ПРЕС КЛИПИНГ 16.септембар ММФ нам укида дупле отпремнине;(стр.2) Рад на одређено убудуће три године;(стр.4) Јавна предузећа: Дугови кољу златне

Транскрипт

1 ПРЕС КЛИПИНГ 16.септембар ММФ нам укида дупле отпремнине;(стр.2) Рад на одређено убудуће три године;(стр.4) Јавна предузећа: Дугови кољу златне коке;(стр.5) Тањир нам је све празнији;(стр.7) Плаћања: Само казне уводе ред;(стр.8) Скупљи плин; (стр.9) Приходи по домаћинству динара, а издаци ;(стр.9) 1

2 ДА ЛИ ЋЕ СРБИЈА МОРАТИ ДА МЕЊА ЗАКОН О РАДУ ММФ нам укида дупле отпремнине Притисак - Запослени који постану технолошки вишак добијали би отпремнину само за године проведене код последњег послодавца, уместо за укупан стаж. ММФ тражи и да се рад на одређено продужи са једне на три године Ригорознија правила... О захтевима ММФ-а треба да се изјасне синдикати, послодавци и држава Међународни монетарни фонд затражио је измену нашег Закона о раду при чему би запослени који постану технолошки вишак добијали отпремнину само за године проведене код последњег послодавца, уместо за укупне године стажа. ММФ, такође, тражи да се продужи могућност упошљавања радника на одређено време са једне на три године. Подстицај запошљавању Закон о раду сада прописује да радници које прогласе технолошким вишком добијају отпремнину за све године радног стажа до тренутка отказа, без обзира на то да ли су у фирми провели десет година или само годину. ММФ тражи да се та могућност укине како би се избегло добијање дуплих отпремнина. Министар рада Расим Љајић објашњава за Пресс промене: - Ако неко после 20 година рада постане технолошки вишак, мора да добије отпремнину од своје фирме. Када се запосли у другој фирми и ради, на пример, пет година па постане вишак, друго предузеће му неће плаћати отпремнину за претходних 25 година, већ само за пет, колико је провео у њему. Важно је само да не може два пута да добије отпремнину по истом основу - каже Љајић. Љајић каже да ново правило о отпремнини не би важило за оне који су споразумно прешли из једне у другу фирму и нису узели отпремнину. Ово, међутим, није једина идеја ММФ-а. Други захтев подразумева да рад на одређено убудуће може да траје три године, уместо годину дана као што је сада. - ММФ сматра да се овом мером мотивише запошљавање у време кризе, јер повећава могућности послодаваца. Крајем октобра би о свему требало да расправља Социјално- 2

3 економски савет, састављен од послодаваца и синдиката. Мој став је да неће бити измена закона, без обзира на то што то тражи ММФ, ако не будемо имали општу сагласност - категоричан је Љајић. Немогуће узети кредит Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић тврди да они свакако неће прихватити идеју ММФ-а о продужавању уговора на одређено, док се с укидањем дуплих отпремнина слажу. Централни регистар једино решење Економиста Милан Ковачевић тврди да послодавци и сада уговоре на одређено продужују по неколико пута, а да би мера за укидање дуплих отпремнина била тешка за спровођење. - И сада се дешава да некоме дају уговор на годину дана, па онда направе малу паузу и запосле га опет на годину дана. А, што се тиче отпремнина, то би морало технички да буде решено неким централним регистром. Проблем је у томе што нама приватизација траје 23 године и поставља се питање како можемо да знамо да ли је неко раније добио отпремнину или није - пита се Ковачевић. - Ако је радник већ узео негде отпремнину, онда нема логике да му је опет плаћате. Али, ако није, онда му се мора исплатити отпремнина за све године радног стажа! Када је у питању продужење уговора на одређено, апсолутно смо против. Јер, ако некога три године држите на одређено, он не може да дође до кредита, не може да купи стан или ауто, а тешко може и да планира породицу - каже Орбовић. У Унији послодаваца Србије слажу се са променама по питању отпремнине, док по питању рада на одређено време имају, како кажу, неутралан став. - Не може неко да држи човека две године, а да му плати отпремнину за 30 година рада ко зна где. То ће утицати и на мање трошење пара из буџета, јер имамо познате случајеве у државној администрацији где су људи мењали по неколико фирми како би узимали астрономске отпремнине - наводи Небојша Атанацковић, председник УПС-а. Радован Ж. Марковић 3

