PowerPoint Presentation
|
|
- Милорад Булатовић
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 III Kodiranje podataka Postavlja se pitanje kako se informacija prenosi kroz razne medijume (električni signali, mikrotalasi ili svetlosni talasi) Analogni (kontinualni) i digitalni (diskretni) signali Tri osnovna pojma vezana su za ovaj prenos: 1. Podaci zasebne celine koje imaju neko značenje ali nisu informacije (entiteti koji nose neko značenje ili podatak) 2. Signalizacija predstavlja električne, elektromagnetne ili svetlosne signale koji predstavljaju podatke koji se prenose kroz odgovarajući medijum 3. Transmisija prenos podataka prostiranjem (širenjem) i procesiranjem signala (komunikacija podataka putem prenosa i obrade signala)
2 3.1 Vrste kodiranja podataka Morzeov kod - primena u telegrafskom slanju podataka; 1838 razvio ga je Samuel Morze. Svaki znak ima različitu sekvencu tačaka i linija Bodov kod - koristi 5 bitova sa svaki znak (32 kombinacije) kodovi (shift) i dupliraju broj kombinacija BCD kod - binarno kodirani decimalni kod. IBM ga koristi za kodiranje numeričkih vrednosti svaki broj sa 4 bita. BCDIC - prošireni kod za karaktere ASCII kod - 7 bita za kodiranje (128 kombinacija) EBCDIC kod - 8-bitni kod koji koristi IBM (256 karaktera) UNICODE - definiše jedinstveni 16 - bitni broj za svaki karakter. Zadnja verzija Unicode 10.0 definiše karaktera svrstanih u 139 skripti (8518 novih karaktera)
3 3.1 Vrste kodiranja podataka Sim Bodov Morzeov BCD kod ASCII Simb Bodov Morzeov BCD kod ASCII bol kod kod kod ol kod kod kod A S B T C U D V E W F X G Y H Z A I J A K B L C M D N E O F P Q
4 3.2 Signali Elektromagnetni signal je funkcija vremena ali se može izraziti i kao funkcija frekvencije, što znači da se signal sastoji od komponenti sa različitim frekvencijama. Signal se zapisuje u obliku x(t), x(n) ili xn gde je x zavisna promenljiva (može da bude napon, struja ili neka treća veličina), a t ili n nezavisna promenljiva. Analogni signal predstavlja signal kod koga se intenzitet menja postepeno tokom vremena. Digitalni signal je onaj signal kod koga se intenzitet održava na konstantnom nivou tokom nekog vremenskog perioda, a zatim se menja do nekog drugog konstantnog nivoa.
5 3.2 Analogni signal Analogni signal je kontinualno varirajući elektromagnetni talas koji se može prenositi preko različitih medija u zavisnosti od frekvencije. Amplituda A je max. vrednost ili jačina signala tokom vremena, obično se meri u voltima. Frekvencija f je brzina kojom se signal ponavlja (merena u ciklusima u sekundi ili hercima-hz Ekvivalentan parametar frekvenciji je period signala (T). To je vreme koje je potrebno za ponovno ponavljanje signala, pa je T = 1/f S(t) A=1,f=1,Φ=0 Faza Φ je mera relativnog položaja signala u vremenu (pomeraja), u odnosu na osnovnu periodu signala. Najpoznatiji primer analognog podatka je govor ili zvuk. t
6 3.2 Digitalni signal Digitalni signal je sekvenca naponskih impulsa koji se mogu prenositi putem bakarne žice, npr. konstantan pozitivan nivo napona može da predstavlja 0 u binarnom kodu, a konstantan negativan napon 1 Prednosti generalno jeftiniji nego analogni manje je podložan spoljnim uticajima, mešanjima, otporniji na buku Mane Digitalni signali pate od slabljenja mnogo više nego analogni. Ovakvo slabljenje vodi veoma brzom gubljenju informacija u signalu koji se prenosi. Zbog slabljenja ili redukcije jačine signala na višim frekvencijama, impulsi postaju zaobljeni i sve manji a samim tim i nerazumljivi
7 3.3 Prenos podataka U komunikacijskim sistemima, podaci se prenose sa jednog mesta na drugo putem električnih, elektromagnetnih i svetlosnih signala. Analogni i digitalni podaci se mogu predstaviti i preneti kroz medijum ili putem analognih ili putem digitalnih signala. Digitalni podaci se mogu preneti kao analogni signali putem modema Modem pretvara serije binarnih naponskih impulsa u analogni signal tako što moduliše noseću frekvenciju a rezultujući signal zauzima određeni spektar frekvencija centriran oko nosača, i može da se prenosi preko medijuma pogodnog za taj nosač. Na drugom kraju linije modem vrši demodulaciju signala da bi povratio originalne podatke. Pomoću operacije veoma slične onoj koju vrši modem analogni podaci se mogu predstaviti kao digitalni signali. Uređaj koji obavlja datu funkciju kada su u pitanju glasovni podaci naziva se kodek
