NASTAVNO – NAUČNOM VEĆU

Транскрипт

1 Биолошки факултет Број захтева:15/547-1 Датум: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ВЕЋУ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ПРИРОДНИХ НАУКА З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 46. ст. 5. тач. 3. Статута Универзитета у Београду («Гласник Универзитета», број 131/06), дате сагласност на предлог теме докторске дисертације: Дистрибуција и екологија макромицета (Fungi, Mycota) у Србији НАУЧНА ОБЛАСТ: Биологија, Микологиоја, екологија о биогеографија макромицета. ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: 1.Име, име једног родитеља и презиме кандидата: Мр Борис (Н) Иванчевић 2. Назив и седиште факултета на коме је стекао високо образовање: Биолошки факултет Универзитета у Београду. 3. Година дипломирања: Назив магистарске тезе кандидата: Дистрибуција и екологија плазмодијалних гљивa (Мyxomycota) у Србији 5. Назив факултета на коме је магистарска теза одбрањена: Биолошки факултет Универзитета у Београду. 6. Година одбране магистарске тезе:2010. Обавештамо Вас да је Наставно-научно веће Биолошког факултета Универзитета у Београду, на III редовној седници одржаној 03. децембра год. размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације. Декан Биолошког факултета Проф. др Јелена Кнежевић- Вукчевић Прилог: 1. Предлог теме докторске дисертације са образложењем. 2. Акт надлежног тела факултета о подобности теме за израду докторске дисертације. 1

2 15/ На основу члана 128. Закона о високом образовању и члана 59. став 1. тачка 12. Статута Биолошког факултета Универзитета у Београду, Наставно-научно веће Факултета, на III редовној седници одржаној 03. децембра године, донело је О Д Л У К У Прихвата се Извештај Комисије за оцену испуњености услова и научне заснованости теме докторске дисертације кандидата: Мр Борисa (Н) Иванчевићa, дипломираног биолога, под насловом: Дистрибуција и екологија макромицета (Fungi, Mycota) у Србији. За ментора се именују: 1. Др Митко Караделев, редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета Кирило и Методије, Скопље; 2. Др Дмитар Лакушић, ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду. Декан Биолошког факултета Доставити: - Универзитету у Београду, - докторанту, - ментору, - Стручној служби Факултета. Проф. др Јелена Кнежевић-Вукчевић 2

3 Додатак уз образац 1. ПОДАЦИ О МЕНТОРУ за кандидата: мр Бориса Иванчевићa А: Име и презиме ментора: Др Митко Караделев Звање: редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета Кирило и Методије, Скопље. Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације: Dogan, H., H. & M. Karadelev (2010). The first record of Veluticeps berkeleyi (Basidiomycetes) in the Mediterranean. Mycology & Phytopathology, 44 (5): Dogan, H., H. & M. Karadelev. (2009). Xeromphalina junipericola a rare species new to southeastern Europe. Mycotaxon 110: Karadelev, M., Rusevska, K. & S. Spasikova. (2007). The family Boletaceae s.l. (excluding Boletus) in the Republic of Macedonia. Turk. J. Bot. 31 (6): Dogan, H., H. & M. Karadelev. (2006). Ecology and distribution of two parasitic fungal species (Pyrofomes demidoffii and Antrodia juniperina) on scale-leaf juniper trees in Turkey. Cryptogamie Mycologie, 27 (1): Zervakis, G., Dimou, D., Polemis, E. & M. Karadelev. (2002). Mycodiversity studies in selected ecosystems in Greece: II. Macrofungi associated with conifers in Taygetos mountain (Peloponnese), Mycotaxon, 83: Б: Име и презиме ментора: Др Дмитар Лакушић Звање: ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду. Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације: Lakušić B., Lakušić D., Janĉić R., Stevanović B. (2006): Morpho-anatomical differentiation of the Balkan populations of the species Teucrium flavum L. (Lamiaceae). - Flora 201(2): Lakušić, D., Rakić, T., Stefanović, S., Surina, B., Stevanović, V. (2009): Edraianthus x lakusicii a new intersectional natural hybrid: morphological and molecular evidence. - Plant Systematics and Evolution 280(1-2): Surina, B., Rakić, T., Stefanović, S., Stevanović, V., Lakušić, D. (2009): One New Species of the Genus Edraianthus, and a Change in Taxonomic Status for Edraianthus 3

