R C 5 – 00

Транскрипт

1 Ц5 00 Г Р У П А Ц 5 ИЗВЕШТАЈ СТРУЧНОГ ИЗВЕСТИОЦА припремио Владимир Јанковић 1 УВОД Пратећи интензивне промене у процесу либерализације тржишта електричне енергије код нас и у Европи, актуелне теме које је дефинисао СТК Ц5 CIGRÉ у Паризу на последњем саветовању као и уважавајући актуелне теме како на националном, тако и на европском тржишту, СТК Ц5 CIGRÉ Србија за XXX саветовање је дефинисао своје ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ТЕМЕ, како би преко писаних реферата и стручне дискусије допринео бољем разумевању и успешнијем решавању актуелних проблема у овој области код нас. 2 ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ТЕМЕ 1) Отварање тржишта електричне енергије израда и измене законских и подзаконских аката, специфичности и међусобно усклађивање усвојених решења у Србији и земљама региона, проблеми у имплементацији, однос отворених и регулисаних тржишта, улога државних органа, регулаторних тела и електроенергетских субјеката, заштита социјално угрожених потрошача, тржишни подстицаји у заштити животне средине. 2) Практична решења у даљој либерализацији тржишта електричне енергије и његовој интеграцији у регионално тржиште електричне енергије успостављање концепта балансне одговорности, балансни механизам, реализација права квалификованих купаца на избор снабдевача, регулисање загушења у преносном систему Србије и на регионалном нивоу, компензација транзита у интерконекцији, тржиште системских услуга, успостављање берзе електричне енергије итд. 1

2 3) Тржишни аспекти интеграције обновљивих извора у електроенергетски систем Србије техноекономске анализе, подстицајне мере, тарифе, расподела додатних трошкова на потрошаче, покривање трошкова балансирања, балансна одговорност, специфичности прикључења и оперативног управљања, утицај на краткорочно и дугорочно планирање и развој система. 4) Тржишни аспекти обезбеђења сигурности снабдевања - обезбеђивање дугорочне и краткорочне сигурности снабдевања, обезбеђење сигурности електроенергетског система у тржишном окружењу, подстицаји за изградњу електроенергетских објеката, усклађивање планова развоја електроенергетских делатности. 3 РЕФЕРАТИ За XXX саветовање, након извршених рецензија, прихваћено је 16 реферата, који су својим садржајем покрили прве три преференцијалне теме. Рецензије радова су урадили: Младен Апостоловић, Миладин Басарић, Зоран Вујасиновић, Аца Вучковић, Марија Ђорђевић, Иван Јанковић, Бранка Рибар-Брајић, Ненад Стефановић, Јасмина Трхуљ, Маја Турковић и Владимир Јанковић. У даљем тексту биће дат приказ кратких садржаја реферата и питања за дискусију. 3.1 Преференцијална тема 1: 6 реферата (Р Ц5-01, Р Ц5-02, Р Ц5-03, Р Ц5-04, Р Ц5-05, Р Ц5-06) Кратак садржај У реферату Ц5 01: «Регионализацијом до потпуне интеграције јединственог европског тржишта (електричне) енергије«, аутора Младена Апостоловића и Ивана Шкокљева описан је актуелни статус и остварени напредак у активностима на регионалном нивоу усмерених ка стварању јединственог тржишта електричне енергије на тлу читаве Европе. Укратко су описане важније постојеће и новоформиране пан-европске организације и њихова улога у процесу интеграције европског тржишта. Заједничко планирање и одговарајуће инвестиције у развој преносне мреже оцењени су као пресудни у елиминисању постојећих препрека прекограничној трговини електричном енергијом и стварању услова за прикључење нових и обновљивих извора. Истакнут је и значај стандардизације на свим нивоима као битан елемент за успешну међусобну сарадњу свих учесника на тржишту електричне енергије. Посебан акценат је стављен на опис и оцену активности у региону југоисточне Европе, а и Србије у оквиру њега, у светлу стварања законских и других услова за формирање берзе електричне енергије у Србији и њене пожељне улоге на ширем простору овог региона. У реферату Ц5-02: «Циљни модел за интеграцију европског тржишта електричне енергије«, аутора Милоша Младеновића и Владимира Јанковића, приказан је развој и дизајн циљног модела за интеграцију европског тржишта електричне енергије чији је основни оквир дефинисан Трећим енергетским пакетом ЕУ и пратећом легислативом за коју су задужене асоцијације регулаторних тела и оператора преносних система. Представљене су основне поставке модела које се тичу метода за прорачун прекограничних преносних капацитета и моделовања мреже, као и метода расподеле прекограничних преносних капацитета на дугорочним, дан-унапред и унутардневним тржиштима, а приказан је и концепт функционалног модела за руковођење тим 2

