ИЗВЕШТАЈ О САМОВРЕДНОВАЊУ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА ПРВОГ И ДРУГОГ СТЕПЕНА

Транскрипт

1 ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА: МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Садржај: Уводна табела Стандард 1. Структура студијског програма Стандард 2. Сврха студијског програма Стандард 3. Циљеви студијског програма Стандард 4. Компетенције дипломираних студената Стандард 5. Курикулум Стандард 6. Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма Стандард 7. Упис студената Стандард 8. Оцењивање и напредовање студената Стандард 9. Наставно особље Стандард 10. Организациона и материјална средства Стандард 11. Контрола квалитета Стандард 12. Студије на даљину ТАБЕЛЕ ПРИЛОЗИ

2 УВОД Назив студијског програма Самостална високошколска установа у којој се изводи студијски програм Високошколска установа у којој се изводи студијски програм Образовно-научно/образовно-уметничко поље Научна, стручна или уметничка област Врста студија Обим студија изражен ЕСПБ бодовима Назив дипломе Дужина студија Година у којој је започела реализација студијског програма Година када ће започети реализација студијског програма (ако је програм нов) Број студената који студира по овом студијском програму Планирани број студената који ће се уписати на овај студијски програм Датум када је програм прихваћен од стране одговарајућег тела (навести ког) Језик на коме се изводи студијски програм Година када је програм акредитован Web адреса на којиј се налазе подаци о студијском програму Културологија Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет Друштвено хуманистичке науке Културологија 60 ЕСПБ Мастер културолог Једна година (два семестра) Српски језик

3 Стандард 1. Структура студијског програма Студијски програм садржи елементе утврђене законом. Опис структуре и садржаја студијског програма са методама извођења наставе културологије изводе се током једне академске године (два семестра). Укупан број ЕСП бодова које студент треба да скупи да би завршио овај степен студија је 60. Програм садржи групу обавезних предмета (два предмета) и групу изборних предмета у зимском семестру, као и студијски истраживачки рад и мастер рад у летњем семестру. По успешном завршетку програма, студент стиче звање Мастер културолог. културологије организоване су кроз две групе предмета. Прва група су обавезни предмети, у оквиру којих се проучавају области темељне за разумевање теоријских претпоставки и система знања на којима се заснивају различите области културологије и посебно осветљавају интердисциплинарност у изучавању ових феномена. Друга група предмета су изборни предмети који су подељени у пет тематских група. Једна група изборних предмета односи се на методолошке предмете, методе анализе садржаја и реализацију квалитативних и квантитативних истраживања. Преостале четири групе изборних предмета представљају предмете груписане из поља хуманистичких и поља друштвених наука и конципирани су тако да обезбеђују даљу и додатну специјализацију за неку уже стручну област комуникологије. Полагањем обавезних предмета студенти стичу 9 ЕСПБ, а остатак бодова (21) могу да прикупе са листе изборних предмета који обухватају темељна знања из друштвених наука (културологије, социологије, филозофије, историје, комуникологије, педагогије, психологије), као и хуманистичких наука (теорије књижевности, лингвистике и области мањинских језика (језика средине) и културе). Студијски истраживачки рад носи 10 ЕСПБ, а завршни/мастер рад носи 20 ЕСПБ. Основна знања и компетенције студент стиче кроз интерактивну наставу, семинаре, решавање практичних проблема, самостално учење, изучавање литературе, учешћем у дискусијама и дебатама на настави, усменим презентацијама, израдом семинарских радова, истраживачких пројекта и есеја. Студент стиче диплому ако у року предвиђеном Законом о високом образовању положи све испите прописане студијским програмом основних академских студија културологије и тако сакупи 60 ЕСПБ. Осим дипломе, студенту се издаје и Додатак дипломи. Упис кандидата на мастер академске студије културологије врши се на основу конкурса који расписује Универзитет у Новом Саду а спроводи Филозофски факултет. Да би кандидат конкурисао за упис на прву годину мастер академских студиа културологије треба да има завршене основне акaдемске студије из друштвено-хуманистичких области по акредитованом студијском програму у трајању од четири године, односно 240 ЕСПБ. Мастер рад је самостални истраживачки рад студента и представља завршни испит за стицање титуле мастера културологије. Он се реализује кроз студијски истраживачки рад из једног од предмета предвиђеног програмом за који се студент определио. Вредност мастер рада је 20 ЕСПБ. Бодовна вредност сваког предмета исказана је у Наставном плану студијског програма мастер академских студија културологије. Евиденција: Публикација установе (у штампаном или електронском облику, сајт