4 serpyllifolius f. pilosulus (Campanulaceae) from the Balkan Peninsula. - Systematic Botany 34(3): Mitrović, M., Pavlović, P., Lakušić, D., ĐurĊević, L., Stevanović, B., Kostić, O., Gajić, G. (2008): The potential of Festuca rubra and Calamagrostis epigejos for the revegetation of fly ash deposits. - Science of the Total Environment 407: Stefanović, S., Lakušić, D., Kuzmina, M., MeĊedović, S., Tan, K., Stevanović, V. (2008): Molecular phylogeny of Edraianthus (Grassy Bells; Campanulaceae) based on noncoding plastid DNA sequences. - Taxon 57(2): Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В, или Г): А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничкотехнолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, AHCI или SCIе листе, као и Math-Net.Ru листе. Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвенохуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релеватне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIе листе, као и ERIH листу, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа, коју ће на предлог Универзитета донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41, и М51.) В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују за ментора односне дисертације. Г) У случају да у ужуј научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. Датум: Вукчевић Декан Биолошког факултета Проф. др Јелена Кнежевић- НАСТАВНО НАУЧНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ 4

5 На II редовној седници Научно наставног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду одржаној 05, новембра године, одређени смо у Комисију за оцену испуњености услова и научне заснованости предложене теме за израду докторске дисертације мр Иванчевић Бориса, под насловом: Дистрибуција и екологија макромицета (Fungi, Mycota) у Србији. На основу поднете документације и увида у досадашњи рад мр Иванчевића, Комисија подноси Наставно-научном већу Биолошког факултета следећи: И З В Е Ш Т А Ј А. Општи подаци о кандидату: Име, средње слово и презиме: Борис Н. Иванчевић Датум и место рођења: 9. јануара у Београду. Запослен (радна организација): Природњачки музеј Контакт телефони: Е-маил: Образовање: Дипломирани биолог, дипломирао на Биолошком факултету Универзитета у Београду, смер Екологија биљака, Магистар биолошких наука, магистрирао на Биолошком факултету Универзитета у Београду, на катедри за Екологију и географију биљака, Стручно усавршавање: 5

6 2005: Стечено звање Виши кустос миколошких и лихенолошких збирки, Природњачки музеј, Београд. 1992: Стечено звање Кустос миколог, Природњачки музеј, Београд. Август Октобар 1992, Lake District - Ambelside, London, UK; Теренски рад са British Mycological Society, студијска посета и рад у хербаријуму у Kew Garden Мај Јуни 1995, Systematisch - Geobotanisches Institut der Universtät Bern, Suisse; Рад у миколошкој збирци Август Септембар 2001, Оуланка Национални парк, Finland; Студијска експедиција у организацији European Council for the Conservation of the Fungi Октобар Новембар 2006, Systematisch - Geobotanisches Institut der Universtät Bern, Suisse; Рад у миколошкој збирци. Пројекти: Национални пројекти: Информациони систем Природњачког музеја у Београду, стручни руководилац (Наручилац: Природњачки музеј Београд; Финансијер пројекта: Министарство културе Србије) Музејски информациони систем Србије Eternitas. (Наручилац: Народни музеј Београд; Финансијер пројекта: Министарство културе Србије) 2008 Инвентаризација, зонална алокација врста и мере очувања макромицета (Fungi) на простору заштићеног природног добра Велико ратно острво, руководилац пројекта. (Покровитељ, финансијер: Градска управа града Београда) Процена стања и промена биолошког и геолошког диверзитета модификованих предела и утврђивање начина трајног коришћења природних ресурса на подручју централних делова Србије (Шумадија). (Финансијер: Министарство за науку Србије) Међународни пројекти: Transboundary Biosphere Reserve Prespa: Support for National Park Galiĉica. (Наручилац и покровитељ: Влада Републике Македоније и Влада Немачке; Финансијер: KfW Germany и NPG) Indicative map of the pan-european ecological network for Central and Eastern Europe. (Покровитељ, финансијер: European Centre of Nature Conservation, Tilburg, Netherlands) European Red Data list of endangered fungi. Национални координатор за Србију (и за Србију и Црну Гору до 2006). (Покровитељ, финансијер: European Council for the Conservation of the Fungi) 6

