskim polaganjem venaca, dok se istovremeno menjaju nazivi ulica, trgova i na javnim zgradama bri{u imena istaknutih antifa{ista ili ~ak ru{e i devastiraju spomenici koji podse}aju na NOR. l Ako se istorija zaboravlja - bi}emo osu eni da je ponavljamo. Treba li nam ja~i dokaz za to od ratova na jugoslovenskim prostorima u poslednjoj deceniji 20. veka. Nijedna zemlja ne mo`e imati svoj mir niti graditi svoju sada{njost i budu}nost na negiranju istorijske istine. Sa istinom se mora smelo suo~iti makoliko ona bila nepovoljna...danas ve} retko ko i zapita - kako to da nijedna stranka u Srbiji, sem nekih u Novom Sadu, ne osu uje glasno i jasno ratove koje je Srbija vodila u Bosni i Hrvatskoj, a jo{ manje ratne zlo~ine u Vukovaru, Ov~ari, Srebrenici, hladnja~ama...svako prihvatanje kriti~ke rasprave o tome u javnosti se ~ak kvalifikuje kao pomanjkanje patriotizma. Novosadski list "Dnevnik" najavio je ovaj skup i o njemu informisao javnost. \or e MILUTINOVI] PODRU@NICA U PAN^EVU Predstavljeni "Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999" U okviru aktivnosti Pan~eva~ke podru`nice, u ovom gradu predstavljeno je izdanje Dru{tva za istinu o NOB-u "Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999" - zbornik sa istoimenog skupa. Doma}in promocije bila je Gradska biblioteka u ~ije ime je u~esnike pozdravio Nemanja Rotar. Ovom prilikom o knjizi su govorili dr Radoslav Ratkovi}, Svetozar Oro, Milenko Markovi} i Ostoja Kisi}. Doga aj je dobio zapa`en publicitet u pan~eva~kim javnim glasilima, a posebno u listu "Pan~evac", dok su "Pan~eva~ke novine" objavile osnovnu informaciju o doga aju i knjizi bez posebnog citiranja u~esnika u razgovoru. "Pan~evac"je, pored informacije o knjizi i kako je nastala, citirao sve govornike. Tako je, izme u ostalog, izdvojio re~i Radoslava Ratkovi}a da su poslednji ratovi direktno poni{tenje narodnooslobodila~kih te da je bilo neophodno da se pomogne ljudima da postanu svesni {ta se zapravo dogodilo, koje su ideje dovele do katastrofe i ko je za to odgovoran. Navedena je i tvrdnja Svetozara Ora da svaka la` nosi u sebi klicu novih sukoba te da skup na osnovu koga je nastala knjiga o ratovima 1991-1999. ubedljivo demaskira namere Slobodana Milo{evi}a da svoju odgovornost za pokretanje i vo enje ovih ratova prebaci na spoljne faktore i druge biv{e jugoslovenske republike. Iz izlaganja Milenka Markovi}a izdvojen je insert o pojmu individualne i kolektivne krivice kao i teza da je re~ ne o gra anskim nego o nacionalisti~ko-osvaja~kim ratovima. Na osnovu kazivanja Ostoje Kisi}}a, list je dao informaciju o sadr`aju knjige i njenim autorima uz napomenu da ovom knjigom o pomenutim ratovima nije sve re~eno ali da ona predstavlja dobru osnovu za temeljna istra`ivanja njihovih uzroka i krivaca za njihovo nastajanje.

3 novembar 2002. DRU[TVO I "@ENE U CRNOM" ZAJEDNO Ima fa{izma u Srbiji "@ivimo sada u fazi dru{tveno-politi~kog razvoja koji karakteri{e nastupanje {irokog fronta retrogradnih snaga. Fa{izam u tom frontu predstavlja zna~ajnu komponentu pomaljaju}i se se u razli~itim vidovima - od otvorenog, s jasno prepoznatljivim organizacionim oblicima i idejama, preko prikrivenog, kamufliranog fa{izma, do razbla`enog "umerenog" fa{izma, do tvorevina koje nisu svesne svoje fa{isti~ke prirode ali joj objektivno pripadaju." Ovo je, izme u ostalog, rekao predsednik Dru{tva za istinu o antifa{isti~kom NOB-u dr Radoslav Ratkovi}, govore}i na skupu koji su "@ene u crnom" organizovale povodom 9. novembra - Me unarodnog dana akcije protiv fa{izma, rasizma i ksenofobije. Kad je Ljoti} uzor Ve}ina odbornika skup{tine op{tine Smederevo, pa i oni iz redova Gra anskog saveza, kako se moglo ~uti u emisiji "Pe{~anik" Radija B-92, glasala je da se Trg Republike u ovom gradu preimenuje u Venac Dimitrija Ljoti}a (trg, valjda, zvu~i suvi{e nesrpski). U pomenutoj emisiji govorio je i predsednik smederevske Komisije za imena ulica Slavi{a Peri}. Sve tvrdnje o Ljoti}u kao antisemiti, protivniku vi{epartijskog sistema i liberalizma, poborniku patrijarhalnoverskog nacionalizma, odbacio je kao prevazi ene komunisti~ke ujdurme. Nije jedino osporio da je Ljoti} od 1941. do 1945. sara ivao sa nema~kim okupatorom, odnosno da je Ljoti}ev Dobrovolja~ki korpus direktno bio podre en SS-jedinicama. A da ne bi bilo zabune, Peri} je dodao: "Bila je to realna saradnja i ja bih na njegovom mestu isto postupio..." U prilog Ljoti}u navodi se da mu "niko ne mo`e osporiti po{tenje" ({to ima neke aktuelne konotacije), isti~e se njegov doprinos izgradnji i urbanizaciji Smedereva, to {to je bio "integralni hri{}anin" i "imao viziju Srbije kao jake nacionalne dr`ave". Ad hoc anketa koju je tim povodom B-92 obavio na ulicama Smedereva pokazuju da mladi, uglavnom, pojma nemaju ko je bio Dimitrije Mita Ljoti}. Posle mitinga na beogradskom Trgu Republike, u Centru za kulturnu dekontaminaciju tra`en je odgovor na pitanje "Ima li fa{izma u Srbiji?". Pored ~lanova Dru{tva za istinu i "@ena u crnom", bio je prisutan i profesor iz Zagreba Lino Veljak a bilo je zapa`eno i prisustvo ve}eg broja mladih. Na skupu je posebno pominjan primer ^a~ka: "Ponovo se javlja strah, ljudi se pla{e da reaguju, povla~e se pred pretnjama "Obraza", "Krvi i ~asti", "Otad`binskog pokreta", raznih oblika nasilja...ve} je uobi~ajeno da antiratne i antifa{isti~ke skupove rasturaju grupe ravnogoraca, obrazovaca, ljoti}evaca koji uvek nastupaju sa pravoslavnim simbolima a "u ime Boga", "za narod i naciju" i uz obaveznu pratnju sve{tenika. Agresivni su, naprave nered i bukvalno ljude isteraju iz sale..." I na osnovu ovog primera, i na osnovu smederevskog nastojanja da se centralnom gradskom trgu da ime Dimitrija Ljoti}a i niza sli~nih, dat je potvrdan odgovor: "Ima fa{izma u Srbiji i to mnogo." Prvenstveno u primitivno-nacionalisti~kim strukturama ali hrane ga obrazovane vo e sa te`njom da se uz podr{ku takvih snaga dokopaju vlasti. ]utanjem, nereagovanjem pravosudnih i drugih mehanizama, indirektnu pomo} tome pru`aju aktuelne vlasti pri ~emu su ~ak neke ekstremne organizacije miljenici vladaju}ih faktora. Svi govornici bili su jednoglasni isti~u}i dve osnovne ocene: l Opasnost je velika. Ravnodu{nost danas lako se pretvara u sutra{nji zlo~in. lakcija je neizbe`na da bi se spre~ila mogu}a katastrofa. Mora se pritom imati na umu iskustvo pro{losti: saradnja svih demokratskih, antifa{isti~kih snaga na osnovnom pitanju - otporu fa{isti~koj pretnji, bez obzira na razlike kojih mo`e biti me u njima. Kao {to je to bilo ju~e, i danas su borba protiv fa{izma i borba za demokratiju jedinstvena borba. (U slede}em broju "Glas javnosti" }e objaviti integralno izlaganje dr Radoslava Ratkovi}a) Obele`en 20. oktobar Dru{tvo za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi u Jugoslaviji 1941-1945, polaganjem cve}a na Groblje oslobodilaca Beograda i na grob Josipa Broza Tita - obele`ilo je godi{njicu oslobo enja Beograda u II svetskom ratu. Cve}e je na spomenik partizanima i crvenoarmejcima poginulim prilikom osloba anja Beograda polo`ila delegacija u sastavu Slavko Popovi}, Velimir Drakulovi} i Drago Kadi}, dok su cve}e na Titov grob u Ku}i cve}a polo`ili Jovica Grkovi}, Dragoslav Dimitrijevi} i Sre}ko Stagli~i}. Prilozi ~lanova i donatora Od pro{log broja "Glasa istine" no~ane priloge kao doprinos radu i aktivnostima Dru{tva dali su: [ime Kronja, Jela i Zoran Kadeni}, Svetozar Oro, Petar Stamboli}, Zarija Stojovi}, Radovan Pantovi}, Nikola Kmezi}, Milo{ Stanimirovi}, Milo{ [umonja, Hamdija Doksan, Ratimir Mili}, Dragoslav Beli Dimitrijevi}. Hamdija Doksan i Ratimir Mili} su svoj prilog namenili za otvaranje vebsajta Dru{tva na Internetu. Dru{tvo se svima srda~no zahvaljuje. IZVR[NI ODBOR DRU[TVA Re}i glasno i da bude jasno Na dve oktobarske sednice Izvr{ni odbor razmatrao je aktuelna politi~ka zbivanja sa stanovi{ta anga`ovanja na ostvarivanju programskih zadataka Dru{tva, raspravljao o unapre enju "Glasa istine" i {irenju njegovog uticaja, o radu Komisije za informisanje, Odbora za izdava~ku delatnost i Tribine "NOB i na{e vreme", informisao se o materijalno-finansijskom stanju. Tom prilikom, izme u ostalog, zaklju~eno je: l U cilju unapre enja ukupne aktivnosti Dru{tva, neophodno je sa analizom dru{tveno-politi~ke situacije u kojoj se ta aktivnost odvija iza}i pred {iri skup ~lanstva kako bi se izvr{ila {ira razmena mi{ljenja, obezbedio vi{i stepen informisanosti i na osnovu toga utvrdili neposredni i dugoro~niji zadaci; l "Glas istine" zna~ajno doprinosi afirmaciji Dru{tva i njegovih aktivnosti, informisanju javnosti o radu Dru{tva, unapre enju saradnje sa srodnim organizacijama, povezivanju celokupnog ~lanstva. Treba nastojati da se u skladu sa mogu}nostima {iri njegova redakcija, pove}ava tira`, pobolj{a distribucija u Crnoj Gori; razmotriti mogu}nost prodaje na kioscima u Beogradu i Novom Sadu, stvarati uslove da se osvaja i vi{i kvalitet u pogledu njegovog grafi~kog oblikovanja. Tako e je zaklju~eno da se spoji funkcija glavnog i odgovornog urednika te da se nastave pripreme za otvaranje veb-stranice Dru{tva na Internetu. l Utvr en je zadatak Komisije za informisanje da uspostavi neposrednu saradnju sa {to ve}im brojem javnih glasila i sa novinarima koji prate rad Dru{tva, te da se u okviru komisije obezbedi kompletniji uvid {ta se sve u medijima objavljuje od interesa za rad i anga`ovanje Dru{tva. l Odbor za izdava~ku delatnost obavezan je da priprema godi{nje izdava~ke planove te da se na osnovu usvojenog pravilnika sa~ini i poslovnik kojim bi se regulisala sva prakti~na pitanja od zna~aja za organizaciju izdava~ke delatnosti Dru{tva. l Kao prvi zadatak Tribine ozna~eno je organizovanje rasprave o zastupljenosti i prezentaciji NOB-a u ud`benicima istorije za osnovne i srednje {kole. Izvr{ni odbor je usvojio zaklju~ke i o budu}im aktivnostima na promovisanju i plasmanu izdanja Dru{tva, reagovanju na konkretna zbivanja na javnoj sceni i nizu drugih teku}ih pitanja.