4 Рад на одређено убудуће три године Извор: Политика, Пресс Београд -- Међународни монетарни фонд тражи измену нашег Закона о раду у смислу да се продужи могућност упошљавања радника на одређено време са једне на три године. ММФ сматра да се овом мером мотивише запошљавање у време кризе, јер повећава могућности послодаваца, каже министар рада Расим Љајић. Он наводи да би о томе крајем октобра требало да расправља Социјално-економски савет, састављен од послодаваца и синдиката, и додаје да неће бити измена, без обзира што то тражи ММФ, ако не будемо имали општу сагласност Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић тврди да они свакако неће прихватити идеју ММФ-а о продужавању уговора на одређено. "Када је у питању продужење уговора на одређено, апсолутно смо против. Јер, ако некога три године држите на одређено, он не може да дође до кредита, не може да купи стан или ауто, а тешко може и да планира породицу", каже Орбовић. Он наглашава да је "то убиство за младе људе који ионако не могу да добију стално запослење. То значи да ће се агонија у којој не знају на чему су са годину дана продужити на три године". "Ти људи неће имати никакву перспективу", каже он и додаје да је "уосталом, годину дана довољно да послодавац процени да ли му радник одговара или не. Или им можда у овој земљи за тако нешто треба 20 година. Економиста Милан Ковачевић тврди да послодавци и сада уговоре на одређено продужују по неколико пута. "И сада се дешава да некоме дају уговор на годину дана, па онда направе малу паузу и запосле га опет на годину дана", објашњава Ковачевић. У Унији послодаваца Србије, са друге стране, кажу да по питању рада на одређено време имају "неутралан став". 4

5 Јавна предузећа: Дугови кољу златне коке Д. МИЛИНКОВИЋ - П. ВАСИЉЕВИЋ Новости објављују најважније делове Владине анализе рада јавних предузећа. Губитак 16 водећих компанија - 28 милијарди динара. Зараде веће и до два и по пута од просечних ПРЕЗАДУЖЕНИ и неликвидни губиташи који све више тону. Таква су у просеку јавна предузећа у Србији, показује анализа њиховог рада коју је сачинило Министарство финансија на захтев Владе Србије. Свеже урађен документ на 153 странице, у који су Новости имале увид, мрачна су слика реалности у српским јавним предузећима. На основу те анализе, како сазнајемо, ускоро ће започети разговори унутар владајуће коалиције о моделу за деполитизацију и потпуну професионализацију јавног сектора. Од 695 јавних предузећа, која запошљавају радника, Влада је детаљно анализирала прошлогодишње пословање 16 оних од општег интереса у инфраструктури. Те српске златне коке су прошле године оствариле нето губитак од 28 милијарди динара, што је скоро дупло више него У ових 16 предузећа ради људи, а њихов број је, и поред амбициозно најављиване сече запослених, у односу на прошлу годину смањен за само 2.042, и то углавном као резултат природног одлива кадра - одласка у пензију и слично. Како анализа показује, у периоду од до зараде запослених у јавним предузећима расле су брже од продуктивности, и то за скоро 69 одсто. 5

6 Најпрофитабилнија предузећа су Телеком, ПТТ, Аеродром Никола Тесла и Србијагас, која су у остварила више од 90 одсто добити свих јавних преудзећа у држави. Али, ни њима не цветају руже. Примера ради, чак и Телеком, једно од најпрофитабилнијих јавних предузећа, муку мучи са неликвидношћу и задуженошћу. Укупне обавезе ове фирме су три пута веће од обртне имовине и чине 72 одсто вредности капитала. Највећи губиташи су ЕПС и Железнице Србије, који су остварили 80 одсто укупног минуса јавних предузећа. Ова два предузећа, заједно са Путевима Србије, грцају и у највише дугова. Укупне обавезе су два и по пута веће од обртне имовине. Ипак, у свим овим предузећима, осим у Железницама Србије, зараде су изнад просека, и то за 38 одсто - у Јату су веће за два и по пута, ЕПС-у 1,7, Путевима и Ресавици по 1,1 пут. МИНУСИ НА ПРУГАМА Илустративан је пример једног добиташа : предузеће Скијалишта Србије током године у плусу је читавих динара, односно динара по раднику. Ипак, за ову годину, поред 134 стално запослених, планиран је и пријем 154 привремених радника. Међу губиташима, издвајају се Железнице Србије која су прошле године направиле минус од 17 милијарди динара, што је за 157 одсто више него претходне године. 6