8 3.3 Prenos podataka
9 3.3 Prenos podataka Zašto je digitalni prenos bolji od analognog? Digitalna tehnologija napredak LSI i VLSI tehnologije prouzrokovao je smanjenje cene digitalnih kola; Celovitost podataka korišćenjem repetitora, a ne pojačavača efekat šuma i drugih uticaja na signal nije kumulativan. Repetitor može da unese grešku ali se ona može otkriti i ispraviti. Korišćenje većih kapaciteta - danas se za prenos koriste linkovi vrlo velikog propusnog opsega, uključujući satelitsk.kanale i optička vlakna Za efikasno korišćenje takvog kapaciteta potrebno je multipleksiranje, a to je mnogo jednostavnije i jeftinije postići digitalnom (vremenskom) nego analognom (frekvencijskom) raspodelom kanala; Pouzdanost i privatnost - tehnike šifriranja mogu se primeniti na digitalne podatke i analogne podatke koji su digitalizovani; Integracija - tretiranjem i analognih i digitalnih podataka digitalno, svi signali imaju istu formu i mogu se tretirati slično. Značajne uštede se mogu postići integracijom govora, videa i digitalnih podataka.
10 3.3 Transmisioni parametri 1. Slabljenje i izobličenja usled slabljenja Snaga signala opada sa rastojanjem kod bilo kog transmisionog medijuma. Slabljenje uključuje tri aspekta važna za projektante. a) primljeni signal mora da bude dovoljne snage, b) signal se mora održavati na nivou dovoljno višem od šuma c) slabljenje je funkcija koja raste sa učestanošću. 2. Izobličenja usled kašnjenja Izobličenje se javlja zbog toga što se brzina propagacije (prostiranja) signala menja kroz žičane medijume u zavisnosti od učestanosti (slučaj sa TV signalom ili signalima koji prenose digitalne podatke). Za signale ograničenog opsega brzina je najveća blizu centralne učestanosti i opada ka granicama opsega 3. Šum (smetnje) Za svaki prenos primljeni signal će se sastojati od: a)poslatog signala modifikovanog različitim izobličenjima koje unosi prenosni sistem, b)dodatnog neželjenog signala koji se umetnuo negde između predaje i prijema. Taj neželjeni umetnuti signal naziva se šum ili smetnja.
11 3.3 Transmisioni parametri Šum se može podeliti u četiri kategorije: 1. termički šum (beli šum) ne može se eliminisati i predstavlja posledicu termičke uzburkanosti elektrona u poluprovodnicima, 2. intermodulacioni šum - javlja se kada signali različite učestanosti dele isti transmisioni medijum a postoji nelinearnost u predajniku, prijemniku ili transmisionom medijumu (f1+f2, f1-f2, nf1, nf2) 3. šum preslušavanja - kada dođe do spajanja komunikacionih puteva, 4. impulsni šum - osnovni izvor grešaka u digitalnim komunikacijama. Odnos signala i šuma S/N (signal/šum) je najvažniji parametar koji određuje performanse transmisionog sistema. Predstavlja odnos snage signala prema snazi koja se sadrži u prisutnom šumu i obično se meri na prijemnoj strani. Uobičajeno je da se odnos definiše u decibelima [db]: (S/N)[dB] = 10 log10 (snaga signala / snaga šuma)
12 Uticaj šuma na prenos podataka
13 3.3 Prenos signala Za prenos kodiranog signala kroz kabl mogu da se koriste dve tehnike: 1. prenos u osnovnom opsegu (baseband transmission) - prenose digitalne signale preko jedne frekvencije. Signali teku u obliku pojedinačnih električnih ili svetlosnih impulsa a čitav komunikacioni kapacitet kanala koristi se za prenos samo jednog signala. * Termin propusni opseg (bandwidth) se odnosi na kapacitet prenosa podataka, odnosno brzinu prenosa u sistemu digitalnih komunikacija koja se izražava u bitovima po sekundi (bps). 2. prenos u širokom opsegu (broadband transmission).- rade na principu analognih signala i opsega frekvencija. Kod analognog prenosa signali su neprekidni i nisu pojedinačni. Signali kroz fizički medijum teku u obliku elektromagnetnih ili optičkih talasa. Prenos u širokom opsegu je jednosmeran po jednom kanalu. Ukoliko je širina propusnog opsega dovoljna, jedan kabl može da posluži za prenos više sistema analognih signala, recimo za prenos kablovske televizije ili mrežni prenos. Svi uređaji moraju biti podešeni tako da koriste samo frekvencije koje su unutar dodeljenog dela ukupnog opsega.