novembar 2002. 4 CRNA GORA PROMOCIJA KNJIGE "RATOVI Ljaga na{e ljage "Prljavi ratovi u Jugoslaviji 1991-1999. predstavljaju ljagu na{e ljage sa kojom se ne mo`e uporediti ni jedno zbivanje u na{oj milenijumskoj povjesnici. Generacije kroz budu}a stolje}a osje}a}e sramotu zbog monstruoznih zlo~ina {to su ih po~inili njihovi preci na rati{tima jugoslovenskih zemalja i pokrajina u posljednjoj deceniji 20. vijeka" - naglasio je u Podgorici, na promociji knjige "Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999", akademik Branko Pavi}evi}, predsednik Organizacionog odbora istoimenog skupa na osnovu koga je i nastao ovaj zbornik. Na promociji su, pored Branka Pavi}evi}a, govorili direktor Istorijskog instituta Crne Gore \or e Borozan, predsednik Dru{tva za istinu o antifa{isti~kom NOB-u prof. dr Radoslav Ratkovi} i akademici Mijat [ukovi} i Radovan Radonji}. "Glas istine" u ovom broju objavljuje delove iz izlaganja akademika Mijata [ukovi}a. Branko Pavi}evi} je ovom prilikom podsetio i na dosada{nji put organizatora skupa i izdava~a knjige "Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999" - Dru{tva za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi u Jugoslaviji 1941-1945: "Ono se na kulturnoj i politi~koj pozornici Jugoslavije pojavilo prije ne{to vi{e od jedne decenije. Inicijativu za njegovo osnivanje dala je grupa istaknutih boraca i prvoboraca jugoslovenskog partizanskog rata 1941-1945. i to u onom kriti~nom istorijskom momentu kad je izgledalo da jugoslovenska politi~ka kriza ne}e prerasti u ratni sukob. NOVA IZDANJA DRU[TVA U izdanju Dru{tva za istinu o antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj borbi 1941-1945 upravo se pojavila knjiga Jove Ninkovi}a "Etni~ka strana ratova u Jugoslaviji 1991-1995" koju ~lanovi mogu da kupe uz uobi~ajeni popust. "Glas istine" objavljuje sa`eti odlomak iz zavr{nog dela ove knjige. U {tampi je jo{ jedna knjiga - "O ustanku 1941 - danas". Re~ je o zborniku saop{tenja sa skupa odr`anog povodom 60. godi{njice ustanka i priloga koji su, na inicijativu organizacionog odbora i redakcije, naknadno prikupljeni da bi se dala {to celovitija slika o prvoj godini narodnooslobodila~ke borbe u Jugoslaviji. Sastav Dru{tva predstavljale su li~nosti iz svih jugoslovenskih republika i pokrajina, me u njima desetak narodnih heroja, znatan broj istaknutih generala proslavljene partizanske vojske Jugoslavije, zapa`en broj knji`evnih i nau~nih stvaralaca i istaknutih publicista i novinara. Od trenutka kad je Milo{evi}eva soldateska zapo~ela prljave ratove po zemljama Jugoslavije, Dru{tvo je zauzelo otvorenu antiratnu poziciju. Ono se na taj na~in svrstalo u red najdosljednijih ~inilaca otpora velikodr`avnom hegemonizmu, neo~etni{tvu i neofa{izmu, kojima su Milo{evi}eve politi~ke i dr`avno-politi~ke strukture {iroko otvarala vrata." Pavi}evi} je tako e napomenuo da se gotovo kod svih autora u zborniku "Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999" ose}a zajedni~ki ton da "ovi ratovi predstavljaju negaciju one velike ideje {to je pokrenula jugoslovenske narode u borbu protiv fa{izma i nacizma 1941-1945, ~ime je nekada{njoj na{oj dr`avnoj zajednici pripalo prvo mjesto u istoriji pokreta otpora u Evropi u toku II svjetskog rata. Taj veliki antifa{isti~ki i oslobodila~ki rat uveo je Jugoslaviju i jugoslovenske narode u glavne tokove svjetske istorije. Po Proslava 13. jula Dan ustanka - 13. juli proslavljen je i ove godine na cjelokupnom podru~ju Crne Gore. Gra ani su u velikom broju posjetili spomenike i spomen-obilje`ja boraca palih u toku narodnooslobodila~kog rata 1941-1945. Na spomenike i spomen-kosturnice polagani su vijenci uz evociranje uspomena na pale borce i rodoljube. Na spomenik borcu-partizanu na Gorici vijence su polo`ili Predsjednik Republike Crne Gore, delegacije Republi~kog i Op{tinskog odbora SUBNOR-a, Skup{tine op{tine Podgorica i predstavnici Vojske Jugoslavije.. Centralna proslava bila je u Danilovgradu gdje je govorio predsjednik Vlade Crne Gore. Tom prilikom je istaknuto da je narod Bjelopavli}a dao veliki doprinos slobodi crnogorskog i jugoslovenskih naroda. Iz ovog kraja 341 borac je nosilac "Partizanske spomenice 1941" a 35 boraca progla{eno je za narodne heroje. Sa ovog podru~ja u jedinicama NOV u~estvovalo je oko tri hiljade boraca od kojih je {irom Jugoslavije poginulo 1.106, a sli~no je i sa ostalim op{tinama Crne Gore. Lj. @. njemu su nas decenijama identifikovali i porobljeni i slobodni narodi svijeta, a najve}i intelektualni stvaraoci ~ovje~anstva isticali kao simbol oru`anog otpora fa{izmu i nacizmu." MIJAT [UKOVI] Ispod ljudske ~asti a protiv razuma... Na podgori~koj promociji knjige "Ratovi u Jugoslaviji 1991-1999" akademik Mijat [ukovi} je izlo`io deo svojih saznajnih Etni~ka strana JU- ratova 1991-1995 Oru`ani sukobi na jugoslovenskom prostoru nisu bili klasi~ni ratovi u kojima se kroz obra~un oru`anih snaga zara}enih strana re{ava ishod rata i ostvaruju planirani ratni ciljevi. U njima je, naime, pored oru`ane borbe i oru`ano nasilje nad civilnim stanovni{tvom bilo isto tako zna~ajan a mo`da i najzna~ajniji sadr`aj. To je svojevrsni ratni presedan. Utvr ivanje prave istine o uzrocima njihovog nastanka, ciljevima, posledicama i stepenu odgovornosti svih aktera ne samo da je veliki izazov, ve} i najve}a obaveza odre enih nauka i nau~nih disciplina, ali i u~esnika tih ratova i njihovih savremenika. Ovo utoliko pre {to upravo o tim pitanjima jo{ postoje ne samo ozbiljne dileme i nerazumevanja, ve} i dijametralno suprotna stanovi{ta i ocene. Vremenska distanca od zavr{etka ovih ratova je isuvi{e kratka da bi se mogli davati sasvim pouzdani zaklju~ci. Ipak, identifikovanje nekih najzna~ajnijih pojava i doga aja u njima, {to je u~injeno u ovom radu, mo`e biti od koristi za njihovo razumevanje, pa i njihovu determinaciju i teorisjko odre enje: l Ekstremno-militantni nacionalizam, separatizam i velikodr`avlje bili su osnovni generatori jugoslovenske dru{tveno-politi~ke krize osamdesetih godina kao i njene eskalacije u otvorene oru`ane sukobe u poslednjoj deceniji XX veka. Razbijanje i teritorijalno prekomponovanje druge Jugoslavije, uz brutalan obra~un sa nespornim tekovinama i vrednostima oslobodila~kog i antifa{isti~kog rata 1941-1945. i vi{edecenijske uspe{ne mirnodopske dru{tvene izgradnje - bili su osnovne odrednice naj{ire politi~ke platforme iz koje su proizlazili konkretni politi~ki, teritorijalni, etni~ki, vojni i drugi ciljevi zara}enih strana i drugih aktera ovih ratova. U tom kontekstu, razbijanje BiH kao dr`ave i podela njene teritorije bio je najva`niji cilj i te`i{te ukupnih ratnih napora, politi~kih, etni~kih, teritorijalnih i drugih aspiracija srpske i hrvatske strane kao glavnih protagonista nastalih ratnih sukoba.