3 процесима. Дат је, такође, и кратак преглед даљих активности у циљу примене циљног модела и имплементације унутрашњег тржишта електричне енергије у ЕУ. У реферату Ц5-03: «Tранспарентност велепродајног тржишта електричне енергије«, аутора Ирене Савковић, Дејанa Стојчевског и Јасмина Личине, наведен је регулаторни оквир који се односи на транспарентност велепродајног тржишта електричне енергије и објашњен је њен значај за развој и стварање конкурентног и ефикасног тржишта електричне енергије. Наведене су обавезе оператора преносног система, произвођача електричне енергије као и потрошача везане за обезбеђивање доступности информација у складу са актуелном регулативом. Такође, дат је осврт на тренутно стање, као и неопходни кораци које је потребно да ЈП Електромрежа Србија као оператор преносног система и тржишта електричне енергије предузме у циљу даљег развоја одговарајуће информатичко-комуникационе инфраструктуре која ће омогућити потпуну примену регулативе и смерница које је предложио ERGEG. У реферату Ц5-04: «Надгледање тржишта електричне енергије праћењем показатеља коришћења прекограничних преносних капацитета«, аутора Љиљане Хаџибабић и Ненада Стефановића, описана је улога регулаторних тела у одобравању тржишних правила, давању смерница за моделовање тржишта, као и у развоју средстава за надгледање тржишта у циљу провере да ли су правила и препоруке у потпуности испоштована и примењена. Посебно је анализирана ситуација у региону југоисточне Европе с аспекта отварања и ликвидности тржишта, као и могућности за надгледање тржишта електричне енергије. Како је на тржишту електричне енергије у југоисточној Европи тренутно доминантна прекогранична активност трговаца електричном енергијом, регулаторна тела су у могућности да надгледају само показатеље одвијања прекограничних активности. `У раду су приказани неки од показатеља везаних за прекограничне активности које регулаторна тела у оквиру Регулаторног одбора Енергетске заједнице планирају да уврсте у Смернице за надгледање тржишта електричне енергије у региону југоисточне Европе. У реферату Ц5-05: «Регулаторни подстицаји за инвестиције у нове прекограничне преносне капацитете«, аутора Ненада Стефановића, дат је приказ могућих регулаторних инструмената за стимулацију инвестиција у нове инфраструктурне пројекте, као и преглед овлашћења регулаторних тела по питању сарадње регулаторних тела и хармонизације правила која се односе на пројекте који разматрају прекограничне капацитете (интерконекторе). Приказана су постојећа европска искуства везана за регулаторне подстицаје за инвестиције у прекограничне преносне капацитете. Представљени су и постојећи регулаторни механизми за подстицаје у изградњу преносних капацитета у оквиру уговорних страна Енергетске заједнице, тј. у региону југоисточне Европе, као и националне и регионалне надлежности по питању планирања инвестиција и улоге регулатора у том процесу. Рад садржи предлоге за неопходна унапређења регулаторних и правних мера, као и препоруке за могуће регулаторне опције за подржавање и подстицање инвестиција у региону југоисточне Европе. У реферату Ц5-06: «Aнализа месечног очитавања купаца електричне енергије у категорији домаћинство «, аутора Дејана Васића, Зорана Јеремића, Владан Арсића и Драгана Марковића извршена је анализа трошкова месечног очитавања купаца електричне енергије у категорији домаћинство. Извршена је подела купаца по географском подручју и присуству даљинског грејања. (градски купци са даљинским грејањем, градски купци без даљинског грејања, купци сеоски конзум - равничарски тип, купци сеоски конзум брдски тип, купци у викенд насељима). За ове категорије купаца дата је и потрошња електричне енергије по месецима за годину. Уочено је да поједине категорије купаца (сеоски купци и викенд насеља) имају константну потрошњу током године. Аутори предлажу да се код ових купаца очитавање врши на двомесечном, тромесечном, или шестомесечном периоду, а да унутар тих периода купци добијају 3