14 3.4 Modulacija Proces konverzije digitalnih signala u analogne naziva se modulacija, dok se obrnuti proces naziva demodulacija. Shodno tome uređaj koji vrši konverziju digitalnih signala u analogne se naziva modulator, dok se uređaj koji vrši konverziju analognih u digitalne signale naziva demodulator. S obzirom na to da računari predstavljaju digitalne uređaje a da komunikaciona veza između njih prenosi analogne signale da bi dva povezana računara mogla da komuniciraju neophodno je da poseduju i modulator i demodulator, Modulator se koristi prilikom slanja podataka kroz mrežu, demodulator prilikom primanja podataka od nekog drugog računara na mreži. Potreba za postojanjem i modulatora i demodulatora je uslovila njihovo objedinjavanje u uređaj koji se zove modem.
15 3.4 Modemi Ključne reči kada govorimo o modemima su softver i kompatibilnost. Potrebno je definisati standarde koji će definisati rad modema a to se pre svega odnosina bitsku brzinu, brzinu baunda i šemu modulacije. Postoje mnogi standardi koji se identifikuju sa V.xx gde xx identifikacioni broj (V21/Bell 103, V.22, V.27, V.29,... V.90 i V.92). Mnogi modemi funkcionišu tako što se menja više komponenti i to obično promena faznog pomeraja i amplitude (QAM modulacija). Ovakva promena omogućava veće promene između komponenata signala pa samim tim i prenos većeg broja bitova u sekundi. Postoje nekoliko vrsta modema: Standardni modem (Dial up) Kablovksi modem ISDN modem ADSL modem DSL modem
16 3.4 Kablovski modem Brzine standardnih modema su bile ograničene na 56 Kbps - jako spori Zato je dizajniran kablovski modem koji je služio za povezivanje sa kablovskom mrežom (CATV). Sa druge strane taj modem se povezivao na standarnu Ethernet karticu u računaru. Tipično signal CATV iznosi na ulazu oko 750 MHz. On se deli na više uskih kanala, svaki opsega od 6 MHz. Na jednom od ovih kanala koji je na većem opsegu od 42 MHz (kućanski aparati prouzrokuju smetnje na nižim frekvencijama od 40 MHz) pušta se Internet saobraćaj. Ako se radi o kablovskom modemu koji može da dvosmerno saobraća onda se odlazne informacije (od računara korisnika) smeštaju na kanal koji se prostire od 5-40 MHz jer se smatra da je odlazni saobraćaj znatno manji nego dolazni pa su samim tim i smetnje manje. Tipične brzine preuzimanja podataka kreću se između 1Mb do 36 Mb.
17 3.4 DSL tehnologija Konvencionalni modemi i kablovski modemi imaju neke svoje nedostatke (spori su, poziva se provajder, mala propusna moć) DSL postiže velike brzine, omogućava neprekidnu konekciju, ne zahteva posebno kabliranje već koristi postojeće telefonske linije. Lokalna petlja ili poslednja milja (oko 1,6 km) je konekcija između centrale i korisnika. Postoje više vrsta DSL tehnologija i to: ADSL Lite to je ADSL bez deljitelja na strani klijenta i namenjen je za korisnike u stambenim zgradama (deljenje signala vrši se u lok.centrali) SDLS Simetrični DSL obezbeđuje istu brzinu dolaznog/odlaznog saob. HDSL i HDSL2 - Simetrični DSL visoke brzine 1,5 do 2,3 MBps koji se izvodi putem dva ili tri para upredenih vodova. SHDSL - Single par high speed DSL Nova tehnologija preko jednog para žice. Velike brzine 2,3 MBps. RADSL Asimetrični DSL sa adaptacijom brzine IDSL Internet DSL VDSL Very high data rate DSL projektuju se brzine od MBps.