5 novembar 2002. CRNA GORA U JUGOSLAVIJI 1991-1999" zaklju~aka o dru{tvenoj prirodi i dru{tvanim karakteristikama i svojstvima ovih ratova koje je izveo na osnovu ~itanja knjige - zbornika o kome je re~. Pri tome je, izme u ostalog, rekao: l Slo`ena su svojstva ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Metohiji. U svakom od njih prepli}u se svojstva vi{e poznatih tipova ratova, a svaki izmi~e poznatim kategorizacijama. Umne li~nosti te{ko ih mogu smjestiti u okvire bilo kojeg tipa rata u civilizaciji. Nijedna od njihovih karakteristika, ma koliko bila markantna, ne mo`e nositi identifikaciju cjeline su{tine nijednog od ozna~enih ratova. Pogotovo ne svih njih. Nije presudna. Razli~ita je i ratna uloga ratuju}ih strana u njima u po~etnim i kasnijim fazama svakog od tih ratova. Rat na Kosovu i Metohiji, u svim svojim fazama, ima nekoliko obilje`ja bitno razli~itih od obilje`ja ratova u Hrvatskoj i BiH. l Svi ti ratovi, uprkos njihovim razlikama, imaju dvije zajedni~ke karakteristike, dva obilje`ja: - svima je isto da im je najuticajnije inicijalno izvori{te velikosrpska politika stvaranja "Velike Srbije"; - svi su, bez izuzetka, ljudski prljavi. Ispod su ljudske ~asti, a protiv razuma. Nijedna strana u tim ratovima, objektivno, nije sasvim ~ista u ljudskom, moralnom i kulturnom smislu, iako nose vrlo razli~it stepen i obim prljav{tine. Sa najvi{e posrnulosti su, izvjesno je to, pokreta~ko-agresivne strane koje su izazvale i zapo~ele ratna dejstva. Nijesu ~isti ni dijelovi, podvla~im, dijelovi, onih ratni~kih strana koje su se legitimno i opravdano branile. Djelovi koji se nijesu uzdr`ali od ~injenja po opakom i neljudskom shvatanju: da je u odbrani dozvoljeno ~injenje i zlo~ina; da ubijanja i mu~enja nijesu zlo~in ako se ~ine u interesu "stvaranja ili o~uvanja politi~kih ili dr`avnih entiteta u kojima }e `ivjeti samo pripadnici svoje nacije". l Svo enje ozna~enih ratova na etni~ke ili gra anske, pogre{no se odre uje njihov konkretno-istorijski karakter. To svo enje interesno je smi{ljeno - da se prikrije sveukupna odgovornost ratnih dr`avnih re`ima kao nosilaca ratova. Njihove istorijske, politi~ke, moralne, pravne i materijalne odgovornosti. l Borba za teritorije u ovim ratovima nije vo ena samo za njihovo osvajanje i stavljanje pod svoju vlast, za{to se standardno vode ratovi. Vo ena je i za istrebljiva~ko i ne~ovje~no ~i{}enje zauzetih teritorija od stanovnika druk~ije nacionalnosti. Za promjenu etnodemografske strukture stanovni{tva na osvojenim podru~jima. Promjenu zasnovanu na {ovinisti~kom fanatizmu, a ostvarivanu bezobzirnom i bezosje}ajnom torturom...to ovim ratovima daje osobeno obilje`je, varvarsko po svojstvima. l Bitna karakteristika svih ozna~enih ratova je anticivilizacijsko, interesno-politi~ki smi{ljeno odbacivanje i nemilosrdno razaranje koncepta gra anske kulture, gra anskog kulturnog identiteta, gra anske solidarnosti, ljudskog saosje}anja prema drugim nacionalnostima. Ova karakteristika ratova, i pored njihovog prestanka i propasti ratnih njihovih ciljeva, jo{ nije delegitimisana i jo{ nije do`ivjela pravi poraz. l Posebna karakteristika ovih ratova je kriminalizacija politike i vlasti. Grabe` i enormno korupciona{ko materijalno boga}enje dr`avnih i politi~ko-entitetskih funkcionera, ni`ih i vi{ih vojnih, paravojnih, policijskih, privrednih, bankarskih, carinskih i drugih djelova dr`avnih struktura...tim ~injenjima davana je legitimacija "vi{ih nacionalnih interesa" a ratnim bogata{ima davan je oreol zaslu`nih donatora za nacionalno dobro... Kriminalno-{vercersko profitersko ~injenje u toku ozna~enih ratova amoralnije je od kriminalno-{vercerskog ~injenja u svim drugim ratovima, koji tako e nijesu bez toga. Na taj na~in ovi ratovi su proizveli razara~ko zlo koje i po njihovom zavr{etku zaga uje dru{tva, vlast, privre ivanje, moralno deformi{e dru{tva, vr{i nepodno{ljivu socijalnu diferencijaciju i destabilizuje dru{tva i dr`ave. "Dru{tva i dr`ave oslonjeni na ratne profitere i kriminalno-{vercerske strukture, moralno su nezdrava i nemaju svijetlu budu}nost " zaklju~uje akademik Mijat [ukovi} uz upozorenje da su "u kriminalno- {vercerskim poslovima pripadnici sukobljenih nacionalnosti uspostavljali i sada uspostavljaju uzajamno poslovno povjerenje, saradnju, koordinaciju, uzajamno izda{no pomaganje i {ti}enje", a to "kazuje da razne nacionalnosti mogu skladno zajedni~ki stvarati i `ivjeti kada se to ho}e." l Nasilna promena etno-demografske strukture stanovni{tva (etni~ko ~i{}enje) i nacionalna homogenizacija podru~ja koja je trebalo pripojiti novoformiranim paradr`avnim tvorevinama (RSK, RS, HB), a preko njih Srbiji, odnosno Hrvatskoj, bio je upravo onaj faktor koji je odlu~uju}e uticao na karakter