7 Mapping and monitoring of Macromycetes in Europe, национални координатор за Србију и Црну Gору. (Покровитељ, финансијер: European Council for the Conservation of the Fungi) Threaten fungi of Europe proposal for the Bern Convention, национални координатор за Србију и Црну Gору. (Покровитељ, финансијер: European Council for the Conservation of the Fungi) Чланство у научним друштвима: International Society for Fungal Conservation. (Члан и један од оснивача, од 2010) European Council for the Conservation of the Fungi (од 1992), European Mycological Association (од 2006), члан Управног одбора у мандату OPTIMA (Organisation for the Phyto-Taxonomic Investigation of the Mediterranean (од 2004), OPTIMA Commission on Fungi (од 2006), Mиколошко друштво Србије (покретач и један од оснивача, први председнк) (од 1992), Друштво еколога Србије ( ). Уређивачки одбор међународног научног миколошког часописа Mycologia Balcanica (од 2003), Редакција часописа Mиколошког друштва Србије (стручни уредник, главни уредник) ( ) Страни језици: 1. енглески 2. италијански Научна област: Биологија Ужа научна област: Микологија, екологија и биогеографија макромицета Б. Библиографија: 1. Публиковани научни и стручни радови из уже научне области: А) Научни и стручни радови 7

8 1. Ing, B. & Ivanĉević, B. (2000): A Checklist of Myxomycetes from the Former Yugoslavia. In: Nowotny, W. [ed] (2000): Wolfsblut und Lohblüte. Lebensformen zwischen Tier und Pflanze. Stapfia 73. Pp Landesmuseum, Linz. 2. Ivanĉević, B. & Beronja, J. (2004): First records of macromycetes from the Serbian side of Stara Planina Mts (Balkan Range). Mycologia Balcanica, 1(1), Ivanĉević, B. & Marjanović, Ž. (1987): Distribucija makromiceta u okviru biljnih zajednica Kopaonika. In: Stanje i perspektive osnovnih ekosistema podruĉja Kopaonika, pp Mladi istraživaĉi Srbije, Beograd. 4. Ivanĉević, B. & Marjanović, Ž. (1988): Prilog poznavanju makromiceta Srbije. Zbornik radova "Prvih 10 godina BID Josif Panĉić", Biološko istraživaĉko društvo "Josif Panĉić", Beograd Ivanĉević, B. & Tatić, B. (2004): First record of Clathrus ruber from Serbia. Mycologia Balcanica, 1(1), Ivanĉević, B. (1993): Recent status of Investigation and Conservation of Fungi in Yugoslav Regions.- Lectures on the III Meeting of European Council for Conservation of Fungi, Neuchatel, Suisse. (Include: Potential Species for the Provisional Red List of Yugoslav Fungi.) 7. Ivanĉević, B. (1993): Uvod u poznavanje mikorize. Specijalna izdanja Prirodnjaĉkog muzeja Beograd. 8. Ivanĉević, B. (1995): Diverzitet makromiceta u Jugoslaviji sa pregledom vrsta od meċunarodnog znaĉaja. - In: V. Stevanović & V. Vasić [eds]. Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od meċunarodnog znaĉaja, pp Ecolibri & Biološki Fakultet, Beograd. 9. Ivanĉević, B. (1995): Mikološka terminologija u srpskom jeziku. Bilten mikološkog društva Srbije 1: Ivanĉević, B. (1995): The Globally Significant Macromicete of Yugoslavia - An Interim Report.- Natural History Museum Special Edition, Belgrade. 11. Ivanĉević, B. (1996): Mycological Research on the Mountain of Kopaonik. Ekologija 31(1): Ivanĉević, B. (1998): A preliminary Red List of the macromycetes of Yugoslavia. In: Perini, C. (ed.): Conservation of fungi in Europe, pp Università degli Studi, Siena. 13. Ivanĉević, B. (1998): Conservation of fungi in Yugoslavia. In: Perini, C. (ed.): Conservation of fungi in Europe, pp Università degli Studi, Siena. 14. Ivanĉević, B. (1998): Terfezia terfezioides - nova hipogeiĉna vrsta gljive za Balkan. World of Mushroms, 7, Ivanĉević, B. (1998): Terfezia terfezioides - nova hipogeiĉna vrsta gljive za Balkan. World of Mushroms, 7, Ivanĉević, B. (1999): Fungi conservation in Yugoslavia. European Council for the Conservation of Fungi Newsletter 10: Ivanĉević, B. (1999): Potentially Threatened Macromycetes of Yugoslavia (Serbia and Montenegro). Ekologija Ivanĉević, B. (2000): Science in Yugoslavia. In: Stone, R. [ed.]: Help Needed to Rebuild Science in Yugoslavia. Science 290(5492):