18 3.4 ADSL/DSL modem ADSL - bitska brzina preuzimanja informacija razlikuje od bitske brzine predaje informacija ona je asimetrična. Osnovna ideja je da se umesto direkne modulacije primenjuje tehnika poznata kao tehnika definisanja diskretnih tonova (discrete multitone). Ona se sastoju u sledećem: Frekventni opseg između 0 Hz i 1104 MHz deli se na 256 zasebnih kanala sa opsezima (tonovima) od 4,3125 khz. Za telefonski saobraćaj se koriste 5 najnižih kanala (opseg od 21,5kHz). Preostali kanali se koriste za prenos informacija u oba smera gde se veći broj kanala rezerviše za preuzimanje signala. Da bi se podaci preneli dolazeći niz bitova se deli na manje grupe bitova po jedna grupa za svaki kanal i svaka od tih grupa se tretira nezavisno. Na bitove iz svakog kanala se primenjuje QAM tehnika gde svaki kanal koristi sopstvenu QAM tehniku u zavisnosti od broja prenošenih bitova. Signali generisani QAM tehnikom se sada kombinuju i podvrgavaju inverznoj brzoj Furijevoj transformaciji za modulaciju signala. Teoretski je moguće da se po svakom kanalu prenese 60 Kb/s DSL tehnika je izvodljiva do rastojanja od 3,5 milja ili 6,3 km.
19 3.4 ISDN modemi ISDN Integrated Services Digital Network digitalna mreža sa integrisanim servisima. Ona obezbeđuje tri osnovna kanala: dva B kanala koji prenose informacije brzinom od 64 Kb/s jednog D kanala koji prenosi informacije brzinom od 16 Kb/s. B kanali prenose čiste podatke govor, internet D kanal služi za telemetriju očitavanje podataka o potrošenoj el.energiji, vodomeri ili razlićiti alarmi sistemi. Tri kanala se multipleksiraju sa podelom vremena na bitskom vodu koji obezbeđuje konkretan prenos bitova.
20 3.4 X-25 i Frame Relay Najpoznatiji protokoli i standardi koji su se ranije koristili za komunikaciju između računara su X-25 i Frame Relay. Neke od osobina Frame relay-a: Dizajniran je da maksimizira propusnost okvira Definiše WAN strukturu povezuje više LAN-ova Podržava permanentno virtuelno kolo i komutirano virtuelno kolo. Za razliku od X-25 ne obezbeđuje kontrolu grešaka Dizajniran je za sporadičan saobraćaj tj. korisnik može da prenese veću kolićinu podataka u kratkom periodu a zatim se ništa ne dešava u narednom periodu. Frame Relay funkcioniše samo u 1 i 2 sloju OSI referentnog modela za razliku od X-25 koji funkcioniše i u 3 sloju. CIR- Angažovana brzina prenosa predstavlja brzinu koja se meri brojem bitova u sekundi i predstavlja propusni opseg koji je Frame Relay rezervisao za obezbeđivanje prenosa preko virtuelnog kola.
21 3.5 Šeme za digitalno kodiranje Između digitalnog signala i digitalno kodiranih podataka postoji prirodna veza. Podaci koji su digitalno zabeleženi predstavljeni su kao nizovi 0 i 1. Pošto digitalni signali imaju dve moguće konstantne vrednosti, jednostavno se jednoj vrednosti dodeli 0, a drugoj 1. Kada se koriste električni signali, često se koriste iste vrednosti, ali sa različitim predznakom. Mi ćemo koristiti termine "visoki napon" i "niski napon". Razmatraćemo četiri osnovne šeme za digitalno kodiranje: 1. NRZ (Non Return to Zero) 2. NRZI (Non Return to Zero Inverted) 3. Mančester (Manchester) kodiranje 4. Diferencijalno Mančester kodiranje
22 3.5 NRZ i NRZI kodiranje NRZ kodiranje (nonreturn to zero) najprostija šema za kodiranje gde se 0 se prenosi prelaskom signala sa nižeg na viši napon a 1 sa niskim naponom (NRZ-L). Nivo napona ostaje konstantan dok se prenosi bit Alternativa NRZ kodiranju je NRZI (NRZ invertovano) gde se 1 prenosi promenom vrednosti napona, bilo sa niskog na visoko ili obrnuto. 0 se prenosi tako što se naponski nivo ne menja.
