Microsoft Word - BiljanaObradovic.doc

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ПРИЈАВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Наслов: Тражење сензација и сложеност стимулусног поља као чиниоци когнитивне ефикасности Кандидат: Биљана Обрадовић 1. Име, презиме, адреса и број телефона кандидата: Биљана Обрадовић, Васе Стајића 24, Нови Сад, 021/ ; 064/ Предлог назива теме докторске дисертације: Тражење сензација и сложеност стимулусног поља као чиниоци когнитивне ефикасности 3. Научна област, ужа научна област, дисциплина којој припада тема: Психологија, Психологија личности 4. Предлог ментора са којим је кандидат сарађивао код избора и образложења теме: име и презиме, звање, ужа научна област за коју је наставник изабран у звање и датум избора: др Снежана Смедеревац, ванредни професор, психологија, Образложење теме докторске дисертације: Дефинисање и опис предмета (проблема) истраживања: У актуелном тренутку се на пољу психологије личности уочава доминантност биолошког приступа проучавању индивидуалних разлика те се, по Пломину, може говорити о новој, биолошкој парадигми на пољу испитивања личности (Smederevac према Plomin, 1999). Личност се најбоље може разумети кроз идентификацију најбитних индивидуалних разлика (Goldberg,1981. према Pervin, 1990). Том напретку допринео је прогрес и открића у многим областима науке као што су биологија, физиологија, молекуларна генетика, бихејвиорална генетика и др. која су директно или индиректно утицала на истраживања у оквиру психологије личности. Психобиолошки модели личности последњих деценија окупирају пажњу истраживача јер јер су се прогрес и открића у многим природним наукама као и развој у техничким и технолошким дисциплинама прелила на подручје испитивања димензија индивидуалних разлика и допринела њиховом бољем разумевању. Истраживања Марвина Закермана су довела до открића, дефинисања и обликовања конструкта тражења сензација у складу са савременим сазнањима. Тражење сензација је особина личности која је у вези са индивидуалном осетљивошћу на спољашњу стимулацију. Појединци се разликују према нивоу потребе за количином стимулације и узбуђења која је неопходна за извођење когнитивних активности, моторних радњи и позитиван афективни тон. На тај начин се разликују особе са израженом потребом за сензацијама насупрот особама са ниском потребом за сензацијама. Тражење сензација карактерише тражење нових, комплексних и интензивних сензација и искустава кроз различита понашања, активности и ставове. Особама са израженом потребом за сезацијама одговара снажна стимулација која потиче из окружења.

2 Конструкт тражења сензација је развијен на основу експеримената које је Марвин Закерман спроводио стављајући испитанике у услове сензорне депривације, након чега се показало да су индивидуалне разлике у реаговању на депривацију веома изражене (Zuckerman, 1979 према Joireman & Kuhlman, 2004). Концепт тражења сензација је годинама окупирао пажњу истраживача, али је акценат у досадашњим истраживањима углавном био стављан на испитивање међугрупних разлика, посебно код испитаника са специфичним обрасцима понашања, попут конзумирања психоактивних супстанци или ризичних понашања (Zuckerman, 1979). Број истраживања која доводе у везу конструкт тражења сензација са когнитивним процесима и когнитивном ефикасношћу је много мањи. С друге стране, когнитивна ефикасност, као један од аспеката прилагођавања индивидуе средини, може бити мултифакторски условљена. Основно питање у овом контексту јесте да ли тражење сензација, као базична особина личности, има у том процесу значајну улогу. Основни проблем истраживања је испитивање oдноса између нивоа когнитивне ефикасности коју показују особе са више или мање израженом потребом за сензацијама у условима различитих варијација спољашњег окружења које обезбеђују различити нивои стимулације. Ниво спољашње стимулације ће имати другачији ефекат на постигнуће код особа са високом односно ниском потребом за сензацијама. Такође, једно од истраживачких питања је каква је структура релација између когнитивне ефикасности и конструкта тражења сензација у условима различитог нивоа сложености стимулусног поља. (Zuckerman, 1994). Сазнања истичу да свака особа показује потребу да достигне оптимални ниво побуђености при коме постиже очекивана постигнућа. У односу на склоност према тражењу сензација постоје особе које показују мању потребу за стимулацијом и не осећају се пријатно када су изложени за њих претећим изворима стимулације већ захтевају више јасноће, рутине и безбедности из спољашњег окружења. Поставља се питање како се понашају особе које показују мању потребу за сензацијама када су изложене интензивнијој стимулацији из окружења и на који начин се интензитет стимулације одражава на њихово постигнуће односно да ли такве особе показују мању ефикасност на задацима у условима стимулишуће спољашње ситуације. Слично питање се поставља када се ради о особама које су склоне тражењу нових сензација из окружења а када је спољашња ситуација непровокативна и непроменљива односно да ли особе са израженијом потребом за сензацијама бивају мање ефикасне у ситуацијама које карактерише нижи интензитет стимулације. Преглед владајућих ставова и схватања у литератури у подручју истраживања са наводом литературе која је консултована: Последњих година се у психологији личности могу уочити све чешћи захтеви за мултидисциплинарним приступом који се огледа у интеграцији доприноса из развојне, социјалне, когнитивне и биолошке психологије у циљу разумевања личности и димензија индивидуалних разлика. Теоријски оквир овог истраживања је еклектички и подразумева уважавање доприноса испитивању димензије тражења сензација из две, наизглед супротне, истраживачке парадигме. Прву чини психологија индивидуалних разлика и модел Марвина Закермана, у ком тражење сензација има важну улогу. Другу чини експериментална когнитивна психологија, с нагласком на испитивању когнитивних процеса. На овом месту ће укратко бити приказани резултати досадашњих истраживања и у једној и у другој области.