4 аконтативни обрачун на месечном нивоу. У ради су анализирани и ефекти уштеде за два случаја када би се различите категорије купаца очитавале у периоду дужем од месец дана Питања за дискусију Реферат Ц Које значајне мере су у протеклој деценији предузете у Србији (код електроенергетских субјеката, регулаторних тела и државних органа) на плану стандардизације као важног сегмента успешног функционисања либерализованог тржишта? 2. Аутори с правом указују на велике разлике у ступњу развијености појединих регионалних заједница као озбиљну сметњу за формирање јединственог европског електроенергетског тржишта. Колико оне представљају сметњу на оперативном плану? Које су то кључне разлике у ступњу развијености које се могу препознати у региону југоисточне Европе у односу на друге европске регионе? 3. Једна од основних идеја отварања тржишта и укидања монопола била је да крајњи купац добије енергију по нижој цени. Могу ли аутори навести неке конкретне податке који иду у прилог томе на основу досадашњег искуства у либерализацији тржишта у Европи? Реферат Ц Да ли ERGEG још увек врши неке функције у ЕУ? Да ли су и на који начин регулаторне агенције из земаља југоисточне Европе укључене у рад пан-европске асоцијације регулаторних тела ACER? Ако нису, на који начин ће то бити могуће? Да ли су одлуке ACER обавезујуће за земље у региону југоисточне Европе, потписнице Уговора о Енергетској заједници, укључујући и Србију? 2. Које је доминантно решење за примену координисаног модела за управљање загушењима у ЕУ? Који модел се припрема у региону југоисточне Европе и да ли је у складу са директивама ЕУ? 3. Шта предвиђа нацрт Регионалног акционог плана за отварање тржишта електричне енергије у региону југоисточне Европе? Да ли је усклађен са актуелним стремљењима у ЕУ? Укратко образложити. Да ли се и на који начин Србија припрема за активну улогу у отварању тржишта електричне енергије и на који начин, и да ли је Србија виђена као активни чинилац у стварању регионалног тржишта електричне енергије у региону југоисточне Европе? 4. Да ли је предвиђена компензација коју оператори преносног система треба да надокнаде носиоцима права за коришћење капацитета услед спречености за реализацију стеченог права? Каква су искуства у ЕУ поводом тог питања? Реферат Ц У раду је наведено да су за учеснике на тржишту релевантне информације са организованог билатералног тржишта, односно да је за трговачке активности од велике важности доступност информацијама о ценама електричне енергије. Које информације са организованог билатералног тржишта су аутори имали у виду као релевантне и на који начин виде да би могла да се унапреди транспарентност информација о ценама електричне енергије које се остварују на билатералном тржишту електричне енергије? Каква је пракса других земаља у том погледу? 2. Да ли у оквиру ЈП ЕМС постоје процене трошкова имплементације система за унапређење транспарентности у складу са захтевима регулативе и смерница? Ако не, да ли постоје сазнања о томе колики су били трошкови усклађивања у погледу захтева за транспарентности података код оператора преносних система који су извршили усклађивање? 4

5 3. Како се у складу са регулативом и смерницама виде улога и обавезе регулаторних тела везано за обезбеђивање транспарентности тржишта електричне енергије? Како аутори у том смислу сагледавају улогу Агенције за енергетику Републике Србије? 4. Поред обавеза наведених у раду, које још обавезе ТСО-а у погледу транспарентности података проистичу из Директиве 54/2003, односно 72/2009? Реферат Ц Да ли и ако је одговор потврдан, која инсититуција и на који начин врши надгледање тржишта електричне енергије у Србији? 2. Које је све параметре тржишта могуће надгледати? Које од тих параметара је могуће надгледати у Србији данас? 3. Каква су искуства у надгледању тржишта електричне енергије у ЕУ и у свету? Да ли постоји хармонизован приступ надгледању тржишта у ЕУ? 4. Ко и на који начин предузима мере у случају детекције неправилности на тржишту електричне енергије? Какве су последице кршења правила код нас и у ЕУ? Реферат Ц У које сврхе је могуће користити приходе од загушења по Другом, а у које по Трећем законодавном енергетском пакету ЕУ? Која су овлашћења регулаторних тела по питању избора начина коришћења ових прихода? 