23 3.5 NRZ i NRZI kodiranje Problem i jednog i drugog kodiranja je kada se prenosi veći broj 0 Ne može da se detektuje koliki je to broj (problem sinhronizovanja vremenskog kola koje daje takt za odbirke) Komunikacionim uređajima je neophodan neki mehanizam da bi se onemogućila odstupanja u tajmingu (razlike u taktovima) Kod konstantnog signala ne postoji mehanizam za sinhronizaciju. Međutim, ako se signal menja, promene mogu da se koriste za održavanje sinhronizovanosti uređaja. sekvenca `0` vreme
24 3.5 Machester kodiranje Ovo kodiranje otklanja gornji problem jer se kod koristi za očuvanje sinhronizacije između uređaja pa ga neki nazivaju sinhronizacioni kod. Ovde se 0 predstavlja promenom napona sa visoke na nisku vrednost a 1 sa niske na visoku vrednost. Ovde signal nikada nema konstantnu vrednost duže od jednog bitskog intervala jer se on menja na sredini svakog intervala i tako se vrši sinhronizacija dva uređaja koji komuniciraju. Ova promena omogućava taktu prijernnog uređaja da ostane konzistentan sa taktom uređaja koji šalje signale. Nedostatak Mančester kodiranja je to što je neophodan dvostruki opseg signala - signal mora da se menja dva puta češće nego kod NRZ kodiranja.
25 Diferencijalno Manchester kodiranje Ovde uvek dolazi do promene signala na polovini svakog bitskog intervala. Razlika je u tome što se ovde to dešava na početku svakog intervala, pa 1 izaziva zadržavanje signala na istom nivou na kome je bio na kraju prethodnog intervala, a 0 se kodira promenom vrednosti nivoa signala. 0 može da se kodira i prelaskom sa višeg na niži i obrnuto što zavisi od prethodne vrednosti signala. Ovaj kod obezbeđuje pouzadnije detektovanje promena a naročito ako je u prenosnom mediju povećan šum.
26 3.6 Knvertovanje digitalnih u analogne signale 1.Frekventna modulacija FSK (Frequency Shift Keying) pridružuje jednu frekvenciju 0 a drugu 1. Moguće su kombinacije gde je brzina baunda jednaka bitskoj brzini (dve frekvencije) ili kada imamo četri frekvencije gde prenosimo dva bita po baundu. 2.Amplitudna modulacija ASK (Metod Amplitude Shift Keying) Svakoj grupi bitova pridručuje se analogni signal sa različitom amplitudom. 3.Fazna modulacija PSK (Metod Phase Shift Keying) Signal se razlikuje po faznom pomeraju gde se fazni pomeraj meru u odnosu na prethodni signal.
27 3.6 Konvertovanje digitalnih u analogne signale
28 3.7 Knvertovanje analognih u digitalne signale - PAM Impulsna amplitudska modulacija (Pulse Amplitude Modulation) Impulsna kodna modulacija (Pulse Code Modulation) Jedan od metoda za digitalizaciju analognog signala je impulsna amplitudska modulacija (PAM - pulse amplitude modulation). U okviru ovog jednostavnog procesa, analogni signal se sempluje u pravilnim intervalima, a zatim se generiše impuls sa amplitudom semplovanog signala.
29 3.7 Konvertovanje analognih u digitalne signale - PCM Signali generisani PAM modulacijom izgledaju digitalno Signal i dalje ima karakteristike analognog jer impulsi mogu da imaju proizvoljne amplitude. Drugi način je da se svakom semplovanom signalu dodeljuje se amplituda iz preddefinisanog skupa - impulsna kodna modulacija (Pulse Code Modulation). Amplitudski opseg se deli na skup od 2 n amplituda Svakoj amplitudi pridružen n-bitni binarni broj koji se sada prenosi.