4 институције) - Прилог Стандард 2. Сврха студијског програма Студијски програм има јасно дефинисану сврху и улогу у образовном систему, доступну јавности. Сврха студијског програма мастер академских студија културологије је образовање кадра компетентног да теоријским и практичним питањима у области културе приступа из интердисциплинарне перспективе која обухвата сазнања из низа друштвено-хуманистичких научних дициплина (комуникологије, социологије, лингвистике, књижевности, историје, филозофије, психологије и педагогогије). Имајући на уму особености Војводине као мултинационалне културне средине, као и све израженије потребе за интеркултурном регионалном, прекограничном сарадњом и даљим европским интеграцијама, програм је конципиран тако да студентима омогући стицање знања и вештина потребних за рад у институционалном и ванинституционалном окружењу, у владиним и невладиним организацијама које се у целости или делимично баве културом, културном сарадњом и интекултурном комуникацијом. Студенти који заврше мастер академске студије културологије требало би да учествују у раду установа културе, на међународним пројектима који имају и компоненту интеркултурне размене, на различитим пословима очувања културне баштине, као у низу послова у јавном, приватном и непрофитном сектору који захтевају сензибилитет према културној разнолокости. Сврха студијског програма је припремање и оспособљавање студената за бављење теоријским и истраживачким радом, редовно праћење и проучавање савремене културолошке литературе и стручно усавршавање у области научних дисциплина које се са различитих аспеката баве феноменима културе. Студијски програм обезбеђује стицање компетенција које су друштвено оправдане, корисне и потребне у савременом глобализованом свету у коме културна размена и културни контакти представљају уједно и изазов и развојни потенцијал. Сврха студијског програма културологије усклађена је са сврхом и задацима Факултета и односи се на развијање хуманистичког и критичког приступа културној размени и интеркултурној комуникацији. Евиденција: Публикација установе (у штампаном или електронском облику, сајт институције) - Прилог 1.1

5 Стандард 3. Циљеви студијског програма Студијски програм има јасно дефинисане циљеве. културологије оспособљавају студенте за рад у јавном, приватном и цивилном сектору на пословима интеркултурне сарадње, размене и комуникације, као и за самостално спровођење истраживања у домену културе. У циљу развијања компетентних кадрова за професионалну међукултурну сарадњу, будући мастер културолог током студија стиче темељна и напредна знања из области културологије и социологије интеркултурне комуникације, као разноврсних метода културне анализе засноване на сазнањима из разноврсних друштвено-хуманистичких наука. Концепт студијског програма, његова сврха и структура, постављени су у интердисциплинарни оквир тако да омогућују остваривање следећих конкретних циљева: Упознавање студента са интердисциплинарним приступима култури; Упознавање са најзначајнијим приступима интеркултуралности, њиховим теоријским дометима и ограничењима; Упознавање са чиниоцима интеркултуралности, сагледавање карактеристичних проблема мултикултурних друштава, разумевање савремених интеркултурних контаката и комуникационих процеса; Овладавање методологијом научно-истраживачког рада, са посебним нагласком на методама истраживања у друштвено-хуманистичким наукама; Овладавање комплексним појмовима и водећим теоријским системима из области културологије и других сродних области (филозофија, историја, социологија, комуникологија, психологија, филологија, итд.); Упознавање са најважнијим филозофским, социолошким, историјским, педагошким и филолошким приступима у изучавању културе и културних контаката, посебно у савременом свету. Оспособљавање за разумевање сложених феномена културе и примену савремених научних принципа у свом практичном раду; Стицање широкоспектралног прегледа и оријентације у основним и специфичним областима књижевности и уметности култура средине, региона и Европе, кроз дијахронијске садржаје и у синхронијској перспективи, Оспособљавање студената за интердисциплинарно приступање књижевности и визуелним уметностима, сагледавајући их критички у односу на релевантне друштвене, идеолошке, културолошке феномене; Оспособљавање студента за разумевање историје, међукултурних релација, особености, разлика и осетљивост у раду и комуникацији са појединцима, организацијама и установама различитих етничких група; Развијање критичког мишљења и мултиперспективног приступа у самосталном интерпретирању резултата научних истраживања политичког, друштвеног, економског и културног аспекта историје Европе; Подстицање развоја креативног и критичког мишљења, као и способности решавања проблема у разматрању општих и посебних културолошких питања; Стицање напредних теоријских и академских знања потребних за наставак студија и усавршавање на наредним нивоима високошколског образовања. Евиденција: Публикација установе (у штампаном или електронском облику, сајт