9 19. Ivanĉević, B. (2002): Zabeležene vrste makromiceta u Srbiji i Crnoj Gori do godine.- World of Mushrooms, 14: Ivanĉević, B. (2003): Report on the distribution of the fungi species proposed for the Bern Convention in Serbia and Montenegro. In: Dahlberg, A., Croneborg, H. (Eds.): 33 threatened fungi in Europe. Uppsala. 21. Ivanĉević, B. (2003): Report on the mapping of the macromycetes in Serbia and Montenegro. ECCF Mapping and monitoring of the Macromycetes in Europe - project documentation. Uppsala. 22. Ivanĉević, B. (2003): Report on the mapping of the macromycetes in Bosnia and Herzegovina. ECCF Mapping project documentation. Uppsala. 23. Ivanĉević, B. (2005): Review of the Fungi Conservation in Serbia. European Council for the Conservation of Fungi Newsletter 14: Ivanĉević, B. (2009): Fungi of National Park Galiĉica. Report for the Galicica National Park, Ohrid, pp Ivanĉević, B. et al (2007): Diverzitet vrsta Stare planine. - Pp In: Lakušić, D., Ćetković, A. (eds): Biodiverzitet Stare planine u Srbiji. - Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istoĉnu Evropu, Kancelarija u Srbiji, Beograd. 26. Ivanĉević, B. et al (2007): Najugroženije vrste Stare planine u Srbiji. - Pp In: Lakušić, D., Ćetković, A. (eds): Biodiverzitet Stare planine u Srbiji. - Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istoĉnu Evropu, Kancelarija u Srbiji, Beograd. 27. Ivanĉević, B. et al (2007): Pregled vrsta Stare planine u Srbiji. - Pp In: Lakušić, D., Ćetković, A. (eds): Biodiverzitet Stare planine u Srbiji. - Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istoĉnu Evropu, Kancelarija u Srbiji, Beograd. 28. Lakušić, D., Ćetković, A. Pavićević, D., Krpo-Ćetković, J., Crnobrnja-Isailović, J., Puzović, S., Paunović, M., Ivanĉević, B., Savić, S., Sabovljević, M., Zlatković, B., Niketić, M., Tomović, G., RanĊelović, V. (2007): Bibliografija o biodiverzitetu Stare planine u Srbiji.. - Pp In: Lakušić, D., Ćetković, A. (eds): Biodiverzitet Stare planine u Srbiji. - Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istoĉnu Evropu, Kancelarija u Srbiji, Beograd. 29. Lakušić, D., RanĊelović, V., Zlatković, B., Jovanović, S., Tomović, G., Ivanĉević, B., Sabovljević, M., (2007) Staništa Stare planine. - Pp In: Lakušić, D., Ćetković, A. (eds): Biodiverzitet Stare planine u Srbiji. - Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istoĉnu Evropu, Kancelarija u Srbiji, Beograd. 30. Lawrynowicz M., Markovic M., Milenkovic M., Ivanĉević B. (1997): Terfezia terfezioides - a new hypogeous fungus for Balkan Peninsula. Acta Mycologica 32(2): B) Саопштења на научним скуповима 1. Ivanĉević, B. & Beronja, J. (1995): Uvid u kvantitativnu distribuciju makromiceta u šumskim zajednicama na Staroj Planini. Zbornik rezimea II Simpozijuma o flori Srbije, Vranje. 2. Ivanĉević, B. & Karadelev, M. (2009): Mycological Investigations and Conservation of Fungi on Galiĉica Mountain (Macedonia). The 5th Balkan Botanical Congress. Abstractas, p. 90. Biološki fakultet, Beograd. 9

