УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ -oбавезна садржина- свака рубрика мора бити попуњена (сви подаци уписују се у одговарајућу рубрику, а назив и место рубрике не могу се мењати или изоставити) I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију: Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: Др Оливера Гајић, редовни професор за ужу научну област Педагогија, изабрана у звање , запослена на Филозофском факултету у Новом Саду, председник Комисије Др Мирјана Ивановић, редовни професор за ужу научну област Рачунарске и информатичке науке, изабрана у звање , запослена на Природно - математичком факултету у Новом Саду, члан Др Јасмина Пекић, доцент за ужу научну област Психологија,, изабрана у звање , запослена на Филозофском факултету у Новом Саду, члан Др Споменка Будић, ванредни професор за ужу научну област Педагогија, изабрана у звање , запослена на Филозофском факултету у Новом Саду, ментор II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Гордана, Мирослав, Рацков 2. Датум рођења, општина, држава: , Кикинда, Репубила Србија 3. Назив факултета, назив студијског програма дипломских академских студија мастер и стечени стручни назив 4. Година уписа на докторске студије и назив студијског програма докторских студија: 2009, Методика наставе 5. Назив факултета, назив магистарске тезе, научна област и датум одбране: Педагошки факултет Сомбор, Магистар дидактико-методичких наука у области разредне наставе, Методика наставе математике, Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Примена рачунара у настави нижих разреда основне школе

2 IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна, поглавља, слика, шема, графикона и сл. Докторска дисертација Примена рачунара у настави нижих разреда основне школе, мр Гордане Рацков, обухвата 183 странице и садржи шест поглавља, два прилога, седамнаест графикона и педесет седам табела. Списак коришћене литературе обухвата 126 библиографских јединица на српском и енглеском језику. На самом почетку, после садржаја, налазе се сажеци на српском и енглеском језику иза којих следе поглавља. Основни текст дисертације подељен је у 6 поглавља и садржи следеће научно-концепцијске целине: Увод (6 10); I ТЕОРИЈСКИ ДЕО: 1. Потребе и значај примене рачунара у настави (11-13), 2. Преглед владајућих ставова и значајних истраживања о примени рачунара у настави (14-16), 3. Примена проблемске наставе (17-19), 3.1. Проблемска настава заснована на теоријској концепцији Брунера 4. Дидактичко-методичко специфичности примене рачунара у настави (27-51), Организација наставе применом рачунара (27-30), Модели примене рачунара у настави математике (31-41), Психолошко-педагошки аспекти примене рачунара у почетној настави математике (42-47), Примена рачунара у мотивацији ученика (48-51). У другом делу дисертације, II МЕТОДОЛОШКЕ ОСНОВЕ ИСТРАЖИВАЊА (52-94), дефинисани су проблем, предмет, циљ и задаци истраживања, хипотезе, варијабле у истраживању, узорак истраживања, методе, технике и иструменти истраживања, процедуре статистичке обраде података и ток истраживања, као и примери моделованих наставних јединица (представљено је 6 примера). Трећи део дисертације, III РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ЊИХОВА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА (95-144), обухвата следећа поглавља: 1. Ефекти примене образовног софтвера на квалитет знања ученика III разреда из Математике (95-106), 2. Постигнућа ученика експерименталне и контролне групе на тестовима знања с обзиром на степен интелектуалних способности ( ), 3. Однос између постигнућа ученика експерименталне и контролне групе по субтесту ( ), 4. Задаци (са финалног теста) на којима су ученици експерименталне и контролне групе постигли најбољи резултат и обратно. Следе поглавља IV ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА И ПЕДАГОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ ( ), и поглавље V, које садржи списак литературе коришћене у дисертацији ( ). На крају дисертације у поглављу VI ПРИЛОЗИ ( ), дато је укупно 2 прилога. Целокупни текст докторске дисертације предат је и у електронској верзији. V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Дисертација је посвећена испитивању могућности и ефикасности примене рачунара у настави математике, са циљем да се изврши евалуација примене наведеног методичког система у обради геометријских садржаја у трећем разреду основне школе, са аспекта припреме, реализације и ефеката у наставном процесу, посебно кад је реч о образовним постигнућима ученика у погледу квалитета усвојених наставних садржаја. У уводном делу дисертације кандидаткиња је истакла значај примене рачунара и образовних софтвера као једне од могућности за превазилажење недостатака наставе која доминира у већини основних школа. Образложила је научну утемељеност истраживања, након чега je у теоријском делу