6 институције) - Прилог Стандард 4. Компетенције дипломираних студената Савладавањем студијског програма студент стиче опште и предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања стручне, научне и уметничке делатности. Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената културологије оспособљавају студенте за предметно-специфичне компетенције које подразумевају: идентификовање и критичко сагледавање историјског контекста и развоја културе; уочавање савремених проблема у области културе и интеркултурне комуникације, као и њихово успешно самостално решавање, коришћењем специфичних и напредних знања, способности и вештина. примена специјалистичког и напредног знања о различитостима у погледу културе, традиције, религије, етничке припадности, језика, рода, комуникације, културног наслеђа; разумевање и повезивање знања из различитих друштвено-хуманистичких дисциплина и области и његову примену у складу са културно специфичним потребама у конкретној ситуацији; поседовање напредних и специјалистичких знања, вештина и вредносних ставова за разумевање језика, књижевности и културе појединих традиција средине и региона, њихове међусобне релације, историјске перспективе веза, прожимања и конфликте; културологије оспособљавају студенте за опште компетенције које подразумевају: конструктивно решавање проблема у сфери културе уз примену напредних знања, вештина и ставова стечених током образовања; комуникационе и социјалне вештине које се огледају у успостављању квалитетне комуникације и сарадње са другима у циљу ефективног и продуктивног рада у тиму и групи; критичко мишљење и способност промишљања и анализирања теоријских и практичних проблема, као и сопственог рада и праксе; јавно презентовање и представљање информација: способност за планирање, реализацију и презентацију резултата истраживања у непосредној транскултурној делатности; континуирано стручно усавршавање кроз усвајање и развијање социјалних вештина и личних својстава потребних за унапређење сопственог рада, стицања нових знања и

7 промоцију струке; евалуацију ефеката сопственог рада, континуирано праћење научних достигнућа и њихова примена у пракси. Опис исхода учења Од студента се на завршетку мастер академских студија културологије очекује да: познаје и разуме комплексне принципе и теорије културологије и сродних наука; компетентно и стручно процењује различите транскултурне ситуације и решава практичне проблеме у транскултурним контактима; самостално решава истраживачке проблеме употребом квалитативних и квантитативних метода анализе и истраживања у друштвено-хуманистичким наукама; критички анализира и упоређује различите феномене културе, схвата њихов историјски развој и специфичности у међукултурној размени, сарадњи и комуникацији; самостално планира и реализује истраживања из различитих подручја културолошке теорије и праксе и у складу са тим претражује литературу, базе података и друге изворе информација; анализира опште и специфичне области културне размене и на конструктивни начин планирања њихово унапређење, иновације и развој; употребљава различита средства информационо-комуникационих технологија у циљу стицања нових знања, унапређења рада и промоцију струке; планира и реализује послове културолога; креира и реализује различите типове програма и пројеката у културном контексту. Наведене компетенције и исходи учења представљају виши ниво стручних знања и вештина у односу на оне које се развијају на основним студијама. Евиденција: Додатак дипломе - Прилог 4.1.

8 Стандард 5. Курикулум Курикулум студијског програма садржи листу и структуру обавезних и изборних предмета и модула и њихов опис. Опис У организацији курикулума поштују се начела дефинисана законском регулативом Републике Србије, посебно препоруке које се тичу степена изборности у студијском програму. У курикулуму је остварена интеграција теоријских знања из области културологије и сродних друштвено-хуманистичких наука, методолошких знања и вештина у спровођењу квалитативних и квантитативних истраживања, као и самосталног истраживачког рада. културологије организоване су у трајању од једне године, односно два семестра. Студије обухватају два обавезна курса и изборне курсеве подељене у пет изборних блокова (у изборним блоковима се налазе како курсеви који су преузети са других програма Филозофског факултета, тако и курсеви који се налазе само у програму мастер академских студија културологије). Први изборни блок односи се на знања и компетенције из области методологије истраживања у друштвено-хуманистичким наукама, квантитативних и квалитативних метода, као и анализе дискурса. У осталим изборним блоковима предмети су груписани по научним областима (два изборна блока из области друштвених наука и два изборна блока из области хуманистичких наука). Укупан број кредита за обавезне курсеве је 9 ЕСПБ а за изборне 21 ЕСПБ. Студијским програмом је предвиђен и самостални истраживачки рад који носи 10 ЕСПБ, као и израда завршног мастер рада који носи 20 ЕСПБ. Реализација ових обавеза и предмета предвиђена је у другом семестру. Табела Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм првог нивоа студија Табела 5.2. Спецификација предмета Табела 5.2А Спецификација стручне праксе Табела 5.2Б Спецификација завршног рада Извештај 1. Извештај о структури студијског програма Табела 5.3 Листа изборних предмета Табеле 5.4., 5.5., 5.6., 5.7. и 5.8. Листа предмета на студијском програму првог нивоа, по типу предмета: Академско-општеобразовни предмети (5.4.), Теоријско-методолошки предмети (5.5.), Научно, односно уметничко стручни (5.6.), Стручно апликативни (5.7.), Стручни, односно уметничко стручни предмети (5.8.) Блок табела 5. 1 Студијског програма.са изборним подручјем-модулима: Евиденција: Распоред часова - Прилог 5.1, Књига предмета (у документацији и на сајту институције) - Прилог 5.2, Одлука о прихватању студијског програма од стране стручних