10 3. Ivanĉević, B. & Marjanović, Ž. (1988): Distribucija makromiceta u okviru biljnih zajednica Kopaonika. IV Kongres ekologa Jugoslavije, Plenarni referati i izvodi saopštenja, Ohrid, Ivanĉević, B. (1988): Mikorize - dosadašnja istraživanja u Jugoslaviji i perspektive u budućnosti. IV Kongres ekologa Jugoslavije, Plenarni referati i izvodi saopštenja, Ohrid, Ivanĉević, B. (1990): Preliminarna istraživanja makromiceta u Nacionalnom parku Biogradska gora. Nauĉni skup Prirodne i društvene vrednosti Nacionalnog parka Biogradska gora, Rezimei referata, p. 16. Kolašin. 6. Ivanĉević, B. (1995): A Short Report on the Fungi Conservation in Yugoslavia. IV Meeting of European Council for Conservation of Fungi, Wageningen. 7. Ivanĉević, B. (2001): Pregled i analiza pravnih mera za zaštitu gljiva u Srbiji.- Zbornik rezimea simpozijuma Zaštita gljiva jugoistoĉne Evrope, Igalo. 8. Ivanĉević, B. (2001): Principi i kriterijumi oĉuvanja gljiva u SR Jugoslaviji. Zbornik rezimea simpozijuma Zaštita gljiva jugoistoĉne Evrope, Igalo. 9. Ivanĉević, B. (2004): Data on Myxomycota from Yugoslav regions. XI Optima Meeting Abstracts, p Ivanĉević, B. (2004): Review of the investigations, studies on diversity and prospects for the conservation of fungi in Serbia and Montenegro. XI Optima Meeting Abstracts, p Mагистарска теза: Дистрибуција и екологија плазмодијалних гљива (Myxomycota) у Србији. Биолошки факултет у Београду, Ц. Тема докторске дисертације: Наслов дисертације: Дистрибуција и екологија макромицета (Fungi, Mycota) у Србији. Подручје истраживања: Србија Полазне основе: Макромицете (Fungi, Mycota) представљају једну од веома слабо истражених група организама у Србији. До данас постоји мали број објављених података о забележеним врстама. Имајући у виду фундаменталну потребу за упознањем ове групе организама на нашем подручју, као и нарастајуће потребе за квалитетним информацијама у циљу заштите биодиверзитета, саврмена истраживања гљива Србије која би обухватила критичку анализу и ревизију постојећих резултата као и прибављање нових података, намећу се као природна потреба. 10

11 Предмет истраживања: Предмет истраживања ове докторске дисертације ће бити макромицете - група организама из царства гљива (Fungi, Mycota) који имају крупне (макроскопске) спорокарпе а спадају у разделе Ascomycota и Basidiomycota. Процењује се да на свету има укупно до сада познатих врста макромицета, а да од тог броја између живи и на територији Србије. До данас је у научним радовима забележено мање од хиљаду врста са овог подручја. Макромицете је могуће пронаћи у готово свим типовима копнених екосистема у којима су оне пре свега доминантни редуценти органске материје пореклом од биљака чиме омогућавају кружење угљеника и других биогених елемената у биосфери. Разградња лигнина готово је искључиво посао гљива. Њихова друга изузетно важна еколошка улога је у формирању специфичне симбиозе са кореновим системом биљака која се назива микориза и која је обострано од есенцијалне користи за биљку и гљиву Осим индивидуалног односа једне биљке и гљиве, микориза преко микоризне мреже или тзв. микоризних мостова спаја више јединки исте или чак различитих врста биљака што повећава стабилност целог екосистема. Приближно 95% васкуларних биљака формира микоризу. Велики број гљива су паразити и имају посебну улогу у равнотежи екосистема пошто нападају углавном оштећене, ослабљене и старе организме. Територија Србије је недовољно истражена и постоји мало објављених података о до сада забележеним врстама. Радови у којима се разматрају њихове еколошке карактеристике на овом подручју су малобројни. Неопходна је критичка анализа и таксономска ревизија постојећих резултата као и прикупљање нових података да би се добила слика дистрибуције ове групе на подручју Србије. Због морфолошке комплексности читаве групе, у хербарским збиркама са овог простора постоји велики проценат неидентификованог материјала, или погрешно идентификованог који захтева ревизију. Податке наведене у литератури би требало потврдити или ревидирати на основу таксономских, морфолошких, еколошких и фитогеографских запажања и поређења са данашњим сазнањима с обзиром да у већем броју случајева хербарски примерци за публиковане налазе више не постоје и није могућа директна ревизија налаза на материјалу у збирци. Након таксономске ревизије и сређивања инвентара врста потребна је анализа еколошких и хоролошких података и сагледавање и боље дефинисање екологије сваке појединачне врсте и адаптивне зоне ове таксономске групе на истраживаном подручју. Циљ и задаци истраживања: Од овог рада се очекује аргументована таксономско-хоролошка студија, која ће пружити солидну основу за даља истраживања и разумевање биогеографских и других еколошких параметара који одређују распрострањење макромицета. Добијени резултати ће бити компатибилни са истраживањима која се спроводе у оквиру пројеката о дистрибуцији ове групе на глобалном нивоу. општи циљ је да се начини комплексна студија о макромицетама на територији Србије на основу анализе података о њиховој заступљености, дистрибуцији и екологији. 11