2. Који би се од наведених регулаторних инструмената за стимулацију инвестиција у нове инфраструктурне пројекте могли применити у Србији? 3. Да ли је у некој од земаља ЕУ примењено правило изузећа инвестиционих пројеката из регулисане шеме за преносне објекте на наизменичном напону? У којој мери ова изузећа могу имати утицаја на недискриминаторни приступ треће стране преносном систему? 4. Једна од препорука је и да регулаторна тела треба да буду овлашћена да одобравају оправданост регионалних инвестиционих планова чиме би се анулирао ризик оператора прнеосног система по питању ових инвестиција. Оваква препорука отвара питање разграничења одговорности између регулаторних тела и оператора преносних система по питању планирања мреже, као и потребу за додатним кадровским оспособљавањем регулаторних тела. Да ли је и у ком року могуће применити овакву препоруку? Реферат Ц Аутори су исправно навели да су трошкови очитавања различити у градским и сеоским срединама, а и просечно време по очитаном бројилу у градским и сеоским срединама је веома различито. Да ли је у раду уведена сувише груба претпоставка да се за све групе корисника узимају просечни трошкови возила и исто ангажовање радника за очитавање, имајући у виду да су ови трошкови са највећим уделом у укупним трошковима очитавања? Да ли би тачније обухватање ових трошкова у крајњем резултату дало већу или мању уштеду? 2. У тарифном систему су за категорију широке потрошње у оквиру које су и домаћинства, уведене зоне потрошње. Сваким продужавањем периода очитавања, губи се ефекат наплате по зонама потрошње, јер се месечна потрошња упросечава. Колико такво упросечавање потрошње утиче на смањење ефеката наплате по зонама потрошње, односно колико би увођење аконтативне наплате смањило приходе од продаје електричне енергије? 3. Аутори тврде да би се увођењем аконтативних обрачуна смањио број рекламација и повећало задовољство купаца. Да ли аутори могу да прокоментаришу шта су сада најчешћи узроци рекламација и колико би се број рекламација могао смањити бољом организацијом и систематичнијом контролом издатих обрачуна? Какав је коментар аутора на појаву да купци у све 5

6 већем броју случајева и у земљама са много сталнијом месечном потрошњом, захтевају да плате само оно што су заиста потрошили? Да ли постоје и које су негативне стране аконтативног обрачуна у погледу задовољства купаца? 3.2 Преференцијална тема 2: 9 реферата (Р Ц5-07, Р Ц5-08, Р Ц5-09, Р Ц5-10, Р Ц5-11, Р Ц5-12, Р Ц5-13, Р Ц5-14, Р Ц5-15) Кратак садржај У реферату Ц5-07: «Један приступ успостављању концепта балансне одговорности у Србији«, аутора Марка Јанковића, Јелене Пејовић и Радована Делића, представљено је једно од могућих решења успостављања балансне одговорности у регулационој области Републике Србије. Дефинисане су улоге, права и обавезе оператора преносног система и осталих учесника на тржишту електричне енергије по основу балансне одговорности. Изабран је и објашњен један од начина обрачуна одступања балансно одговорне стране, одређивања накнаде у случају насталог одступања, као и модел финансијског поравнања између балансно одговорних страна и оператора преносног система. У реферату Ц5-08: «Балансно тржиште електричне енергије «, аутора Дејана Стојчевског, Мирјам Станчевић и Марка Јанковића, дати су дефиниција, улога и основни принципи функционисања балансног тржишта електричне енергије као и његово место у оквиру целокупног велепродајног тржишта електричне енергије. Приказана је веза са осталим тржиштима електричне енергије, дефинисани су учесници и представљени су основни предуслови које треба испунити да би се прешло са националног на регионално балансно тржиште. Дат је кратак преглед системских/помоћних услуга, њихове дефиниције и направљена је веза са балансним тржиштем. На крају, приказана је могућа прва фаза успостављања балансног тржишта електричне енергије у Србији. У реферату Ц5-09: «Преглед балансних механизама у југоисточној Европи«, аутора Ненада Стефановића, дат је преглед националних тржишта електричне енергије по питању развоја примењених балансних механизама у уговорним странама Енергетске заједнице и у неким земљама