9 органа високошколске установе - Прилог 5.3 Стандард 6. Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма Студијски програм је усклађен са савременим светским токовима и стањем струке, науке и уметности у одговарајућем образовно-научном, односно уметничко-образовном пољу и упоредив је са сличним програмима на иностраним високошколским установама, а посебно у оквиру европског образовног простора. Опис (не више од 300 речи) Студијски програми у области културологије у Европском образовном простору почињу да се појављују тек у последњих пар деценија јер се ради о релативно младој научној области. Такође, ова област је веома интердисциплинарна и баштини сазнања из низа друштвенохуманистичких наука, посебно из филозофије, историје, социологије, лингвистике и књижевности. Ова два податка могу да објасне разноликост која постоји у структури студијских програма како на нивоу основних, тако и на нивоу мастер студија. Једна од најзначајнијих разлика јесте међу програмима који имају апликативни карактер (нпр. културни менаџмент) и оних који повезују основне и докторске студије, нудећи студентима компетенције за самосталан научно-истраживачки рад. Предложени програм припада овој другој групи и представља надоградњу основних студија културологије на Филозофском факултету у Новом Саду. Разлике у програмима у Европи појављују се и у односу на факултете на којима се изводи настава, као и у односу на локалне и регионалне специфичности. Предложени програм нуди образовање широког спектра са критичким културолошко-комуниколошким приступима унутар социологије, филозофије и педагогије и са усмерењем ка локалним и регионалним специфичностима у историјским, књижевним и лингвистичким предметима. Интердисциплинарни приступ образовању културолога на мастер академским студијама рефлектује се у структури обавезних и изборних предмета у предложеном програму. Иако не постоје упутства струковних организација, треба нагласити да су безмало све области културолошких интересовања заступљене у предложеним предметима (видети списак секција Асоцијације за студије културе: Висок степен подударности овај студијски програм остварује са следећим студијским програмима: University of Tampere, Master s Degree Programme in Cultural Studies: University of Manchester, MA Intercultural Communication: University of Aarhus, MA Intercultural Studies: Евиденција: Документација о најмање три акредитована инострана програма, са којим је

10 програм усклађен - Прилог 6.1,2,3, Препоруке или усклађеност са одговарајућим добром праксом у европским институцијама - Прилог 6.4 Стандард 7. Упис студената Високошколска установа у складу са друштвеним потребама и својим ресурсима уписује студенте на одговарајући студијски програм на основу успеха у претходном школовању и провере њиховог знања, склоности и способности. Опис Упис кандидата на мастер академске студије културологије врши се на основу Конкурса који расписује Универзитет у Новом Саду а спроводи Филозофски факултет. У прву годину Мастер академских студија културологије могу се уписати кандидати који су завршили основне акaдемске студије из друштвено-хуманистичких дисциплина по акредитованом студијском програму у трајању од четири године, односно 240 ЕСПБ. Рангирање кандидата се врши на основу успеха у на основним академским студијама Релевантне информације о упису објављују се у оквиру текста Конкурса. Програм пријемног испита доступан је заинтересованим кандидатима на сајту Факултета. Табела 7.1 Преглед броја студената који су уписани на студијски програм* Табела 7.2 Преглед броја студената који су уписани на студијски програм по годинама студија у текућој школској години* *Програм се акредитује први пут, те из тог разлога нема уписаних студената Евиденција: Конкурс за упис студената - Прилог 7.1, Решење о именовању комисије за пријем студената - Прилог 7.2, Услови уписа студената (извод из Статута институције, или други документ) - Прилог 7.3

11 Стандард 8. Оцењивање и напредовање студената Оцењивање студената врши се непрекидним праћењем рада студената и на основу поена стечених у испуњавању предиспитниџ обавеза и полагањем испита. Опис (највише 500 речи) Оцењивање студената врши се кроз различите видове провере знања и праћења активности студената током целог семестра. Студент савлађује студијски програм полагањем испита, чиме стиче одређени број ЕСП бодова, у складу са студијским програмом. Сваки предмет има одређени број ЕСП бодова који се утврђује на основу радног оптерећења студента у савлађивању одређеног предмета и применом јединствене методологије високошколске установе за све студијске програме. Успешност студената у савлађивању одређеног предмета континуирано се прати током наставе и изражава се поенима. Сваки предмет из студијског програма има јасан и објављен начин стицања поена. Укупан број поена укључује поене које студент стиче извршавањем предиспитних обавеза и полагањем испита. Оцена студента је заснована на укупном броју поена које је студент стекао испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита а према квалитету стечених знања и вештина и усклађена са Законом о високом образовању (члан 104): Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 до 10, према следећој скали: од 51 до 60 поена оцена 6 (шест), од 61 до 70 поена оцена 7 (седам), од 71 до 80 поена оцена 8 (осам), од 81 до 90 поена оцена 9 (девет), од 91 до 100 поена оцена 10 (десет). Оцена 5 није прелазна и не уписује се у индекс. Студенти су обавезни да присуствују настави и да припремљени долазе на наставу. Предиспитне обавезе подразумевају активност на настави, учешће у дискусијама, израду семинарских радова у виду теоријских приказа оригиналних научних дела, приказа различитих конструката из домена културологије (али и социологије, комуникологије, историје, филозофије, лингвистике, теорије књижевности), прегледа литературе и истраживања у вези са одређеним стручним и научним проблемима, предлога истраживачких пројеката, усмено презентовање истраживања, пројеката и семинарских радова на часовима практичне наставе, практичне примене знања стечених на часовима теоријске наставе, израда пројекта, студије случаја, кратке усмене и писмене провере знања, колоквијуме итд. Наставник води евиденцију о свим предвиђеним предиспитним активностима за сваког студента, оцењује квалитет ангажмана студената и даје студентима образложење својих оцена. Завршни испит је у форми писмене или усмене провере знања. Табела 8.1 Збирна листа поена по предметима које студент стиче кроз рад у настави и полагањем предиспитних обавеза као и на испиту Табела 8.2 Статистички подаци о напредовању студената на студијском програму* *Програм се акредитује први пут, те из тог разлога нема уписаних студената

12 Евиденција: Књига предмета, - (у документацији и на сајту институције) - Прилог 5.2 Стандард 9. Наставно особље За реализацију студијског програма обезбеђено је наставно особље са потребним научним, уметничким и стручним квалификацијама. Опис За реализацију мастер академских студија културологије обезбеђено је наставно особље са потребним научним и стручним квалификацијама. Укупан број наставника ангажованих на студијском програму довољан је да реализује укупан број часова наставе на студијском програму, тако да наставник остварује просечно 180 часова активне наставе годишње, односно, приближно 6 часова недељно, а да при томе ангажовање по појединачном наставнику није веће од 12 часова активне наставе недељно. Укупан број сарадника ангажованих на студијском програму довољан је да покрије укупан број часова наставе на студијском програму, а да при томе сваки сарадник остварује просечно или мање од 300 часова активне наставе годишње, односно, просечно или мање од 10 часова активне наставе недељно. На мастер академским студијама културологије ангажовано је укупно 67 наставникa и 9 сарадника са Филозофског факултета у радном односу са пуним радним временом. Компетентност наставника утврђена је на основу научних радова објављених у релевантним међународним и домаћим часописима, радовима објављеним у зборницима са међународних научних скупова, монографија и уџбеника. У извођењу наставе на мастер академским студијама културологије ангажују се наставници који учествују у реализацији више домаћих и међународних научноистраживачких пројеката, који су били ментори у изради докторских дисертација, те сарађују са колегама са других факултета у земљи и свету. Квалификације наставног особља у потпуности одговарају нивоу њихових задужења, документоване су одговарајућим библиографским подацима и подацима доступним јавности. Подаци о наставницима и сарадницима објављени су на сајту Факултета. Табела 9. 0Укупни подаци о наставном особљу у установи и на студијском програму ( листа се формира приликом уноса података у електронски формулар, установа је обавезна да у ову табелу унесе све податке који се траже) Табела 9.1. Научне, уметничке и стручне квалификације наставника и задужења у настави Табела 9.2. Листа наставника ангажованих на студијском програму (формира се листа из табеле 9.0) Табела 9.3 Збирни преглед броја наставника по областима, и ужим научним или уметничким областима ангажованих на студијском програму Табела 9.4. Листа сарадника ангажованих на студијском програму (формира се листа из табеле 9.0) Извештај 2. Број наставника према потребама студијског програма