3 Алтернативни петофакторски модел Марвина Закермана Психобиолошки приступи имају изузетан значај у објашњењу људске природе јер су људска бића биосоцијални организми који се развијају под утицајем генетичких и социјалних фактора. Након неколико деценија истраживања конструкта тражења сензација Марвин Закерман је усмерио интересовања на проучавање и разумевање природе базичних особина личности и конципирао модел основних димензија личности које су биолошки детерминисане познат као алтернативни петофакторски модел (АФФМ). Закерман и Калман (Zuckerman, Kuhlman, 1991) су осамдесетих година прошлог века радећи на инструментима за процену базичних димензија личности сматрали да ће бити могуће екстраховати одређени број базичних димензија личности. У реплицираним истраживањима резултати показују да је смислено и интерпретабилно схватање оно које обухвата пет основних димензија за опис и разумевање личности. Аутори су конструисали инструмент за процену пет биолошки заснованих основних димензија личности а на основу ајтема из претходних верзија скале тражења сензација и различитих упитника личности. Упитник је назван Закерман-Калманов упитник за процену личности (Zuckerman- Kuhlman Personality Questionnaire, ZKPQ; Zuckerman, 2002). Овај упитник се примењује у две верзије. Једна верзија обухвата 100 ставки, а друга, скраћена 50 ставки са бинарним форматом одговора. Упитник је нормиран на узорку од 1144 мушких и 1825 женских студената на Универзитету Делавер у америчкој држави Делавер. Узраст испитаника је био između 17 и 23 године (Zuckerman at al., 1993). Димензије алтернативног петофакторског модела личности су: Активитет (ACT) и обухвата две врсте ставки. Једна се односи на потребу за општом активношћу као и нестрпљибост и узенимреност у ситуацијама у којима не постоји могућност да се та потреба манифестује. Друга група ставки се односи на склоност ка тешким и изазовним активностима које уахтевају много уложене енергије и труда. Агресивност-Хостилност (Agg-Host)-једна група ајтема се односи на тенденцију ка вербалној агресивности док се друга односи на увредљиво, необазриво или антисоцијално понашање, злурадост и нестрпљивост са другима. Импулсивно тражење сензација (ImpSS) ова димензија обухвата два фактора нижег реда. Један фактор се односи на тенденцију ка импулсивном понашању уз смањену могућност планирања а други фактор се односи на склоност ка узбуђењу и непредвидивим ситуацијама као и потребу за сталним променама и новинама. Неуротицизам-Анксиозност (N-Anx) односи се на емоционалну узнемиреност, напетост, забринутост, опсесивну неодлучност и осетлјивост на критику. Социјабилност (Sy) један део ставки се односи на уживање у забавама и великом броју пријатеља а други део је усмерен на нетолеранцију, на социјалну изолацију код екстраверата и склоност ка усамљеничким активностима код интроверата. Поузданост појединих скала инструмента се креће од 0.87 до Истраживања конструкта тражења сензација Психобиолошки модели личности доприносе бољем разумевању индивидуалних разлика и њихових биолошких основа. Резултати физиолошких истраживања и генeтских студија конвергирају ка заједничком закључку да су стабилне и конзистенте индивудалне разлике у личности биолошки предиспониране. Истраживања се обједињују у new look у истраживањима индивидуалних разлика (Wест, 1983).

4 Индивидуалне разлике потичу из генетских разлика и разлика социјалне средине и представљају специфичну комбинацију утицаја ова два извора код сваког појединца. Биолошки модел личности је први поставио Ајзенк још године а затим Греј године. Ајзенков велики допринос популаризацији овог приступа може се уочити директно у теоријама које су инспирисане његовим радом (Pickering and Gray,1999) али и индиректно у теоријама које пружају нешто другачију слику о личности (Cloninger et al, 1991; Tellegen, 1982; Zuckerman, 2002). Истраживања Марвина Закермана представљају интердисциплинарни приступ истраживањима личности и њених биолошких основа. Формулисао је теорију о постојању конзистентних индивидуалних разлика у оптималном нивоу стимулације и оптималном нивоу узбуђења за сваког појединца. Уочене разлике се испољавају у различитим областима и облицима људских активности кроз особину личности коју карактерише тражење разноврсних, нових, комплексних и интензивних сензација и искустава као и воља да се преузму физички, социјални, правни и финансијски ризици зарад оваквог искуства (Zuckerman, 1994). Ту особину Закерман је назвао тражење сензација и она је постала основни метод за идентификацију особа са високом односно ниском потребом за сензацијама у популацији људи у настојању да се проучи и разуме њихово понашање и његове последице. Особина тражења сензација представља оптимистичку тенденцију људи ка новим стимулусима у истраживању сопственог окружења. У општој популацији показује нормалну дистрибуцију где су на једном полу особе са високом потребом за сензацијама (названи су трагачи за сензацијама) а на другом полу су особе са ниском потребом за сензацијама. Особина тражења сензација се открива у најранијем узрасту, постаје израженија између 9 и 14 године а свој врхунац достиже у касној адолесценцији или раним 20- тим годинама и опада уједначено и стабилно у каснијем животном добу. У почетку је Закерман сматрао да је особина личности тражења сензација један генерални фактор али су бројна истраживања и факторско аналитичке студије потврдиле да се генерални фактор тражења сензација састоји се од 4 подфактора: 1. Тражење узбуђења и авантура - укључује потребу за учешћем у физичким активностима које подразумевају брзину и опасност и склоност ка тражењу необичних сензација кроз рискантне и авантуристичке активности. 2. Трагање за искуством - представља трагање за новим менталним и чулним искуствима и односи се на жељу за доживљавањем нових сензација и доживљаја, узбудљивих мисаоних активности, путовања, усвајања неконформистичког стила живота, сусретање људи из других култура или субгрупа и учења нових филозофија. 3. Дезинхибиција - обухвата понашања кроз која се одсликава жеља за социјалним и сексуалним слободама као што су злоупотреба супстанци, уживање у забавама и упуштање у разноврсна сексуална искуства као и неосетљивост на друштвене норме. 4. Осетљивост на досаду - представља аверзију према репетицији и једноличности, избегавају се рутински послови и досадне, неактивне особе. Хајнес, Мајлс и Клементс (Haynes, Miles & Clements, 2000) износе бројне доказе о четворофакторској структури димензије тражења сензација добијене спровођењем бројних крос- културалних истраживања и истраживањима узорака различитог пола и старости. Конструкт тражења сензација се мери Скалом трагања за сензацијама форма V (SSS V) која представља поуздан и валидан метод одређивања бихејвиоралног изражавања трагања за сензацијама код појединца ( Zuckerman & Teto, 1988). Закерманова скала је у међународним круговима позната као златни стандард испитивања потребе за сензацијама са задовољавајућим метријским карактеристикама. Особина тражење сензација има јасне биолошке основе. Закерман постулира везу између ензима моноаминооксидазе (МАО) и склоности ка тражењу сензација. Моноаминооксидаза је ензим одговоран за катаболичку деградацију нивоа неуротрансмитера и регулацију њихове производње и расподеле тако што их разграђује пре него што се нагомилају у синапси (Zuckerman, Kuhlman, 2000).