30 Hvala na pažnji!!! Pitanja???
Microsoft PowerPoint - 14 ISP.ppt
ISP v.as.mr. Samir Lemeš slemes@mf.unze.ba Univerzitet u Zenici - 2009 ISP ISP Dial-up ISDN DSL Wireless Kablovski Internet Veliki korisnici Proxy 1 ISP Internet Service Provider Firma koja pruža usluge
ВишеПовезивање са интернетом
Драгана Стопић Интернет Интернет је најпознатија и највећа светска мрежа која повезује рачунаре и рачунарске мреже у једну мрежу, у циљу сарадње и преноса информација употребом заједничких стандарда. INTERnational
ВишеPOSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI I RA^UNARSKE
ZNAČAJ RAČUNARSKIH KOMUNIKACIJA U BANKARSKOM POSLOVANJU RAČUNARSKE MREŽE Računarske mreže su nastale kombinacijom računara i telekomunikacija dve tehnologije sa veoma različitom tradicijom i istorijom.
ВишеТехничко решење: Метода мерења реактивне снаге у сложенопериодичном режиму Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аут
Техничко решење: Метода мерења реактивне снаге у сложенопериодичном режиму Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Иван Жупунски, Небојша Пјевалица, Марјан Урекар,
ВишеТехничко решење: Метода мерења ефективне вредности сложенопериодичног сигнала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић
Техничко решење: Метода мерења ефективне вредности сложенопериодичног сигнала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Драган Пејић, Бојан Вујичић, Небојша Пјевалица,
ВишеMicrosoft Word - 13-Mreze.doc
MREŽE RAČUNALA Mreža (engl. network) skup (sustav) povezanih računala i njihovih perifernih uređaja koji omogućava brzu razmjenu podataka među njima neovisno o njihovoj udaljenosti te zajedničku upotrebu
ВишеPrikaz znakova u računalu
PRIKAZ ZNAKOVA U RAČUNALU Načini kodiranja ASCII 1 znak 7 bitova Prošireni ASCII 1 znak 8 bitova (1B) UNICODE 1 znak 16 bitova (2B) ZADATCI S MATURE ljetni rok, 2014., zadatak 11 Koliko se različitih znakova
Више1198. Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, na osnovu člana 11 stav 4 i člana 98 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Sl. li
1198. Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, na osnovu člana 11 stav 4 i člana 98 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Sl. list Crne Gore'', broj 40/13) i Plana namjene radio-frekvencijskog
ВишеMicrosoft PowerPoint - 06 Uvod u racunarske mreze.ppt
Uvod u računarske mreže v.as.mr. Samir Lemeš slemes@mf.unze.ba Univerzitet u Zenici - 2008 Uvod u računarske mreže Terminologija Primjer povezivanja dva računara Pojam protokola OSI referentni model Protokoli
ВишеAKVIZICIJA PODATAKA SA UREĐAJEM NI USB-6008 NI USB-6008 je jednostavni višenamjenski uređaj koji se koristi za akviziciju podataka (preko USBa), kao i
AKVIZICIJA PODATAKA SA UREĐAJEM NI USB-6008 NI USB-6008 je jednostavni višenamjenski uređaj koji se koristi za akviziciju podataka (preko USBa), kao i za generisanje željenih izlaznih signala (slika 1).
ВишеPowerPoint Presentation
Karakteristike računarskih mreža Predmet: Aktivni mrežni uređaji Predavač: dr Dušan Stefanović Informacije o predmetu Студијски програм: МКТ Статус предмета: Obavezni Семестар: I Број часова: 3 + 2 + 0
ВишеRADIOKOMUNIKACIJE
UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET Osnove telekomunikacija Doc. dr Enis Kočan (enisk@ucg.ac.me) Saradnici: Dr Uglješa Urošević (ugljesa@ucg.ac.me) MSc Slavica Tomović (slavicat@ucg.ac.me) SADRŽAJ
ВишеMicrosoft Word - Plan raspodjele radio-frekvencija iz opsega MHz_predlog.docx
CRNA GORA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE I POŠTANSKU DJELATNOST Na osnovu člana 8, 9 i 19, a u vezi člana 64 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Sl. list Crne Gore'', br. 50/08, 53/09-14 čl.