12 израда регистра врста на основу литературних и хербарских података. У овом регистру ће на критички начин бити представљена синонимика; формирање референтне збирке и пратеће музеолошке и научне документације; израда ареал карата (UTM 10x10 км) базираних на подацима из литературе, ревизији хербарског материјала и теренским истраживањима за све појединачне врсте из регистра у којима ће бити означени локалитети на којима је одређени таксон констатован; анализа прикупљених података о екологији појединачних врста, пре свега анализа типова станишта; укупан преглед истраживања макромицета на територији Србије са историографским подацима. Хипотезе истраживања: Диверзитет, распострањење и екологија макромицете на подручју Србије нису довољно истражени. Због мале количине квалитетних података узајамна корелисаност диверзитета макромицета и диверзитета и дистрибуције станишта Србије није дефинисана на задовољавајућем нивоу. Због мале количине квалитетних података не постоје довољно добре процене о угрожености појединих врста макромицета у Србији. Прикупљање нових података о дистрибуцији и екологији макромицета у Србији представља основну активност на допуњавању неопходних сазнања о макромицетама Србије На основу савремене научне систематизације и анализе нових и старих података биће могуће разјаснити таксономске, фитогеографске и еколошке односе макромицета на истраживаном подручју. Научно систматизовани и анализирани подаци су неопходна основа за процену угрожености и успостављање адекватних мера заштите макромицета у Србији. Методе истраживања: Прикупљање, конзервација и друга обрада материјала биће обављени класичним хербарским техникама и поступцима предвиђеним за рад са макромицетама (Ainsworth GC. (1976). Introduction to the History of Mycology. Cambridge, UK: Cambridge University Press.). На основу теренских истраживања на територији Србије и ревизије хербарског материјала (BEO) биће примењене компаративно морфолошке методе за студирање појединачних врста (Alexopoulos CJ, Mims CW, Blackwell M. (1996). Introductory Mycology. John Wiley and Sons.). Идентификација таксона ће бити обављена на основу морфолошких таксономских карактера. У идентификацији ће бити коришћени таксономски карактери везани за структуру, величину, облик, боју и друге макроскопске и микроскопске особине спорокарпа. За идентификацију ће бити коришћени стандардни савремени кључеви и монографије за детерминацију макромицета 12

13 (Breitenbach J and F Kränzlin ( ): Fungi of Switzerland 1-6. Mycologia Lucerne; Moser M. (1993): Kleine Kryptogamenflora,: Bd. 2, Teil B: Pilze - Die Rahrlinge Und Blatterpilze.). Номенклатура и синонимика ће бити усклађени на основу Индеx Фунгорума (Kirk, P.M. et al. (2010): The global fungal nomenclator За проучавања грађе спорокарпа ће бити коришћена стерео лупа са увећањем 20-40x, а за одређивање облика и величине спора микроскоп са увећањем 1000x са имерзионим објективом. Мерења под микроскопом ће бити вршена на дигитализованим сликама уз помоћ софтверских алата за мерење. У посебним случајевима у циљу детерминације ће бити коришћен сет стандардних хемикалија, раствора и боја. Хоролошки и еколошки подаци ће бити депоновани у Информационом систему Природњачког музеја који у себи садржи базу података са похрањеном документацијом и ГИС модул који ће бити искоришћен за израду ареал карата појединачних врста на подручју Србије. Распрострањење врста ће бити представљено на карти Србије са бојама означеним висинским зонама и рекама. Поједниначни положаји ће бити дефинисани UTM мрежом са 10x10км квадратима (Universal Transverse Mercator координатни систем). Као додатни алати за географске анализе и позиционирање локалитета ће бити коришћени софтверски програми Ozi Explorer и Google Earth Pro. Еколошки подаци ће бити стандардизовани у односу на тип станишта, надморску висину и тип субстрата. Очекивани резултати и научни допринос: Очекује се да докторска дисертација "Дистрибуција и екологија макромицета (Fungi, Mycota) у Србији" мр Иванчевић Бориса буде детаљно урађена хоролошко-еколошка студија о овој групи организама. Да се на опсежан и разумљив начин да први свеобухватан преглед и критичка анализа података о свим забележеним таксонима макромицета и њиховом распрострањењу у Србији. Применом савремених метода ће се доћи и до нових сазнања о хоролошкој и еколошкој диференцијацији ове таксономске групе на истраживаном подручју. Дисертација ће бити веома богат извор информација о распрострањењу и станишним преференцијама свих таксона који су до данас забележени у Србији, и представљаће солидну основу за даља истраживања и разумевање биогеографских и других еколошких параметара који одређују распрострањење макро гљива. Самим тим, дисертација ће представљати и одлучну основу за истраживање и заштиту угрожених врста макромицета. На тај начин ће постати незаобилазна литературна основа за свакога ко ће бити у прилици да се бави даљим истраживањима и заштитом макромицета у Србији али и у региону и шире. Релевантни полазни библиографски извори о предложеном истраживању: 13