ratova u Hrvatskoj i u BiH 1991-1995. To zna~i da je etni~ki faktor, posmatran u krajnje negativnom i ekstremnom vidu ispoljavanja ({ovinizam, militantni nacionalizam, velikodr`avlje, separatizam, unitarizam i dr) presudno uticao kako na strukturu ovih ratova (broj i na~in konstituisanja zara}enih strana, podela i karakteristika rati{ta, nacionalna struktura oru`anih snaga, ratni ciljevi, sadr`aji rata i dr) tako i na njihove izvedbene osobine (strategija ratovanja, na~in izvo enja ratnih dejstava, karakter nekih strategijskih problema i na~in njihovog re{avanja). l Po svom sadr`aju i unutra{njoj strukturi, ratni sukobi u Hrvatskoj i u BiH 1991-1995. bili su specifi~ni i po tome {to oru`ana borba nije bila glavni sadr`aj i osnovno obele`je tih ratova. Oru`ano nasilje nad civilnim stanovni{tvom imalo je isto takav, a po mnogo ~emu i ve}i zna~aj, pogotovo na nekim podru~jima njihovog vo enja. Za sprovo enje oru`anog nasilja nad civilnim stanovni{tvom kori{}ene su ne samo razne paravojne i parapolicijske oru`ane formacije, ve} i tzv. regularne oru`ane snage i najsavremenija ratna sredstva. Oru`ano nasilje nad civilnim stanovni{tvom drugih nacionalnosti, pogotovo akcije etni~kog ~i{}enja, dovele su do pojave masovnog NOVA IZDANJA DRU[TVA izbegli{tva, proterivanja, iseljavanja i drugih oblika migracije stanovni{tva, {to je postalo jedna od najbitnijih karakteristika ukupnih zbivanja na ratom zahva}enom podru~ju. Masovna pojava plja~ke i drugih oblika kriminaliteta bili su direktna posledica progona i etni~kog ~i{}enja u ovim ratovima. l Za najpogodniji model strategije ratovanja odabrana je strategija totalne destrukcije, odnosno strategija spr`ene zemlje. l Unutra{nji me unacionalni oru`ani sukobi bili su glavno obele`je i najva`niji sadr`aj ratova u Hrvatskoj i BiH 1991-1995. Me utim, ~injenica da oni nisu nastali kao posledica krajnje zao{trenih me unacionalnih odnosa koji su eskalirali u otvorene oru`ane sukobe, ve} su podstrekavani, organizovani i kori{teni za ostvarivanje politi~kih, teritorijalnih, etni~kih i drugih ciljeva i pretenzija susednih zemalja, davala im je obele`je instrumenta tu inske politike. l Sa stanovi{ta etni~kih i humanitarnih svojstava ovi ratni sukobi bili su izrazit primer kr{enja i totalnog nipoda{tavanja na~ela i normi me unarodnog ratnog i humanitarnog prava. Sva dosada{nja saznanja upu~uju na zaklju~ak da nijedna zara}ena strana u tom smislu nije bila izuzetak. Obave{tavamo ~lanove, simpatizere i donatore da je kod Vojvo anske banke AD Novi Sad - Filijala Beograd otvoren devizni ra~un Dru{tva pod brojem 5401-7060031/22 - Dru{tvo za istinu o antifa{isti~kom NOB-u Beograd, Sremska 2

novembar 2002. 6 PRILOZI ZA RAVNOGORSKU ^ITANKU ^etni~ki "podvizi" u ~a~anskom kraju Knjiga "Obmana nazvana 'zlo~in bez kazne'", koju je ove godine izdao Op{tinski odbor SUBNOR-a ^a~ak, prepuna je ~etni~kih "podviga" kojima bi svakako trebalo ilustrovati i "Ravnogorsku ~itanku". Toliko su brojni da ih je, na ograni~enom prostoru lista, te{ko pobrojati ali je ~ak i najsa`etiji izbor dovoljno re~it i reprezentativan: l Hladnih decembarskih dana 1941, naj~e{}e na seoskim podru~jima, ~etnici su pohvatali preko 1.200 boraca ^a~anskog partizanskog odreda "Dr Dragi{a Mi{ovi}" i predali ih Nemcima. U Vojno-tehni~kom zavodu u ^a~ku usmr}eno je 600 do 800 boraca (broj nije mogao ta~no da se utvrdi jer se, pored partizana iz ~a~anskog kraja me u streljanim nalaze i borci iz drugih krajeva Srbije koji su bili zarobljeni prilikom povla~enja ka Sand`aku) dok ih je 490 internirano u Banji~ki logor a odatle 117 u Norve{ku gde je ogromna ve}ina okon~ala `ivote. Mnoge partizane ~etnici su streljali na licu mesta uz zverska mu~enja i na zverski na~in. Tako je Milan Vukosavljevi} Valjevac, poznat po nadimku Milan Zver, 29. novembra sekiricom isekao komesara Draga~evskog bataljona Ljubi{u Todorovi}a iz Virova i Slobodana Sredojevi}a iz ^a~ka. ^etni~ki "vojvoda" Miloje Mojsilovi}, na primer, posle pada Gu~e, sa Venca u Lisi pohitao je u susret Nemcima kojima je 30. novembra predao 120 partizana. Devet dana kasnije, zajedno sa Bo`idarom ]osovi}em Javorskim, predao je Nemcima jo{ 130 partizana me u kojima je bio i komesar odreda Ratko Mitrovi}. Mojsilovi} je tada "komandantu nema~ke oru`ane sile ^a~ak" pisao: "Molim po{aljite dva kamiona za prevoz zarobljenih komunista koje treba streljati bez ikakvog izgovora odnosno daljeg proveravanja." lvlada u Londonu pravdala se (to danas na istovetan na~in ~ini jedan od autora "Ravnogorske ~itanke Uglje{a Krsti}, prim, redakcije) da je slovo "Z" uvedeno samo radi zastra{ivanja naroda i da, eventualno, mo`e biti primenjeno na neke saradnike okupatora. Uz slovo "Z" Dra`a Mihailovi} u aprilu 1942. izdaje naredbu