чланицама ЕУ. У региону југоисточне Европе је примењено неколико различитих модела за балансирање, док у неким земљама још увек није утврђен тржишни концепт већ се балансирање врши по уговорима склопљеним између оператора преносног система и домаће производне компаније. Анализа балансних механизама који су у примени показује да се методе балансирања, њихов степен развијености и пут ка функционалним и транспарентним балансним тржиштима, разликују у оквиру региона. У великом броју случајева је механизам балансирања зависан од степена развијености тржишта електричне енергије. У раду су приказане препоруке за спровођење мера у оквиру Енергетске заједнице у циљу хармонизовања балансних правила у региону југоисточне Европе, како би се обезбедио сигуран и поуздан рад сваког електроенергетског система појединачно, као и региона у целини, а у складу са смерницама и искуствима у ERGEG. У реферату Ц5-10: «Израчунавање цене балансних услуга хидроелектрана коришћењем концепта могућих цена воде«, аутора Mирјанe Благојевић-Пантић и Весне Мушкатировић, обрађена је веома сложена проблематика анализе рада и одређивања трошкова у комбинованом хидро-термо електроенергетском систему. У раду је дат један начин за израчунавање могућих цена воде (коришћењем програмских пакета SDDP-NCP) који се може користити при вредновању балансних услуга које пружају хидроелектране, односно формирању понуда за балансне улуге 6

7 ових произвођача. Приказана је примена предложене методологије на практичном примеру производног система ЈП Електропривреда Србије. Реферат Ц5-11: «Развој координисаних аукција у регионима југоисточне и централноисточне Европе«, аутора Марије Ђорђевић и Зорана Вујасиновића, приказује основне поставке методологије максималног тока (maximum flow - MF) за одређивање преносног капацитета у координисаним аукцијама. Описано је и једно унапређење методологије засновано на токовима активних снага, уз примену новијег приступа ограничењима, у виду максимално дозвољеног тока по гранама мреже моделованог система. Приказано унапређење се огледа у другачијем (пробабилистичком) третирању утицаја токова снага узрокованих од стране система који не учествују у координисаној аукцији, а које резултује већим додељеним преносним правима уз очување сигурности система на прихватљивом нивоу. У раду је посебна пажња посвећена процесу истраживања и успостављања координисаних аукција у два региона Европе, југоисточној и централноисточној, као и перспективама оба процеса. Дат је основни приказ софтвера TPCtool и TNA, који се користи за техничке прорачуне PTDF/MF у оквиру ових процеса. У реферату Ц5-12: «Практични аспекти спајања тржишта електричне енергије«, аутора Владимира Јанковића, Милоша Младеновића и Дејана Стојчевског, представљен је алгоритам спајања дан-унапред тржишта електричне енергије који се заснива на максимизацији укупне друштвене добробити на заједничком, спојеном тржишту електричне енергије. Помоћу овог алгоритма може се спојити више тржишта без обзира на структуру физичких веза између њих. На примеру спајања тржишта западне Европе и нордијских земаља као првог успешног мултирегионалног повезивања приказана је сложеност и флексибилност концепта спајања данунапред тржишта електричне енергије. У реферату Ц5-13: «Корелација спот цена на EXAA берзи и на тржишту електричне енергије у Србији «, аутора Ивана Јанковића, Курта Баумгартнера и Мијата Милошевића, сагледани су односи и кретање цена електричне енергије у Србији и на развијеном тржишту у Аустрији и Немачкој и процењен степен њихове повезаности. Извршено је моделовање цена електричне енергије на тржишту у Србији и на тржишту у Аустрији и Немачкој коришћењем референтних цена за два тржишта (цене дневне продаје електричне енергије ЈП ЕПС и цене са Аустријске берзе електричне енергије - ЕXАА) на основу модела геометријског Брауновог кретања. Извршена је, такође, корелација цена на дневном нивоу за два посматрана тржишта. На основу извршене анализе, изведени су одговарајући закључци који могу бити од користи за дубље разумевање тржишта електричне енергије у Србији и његове повезаности са тржиштима у окружењу, а такође могу бити од значаја и за даљи развој тржишта електричне енергије код нас, као и за унапређење трговинске