анализирала релевантна теоријска полазишта, да би на основу интерпретација схватања већег броја аутора успешно издвојила низ сугестија за организацију наставе уз примену новог модела у реализацији наставних јединица у којој ученик има активан однос према садржајима. Истраживачки приступ изучавању наставних садржаја темељи се на конструктивистичкој образовној парадигми у чијој је основи став да је учење самостална активност појединца, и да усвојена знања треба да буду резултат и последица њиховог самосталног рада, личних напора и истраживања. Овај став је употпуњен педагошко-психолошким теоријама Џ. Брунера, чија су схватања учења имала велики утицај на развој конструктивизма, а кандидаткињи релевантну основу за проблемско моделовање садржаја уз примену рачунара. Други део рада посвећен методологији истраживања, написан је у складу с важећим стандардима у емпиријским истраживањима и садржи веома прецизан и детаљан опис истраживачке процедуре. Јасно дефинисан предмет истраживања, операционализован је кроз циљ и задатке истраживања. Постављене су хипотезе истраживања, као и независна, зависна и контролне

3 варијабле. У даљем тексту детаљно је описан узорак истраживања који обухвата 210 ученика трећег разреда основне школе. У оквиру узорка истраживања представљен је и садржај наставне теме Угао, као и 6 наставних јединица које произилазе из ње. Посебно се систематски објашњава употреба метода, техника и иструмената у истраживању. Сложени задаци и хипотезе истраживања захтевали су зналачки одабир метода (експериментална метода, метода теоријске анализе и метода моделовања) и техника истраживања (тестирање). Посебно је велики труд и пажњу кандидаткиња посветила конструисању инструмената: Иницијални тест знања и Финални тест знања за ученике трећег разреда основне школе. Оригиналност докторске дисертације огледа се у делу где је мр Гордана Рацков представила примере моделованих наставних јединица које је у оквиру образовног софтвера сама конструисала. Ови модели, обогаћени интерактивним играма и мултимедијалним садржајима, дају посебну вредност докторској тези, јер се први пут у нашим условима приступа на овај начин реализацији наведених математичких садржаја у нижим разредима основне школе. Образовни софтвер је самостално креирала за потребе истраживања, где је јасно истакнута структура мултимедијалног материјала као и вредности и могућности које он пружа у усвајању квалитетнијих знања ученика. Сам образовни софтвер креиран је тако да може послужити као модел за израду сличних модела у оквиру других наставних предмета. У раду је такође коршћен систем за елекронско учење Мудл (Moodle), Образовни софтвер Интерактивна математика, као и програми за писање Word и програм за цртање Paint. Посебан одељак посвећен је дидактичко-меодичким специфичностима организације и реализације часа применом рачунара у коме је доминантан индивидуални рад ученика уз образовни софтвер, а што је истовремено и темељ читаве организације осмишљеног истраживања. У овoм делу дисертације долази до изражаја ауторкино добро познавање тематике, као и њена способност да сагледа програмске садржаје погодне за примену образовног софтвера. Трећи део рада представља експериментално истраживање у којем кандидаткиња приказује резултате истраживања који представљају оригиналан научни допринос. Кандидаткиња исцрпно приказује све потребне елементе истраживачког нацрта. Циљ, задаци и хипотезе су добро постављени. Инструменти истраживања су детаљно и пажљиво одабрани уз релевантне метријске карактеристике. Узорак испитаника (N=210) поседује задовољавајући степен репрезентативности. Одабир метода статистичке обраде извршен је коректно, у складу са постављеним задацима и природом прикупљених података. Добијене резултате истраживања кандидаткиња је представила у посебном делу који садржи графички и табеларни приказ података, као и интерпретацију добијених резултата. Докторска дисертација завршава закључцима који су представљени у складу са дефинисаним задацима истраживања и обухватају приказ података, примењених статистичких поступака, као и интерпретацију у складу са постављеним теоријским основама. Приказ резултата добро је структуриран и логично организован. У дискусији која прати резултате кандидаткиња је показала умешност у теоријском осмишљавању добијених резултата и њиховом повезивању са налазима ранијих студија. Изведени закључци усаглашени су са добијеним резултатима. Кроз дискусију резултата и у закључном делу рада, кандидаткиња је отворила низ нових питања и проблематизовала нека ранија. На основу свега што је претходно поменуто комисија закључује да су сви елементи дисертације урађени квалитетно, да су написани у складу с научним стандардима, а да су резултати представљени у складу са очекивањима од научних истраживања. VI СПИСАК НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ РАДОВА КОЈИ СУ ОБЈАВЉЕНИ ИЛИ ПРИХВАЋЕНИ ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ НА ОСНОВУ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА У ОКВИРУ РАДА НА ДОКТОРСКОЈ ДИСЕРТАЦИЈИ Таксативно навести називе радова, где и када су објављени. Прво навести најмање један рад објављен или прихваћен за објављивање у часопису са ISI листе односно са листе министарства надлежног за науку када су у питању друштвено-хуманистичке науке или радове који могу заменити овај услов до 01. јануара године. У случају радова прихваћених за објављивање, таксативно навести називе радова, где и када ће бити објављени и приложити потврду о томе. 1. Рацков, Г. (2014): Психолошки аспекти примене образовних софтвера у разредној настави, Évkönyva, Учитељски факултет на мађарском језику, Суботица,

4 2. Рацков. Г. (2013): Развој геометријских појмова у почетној настави математике, Образовна технологија, бр. 3, Београд, стр Рацков. Г. (2013): Примена рачунара у мотивацији ученика, Зборник радова (Зборник радова из области истраживања друштвених и хуманистичких наука), бр. 1, стр , ВШССОВ Кикинда, Универзитет у Новом Саду 4. Рацков. Г. (2013): Проблемска настава заснована на теоријској концепцији Брунера, Норма, бр. 2, Сомбор, стр Рацков. Г. (2012): Примена информационе технологије у раду са децом предшколског узраста, Зборник радова, бр.1, стр , ВШССОВ у Кикинди 6. Рацков, Г., Вашалић, М. (2012): Компетенције васпитача у когнитивном развоју деце кроз игру, Научно - стручна конференција Методички дани 2012, стр , ВШССОВ у Кикинди 7. Рацков, Г. (2011): Рачунар у функцији ефикаснијег организовања диференциране наставе, Научно стручни симпозијум са међународним учешћем: Технологија, информатика и образовање, бр. 2, , Чачак: Тенички факултет, Нови Сад: ЦНТИ, Београд: ИПИ 8. Рацков, Г. (2011): Подстицање развоја математичког мишљења применом рачунара, Интердисциплинарни стручни скуп Методички дани 2011, ВШССОВ у Кикинди. 9. Рацков, Г. (2011): Улога мисаоних активности у формирању математичких појмова, Зборник радова, бр. 1, 78-86, ВШССОВ у Кикинди 10. Рацков, Г. (2011): Примена рачунара у почетној настави математике, 12. међународни научни скуп Савремене стратегије учења и поучавања, Пула: Свеучилиште Јурија Добриле, Рацков, Г., Ладичорбић, С. (2010): Организација наставе применом рачунара, Четврта међународна научна конференција Савремени методички изазови, Суботица: Универзитет у Новом Саду, Учитељски факултет на мађарском наставном језику VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Резултати до којих се у оквиру ове дисертације дошло потврђују претпоставку да примена рачунара и образовног софтвера у обради садржаја из наставног предмета Математике, даје позитивне ефекте и доприноси већем квалитету знања у односу на уобичајен начин рада. Истраживање је показало да не постоји статистички значајна разлика на тестовима знања с обзиром на резултат на тест интелигенције. Потврђена је и трећа претпоставка према којој се очекује статистички значајна разлика у погледу квалитета знања ученика експерименталне и контролне групе на задацима на субтесту. Највећа разлика уочена на питањима која осим репродукције захтевају и примену, али не спадају у напредни ниво сложености задатака. Мр Гордана Рацков сматра да разлоге оваквог резултата налазимо у чињеници да ученицима контролне групе није наглашена практична примена и значај усвојених знања и повезивање са свакодневним животом, већ је нагласак био на квантитету упамћених чињеница, што се коси са захтевима савремене наставе. Као значајан, треба навести резултат који показује да није прихваћена хипотеза која каже да ученици обе групе неће постизати најбоље или најлошије резултате на задацима на финалном тесту знања. Резултати показују да се по успешности експерименталне групе у односу на контролну може издвојити други, трећи и четрнаести задатак, док је најмања разлика у постигнућу код првог, четвртог, шестог, осмог и једанаестог задатка. У вези са реченим, ауторка сугерише да је потребно правовремено и адекватно примењивати рачунаре и образовне софтвере у наставном процесу како би знања ученика била трајнија и квалитетнија. Такође, слабији резултати ученика контролних одељења у погледу квалитета знања на финалном тесту, указују на потребу да се наставни процес у целини остварује применом модела и стратегија у чијој је основи бити самостални рад ученика и оспособљавање ученика за активно праћење, уочавање и упоређивање чињеница на нов и оригиналан начин. Добијени резултати и педагошке импликације упућују на потребу суштинских промена како