o formiranju "crnih trojki" koje }e vr{iti egzekucije nad licima koja budu stavljena pod taj zloglasni znak. "Crne trojke" su pred komandantom brigade i nad kamom polagale zakletvu kojom su se obavezivale da }e poverene im poslove obavljati bez pogovora. U naredbi o formiranju "crnih trojki" stoji i odredba: "Trojka koja ne izvr{i svoj zadatak osu ena je na smrt koja se mora odmah izvr{iti." Da bi se neko stavio pod slovo "Z", po~etkom primene te odluke presudnu re~ imao je, uz preporuku svojih komandanata, Dra`a Mihailovi}, koji je bio i {ef "crnih trojki". Brzo je, me utim, pravo da takve odluke donose preneto na komandante korpusa i brigada. Samim tim, rastao je broj lica osu enih na klanje sa oznakom "Z" a time je rastao i broj "crnih trojki", ra alo se mnogo zlo~inaca koje su one proizvodile. l Da je Dra`a Mihailovi} ~esto terao svoje komandante na {to masovnije ubijanje boraca NOR-a ali i ostalih gra ana svedo~e mnoga ~etni~ka dokumenta. Tako se depe{om broj 2.047 od 10. decembra 1942 obra}a Predragu Rakovi}u, komandantu 2. ravnogorskog korpusa: "Javljaju mi da u Srezu Trnavskom ima komunista. Preduzeti najenergi~nije njihovo uni{tenje bez milosti. Poru~nik Ristovi} (Miju{ko) imao je dovoljno vremena od 30. novembra 1941. godine kada je primio ovla{}enje za Srez Trnavski da komuniste sve do sada uni{ti, jer mu je to prvi i najglavniji zadatak bio " Dve nedelje kasnije, Rakovi} odgovara da je "poru~niku Ristovi}u naredio po Va{oj depe{i da po~ne ~i{}enje i on je preduzeo zaista da ih sistematski utamanjuje." Isti Rakovi} potvr uje da se likvidiranje pripadnika i simpatizera narodnooslobodila~kog pokreta odvija u saradnji sa Nemcima. On 3. marta 1943. {alje izve{taj Dra`i Mihailovi}u u kome pi{e: "Sastao sam se 1. marta t.g. na Savincu u jednoj {umi sa nema~kim komandantom potporu~nikom Krigerom iz Gornjeg Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno. Na sastanak je od Nemaca do{ao potporu~nik Kriger i njegov tuma~. A sa na{e strane i{ao sam ja i moj na~elnik {taba potporu~nik Lazarevi}. Tema razgovora bila je isklju~ivo uni{tenje komunisti~kih bandi na teritoriji koja obezbe uje Nema~ka jedinica iz Gornjeg Milanovca " Radiogramom od 7. novembra 1943. Dra`a opet nare uje komandantima: "U svim pokrajinama preduzmite najenergi~nije udarce na komuniste gde god se zateknu, jer to je najve}e zlo u na{oj sredini. Udare vr{ite no}u, iznenada Napadajte ih u trojkama, na putevima i svugde mo`e - u le a. Napadajte ih dok se bore protiv okupatora " U pomenutoj knjizi ogroman je broj stravi~nih primera kako su ove naredbe izvr{avane. Bilo bi dobro da se, kao autenti~ni, uvrste u "Ravnogorsku ~itanku": o U Ostri su 17. februara 1943 ~etnici Milo{a An eli}a (39) strahovito mu~ili, obesiv{i ga za noge, boli kamom, ~upali mu brkove, lomili ruke, drali ko`u sa glave i na kraju zaklali, sve po instrukcijama ve} pominjanog Predraga Rakovi}a. [est dana kasnije u Mojsinju su zaklali u~itelja Mi{u \uri}a (56), starog ratnika i rezervnog potpukovnika jer nije odobravao njihove zlo~ine. l U no}i izme u 15. i 16. marta 1943. ~etnici 3. `i~ke brigade uhvatili su Vojina Propadovi}a (23) i Radmila Joksi}a (40) iz Lipnice. Posle mu~enja, u Preme}i su ih `ive zakopali. l U Donjoj Gorevnici 22. marta 1943. ~etnici, koje je predvodio @arko Bori{i}, ubili su i zaklali deset ljudi me u kojima je bilo i devedesetogodi{njaka. Njihova tela pobacali su u rudni~ku jamu uz zabranu porodicama da ih sahrane. l Po zlu ~esto pominjani Predrag Rakovi}, Posle mnogobrojnih argumentovanih protesta demokratske javnosti, Radio-televizija Srbije prekinula je letos emitovanje serije emisija "Ravnogorska ~itanka". Nisu, me utim, bili u pravu oni koji su smatrali da je re~ o definitivnom skidanju sa programa krajnje jednostranog prikaza jednog zna~ajnog perioda novije istorije. "Ravnogorska ~itanka" ponovo se na{la ne televezijskom repertoaru a da pritom ~elnici RTS-a nisu objasnili svoje stvarne pobude ni odgovorili na mnoga pitanja koja su im javno postavljena. Nije, tako, odgovoreno ni na pismo Dru{tva za istinu o antifa{isti~kom NOB-u u Jugoslaviji upu}eno predsedniku Upravnog odbora RTSa Dejanu Mija~u, generalnom direktoru Aleksandru Crkvenjakovu i odgovornom uredniku nadle`nom za program na koji je usmerena "Ravnogorska ~itanka" Nikoli Mirkovu. Mo`e se konstatovati da je izostajanje odgovora na razumno pismo stvar elementarne pristojnosti za svaku iole kulturnu sredinu ali, isto tako, izvesti i zaklju~ak da pomenuti nisu imali {ta da ka`u u odgovoru, odnosno nisu imali obraza ni hrabrosti da objasne stvarne motive i pobude ovog programskog poduhvata. A ako se imaju u vidu i sva reagovanja u javnosti, izostajanje ovih obja{njenja i naknadna odluka da se sa "Ravnogorskom ~itankom" nastavi, nije neodmereno re}i da je u pitanju i arogancija strana svakom demokratskom poimanju funkcije Radio-televizije Srbije, bilo da se ona smatra dr`avnom ku}om ili dru{tvenim servisom. Te{ko je poverovati da bi ovako nipoda{tavanje javnosti bilo mogu}e da nema odgovaraju}u potporu u dr`avnim i politi~kim institucijama, ili bar onim ~iji je uticaj presudan. Imaju}i sve to u vidu, "Glas istine" podse}a na neke ve} javno objavljene priloge koji ne bi trebalo da izostanu iz "Ranogorske ~itanke" i da prilo`i i nove. Tek toliko da se bar neke maske skinu kada se javnosti, a posebno mladim generacijama, servira maskenbal umesto objektivne istorijske analize. Da je samo o pro{losti re~, mo`da na sve to, prvenstveno zbog izuzetno niskog profesionalnog nivoa "Ravnogorske ~itanke, ne bi ni trebalo obra}ati toliku pa`nju. No, po{to se time naskomandant 2. ravnogorskog korpusa 29. marta 1943. izve{tava Vrhovnu ~etni~ku komandu. " u srezu Ljubi}kom streljano je 63 osobe. Jo{ ima da se pohvata 84 u srezu Trnavskom i Ljubi}kom, ali re{io sam da ove pohvata `andarmerija i sprovede u Beograd u lager, te da se tamo streljaju kada se desi da neki okupatorski vojnik pogine kao {to je bio slu~aj u Draga~evu nedavno " l "Crna trojka" iz jedinice Davida-Da~e Simovi}a, komandanta Draga~evske brigade, zaklala je u maju 1943. i Gvozdena [ipeti}a, koji je bio komandant ~etnika u Grabu, jer je odbio da vodi borbu protiv NOP-

7 novembar 2002. toji da se rehabilituju politi~ki programi ~iji su poku{aji realizacije obele`eni zlo~inima, ne samo pre pola veka nego i tako re}i ju~e i koji i u budu}nosti mogu da vode u dalje sunovrate, }utanje je nedopustivo prosto zbog toga {to se dana{nja ravnodu{nost lako pretvara u sutra{nji novi zlo~in. U skladu s tim, "Glas istine" podr`ava zahtev ~lanica Dru{tva za istinu o antifa{isti~kom NOB-u u Jugoslaviji 1941-1945. Slavke @. Petrovi} i Vere Dimitrijevi} koje isti~u: "Neophodno je da pripadnici Ravnogorskog pokreta javno objave sve bitke i sukobe sa okupatorom posle 1941. godine do kraja rata, kao i u ~emu se taj pokret iskazao kao antifa{isti~ki, kako, ~ime i gde se borio za oslobo enje na{e zemlje." U "Ravnogorsku ~itanku" treba uvrstiti i prilog Drago{a Smiljani}a, reditelja u penziji iz Sirogojna: "U prole}e 1942. do{la je ~etni~ka patrola u ku}u prote Milana Smiljani}a u Ravnima (30 km od U`ica). Stra`arno su odveli moga oca protu Milana, moju sestru Rosu Cicvari} (koja je bila pred poro ajem) i mene. Kod op{tine u Ravnima pridru`ila nam se druga patrola, koja je iz Nikojevi}a sprovodila uglednog doma}ina Mitra Cicvari}a, njegovu suprugu Stanimirku i dvojicu sinova Vojislava i \ura. Sve su nas odveli na Ljubanje, gde je bila stacionirana ~etni~ka formacija (nekada je tu bila `andarmerijska stanica) pod komandom narednika Prljevi}a - u narodu je bio poznat kao zloglasni komandant Prljo. Odavde su nas ~etnici odveli u U`ice i predali u nema~ki zatvor. Nas mu{karce - zatvorenike, Nemci su u koloni vodili na Vuji}a brdo, gde smo kopali tran{eje i zaklone. Prilikom prolaska kroz grad, videli smo na trotoarima da se slobodno {eta veliki broj ~etnika. Nakin ureni {ubarama, neki su ~ak oka~ili lisi~ije repove na {ubaru umesto ki}anki, bradati sa ukr{tenim redenicima preko grudi, o pojasu vise bombe i kame... Moja sestra Rosa te 1942. rodila je sina Zorana u zatvoru (on je danas ma{inski in`enjer). Cicvari}e su odveli u logor na Banjici. U leto 1943. jedne no}i ~etni~ke trojke su zaklale Mitra Cicvari}a iz Nikojevi}a, a u Ravnima Milivoja Obrenovi}a i njegovog sina, kao i Pauna Arsovi}a..." a i ~ini zlo~ine. Dragan Stanisavljevi} iz Rajca kod ^a~ka, posle klanja, odsekao mu je uvo da ga poka`e komandantu. 20. jula u Gu~i su, uz dva mu{karca, zaklali tri `ene i devojke. l ^etni~ki preki sud, sa Bojanom Ristanovi}em na ~elu, osudio je u Preljini i Balugi 22. maja 1944. ~etiri omladinke: Lenku Krupe` iz Rakove, Mariju Komadini} iz Sokoli}a, Zorku Gojkovi} iz Prislonice i u~iteljicu Franci{ku Novak, prognanicu iz Slovenije koja je `ivela u Prislonici. Poklane su posle svirepog i`ivljavanja a njihova naga tela izlo`ena su na raskrsnici puteva Preljina- Baluga sa natpisom: "Ovako prolaze svi koji rade za partizane." l ^etnici sa Bojanom Ristanovi}em 28. juna 1944. u Gornjoj Gorevnici zaklali su Aleksandra Toromana a 4. avgusta nad porodicom Toroman izvr{en je novi zlo~in pri - zaklani su sestra Grozdana koja je bila u drugom stanju, baba Stanka i Svetislav Matijevi} iz Vrani}a. U Rakovi, gde je bio ~etni~ki zatvor, posle strahovitog mu~enja zaklano je 11 pripadnika NOP-a, a me u njima i Ljubinka Popovi}, majka devetoro dece. Ne ra~unaju}i partizane ubijene u novembru i decembru 1941, na teritoriji koju