5 Моноамински неуротрансмитери укључују допамин, серотонин и норадреналин за које се сматра да леже у основи механизама приближавања, побуђивања и инхибиције као и особина везаних за тражење сензација, неуротицизма и анксиозности. Низак ниво МАО-B ензима повећава активност допаминског система. Метa-аналитичком студијом Закерман и Калман су утврдили да је ниво МАО изразито ниска код особа које су склоне тражењу сензација, код дезинхибирајућих облика понашања и ризичних понашања. Генерално гледајући чини се да допамин посредује импулсивним тенденцијама у понашању док серотонин са друге стране има инхибирајући учинак на понашање. Показало се да је МАО-B поуздана биолошка мера јер се 60% варијансе тражења сензација може објаснити генетским факторима. Ниво концентрације МАО се мења у функцији узраста; најнижи је у доба адолесценције док се ниво повећава са узрастом што је обрнуто пропорционално димензији тражења сензација у функцији узраста. Допамински систем је истовремено и под утицајем гонадних хормона који потенцирају његову активацију. Гонадни хормони, пре свих тестостерон, су једна од битних карика биолошког система који утичу на склоност ка тражењу сензација а тако се могу објаснити и разлике у овој карактеристици с обзиром на пол. Мушкарци су већи трагачи за сензацијама од жена. Део варијансе у студијама херитабилности које се не могу приписати наслешу и нису условљени заједничким окружењем одређени су искуствима које појединац самостално бира што се на бихејвиоралном плану може изражавати кроз веће или мање тражење сензација и нових искустава. Генетски фактори имају утицај на латентну карактеристику док су фактори средине доминантни у одређивању специфичне експресије те карактеристике (Zuckerman, 1994). Услови окружења могу објаснити зашто особа бира специфичан начин задовољења склоности ка тражењу сензација. Особе или thrillseeker-и разликују се од особа са ниском потребом за сензацијама не само у генетским и биолошким чиниоцима већ и у навикама, преференцијама, емоционалном и когнитивном стилу (Rosenbloom, 2003). Трагачи за сензацијама теже да постигну flow што представља интензивно ментално стање акције у коме је особа апсолутно укључена у то што ради кроз осећај интензивне концентрације, потпуне преданости те осећања компетенције и напретка у извођењу активности. Бројна истраживања потврђују да је тражење сензација особина личности која је у вези и са негативним и са позитивним облицима понашња и последицама. Ранија истраживања поновљено показују преваленцију ризичних облика понашања код особа које показују израженију потребу за сензацијама. Појединци који учествују у ризичним понашањима су они са израженијом потребом за сензацијама и те особе преузимају ризике да би доживели нове, узбуђујуће и интензивне стимулусе и искуства. Ове особе се са лакоћом упуштају у активности које у себи носе ризике јер их не сматрају као претеће без обзира што ризичне активности могу имати негативне па чак и опасне последице. Истраживања релација особина личности и когнитивног функционисања Од открића конструкта тражења сензација спроведено је много истраживања са циљем да се утврде релације и веза ове особине личности са различитим областима живота и рада људи. Важан аспект свакодневног функционисања су когнитивни процеси и одређени број истраживања био је усмерене управо на испитивање улоге особина личности, међу којима и склоности ка тражењу сензација на когнитивну ефикасност. На пример, резултати неких истраживања (Furnham, 2000) указују на то да се особе са израженом потребом за сензацијама и њима супротни разликују у основним механизмима пријема и обраде информација, по типу учења и памћења, према интелектуалним способностима и преферираном когнитивном стилу, у процесу усмеравања и фокусирања пажње као и према особинама креативности, радозналости и другима. Важан али много мањи број доказа сугерише да је тражење сензација у основи експланаторног (истраживачког) понашања као и да је особина тражења сензација репрезент нагона ка радозналости и експлорацијом које могу водити ка функционалним односно дисфункционалним