делатности и пословања ЈП ЕПС. У реферату Ц5-14: «СИМТРЕЛЕН Програмски алат за симулацију процеса трговине електричном енергијом на дерегулисаном тржишту«, аутора Душка Товиловића и Ивана Шкокљева, представљен је програмски алат СИМТРЕЛЕН који омогућава извођење симулација процеса трговине електричном енергијом у предефинисаном дерегулисаном окружењу. У раду су на почетку дати кратак теоретски део који се односи на процес дерегулације електроенергетских система, као и класификација и начин функционисања појединих типова конкурентних тржишта. Потом су описани начин реализације, могућности и начин коришћења програмског алата СИМТРЕЛЕН. Проблеми одређивања тржишне цене и оптималног ангажовања генератора формулисани су у облику оптимизационог задатка и решени су употребом програмског алата Solver и посебно развијених подпрограма, док су токови снага израчунати коришћењем програмаа PWS. Програмски алат СИМТРЕЛЕН је тестиран на упрошћеном моделу електроенергетског система Босне и Херцеговине са 12 чворова напонског нивоа 220 kv и 15 водова уз претпоставку постојања 6 произвођачких и 6 дистрибутивних предузећа. 7

8 Реферат Ц5-15: «Краткорочна прогноза тржишне цене електричне енергије базирана на неуралним мрежама«, аутора Игора Зеца и Ивана Шкокљева, бави се прогнозом цена на дерегулисаном тржишту електричне енергије коришћењем вештачких неуралних мрежа. Употребљен трослојни модел неуралне мреже са простирањем грешке уназад. За обуку мреже су коришћени подаци са тржишта електричне енергије Калифорније из 1999.године, а прорачуни су извршени помоћу комерцијалних софтверских пакета. Добијени резултати су анализирани с аспекта утицаја количине и разноврсности улазних података и анализа је показала да ови фактори имају мали утицај на тачност резултата. Грешке које су добијене у прорачунима се крећу у опсегу од 9% до 11% Питања за дискусију Реферат Ц С обзиром да се обрачун одступања балансно одговорне стране (БОС) врши у дану Д+1 за дан Д и да није много вероватно да би било која БОС имала значајна одступања свакога дана у току целог календарског месеца, да ли има смисла размишљати о томе да се за физичку вредност ризика узима вредност обрачуната на основу просечних дневних испорука? Да ли би овакав приступ био у складу и са скраћењем обрачунског периода за наплату обавеза насталих по основу балансне одговорности, као што је у раду предложено? 2. У раду је наведено да ће оператор преносног система покривати настала одступања свих учесника на тржишту куповином или продајом енергије на балансном тржишту. Ко ће бити учесници балансног тржишта и како је планирано да оно у пракси функционише? 3. У раду је наведено да би цена балансне енергије требало да буде знатно већа од цене енергије на слободном тржишту, како би се њено коришћење свело на минимум. Аутори су замољени да дају коментар на став да цена балансне енергије не би требало да представља казну за учеснике на тржишту, већ би она требало да буде повезана са ценом на тржишту (или са ценом на одговарајућем ликвидном тржишту), као и са производном ценом такве енергије (при чему је пожељно за све учеснике на тржишту да постоји опсег којим је цена балансне енергије и одозго и одоздо ограничена). Потребно је при томе наћи праву меру вредности балансне енергије са циљем да балансна енергија има одговарајућу улогу у складу са правилима тржишта и да служи даљем развоју тржишта. Реферат Ц Који је реалан рок за формирање регионалног прекограничног балансног тржишта електричне енергије? 2. Пошто ће ЈП ЕПС у првој фази балансног тржишта електричне енергије бити једини добављач помоћних услуга, како ће се вршити пеналисање у случају неиспоручених помоћних услуга? 3. Шта све треба узети у обзир приликом одређивања административних цена за балансну енергију да не би дошло до тржишних манипулација појединих учесника на тржишту? Реферат Ц Који би од поменутих развијенијих балансних механизама у региону (Румунија, Италија...) могао бити узор за национални балансни механизам у Србији и то по којим својим аспектима? 2. Да ли би као заметак будућег регионалног балансног механизма могла да се успостави сарадња на релацији Србија Црна Гора, које већ имају један вид размене балансних услуга (пример примене 8