danas obuhvataju op{tine ^a~ak, Gornji Milanovac i Lu~ani ~etnici su usmrtili 702 osobe me u kojima 99 devojaka i `ena, kao i dvoje maloletne dece. Od toga, ~etnici u odmetni{tvu ubili su posle oslobo enja 103 osobe - 57 vojnika i milicionera i 46 civila. Ubijanje je vr{eno vatrenim oru`jem (457), klanjem (209) i budakom. Karakteristi~no je pritom da je gotovo svaka tre}a zaklana osoba bila - `ena. Kada su ~etnici izgubili bitku za Srbiju? "Ravnogorska ~itanka" osta}e nedore~ena ako se ne odgovori na slede}a pitanja: l Da li je Dra`a Mihailovi} izgubio bitku za Srbiju jo{ kada je maja 1941. godine do{ao na Ravnu goru i pod geslom "jo{ nije vreme" po~eo da stvara organizaciju ne za borbu protiv okupatora ve} za organizovanje vlasti kada se okupator, pobe en od saveznika, sam povu~e; l ili kada je na pregovorima sa Nemcima, novembra 1941, rekao da se ne}e boriti protiv njih i ako ga napadnu jer su njemu partizani glavni neprijatelji; l ili kada nije hteo da poslu{a britansku vladu da prekine saradnju sa okupatorom i krene u borbu protiv njega; l ili kada su saveznici na Teheranskoj konferenciji priznali NOP Jugoslavije za svog saveznika i odlu~ili da ga poma`u; l ili kada je britanska vlada odlu~ila da povu~e svoje vojne misije od Dra`e Mihailovi}a i obustavi mu slanje vojne pomo}i i prekine politi~ku podr{ku; l ili kada je Dra`a Mihailovi} prestao da bude vojni ministar i ostao bez podr{ke Kraljevske jugoslovenske vlade u izbegli{tvu juna 1944; l ili kada je kralj Petar II Kara or evi} svojim ukazima u drugoj polovini avgusta 1944. ukinuo Vrhovnu komandu Jugoslovenske vojske u otad`bini a Dra`u razre{io du`nosti na~elnika [taba ukinute komande i stavio ga na raspolaganje vojnom ministru; l ili kada je kralj Petar 12. septembra 1944. preko Radio-Londona pozvao sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedine i pritupe oslobodila~koj vojsci pod mar{alom Titom, a ko se ne odazove tom pozivu ne}e se osloboditi `iga izdaje ni pred narodom, ni pred istorijom. Mo`e se pritom tvrditi kako je "Dra`u izdao britanski premijer ^er~il", kako "partizana u PRILOZI ZA RAVNOGORSKU ^ITANKU Srbiji nije bilo posle 1941. ve} da su u jesen 1944. do{li u Srbiju na ruskim tenkovima i sa engleskim avionima". Nije, me utim, potrebno dokazivati da partizani u Srbiji nikada nisu bili uni{teni iako su trpeli velike gubitke, da su u Srbiji 1943. postojali partizanski bataljoni i brigade, da je u prole}e 1944. u Srbiji formirano pet divizija NOVJ i da je postojala velika slobodna teritorija. Jer, to su aksiomi a aksiome ne treba dokazivati. Treba, me utim, podsetiti kako je jedan od najistaknutijih ~etni~kih komandanata major Dragoslav Ra~i} video i vodio ~etni~ke bitke za Srbiju. Kada je Vrhovni {tab NOV i POJ krajem 1943. odlu~io da te`i{te borbenih dejstava prenese u Srbiju, uputio je u prole}e 1944. u Srbiju 2. proletersku i 5. udarnu diviziju koje su u jugozapadnoj Srbiji, posebno u {irem prostoru U`ica, vodile te{ke borbe protiv udru`enih snaga Nemaca, Bugara, Srpske dr`avne stra`e (nedi}evci), Srpskog dobrovolja~kog korpusa (ljoti}evci) i ~etnika Dra`e Mihailovi}a koji su se tada zvani~no zvali Jugoslovenska vojska u otad`bini. Ova dejstva Nemci su ozna~ili kao operaciju "Kamerjeger", a koordinacija, objedinjavanje dejstava i saradnja sa ~etnicima bili su u nadle`nosti nema~kog majora Vejla. Saradnja je bila toliko intenzivna da je komandant Cerskog ~etni~kog korpusa major Dragoslav Ra~i}, 11. maja 1944, u radio-depe{i Dra`i Mihailovi}u napisao i: "Saznajem da su U`ice pune Jankovi}evih ~etnika (Milutin Jankovi}, komandant 1. draga~evske brigade 2. ravnogorskog korpusa) i da Rakovi} (Predrag, komandant 2. ravnogorskog korpusa), Ajda~i} (Filip, komandant Po`e{kog korpusa), Jankovi} Milutin i Miti} (Milorad, kapetan, oficir za vezu ~etnika sa Nemcima) dr`e neke konferencije sa Nemcima. Ako Boga znate spre~avajte ovo...ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja }u duboko zaglaviti...zbog ovoga molim da mi odobrite da se vratim na moj teren i povedem samo {tabnu akciju u isto~noj Bosni i Sremu. Neko od nas mora ostati ~ist" (podvukao DBD). Kao komandant Cerskog a kasnije Cerskomajevi~kog ~etni~kog odreda, Ra~i} je 1941. godine sara ivao sa partizanima u borbi protiv Nemaca u Ma~vi, Pocerini i Podrinju. Za vreme nema~ke ofanzive u Srbiji u jesen 1941. okrenuo se protiv partizana i pre{ao u Bosnu, {to je na njegove ljude mu~no delovalo pa su tada pevali: "Na Gu~evu crn se barjak vije, Pod njim ~etnik grozne suze lije. Mila majko, {to si me rodila, [to me nisi u Drinu bacila, Da ne moram [vabin ~etnik biti, ^etnik biti i brata ubiti!" Dragoslav B. DIMITRIJEVI] BELI (U slede}em broju: Kako je Ra~i} izgubio i presudnu i odlu~uju}u bitku)