13 Извештај 3. Број сарaдника према потребама студијског програма Извештај о параметрима студијског програма (овај извештај следи из уноса података у електронски формулар) Евиденција: Извод из електронске базе података пореске управе републике Србије - Прилог 9.1, Уговори о раду наставника запослених са пуним радним временом - Прилог 9.1 а, Правилник о избору наставника - Прилог 9.2, Уговори о ангажовању наставника са непуним радним временом - Прилог 9.3 Сагласност високошколске установе на рад наставника на другој високошколској установи - Прилог 9.4, Одлука Сената о избору гостујућег професора - Прилог 9.5, Доказ о боравку за стране држављане издат од надлећног органа - Прилог 9.6.

14 Стандард 10. Организациона и материјална средства За извођење студијског програма обезбеђују се одговарајући људски, просторни, техничкотехнолошки, библиотечки и други ресурси који су примерени карактеру студијског програма и предвиђеном броју студената. Опис За извођење наставе на студијском програму мастер академских студија културологије обезбеђени су одговарајући просторни, техничко-технолошки, библиотечки и други ресурси који су примерени карактеру студијског програма и предвиђеном броју студената. Факултет поседује потпуно опремљене слушаонице, учионице, лабораторије, амфитеатар и друге просторије за извођење наставе, као и рачунаре са интернет прикључком, видео-бимове, пројекциона платна, а у 2 просторијe се налазе интерактивне табле. У просторијама за наставу налази се и опрема методичкодидактичког типа. Обезбеђен је и адекватни простор за наставнике и сараднике који изводе наставу на овом студијском програму. Просторије су опремљене савременом техничком опремом потребном за извођење наставе. Библиотека располаже довољним бројем библиотечких јединица релевантних за извођење наставе на студијском програму уз покривеност свих предмета одговарајућом уџбеничком литературом и другим училима. Табела 10.1 Листа просторија са површином у високошколској установи у којој се изводи настава на студијском програму: Табела 10.2 Листа опреме за извођење студијског програма Табела 10.3 Листа библиотечких јединица релевантних за студијски програм Табела Листа уџбеника доступна студентима на студијском програму Табела 10.5 Покривеност обавезних предмета литературом (књигама, збиркама, практикумима.., које се налазе у библиотеци или их има у продаји Евиденција: Извод из Књиге инвентара - Прилог 10.1, Доказ о поседовању информационе технологије, броја интернет прикључака и сл. - Прилог 10.2

15 Стандард 11. Контрола квалитета Контрола квалитета студијског програма спроводи се редовно и систематично путем самовредновања и спољашњом провером квалитета. Опис На унапређењу квалитета наставног процеса учествују: Наставно-научно веће факултета, Одсеци и Комисија за обезбеђење квалитета. Комисија за обезбеђење квалитета образује се одлуком Наставно-научног већа Факултета. Комисија формулише предлог стратегије обезбеђења квалитета и низ процедура којима се регулишу виталне функције факултета и сама контрола квалитета. Стретегију и процедуре усваја Научно-наставно веће. Контрола квалитета студијског програма спроводи се редовно и систематично кроз поступак самовредновања и спољашњом провером квалитета. Улога студенaта у процесу обезбеђења квалитета на Факултету остварује се кроз рад студентских организација. Провера квалитета студијског програма се спроводи: Анкетом за евалуацију наставе (студијских програма); Анкетом за евалуацију наставника (педагошки рад наставника); Анкетом за евалуацију рада факултета; Анкетом за евалуацију стручне праксе студената; Анкетом за евалуацију рада наставника (компетенције свршених студената) од стране послодаваца и Анкетом за компетенције свршених студената. Табела Листа чланова комисије за контролу квалитета. Евиденција: Извештај о резултатима самовредновања студијског програма - Прилог 11.1, Јавно публикован документ - Политика обезбеђења квалитета - Прилог 11.2 Правилник о уџбеницима - Прилог 11.3, Извод из Статута установе којим регулише оснивање и делокруг рада комисије за квалитет - Прилог 11.4