5 у образовању наставника, тако и организацији наставног процеса. VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Експлицитно навести позитивну или негативну оцену начина приказа и тумачења резултата истраживања. Примена рачунара и образовног софтвера са проблемским и диференцираним задацима у обради геометријских садржаја настави нижих разреда основне школе, као и решавање проблемских задатака са циљем осамостаљивања ученика и развијања критичког мишљења ученика први пут представља предмет истраживања у нашим условима. Обрађена тема дисертације је и теоријски и практично значајна, а посебан значај огледа се у могућности практичне примене добијених резултата у конципирању савремених програма намењених обради геометријских садржаја у нижим разредима основне школе. Кандидаткиња је изложила основне идеје, проблеме и резултате до којих је дошла и понудила оригинална решења у вези са организацијом наставног процеса применом рачунара и образовног софтвера, које ученике стављају у позицију да истражују, откривају и проналазе решења проблема, одговарају на питања различите тежине уз благовремену повратну информацију о тачности датих одговора. Приказ резултата, организован у складу са постављеним циљем и задацима, је јасан, прегледан и систематичан. Током дискусије кандидаткиња врши компарирање добијених налаза са налазима ранијих студија и тиме резултате ставља у шири научни контекст. Закључци су изведени сагласно добијеним резултатима. IX КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Експлицитно навести да ли дисертација јесте или није написана у складу са наведеним образложењем, као и да ли она садржи или не садржи све битне елементе. Дати јасне, прецизне и концизне одговоре на 3. и 4. питање: 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме? Дисертација је написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме. 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе? Дисертација садржи све битне елементе. 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци? Комисија је утврдила да дисертација Примена рачунара у настави нижих разреда основне школе представља оригиналани допринос науци. Кандидаткиња је у центар свог истраживања поставила веома актуелан истраживачки проблем, као и све релевантне одлике одабрану тему, циљ и задатке, консултовану литературу, заснованост на релевантним теоријским основама, методологију и технику обраде података и закључке. Актуелност одабране теме потврђује чињеница да у нашој стручној литератури представља једно од првих темељних истраживања примене рачунара и образовног софтвера у нижим разредима основне школе у настави Математике. Проучавањем одговарајуће литературе која је фокусирана шире у односу на проблем истраживања и на основу досадашњих истраживања кандидаткиња је успешно и самостално уочила, формулисала, рашчланила битна питања и проблеме садржане у поменутој теми. Полазишта у обради проблема, као и методолошка коректност, те емпиријски део истраживања, такође, представљају оригинални приступ испитивању наведеног феномена, јер је припремљен и примењен експериментални програм који је кандидаткиња самостално сачинила за потребе овога истраживања. Овим истраживањем је показано да се до квалитетнијих знања ученика може доћи применом рачунара и образовног софтвера који се лако може прилагодити и осталим наставним предметима. Дисертација је стога не само вредан прилог методици математике, већ и значајан допринос осталим методикама. Тврдње и закључна разматрања дата у овом раду имају доста чврсту теоријско-емпиријску аргументацију. Остварена проучавања, добијени резултати и детаљна статистичка и теоријска анализа, као и изложене тврдње представљају оригинални допринос развоју методике наставе

6 математике, али и унапређивању садашње наставне праксе у овом наставном предмету. Највреднији допринос развоју методика природних наука и наставне праксе представљаја модел мултимедијалног образовног софтвера као и изложени модели припрема. Овакав значај има и указивање на неке могућности превазилажења ограничености традиционалне организације наставе кроз другачија дидактичко-методичка решења обраде и понављања наставних садржаја, а што може да допринесе побољшању квалитета ученичких знања и побољшању успеха ученика. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања Нису уочени посебни недостаци, те Комисија остаје при својој коначној оцени дисертације. X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: Да се докторска дисертација прихвати, а кандидату одобри одбрана. - да се докторска дисертација прихвати, а кандидату одобри одбрана - да се докторска дисертација враћа кандидату на дораду (да се допуни односно измени) или - да се докторска дисертација одбија У Новом Саду, 03. маја ПОТПИСАНИ ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ Др Оливера Гајић, редовни професор, Филозофски факултет у Новом Саду, председник Др Мирјана Ивановић, редовни професор, Природно - математички факултет Нови Сад, члан Др Јасмина Пекић, доцент, Филозофски факултет у Новом Саду, члан Др Споменка Будић, ванредни професор, Филозофски факултет у Новом Саду, ментор

7 НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.