6 последицама учења. Особе са изражном потребом за сензацијама показују тенденцију да раде дуго времена на остваривању свог постављеног циља. Лорџ (Lorge, 1940) је на основу прегледа око 200 до тада израчунатих коефицијената корелације утврдио да је у четвртини истраживања нађена повезаност између мера интелектуалних способности и мера личности 0.30 или нешто више. Следи период у коме су бројни аутори емпиријски истраживали некогнитивне детерминанте когнитивне ефикасности. У овом погледу је незаобилазно становиште Векслера (Wеhsler, 1950) које је најбоље изражено тврдњом да је...општа интелигенција...функција личности као целине. Значајне и стабилне релације између особина личности и когнитивне ефикасности су пронађене и потврђене на студентској популацији. Студенти са израженијом потребом за сензацијама постижу више академске способности процењене тестом академских способности који обухвата склоности, спретност и вештине (Anderson, 1983). Испитивања потвђују разлике у когнитивном стилу међу студентима зависно од особина личности и тражења сензација. Особе са израженом потребом за сензацијама показују изузетну когнитивну комплексност и разноврсност у тектуалним описима својих пријатеља и интерперсоналних односа у односу на њима супротне (Domangue, 1994) и постижу више резултате на тестовима дивергентног мишљења (McCrae, 1997). Когнитивни стил особа са израженијом потребом за сензацијама одликује снажна тенденција ка генерализацији и коришћењу сложених когнитивних категорија које лакше памте због њихове необичности и специфичности у односу на особе са нижом потребом за сензацијама које преферирају једноставније и уже конструкте и објашњења (Murphy, 1995). Најпознатији и експериментално највише истраживан когнитивни стил јесте зависностнезависност од поља. Зависни од поља уважавају мишљење других, осетљиvији су на социјалне знаке, интерперсонално су оријентисани, емоциоанално су отворенији и бољи су у тимском раду. Независни од поља су успешнији у индивидуалним активностима и показују већу ефикасност у неким врстама когнитивних задатака a испољавају израженију потребу за тражењем сензација и узбуђења (Sternberg, 2000). Закерман (Zuckerman, 1994) oткрива позитиван однос измеđу когнитивног постигнућа и тражења искуства (ЕС), осетљивости на досаду (БС) и генералног фактора тражења сензација. Стелау (Strelau ет al. 2001) каже: особе које су склоне новим искуствима и сензацијама отворене су ка спољнем свету, толерантније на интензивну стимулацију и врло активне, нарочито у когнитивном домену, имају веће могућности и прилике да остану у контакту са окружењем.... Бушбаум и Марфи (Bushbaum & Murphy, 1974, 1983) су спровели истраживање којим су утврдили да студенти који имају већу потребу за тражењем сензација показују значајнију корелацију са постигнућима на тесту интелигенције мерену WAIS тестом интелигенције Бранерман и Фарли (Branerman & Farley, 1978) у експериментално дизајнираном истраживању потврђују да је ретенција вербалног и сликовног материјала у статистички значајној корелацији са израженом потребом за сензацијама. Барби, Хемок и Ричардсон ( Barbee, Hammock & Richardson, 1997) резултатим истраживања потвђују да особе са високо израженом потребом за сензацијама показују већу побуђеност и пажњу у одговорима на нове и изненадне стимулусе и пратеће извршење (време реакције) је ефикасније док се снижење ефикасности региструје у репетитивним, неизазовним задацима. Особе са израженијом потребом за сензацијама постижу краће време реакције у одговорима чак и у комплекснијим и неуобичајеним условима решавања експерименталних задатака (Necka, 1991; 2001). Нири и Закерман (Neary & Zuckerman, 1995; 1999) у експерименталном истраживању на студентима утврђују да су трагачи за сензацијама ефикаснији у регистровању спонтаних, неочекиваних и фазних промена у задацима визуелног типа које су чиниле повратне фигуре код којих је однос између позадине и предњег плана нестабилан и има тенденцију спонтане промене. Резултати експериментално дизајнираног истраживања Бала и Закермана (Ball & Zuckerman, 2002) потврђују да особе са израженијом потребом за сензацијама брже реагују и тачније одговарају на све три групе тражених речи у задацима (смислене, бесмислене, сложене речи).

7 Особе са израженом потребом за сензацијама су успешније у регистровању, праћењу или извођењу две различите активности истовремено него особе са ниском потребом за сензацијама. Тешкоће у концентрацији које се одражавају на степен успешности у извођењу код њих настају када је неопходно да се усмере на једну активност у ситуацији када се више интересантних активности такмиче за њихову пажњу (Rowland et al. 1999). Особе са високом потребом за сензацијама такође су вештије и ефикасније у препознавању једноставне, уметнуте фигуре у оквиру сложеније визуелне форме што је објашњено њиховом повећаном способношћу фокусирања пажње на актуелни задатак (Мartin, 1985). Занимљива истраживања су обављена у циљу испитивања перцептивних преференција у релацији са особином тражења сензација. У ту сврху је коришћен Велшов тест преференција фигура (Welsch, 1940). Два сета презентованих фигура су се разликовала по комплексности у смислу постојања симетрије, осенчености, нивоа скицираности (јасноће), сугестибилности и емоционалне симболике које садрже. Налази показују да комплексније, необичније и амодалне (илузорне) фигуре чешће бирају особе са израженом потребом за сензацијама а да њима супротни бирају једноставније и смисленије цртеже. Осборн и Фарли (Оsborne & Farley, 1980) су испитивали преференције према модерном сликарству. Слике су се разликовале према нивоу сложености. У односу на комплексност нису се покзале разлике између особа са вишом односно нижом потребом за сензацијама јер модерни уметници обично користе симплифицираније форме у свом ликовном изражавању али драматичне ефекте постижу необичном употребом боја и величином приказаних форми. Сви фактори узети заједно доводе до тога да особе са израженијом потребом за сензацијама преферирају ове дизајне чешће него особе са нижом потребом за сензацијама. У експерименталном испитивању на 372 студента психологије презентоване су 52 уметничке слике које припадају реалистичком и импресионистичком правцу у сликарству. Испитаници су требали да одговоре које слике им се више допадају. Студенти са израженијом потребом за сензацијама су чешће бирали импресионистичке слике које су биле двосмислене, неодређеног садржаја и форме док су испитаници са ниском потребом за сензацијама бирали слике које представљају мирне, реалистичке, пасторалне мотиве ( Ulrich & Zuckerman, 1983). Особе са израженијом потребом за сензацијама чешће и дуже усмеравају пажњу на садржаје које нуде хорор филмови, на насилничке и сексуално обојене садржаје. Истраживаче конструкта тражења сензација интересовало је да ли постоје разлике у преференцији различитих врста музике. Литл и Закерман (Litle & Zuckerman, 1986) конструисали су Скалу преференцијa у музици у циљу испитивања преференција према различитим категоријама популарне и класичне музике. Виши ниво тражења сензација је у значајној позитивној корелацији са избором свих типова рок музике (у односу на фактор буке који је присутан и комплексности композиције) а у негативној корелацији са популарном музиком која се чешће користи као позадина у другим медијима као што је филм или активности на радном месту. Неколико деценија проучавања димензије тражење сензација довела су до бројних занимљивих налаза. Многи од њих су у складу са идејом да људи који имају врло изражену потребу за сензацијама имају потребу за повишеним нивоима стимулације у свакодневном животу и раду. Ту потребу могу да задовоље на два начина: 1. ризичним изборима које представљају употреба алкохола, употреба дрога и супстанци, криминалне активности, промискуитетне сексуалне активности, брза и немарна вожња, потенцијално ризични експерименти, високо ризични спортови, ризичне професије, коцкање и клађење или 2. неризичним изборима који представљају обрасце понашања који су социјално прихватљиви и односе се на различите облике активности којима појединац испуњава слободно време, на преференције у музици, уметности, хумору, медијима, путовањима на необичне дестинације, на избор необичних и узбудљивих занимања која у себи садрже различите нивое стимулације и упражњавање рекреативних и спортских активности.