7 Тањир нам је све празнији Д. М. - М. Н. С. Храна и пиће сваког месеца односе све већи део из кућног буџета српских породица. Како би имала за намирнице, домаћинства мање троше за здравље, образовање.. СВАКОГ месеца све више трошимо за храну, али тањири су нам празнији. Управо због неопходних намирница, просечна породица у Србији принуђена је да штеди на гардероби, али мора да смањује своје трошкове у транспорту, комуникацијама, док за образовање и културу не остаје ништа. У другом кварталу ове године за оброк и пиће било је потребно 44,3 одсто укупног кућног буџета, односно два одсто више него у претходном тромесечју. Домаћинства у Србији у просеку су у другом кварталу имала месечне приходе од динара, што је око динара више него у првом тромесечју. За личну потрошњу, породице су месечно издвајале просечно динара, а само за храну и пиће одлази динара. Ипак, већину потрошача у нашој земљи збуњује статистика која каже да смо у време бомбардовања нових, виших цена, за намирнице трошили само два одсто више него првих месеци ове године. Јер, истовремено, цене бројних артикала отишле су за два до чак 30 одсто. ПЕНЗИЈЕ НАЈВЕЋИ удео у укупним приходима српских домаћинстава, која су у другом тромесечју ове године месечно располагала, у просеку, са динар, чине зараде из редовног радног односа, што је 45,6 одсто. Пензије чине 32,3 одсто укупних примања, односно динара. Остатак чине примања ван радног односа, социјална примања, она из иностранства... - Статистика има своје методе обрачуна, али за просечног грађанина Србије то готово да нема значаја - каже Милан П., инжењер из Новог Сада. - Сви знамо да нам највише новца одлази за храну, али је потпуно нереално да нам је у време школе за образовање месечно потребно само 249 динара, колико показује статистика. Према њиховој рачуници, за комплетну породицу месечно одлази око динара и за одећу и обућу, а по садашњим ценама не би могли да се одену ни код Кинеза. Док храна из месеца у месец односи све више новца из кућног буџета, статистика показује да су домаћинства генерално мање трошила и за становање, воду, струју и то за два одсто у односу на први квартал. Нешто су нам скромнији и издаци за комуникације и транспорт. Издвајамо мање и за здравље и образовање. С друге стране, трошкови просечне породице у Србији порасли су за алкохолна пића и дуван, рекреацију и културу, као и за опремање и одржавање стана. 7

8 То се поклапа са поскупљењима протеклих месеци у радњама, посебно када је реч о средствима за хигијену, чије су цене у просеку порасле за петину. И алкохол и цигарете плаћамо скупље због усклађивања акциза. Плаћања: Само казне уводе ред С. БУЛАТОВИЋ У Влади се ломе копља о уредби која ограничава рок плаћања државе према привреди. Још неизвесно хоће ли бити икаквих санкција за нередовне платише ВЛАДА би највероватније следеће недеље требало да усвоји Уредбу о ограничавању рокова плаћања, али је још неизвесно шта ће у њој писати. Једина неспорна одредба је да ће рок бити 60 дана, али не и то шта ће чекати државна и јавна предузећа, институције и локалне самоуправе уколико тај рок не испоштују. Незванично, у предлогу Министарства финансија уредно плаћање приватном сектору се препоручује, али и ако изостане - санкције нама. Кабинет потпредседнице Владе Верице Калановић, с друге стране, истовремено припрема свој предлог који ће дефинисати и затезне камате и враћање старих дугова. - Уредбу о ограничавању рока плаћања још нисам добила, али оно о чему сам читала у медијима, надам се да нећу ни добити - рекла је Верица Калановић. - Уредба о ограничењу рока плаћања на 60 дана подразумева да сви државни органи, локалне самоуправе и њихова јавна предузећа имају ограничен рок плаћања, камату ако не плаћају и казне. Морална обавеза менаџмента није довољна. Привреда од нас очекује да тачно прецизирамо у ком року ћемо измиривати обавезе и да наручујемо само оно што можемо да платимо. У мом кабинету се ради један прелог који ћу усагласити са министарствима финансија и економије. Ово је тренутак да донесемо Уредбу о обавези плаћања и о начину репрограма досадашњих обавеза. Свака држава има монопол, јер је највећи наручилац робе и услуга. Европске земље су зато усвојиле Директиву о плаћању која регулише обавезе јавног сектора према привреди. Прописани рок је 30 дана, а свако кашњење вуче пенале. Српска привреда годинама упозорава да је наша држава међу највећим моторима неликвидности предузећа, а прецизност у плаћању наручених послова чекају већ две године. Уколико Влада најављену решеност да заведе ред преточи у моралну препоруку ланац дуговања ће се, сигурно је, продужити. НОВЕ МЕРЕ КАБИНЕТ потпредседнице Владе Верице Калановић, у сарадњи са ПКС, припрема нови пакет антикризних мера. - Те мере подразумевају два правца, обезбеђивање више јефтинијих средстава привреди и решавање бирократских процедура и укидање парафискалних оптерећења - објашњава Верица 8