16 Стандард 12. Студије на даљину Студијски програм заснован на методама и технологијама образовања на даљину подржан је ресурсима који обезбеђују квалитетно извођење студијског програма. Високошколска установа може организовати студијски програм на даљину за сваку област и свако образовно-научно и образовно-уметничко поље, ако наставни садржај, подржан расположивим ресурсима, може квалитетно усвојити кроз студије на даљину и ако се обезбеђује исти ниво знања дипломираних студената, иста ефикасност студирања и исти ранг (квалитет) дипломе као и у случају уобичајеног начина реализације студијског програма. Опис (не више од 300 речи)

17 Табела 5.1A Распоред предмета по семестрима и годинама студија Р.бр. Шиф. Пред. ПРВА ГОДИНА Назив предмета Сем. Број часова ЕСПБ 1 Интердисциплинарни приступи култури Доц. др Владимир Михајловић, Александра Смиронов Бркић, доц. др Жељко Милановић, проф. др Жолт Лазар, проф. др Вељко Јовановић, Александар Мудри, доц. др Биљана Лунгулов, доц. др Соња Веселиновић, доц. др Јелена Клеут, доц. др Марица Рајковић, доц. др Марина Шимак Спевакова, Лаура Спариосу, Даниел Сорин Винтила, Ивана Иванић 2 Социологија интеркултурне комуникације доц. др Душан Ристић, проф. др Жолт Лазар 3 ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 1 1. Методологија научно-истраживачког рада - проф. др Снежана Стојшин 2. Критичка анализа медијског дискурса - проф. др Дубравка Валић Недељковић, проф. др Дејан Пралица 3. Методологија проучавања античке историје - група наставника (проф. др Иван Јордовић, проф. др Светозар Бошков, доц. др Ифигенија Радуловић, доц. др Снежана Вукадиновић, проф. др Весна Манојловић Николић, Владимир Михајловић) 4. Методологија проучавања средњовековне историје - група наставника (проф. др Ненад Лемајић, проф. др Ђура Харди, проф. др Снежана Божанић, доц. др Борис Стојковски, доц. др Милица Кисић-Божић) 5. Методологија проучавања модерне историје - група наставника (проф. др Душко Ковачевић, проф. др Дејан Микавица, проф. др Владан Гавриловић, проф. др Бранко Бешлин, проф. др Слободан Бјелица, проф. др Биљана Шимуновић-Бешлин, Ђорђе Ђурић, проф. др Момир Самарџић, доц. др Горан Васин, доц. др Ненад Нинковић) 6. Имаголошко проучавање књижевности: Јужни Словени у француској култури (проф. др Павле Секеруш) 7. Лексичка теренска истраживања (проф. др Михајло Фејса) 8. Методологија научног истраживања (проф. др Јулиана Ишпанович Чапо) 9. Епистемологија визуелне културе проф. др Дамир Смињанић, Милена Стефановић (асистент)

18 4 ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ Упоредно проучавање јужнословенских књижевности (проф. др Ивана Живанчевић Секеруш, проф. др Бојана Стојановић Пантовић, доц. др Соња Веселиновић, доц. др Жељко Милановић) 2. Теорија комуницирања - доц. др Јелена Клеут 3. Социолошке теорије људских емоција - доц. др Алексеј Кишјухас 4. Археологија идентитета проф. др Весна Манојловић Николић, доц. др Владимир Михајловић 5. Теорије интеркултураности проф. др Драган Проле, проф. др Владимир Гвозден, Лазар Атанасковић (асистент) 6. Филозофија културе доц. др Марица Рајковић, Милош Миладинов (сарадник у настави) 7. Наука о прошлости и историјска свест - проф. др Момир Самарџић 8. Родне теорије - доц. др Смиљана Милинков и доц. др Ана Пајванчић-Цизељ 9. Информално образовање проф. др Јована Милитиновић 5 ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ Историја читања (проф. др Владимир Гвозден, проф. др Павле Ботић) 2. Билитерарно стваралаштво војвођанских Словака - проф. др Адам Светлик, Марина Шимак Спевакова 3. Словачко-српска контрастивна проучавања језика - проф. др Ана Макишова 4. Регионалне русинске књижевне традиције (проф. др Стеван Константиновић) 5. Русински језик у војвођанском окружењу (проф. др Михајло Фејса) 6. Русинско питање у Средњој Европи у 20. веку (проф. др Јанко Рамач) 7. Историја пропаганде проф. др Биљана Шимуновић Бешлин и доц. др Владимир Баровић 8. Европска унија проф. др Момир Самарџић 9. Медијска педагогија проф. др Светозар Дунђерски 10. Историја средњевековне културе и друштва проф. др Ђура Харди, доц. др Борис Стојковски 11. Историја Балкана у новом веку проф. др Золтан Ђере