8 Образложење о потребама истраживања: Психолози личности су препознали предиктивну снагу особина личности у остваривању когнитивног постигнућа и успеха на свим пољима живота и рада људи. У складу са новим правцем истраживања повећава се и количина емпиријских доказа који истичу везу између особина личности и когнитивног функционисања,у којима се може открити да су мотивација, стабилност, тражење сензација и друге особине личности битне у повећању капацитета особе за бројне аспекте доношења одлука, избора и одлучивања Иновативни поглед на релације између когнитивних варијабли и варијабли које се односе на особине личности увео је Ајзенк у својим истраживањима (Еyscenk, 1986). Резултати истраживања особине креативности сугеришу да је то својство последица интерактивног односа когнитивних способности, социјалних прилика и не-когнитивних варијабли односно особина личности као што су оригиналност, неконформизам и поверење. Ајзенк је више пута расправљао о везама између мера когнитивног постигнућа и базичних димензија личности наводећи да су изгледи за успех у учењу у већој мери продукт особина личности (Eysenck, 1987). Теоријски циљ истраживања се најбоље може сагледати у светлу досадашњих сазнања о односу основних димензија личности и когнитивног функционисања. Резултати ће допринети јаснијем сагледавању и бољем разумевању чинилаца који се показују значајним на плану когнитивног функционисања појединца. Значајне импликације ће представљати сазнање о структури и правцу утицаја базичних димензија личности а пре свега конструкта тражења сензација на когнитивне процесе и механизме који доприносе успешном когнитивном функционисању. Добијени резултати истраживања о структури утицаја особина личности на когнитивно функционисање би се могла усмерити на поље професионалне оријентације у складу са потребама савременог друштва у образовању кадрова одређеног профила и личносних карактеристика, на подручје све обухватније и одговорније професионалне селекције кадрова, на поље менаџмента и пословне мобилности. Резултати би могли имати импликације на подручју педагошке психологије и психологије учења, на кориговање наставних метода и поступака у процесу презентовања садржаја као и на нове облике писања, конципирања и презентовања штампаног материјала, уџбеника и књига. Циљ истраживања са нагласком на резултате који се очекују У најширем смислу, циљ истраживања је валидација конструкта тражења сензација у експерименталним условима. Како би се одговорило на проблем истраживања, формулисана су два експериментална нацрта. Први циљ је испитивање утицаја базичних особина личности и склоности ка тражењу сензација на тачност одговора и брзину регаовања у једноставним нумеричким задацима у зависности од засићености стимулуса и аудитивних дражи или дистрактора. Основна хипотеза Испитаници са високом потребом за сензацијама биће ефикаснији (имати краће време реакције и већи број тачних одговора) у ситуацији веће засићености стимулуса и у условима провокативније спољашње стимулације.

9 Други циљ истраживања је испитивање утицаја базичних особина личности и склоности ка тражењу сензација на тачност одговора и брзине реаговања на једноставним нумеричким задацима у зависности од засићености (провокативности) стимулуса и под временским ограничењем. Основна хипотеза Особе са израженијом потребом за сензацијама ће показати већу ефикасност (краће време реаговања и већи број тачних одговора) на једноставним нумеричким задацима у условима временског ограничења. Програми истраживања (фазе) и оријентициони садржај докторске дисертације Након дефинисања проблема истраживања и консултовања релевантне литературе, приступило се изради плана истраживања. Следећу фазу је чинило одређивање циљева и задатака истраживања, дефинисање и операционализација варијабли а након тога следио је одабир инструмената и узорка. Предвиђено је извођење два експеримента која произилазе из нацрта истраживања у циљу прикупљања података као и примена упитника за процену особина личности. Када истраживање буде спроведено прикупљени подаци ће бити статистички обрађени и анализирани према претходно дефинисаном плану и циљевима. На основу тако добијених резултата биће изведени закључци сагледни из перспективе постављеног и анализираног проблема. Теоријски део дисертације представљаће пресек досадашњих сазнања о важећим теоријама личности, о психобиолошком приступу проучавања базичних особина личности са нагласком на конструкту тражења сензација, његовом формирању од најранијег узраста и током одрастања под утицајем биолошких механизама и обликовања у зависности од карактеристика породичног и социјалног окружења. Облици задовољења потребе за сензацијама су поткрепљени бројним емпиријским подацима и документацијом која указује на правац интересовања истраживача на плану истраживања индивидуалних разлика у потреби за сензацијама, начина њеног мерења, приказ скале и њених карактеристика, приказ алтернативног петофакторског модела личности и његова примена у процени особина личности. Такође ће бити предочена употреба времена реакције у експериментима и његов значај за процену многих процеса и особина појединца. У емпиријском делу дисертације биће предочени резултати спроведеног експерименталног поступка са дискусијом и закључцима као и евентуалним прилозима. Методе које ће бити примењене: Нацрт истраживања може се окарактерисати као двофакторски експериментални нацрт са поновљеним мерењима. С обзиром на то да су у истраживање укључени континуирани предиктори из домена личности, нацрт се може квалификовати и као мултиваријатни коваријансни нацрт са поновљеним мерењима.