9 Калановић. - Прва мера ће се усвојити до краја месеца, јер је у октобру и нацрт буџета за следећу годину. Неопходна је активност Народне банке Србије, јер не може сав новац да дође из буџета. Скупљи плин П. Ж. Хронична несташица плина значајно увећала трошкове сваког шестог возача у Србији. Влада несташица, јер су из погона испале рафинерије у Хрватској, Румунији ЦЕНА течног нафтног гаса (ТНГ), популарног плина на који у Србији иде скоро сваки шести аутомобил, повећана је у четвртак и на неким пумпама већ достигла цену од 66,9 динара по литру. - Течног нафтног гаса нема на тржишту и то је разлог за више цене. Влада несташица, јер су из погона испале рафинерије у Хрватској, Румунији - каже Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије. Плин ће поскупети и због, према мишљењу учесника округлог стола на тему Либерализација нафтног тржишта Србије, неразумне уредбе државе о обавези увозника ТНГ да складишта са досадашњих кубика повећају на чак кубика. Хрватска је, иначе, смањила величину запремине обавезних складишта са на 400 кубика, што је драстично смањило број увозника и конкуренцију. Либерализација нашег тржишта дала је слабе ефекте, јер држава, тврде нафташи, није попут осталих земаља у региону смањила своја захватања које су, после Грчке, највише у региону. Компаније које снабдевају тржиште тврде и да су њихове марже међу најнижима у региону (просечно од 8 до 10 евроценти по литру), а да су и остале дажбине које је прописала држава, попут таксе за попуну буџета за ванредне ситуације па чак и за шуме, али и за прикључење на аутопут и таксе за градско грађевинско земљиште (у Београду чак евра по пумпи) толике да скоро сви послују на граници рентабилности. Приходи по домаћинству динара, а издаци БЕОГРАД - У другом кварталу ове године просечно домаћинство у Србији располагало је са динара, а издаци су износили динара, саопштио је данас Републички завод за статистику. 9

10 Међу укупним издацима, највећи удео имају издаци за храну и безалкохолна пића, од 44,3 одсто. Од укупно расположивих средстава 94,4 одсто чине приходи у новцу, а 5,6 одсто приходи у натури. Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа - 48,2 одсто, и пензије - 34,2 одсто. Приходи који потичу од потрошачких и инвестиционих кредита износе 1,9 одсто, а остала примања од штедње, накнаде од осигурања и слично 4,4 одсто. У структури потрошње храна и безалкохолна пића учествују са 44,3, издаци за становање, воду, електричну енергију, гас и остала горива 14,4 одсто, транспорт 8,9, и комуникације четири одсто. Издаци за остале личне предмете и остале услуге износили су 4,9 одсто укупне потрошње. Подаци су добијени анкетом домаћинства, према правилима европске статистике ЕУРОСТАТА, а циљ је да се добију важни показатељи животног стандарда - услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго, као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава. Танјуг 10