9 чл. 18. уговора о дугорочној сарадњи ЕПС-ЕПЦГ)? Да ли би се искуства платформе BETSEE могла искористити у том смислу? 3. Да ли је у у неком од европских региона већ успостављен неки вид регионалног балансног тржишта? Да ли је у Трећем пакету европских директива и уредби препозната потреба регионализације и хармонизације балансних тржишта? Каква је улога ACER и ENTSO-E, односно ECRB у томе? Реферат Ц Маргинална вредност воде у акумулацији (која се помиње у поглављу 3 реферата) се практично одређује на основу нивоа напуњености акумулације и величини дотока воде у акумулацију. Да ли се и на који начин узима у обзир могућност искоришћења воде и у низводним електранама, како у разматраном, тако и у будућем периоду? Да ли се маргинална вредност воде у акумулацији приближава нули када се ниво воде у акумулацији приближава горњој граници, али је период сушан? 2. Уводи се појам могуће цене воде која се може користити као понуда хидроелектране на балансном тржишту. При дефинисању могуће цене користе се маргиналне вредности воде посматране и њој низводне електране. Да ли на одређивање ове цене има утицаја власништво над електранама, на пример ако је низводна електрана у власништву другог, а не ЈП ЕПС? 3. Како се код одређивања цене воде обухватају проточне хидроелектране које имају могућност управљања производњом на краткорочном периоду - на дневном, односно седмичном временском периоду? Да ли има разлике у односу на сезонске акумулационе електране? 4. На слици 4.6 је дат упоредни приказ могућих цена воде у хидроелектранама ЈП ЕПС. Због чега су могуће цене воде код неких хидроелектрана у свим сатима готово на истом нивоу и да ли се може дати коментар на цене РХЕ Бајина Башта у пумпном режиму рада? Какво је очекивање аутора у погледу цена балансне енергије на балансном тржишту у сатима вршног и минималног оптерећења и сагласно томе како коментаришу добијени резултат о цени воде за хидроелектране ЈП ЕПС? Реферат Ц Да ли је спроведена, а ако није, да ли је у плану да се спроведе анализа која ће показати да ли се путем описане унапређене методологије координисане аукције додељује више или мање капацитета у односу на класичан NTC/ATC приступ додели капацитета? 2. Објаснити разлику прорачуна базних токова снага (BFL) за годишње/месечне и дневне аукције. 3. Које су тренутно актуелне препреке за имплементацију описане методе, како у централноисточној (с обзиром да је почетак примене одлаган већ неколико пута), тако и у југоисточној Европи? Реферат Ц Којим аргументима би могли убедити мање развијене државе (неке од њих још нису ни чланице ЕУ) да примене описани алгоритам када се повећање укупне друштвене добробити врши на рачун смањења добитка неког од учесника на тржишту? Ово је посебно изражено код земаља које имају јефтину производњу електричне енергије 2. Да ли је могуће и ако јесте, како применити описани алгоритам у региону где немају све државе успостављене берзе електричне енергије? 3. Пошто је описани алгоритам искључиво применљив на временском хоризонту дан-унапред, како аутори виде доделу прекограничних преносних капацитета на дужим временским хоризонтима (месец, година)? 9

10 4. Колико би било комплексно у описаном алгоритму уместо ограничења типа расположивог преносног капацитета (ATC) применити ограничења заснована на токовима активних снага (нпр. MF Maximum flow)? Реферат Ц На којим тржиштима у ближем и даљем окружењу постоје референтне цене и за које временске хоризонте? Ако постоје, у којој мери су оне релевантне и за тржиште електричне енергије у Србији? 2. Који су предуслови за стварање ликвидног тржишта електричне енергије у Србији? Шта је неопходно изменити у законима и прописима? Шта је у том смислу неопходно унапредити и променити у раду оператора преносног система и тржишта (ЈП ЕМС), а шта у раду доминантног произвођача и снабдевача (ЈП ЕПС)? Реферат Ц Да ли бисте објаснили становиште наведено у раду да приликом трговине на берзи нико осим уговорних страна нема утицаја на цену по којој ће се трговина реализовати? Каква је улога берзе, понуде и потражње при томе? 2. Да ли за приказани програмски пакет постоји ограничење по максималном броју чворова мреже, по максималном броју водова, учесника на тржишту или околних регулационих области? 