10 У жељи да се одговори на основно истраживачко питање неоходно је да се испитаници поставе у различите ситуације приликом решавања једноставних когнитивних задатака. За те потребе су конструисана два експериментална нацрта. Сетови задатака који су предвиђени су истог типа у свим експерименталним ситуацијама. Први експеримент Хипотеза Х 1 Значајни предиктори когнитивне ефикасности изражене кроз брзину реаговања и тачност одговора на једноставним нумеричким задацима представљају особине личности, карактеристике ситуације и засићеност стимулуса. Очекује се да ће испитаници са високом потребом за сензацијама бити ефикаснији у ситуацији веће засићености стимулуса и у условима провокативне спољашње ситуације. Експериментални нацрт припада подгрупи нацрта с поновљеним мерама. То значи да ће сви испитаници бити изложени свим експерименталним условима. Први фактор назван је Звучна подлога и садржи 3 нивоа: 1- тишина, 2- бучна музичка подлога и 3- пријатна музичка подлога. Овај фактор се односи на карактеристике спољашње ситуације у току решавања експерименталног задатка. Други фактор је Засићеност стимулуса и представљен је са два нивоа: 1- ниска засићеност и 2- висока засићеност стимулуса. С обзиром на то да ће испитаници решавати сетове задатака у условима различитих својстава амбијента, биће подељени у групе које пролазе кроз све експерименталне ситуације по уврђеном редоследу како би се контролисао секвенцијални ефекат односно ефекат вежбања и ефекат замора. Редослед излагања група у односу на први фактор је балансиран на следећи начин: Група Редослед излагања А Б Ц Д Е Ф Стимулуси: Засићеност стимулуса чине боја позадине и боја цифара које чине парове троцифрених бројева. Боја позадине и боја цифара варирана је тако да су начињене слике са ниском засићеношћу коју чине сиви бројеви на црној позадини ахроматски стимулуси) и слике високе засићености (хроматски стимулуси). У сету хроматских стимулуса боја позадине и боја цифара пратила је задату схему. На тај начин су су добијене следеће комбинације сетова стимулуса: тамна позадина-сиви бројеви-збир паран, тамна позадина-сиви бројеви-збир непаран са укупно 40 (2x20) слика у овом дизајну за ситуацију парност-непарност збира бројева.

11 Другу групу чине сетови стимулуса са позадином у боји по редоследу: црвена, плава, роза, зелена и љубичаста. Цифре бројева су биле у контрастним бојама које се нису понављале у оквиру истог броја и на истој слици. Начињено је по 20 стимулуса за ситуацију парност и непарност (укупно 40 слика). Tроцифрени бројеви су конструисани по следећој схеми: 1. први број мањи од 500, други троц. број мањи од 500; 2.први троц. број мањи од 5оо, други број већи од 500; 3. први број већи од 500, други број мањи од 500; 4. први број већи од 500, други број већи од 500. Предвиђено је 5 слика по комбинацији. У оквиру сетова ће стимулуси бити презентовани случајним редоследом. Стимулуси ће бити слике које у потпуности фитују са величином екрана компјутера а бројеви ће бити презентовани у истој позицији, један поред другог, и у истој величини на монитору. Експериментални задатак је исказан питањем: Да ли је збир два троцифрена броја паран или непаран? Процедура: Испитаници би седели испред монитора компјутера. Одговор на експериментални задатак се даје притиском на тастер миша по инструкцији: за одговор паран леви тастер миша односно десни тастер миша за одговор непаран. При притиску на тастер миша стимулус се склања са екрана, следи интерстимулусни интервал до појаве следеће слике. Стимулуси су слике које у потпуности фитују са величином екрана. Пре стартовања експеримента испитаницима ће бити саопштена јасна инструкција за рад. Инструкција је истоветна за све експерименталне ситуације. Варијабле истраживања се могу поделити у три групе: Независне варијабле: Звучна подлога Засићеност стимулуса Зависне варијабле: време реакције, број тачних одговора субјективни став према успешности. Коваријетети: особине личности и склоност тражењу сензација. Други експеримент Хипотеза Х 2 Значајни предиктори когнитивне ефикасности, изражене кроз брзину реаговања и тачност одговора на једноставним нумеричким задацима представљају особине личности, засићеност стимулуса и временско ограничење Очекује се да ће испитаници са израженијом потребом за сензацијама постићи бољи резултате у смислу већег броја тачних одговора и бржег одговарања на једноставне нумеричке задатке у условима временског ограничења експозиције задатка односно временског ограничења за давање одговора.

12 Експериментални нацрт припада подгрупи нацрта с поновљеним мерама. То значи да ће сви испитаници бити изложени свим експерименталним условима. Други експеримент је двофакторски. Први фактор је назван Дужина експозиције и представљен је са два нивоа: 1- без временског ограничења и 2- временско ограничење. Други фактор је Засићеност стимулуса са два нивоа: 1- ниска засићеност и 2- висока засићеност стимулуса. Фактор Засићеност стимулуса је истих карактеристика као у првом експерименту. Испитаници ће проћи све експерименталне услове по следећој схеми: Група Редослед излагања А 1 2 Б 2 1 У току другог експеримента испитаници ће решавати једноставне нумеричке задатке у складу са основним питањем експеримента Да ли је збир два троцифрена броја паран или непаран? у две ситуације: 1. ситуација без временског ограничења и 2. ситуација временског ограничења за давање одговора. У првој ситуацији испитаници решавају задатке брзином која им је својствена тако да се слике смењују на екрану монитора тек када испитаник притисне леви односно десни тастер миша као одговор. У другој ситуацији је за решавање сваког задатка предвиђено временско ограничење од 1200 мс за давање одговора након чега се стимулус склања са екрана независно од тога да ли је испитаник притиснуо тастер миша као одговор. Испитаницима ће бити саопштена јасна инструкција пре стартовања експеримента. Варијабле истраживања се могу поделити у три групе: Независне варијабле: Дужина експозиције Засићеност стимулуса Зависне варијабле: време реакције, број тачних одговора субјективни став према успешности. Коваријетети: особине личности и склоност тражењу сензација.