14 Ĉolic, D. (1967): Sinecological analyses of the fungal flora in a reserve with Serbian spruce (Picea omorica) on Mitrovac, Tara Mountain. Zaštita prirode 34: Ivanĉević, B. & Beronja, J. (2004): First records of macromycetes from the Serbian side of Stara Planina Mts (Balkan Range). Mycologia Balcanica, 1(1), Ivanĉević, B. & Tatić, B. (2004): First record of Clathrus ruber from Serbia. Mycologia Balcanica, 1(1), Ivanĉević, B. (1995): Diverzitet makromiceta u Jugoslaviji sa pregledom vrsta od meċunarodnog znaĉaja. - In: V. Stevanović & V. Vasić [eds]. Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od meċunarodnog znaĉaja, pp Ecolibri & Biološki Fakultet, Beograd. Ivanĉević, B. (2003): Report on the distribution of the fungi species proposed for the Bern Convention in Serbia and Montenegro. In: Dahlberg, A., Croneborg, H. (Eds.): 33 threatened fungi in Europe. Uppsala. Ranojević N. (1905): Priložak flori gljiva Kraljevine Srbije. Nastavnik 7-8: Schroeter J. (1890): Pilze Serbiens. Hedwigia 2: Tortić, M. (1975): First records for Yugoslavia of several macromycetes from the collection of V. Lindtner. Glasnik Prirodnjaĉkog muzeja u Beogradu B30: Tortić, M. (1977): Two rare polypores from Lindtner's collection, new for Yugoslavia. Glasnik Prirodnjaĉkog muzeja u Beogradu B32: Tortić, M. (1979): Larger fungi from Kopaonik Mountain (Serbia, Yugoslavia) collected by V. Lindtner. Acta Botanica Croatica 38: Tortić, M. (1984): Distribution of polypores in Yugoslavia I. Amylocystis, Anomoporia, Aitrantioporus, Fibuloporia. Acta Botanica Croatica 43: Институције у којима ће се обавити истраживања Природњачки музеј, Београд. Природно-математички факултет, лабораторија за микологију, Скопље. CAB International Mycological Institute, Kew, UK. Институт Руђер Бошковић, лабораториј за микологију, Загреб. Д. Закључак и предлог: Сматрамо да је предложена тема докторске дисертације под насловом «Дистрибуција и екологија макромицета (Fungi, Mycota) у Србији», мр Бориса Иванчевића научно заснована и оправдана, јасно дефинисана и врло актуелна. Циљ ове дисертације је да интегрално прикаже податке о дистрибуцији и екологији макромицета (Fungi, Mycota) у Србији и да на тај начин да прву целовиту научну основу за успостављанње адекватних мера заштите ове значајне групе организама у Србији. Самим тим ова теза има и веома актуелан међународни значај. Имајући у виду све наведено, Комисија предлаже Наставно-научном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да прихвати предложену тему и одобри израду ове докторске дисертације. 14

15 За менторе израде тезе се предлажу др Караделев Митко, редовни професор Природноматематичког факултета Универзитета Кирило и Методије, Скопље и др Дмитар Лакушић, ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду. У Београду, 18. новембар 2010 др Караделев Митко, редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета Кирило и Методије, Скопље др Дмитар Лакушић, ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду др Гордана Томовић, доцент Биолошког факултета Универзитета у Београду 15