19 12. Друштвена и културна историја Срба у 20. веку проф. др Биљана Шимуновић Бешлин, 13. Политичке идеологије у 20. веку проф. др Душко Ковачевић, проф. др Ђорђе Ђурић, Мирослав Павловић 14. Војвођански простор у 20. веку проф. др Слободан Бјелица 15. Филозофија религије доц. др Невена Јевтић, Лазар Атанасковић (асистент) 16. Филозофија уметности доц. др Марица Рајковић, Милена Стефановић (асистент) 17. Методологија израде штампаног материјала - доц. др Јасна Ухларик, Зузана Тирова, асистент 18. Вампир: од фолклорних наратива до српске фантастике почетком XXI века - доц. др Драгољуб Перић 6 ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ Слика Другог у српској и хрватској књижевности (проф. др Ивана Живанчевић Секеруш, доц. др Жељко Милановић) 2. Продубљене студије румунске књижевности проф. др Вирђинија Поповић /Даниел Сорин Винтила, страни лектор за румунски језик 3. Теорија уметности код Срба: (проф. др Радослав Ераковић) (4 ЕСПБ) 4. Квалитативна истраживања у педагогији - проф. др Оливера Кнежевић Флорић 5. Музејска педагогија проф. др Јована Милутиновић 6. Менаџмент у образовању проф. др Маријана Косановић 7. Образовање за људска права и демократију - проф. др Јасмина Клеменовић 8. Урбана друштва: савремени проблеми доц. др Ана Пајванчић- Цизељ 9. Теорија књижевности и филмска култура (проф. др Корнелија Фараго, доц. др Анико Новак) 10. Синтакса функционалних стилова (проф. др Владислава Ружић, доц. др Јелена Ајџановић) 11. Аутобиографије, мемоари и дневници у српској 19. и 20 века (доц. др Зорица Хаџић) 12. Савремене тенденције мађарских мањинских књижевности (проф. др Ева Толди) 13. Интеркултурне компетенције и медијација (проф. др Павле Секеруш)

20 7 Студијски истраживачки рад Завршни рад 2 20 Укупно часова активне наставе УКУПНО ЕСПБ 60 СПИСАК ПРИЛОГА ДОКУМЕНТАЦИЈИ ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ПРВОГ И ДРУГОГ СТЕПЕНА ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА Стандард 1. Структура студијског програма Прилог Публикација установе (у штампаном или електронском облику, сајт институције) Стандард 2. Сврха студијског програма Прилог Публикација установе (у штампаном или електронском облику, сајт институције) Стандард 3. Циљеви студијског програма Прилог Публикација установе (у штампаном или електронском облику, сајт институције) Стандард 4. Компетенције дипломираних студената Прилог Додатак дипломе Стандард 5. Курикулум Прилог Распоред часова Прилог Књига предмета (у штампаној или електронској форми на сајту институције) Стандард 6. Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма Прилог 6.1, 6.2, Документација о најмање три акредитована инострана програма, са којим је програм усклађен Прилог Препоруке или усклађеност са одговарајућим добром праксом у европским институцијама Стандард 7. Упис студената Прилог Конкурс за упис студената- Прилог Решење о именовању комисије за пријем студената- Прилог Услови уписа студената (извод из Статута институције, или други документ)

21 Стандард 8. Оцењивање и напредовање студената Прилог Књига предмета, друга врста публикације или презентација на сајту Стандард 9. Наставно особље Прилог Извод из електронске базе података пореске управе републике Србије, и уговора у раду наставног особља (Прилог 9.1а) Прилог Правилник о избору наставника Прилог Уговори о ангажовању наставника са непуним радним временом Прилог Сагласност матичне високошколске установе за рад ангажованог наставника на другој високошколској установи Прилог Одлука Сената о избору гостујућег професора Прилог Доказ о боравку за стране држављане издат од надлежног органа Стандард 10. Организациона и материјална средства Прилог Књига инвентара Прилог Доказ о поседовању информационе технологије, броја интернет прикључака и сл. Стандард 11. Контрола квалитета Прилог Извештај о резултатима самовредновања студијског програма Прилог Јавно публикован документ Политика обезбеђења квалитета Прилог Правилник о уџбеницима Прилог Извод из Статута установе којим регулише оснивање и делокруг рада комисије за квалитет Стандард 12. Студије на даљину