3. Како се решава случај када цена или количина приликом пресека кривих понуде и потражње нису једнозначно одређене или када пресек не постоји? 4. С обзиром да се прорачунава расподела укупне производње по појединим производним јединицама произвођачких субјеката, да ли се то врши у складу са кривама трошкова производње производних јединица или на неки други начин? Да ли се посматра искључиво систем са термопроизводњом? Како се производња из хидроелектрана узима у обзир? 5. Како би се у оквиру посматраног програмског алата могло моделовати пословање трговачке компаније на велепродајном тржишту датом у раду? Реферат Ц Да ли су индиректно разматрани улазни параметри као што су следећи непредвидиви фактори: испади далековода, загушења у систему, различите пословне стратегије? 2. Објаснити разлику између података на којима је неурална мрежа обучавана, тј. тренирана и на којима је тестирана, тј. проверавана њена употребљивост. Навести тачне временске периоде за које су коришћени подаци.. 3. Да ли је квалитет обуке неуралне мреже дефинисан задатом критеријумском функцијом, или је то број пута колико је мрежа тренирана, или пак количина улазно-излазних парова за обучавање? 4. На који начин се дошло до потребног броја неурона у скривеном слоју? Да ли је урађено тестирање? 3.3 Преференцијална тема 3 : 1 реферат (Р Ц5-16) Кратак садржај У реферату Ц5-16: «Утицај обновљивих извора на цену електричне енергије«, аутора Аце Вучковића и Небојше Деспотовићa, приказани су модел и резултати који су добијени као резултат једне од тема пројекта техничке помоћи Агенцији за енергетику Републике Србије. 10

11 Описан је модел којим се на основу одговарајућих економских, енергетских и техничких података могу одредити трошкови достизања циљане производње из обновљивих извора енергије. Модел је базиран на принципу дефинисања виртуалних електрана са могућом производњом и трошковима те производње. Поређењем трошкова, виртуелне електране се сортирају од најјефтиније до најскупље, тако да се као резултат добија крива трошкова, односно цене електричне енергије у зависности од произведене електричне енергије из обновљивих извора енергије. Коришћењем овог модела извршена је анализа колико производња обновљивих извора енергије утиче на цену електричне енергије у Србији, као и колико су мере подстицаја уведене уредбама Владе Републике Србије ( feed in тарифа) у складу са резултатима које даје модел Питања за дискусију Реферат Ц Било би корисно извршити анализу осетљивости на промену финансијских параметара (за које је у раду претпостављено да су фиксни), као и свих осталих параметара, у сврху процењивања финансијског ризика. Који параметар највише утиче на трошак производње за поједине типове обновљивих извора и збирно? 2. С обзиром да је носилац већине пројеката изградње обновљивих извора енергије приватни сектор, корисно би било извршити моделовање за услове под којима је могуће позајмити новац на тржишту капитала у Србији: очекивана просечна стопа повраћаја на уложена средства би износила 12% (претпостављена стопа у раду је 10%), а период повраћаја инвестиције највише до времена трајања feed in тарифе (ФИТ) које износи 12 година (претпостављено је 20 година). Какав би се онда добио резултат? 3. У раду су приказани резултати поређења маргиналне цене производње из обновљивих извора енергије са дугорочном маргиналном ценом производње из класичних електрана. Какви су резултати (односно маргиналне цене производње) за сваки тип обновљивих извора понаособ? 4. Како би изгледало поређење са маргиналним трошковима производње из новоизграђене термоелектране на домаћи угаљ, уместо гасне електране која је коришћена у анализи? Да ли се у оба случаја (гасна, електрана на угаљ) укључују екстерни трошкови производње: трошкови загађења, трошкови зависности од увоза (у случају гасне електране) и трошкови исцрпљивања минералних ресурса (у случају термоелектране на домаћи угаљ)? 5. Имајући у виду отварање тржишта електричне енергије у Србији, какав би дугорочни ефекат на тржишну цену електричне енергије имала производња из обновљивих извора? Какав би био ефекат важећих ФИТ на нето цену коју плаћа крајњи потрошач у Србији, за циљане производње из обновљивих извора енергије за оба разматрана сценарија пораста потрошње? 11