13 Део података ће се прикупити упитничким путем. Упитници ће бити администрирани групно, а испитивање ће спроводити квалификовани испитивачи. У истраживању ће бити примењени следећи инструменти: Закерман-Калманов упитник за процену личности скраћена верзија (ZKPQ-50-CC; Aluja et al., 2006), представља операционализацију Алтернативног петофакторског модела личности Марвина Закермана. Свака од скала упитника (Активитет, Агресивност/Хостилност, Социјабилност, Импулсивно тражење сензација и Неуротицизам/Анксиозност) има 10 ајтема са бинарним форматом одговора. Скала трагања за сензацијама (SSS V, Zuckerman, 1994) је валидан и поуздан метод одређивања бихејвиоралног изражавања трагања за сензацијама код појединца. Сваки ајтем је представљен са два могућа одговора, А и Б, а формат одговора гласи одаберите алтернативу са којом се више слажете. Један одговор (А) описује појединца са ниско израженом потребом за сензацијама док други одговор (Б) описује појединца са високо израженом потребом за сензацијама. Форма скале са два алтернативна одговора на сваки ајтем редукује могућност избора социјално пожељних одговора и одговора пасивног пристанка. Верзија скале која ће се користити у истраживању садржи 40 ајтема, по 10 ставки за сваку подскалу теста. Подскале су: 1.Тражење узбуђења и авантура ТАС 2. Трагање за искуством ЕС 3. Дезинхибиција ДИС 4. Осетљивост на досаду БС. Субјективни став према успешности (ССПУ; Обрадовић, 2008) је скала самопроцене која је конструисана за потребе овог истраживања и чини је 24 ајтема на које се одговори дају на петостепеној скали. Скала ће бити факторизована у склопу обраде резултата. Начин избора, величина и конструкција узорка: У складу са чињеницом да ће се спровести експериментално истраживање у лабораторијским условима, начин одабира узорка биће пригодан. Узорак ће сачињавати три генерације студената психологије оба пола. Предвиђено је да узорак обухвати 150 испитаника. У првом експерименту учествоваће 80 испитаника, а у другом 70 испитаника који пролазе све експерименталне ситуације у циљу потпуније контроле утицаја могућих интервенишућих варијабли. Испитаници неће бити упознати са циљем истраживања, али ће одмах након експепимента бити извршен дебрифинг када ће им бити саопштена информација о циљу истраживања. Место експерименталног истраживања: Планирани експерименти ће бити изведени у рачунарској учионици Филозофског факултета у Новом Саду. За конструкцију и извођење експеримената користио би се програм SuperLab proverzija 2.0. for Windows и Adobe Photoshop CS3 програм. Стимулуси ће бити презентовани на монитору компјутера. За давање одговора користиће се Standard mouse који представља редовну опрему за рад на компјутеру.

14 Литература и друга грађа која ће се користити: Аrato M., Fogarassy E., & Kulchar, Zs. (1996). Sensation Seeking, Paired Associate Learning and Brain Catecholamines. Journal of Experimental and Clinical Research in Biological Psychology and Pharmacopsychology, 15 (1), Ball, S.A.& Zuckerman, M. (1992). Sensation seeking and selective attention: fokused and divided attention on a dishotic listening task. Journal of Personality and Social Psychology, 63, 5, Batey, M. & Furnham, A. (2006). Creativity, intelligence and personality: a critical review of the scattered literature. Genetic, Social and general Psychology, 23, Bujas, Z. (1981). Uvod u metode eksperimentalne psihologije. Školska knjiga, Zagreb Buchbaum, M., & Murphy, D. (1980). Sensation seeking and its biological correlates. Psychological Bulletin, 88(1), Davis, S. F. (2003). Handbook of Research Methods in Experimental Psychology. Oxford, U.K. Blackwell Publishers. Donohew, L., Bardo, M T. & Zimmerman, R. S. (2004). Personality and Risky Behavior: Communication and Prevention. In R. M. Stelmack (Ed), On the Psychobiology of Personality. Essays in honor of M. Zuckerman, (pp ). Ottawa, Canada: Elsevier. Furnham, A. & Chamorro Premuzic, T. (2003). Personality and cognitive ability as predictors of academic performance. Learning and Individual Differences 14(1) Furnham, A. & Chamorro Premuzic, T. (2004). A possible model for understanding the personalityintelligence interface. British Journal of Psychology, Furnham, A. & Chamorro Premuzic, T. (2005). Personality and Intellectual competence. Lawrеnce Erlbaum Associates Publisher, New Jersey, 42-68, Gardner, H., Kornbaher, M. & Wake, W. (1999). Inteligencija različita gledišta. Naklada Slap, Jastrebarsko Garner, K. (2009). Coceptualizing the relationship between executive functions and self. Regulated learning, Journal of Psychology, 38, Hartman, P., Larsen, L. & Nyborg, H. (2009). Personality as predictor of achievement. Journal of Individual Differences, 30 (2), Hock, R. (2004). Četrdeset znanstvenih studija koje su promenile psihologiju. Naklada Slap, Jastrebarsko Joireman, J. & Kuhlman, D.M. (2004). The Zuckerman-Kuhlman Personality Questionnaire: Origin, Development and Validity of Measure to Assess an Alternative Five-Factor Model of Personality. In R.M. Stelmack (Ed). On The Psychobiology of Personality: Essays in Honor of Marvin Zuckerman (pp.49-65). Amsterdam: Elsevier. Kaprara, J. V. & Ćervone, D. (2003). Ličnost determinante, dinamika i potencijali, Dereta, Beograd Kline, T.J. (2008). Personality and intelligence at work, Canadian Journal of Administrative Scienes, 11(3), Koestner,R., & Zuckerman, M. (1994). Causality orientations, failure and achievement. Journal of Personality, 62, Larsen, R. & Buss, D. (2008). Psihologija ličnost, Naklada Slap, Jastrebarsko

15 Llewellin, D. (2003). The psychology of risk taking: The case for a Multidimensional Model of risk taking behaviour; Risktaking. pristup novembar 2007 Luciano, M., Leisser, R. & Wright, M. J. (2004). Personality, arousal theory and the relationship to cognitive as measured by inspection time and IQ. Personality and Individual Differences, 37, Matthew, G., Deary, I. & Whiteman, M. (2003). Personality Traits (2 edition). Cambridge: Cambridge University Press. Maglieri, J.P. & Murphy, A. (1995). Individual differences in cognitive process of planning: a personality variable. The Psychological Record, pristup jan.2010 Milas, G. (2004). Ličnost i društveni stavovi. Naklada Slap, Jastrebarsko Montafi, J. & Furnham, A. (2005). Why is conscientiousness negatively correlated with intelligence? Personality and Individual Differences, 37, Neary, R., Bone, R., & Brustman, B. (1972). What is the sensation seeker? Personality trait and experience correlates of the Sensation Seeking Scales. Journal of Consulting nad Clinical Psychology, 39(2), Persky, H., Zuckerman, M., & Link, K. E. (1986). Experimental and subject factor determining responses to sensory deprivation, social isolation and continemet. Journal of Abnormal Psychology, 73, (3), Petz, B. (1999). Osnove statističke metode za nematematičare. Naklada Slap, Jastrebarsko Pervin, L., Cervone, D., & John, O. ( 2008). Psihologija ličnosti - teorije i istraživanja. Školska knjiga, Zagreb Plomin, R. (1986). Behavioral genetics methods. Journal of Personality, 54, Plomin, R. & Caspi, A. (1999). Behavioral genetics and personality. In L. A. Pervin, and O. P. John (Eds), Handbook of personality: Theory and Research (pp ). New York: The Guilford Press. Rathus, A. S. (2000). Temelji psihologije. Naklada Slap, Jastrebarsko Ridgell,S., & John, W. (2004). Predicting academic success: general intelligence, Big Five personality traits and work drive, College Student Journal, 2, Roberti, J. W. (2004). A review of behavioral and biological correlates of sensation seeking. Journal of Research in Personality, 38, Smederevac, S., & Mitrović, D. (2006). Ličnost metodi i modeli. Centar za primenjenu psihologiju, Beograd Stelmack, R. M. (2004). On Personality and Arousal: A Historical Perspective on Eysenck and Zuckerman, Psychobiology of Personality, Edited by R. M. Stelmack, (pp.17-32).copyright by Elsevier Ltd. Sternberg, R., J. (Ed) (2000) Handbook of Intelligence. Cambtidge.Cambridge University Press. Simons, R., & Como, P. (1988). Sensation seeking and stimulus intensity as modulators of cortical, cardiovaskular and electrodermal response. Personality and Individual Differences. 9(2), Stough, C., Brebner, J., & Cooper, T. (1996). The relationship between intelligence, personality and inspection time, Winnipeg Free press, 11,

16 Strelau, J., & Kaczmarek, M. (2005). Warsaw Studies of Sensation Seeking. Edited by R. M. Stelmack, Psychobiology of Personality, (pp ). Publisher by Elsevier Ltd. Sweeney, D., Merenda, P., & Hughes, J. (1998). Demographic variables and personality: The effects of gender, age, education on self-descriptions of personality attributes. Personality and Individual Differences, 24(3), Ulrich, R., Zuckerman, M., & McLaughlin, J. (1993). Sesation seeking and reactions to nature paintings. Personality and Individual Differences, 15(5), Zuckerman, M. (1979). Sensation seeking: Beyond the optimal level of arousal. New York: John Wiley. Zuckerman, M. ( 1993 ). Sensation Seeking Scale. The Biological Domain. Pristup decembar 2008 Zuckerman, M. (1994). Behavioral Expressions and biosocial bases of sensation seeking. Cambridge: Cambridge University Press Zuckerman, M. (1996). The psychobiological model for impulsive unsocialized Sensation seeking: A comparative approach, Neuropsychobiology, 34 (3), Zuckerman, M. (2002). Zuckerman Kuhlman Personality Questionnaire (ZKPQ): An alternative five factorial model. In B. DeRaad and M. Perusini (Eds.), Big Five Assessment (pp ). Seattle: Hogrefe and Huber Publishers. Zuckerman, M. (2005). Historical perspectives on the Biological bases of Personality, The Shaping of personality. Genes, Enviroments and chause Encounters, Edited by R. M. Stelmack, Psihobiology of Personality (pp. 3-49). Copyright by Elsevier Ltd. Oстали релеванти подаци: основне методе статистичке обраде података, место и време експерименталне провере резултата истраживања ако је таква провера планирана, веза на шире истраживачке пројекте ако су истраживања у оквиру докторске дисертације њихов део и сл. Предложени статистички поступак: Мултиваријатна анализа коваријансе са поновљеним мерењима (MANCOVA). ПOТПИС КАНДИДАТА НАПOМЕНА: Поред пријаве теме докторске дисертације, кандидат прилаже 1. Диплому о стеченом академском звању магистра наука 2. Биографију са тежиштем на ток образовања и усавршавања 3. Библиографију научних и стручних радова као и саме радове 4. Личне податке за службену евиденцију, образац бр.2 (у прилогу) 5. Sагласност ментора образац бр. 3 (у прилогу)