ВишеSeminarski rad predmet: INŽENJERSKA INFORMATIKA tema: INTERNET
INŽENJERSKA INFORMATIKA INTERNET Profesor: dr Anica Milošević Internet nastanak i razvoj Internet je globalna, svetska, računarska mreža koja okuplja stotine miliona korisnika širom sveta koji međusobno
ВишеУвод у организацију и архитектуру рачунара 1
Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Напомена: садржај ових слајдова је преузет од проф. Саше Малкова Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 1 Секвенцијалне
ВишеSatnica.xlsx
ПОНЕДЕЉАК 17.06.2019 2Б-УПС Електрична кола 24 Б-УПС Електрична кола 1 УПС Теорија кола 2 2Б-ЕЕН Електрична кола у електроенергетици 8 Б-ЕЕН Електрична кола 1 ЕЕН Теорија електричних кола 1 А1 2Б-ЕЛК Дигитална
ВишеRačunalne mreže Osnove informatike s primjenom računala
Računalne mreže Računalne mreže Računalnu mrežu čine komunikacijskim kanalima povezani mrežni uređaji i računala kako bi dijelili informacije i resurse Svaku računalnu mrežu sačinjavaju osnovni elementi:
Вишеoae_10_dom
ETF U BEOGRADU, ODSEK ZA ELEKTRONIKU Milan Prokin Radivoje Đurić domaći zadaci - 2010 1. Domaći zadatak 1.1. a) [4] Nacrtati direktno spregnut pojačavač (bez upotrebe sprežnih kondenzatora) sa NPN tranzistorima
ВишеPowerPoint Presentation
FIZIČKE KARAKTERISTIKE MREŽE Predmet: Aktivni mrežni uređaji Predavač: dr Dušan Stefanović Informacije o predmetu Студијски програм: МКТ Статус предмета: Obavezni Семестар: I Број часова: 3 + 2 + 0 Број
ВишеMicrosoft PowerPoint - 2. Definiranje osnovnih pojmova telekomunikacijskih mreža
Sveučilište u Zagrebu FAKULTET PROMETNIH ZNANOSTI Zavod za informacijsko-komunikacijski promet Katedra za tehniku informacijsko informacijsko-komunikacijskog komunikacijske sustave i mreže prometa Kolegij:
ВишеVIK-01 opis
Višenamensko interfejsno kolo VIK-01 Višenamensko interfejsno kolo VIK-01 (slika 1) služi za povezivanje različitih senzora: otpornog senzora temperature, mernih traka u mostnoj vezi, termopara i dr. Pored
ВишеMicrosoft PowerPoint - DAC.ppt [Compatibility Mode]
Analogne i digitalne velicine Analogne veličine su kontinualne po vremenu i amplitudi. Digitalne veličine se predstavljaju nizom brojeva. Svaki broj predstavlja jedan odbirak u vremenu. Odbirak ima konačnu
ВишеОрт колоквијум
II колоквијум из Основа рачунарске технике I - 27/28 (.6.28.) Р е ш е њ е Задатак На улазе x, x 2, x 3, x 4 комбинационе мреже, са излазом z, долази четворобитни BCD број. Ако број са улаза при дељењу
Вишеzad_6_2.doc
.. S- i S- komunikacioni standardi Zadatak. Pomoću MX i čipa, potrebno je realizovati konvertor S- na S-. MX ima raspored pinova kao na slici..,0μf +V +V ULZ V CC T IN T IN OUT IN T OUT 0 9 OUT IN T OUT
ВишеMicrosoft PowerPoint - vezbe 4. Merenja u telekomunikacionim mrežama
Merenja u telekomunikacionim mrežama Merenja telefonskog saobraćaja Primer 1 - TCBH Na osnovu najviših vrednosti intenziteta saobraćaja datih za 20 mernih dana (tabela), pomoću metode TCBH, pronaći čas
ВишеПосебни услови пружања TOTAL GROUP услуге
Posebne uslove pružanja usluge pristupa Internetu NetBiz tarifni modeli (1) Posebnim uslovima za pružanje usluge pristupa Internetu NetBiz tarifni modeli (u daljem tekstu: Posebni uslovi) uređuju se međusobni
ВишеMicrosoft Word - OAM.doc
Vjekoslav Sinković, Alen Bažant, Mladen Kos Polazeći od korisničke informacije, u ovom poglavlju daje se osnovna struktura mreže koja omogućuje uspješno vođenje informacijskih tokova od izvorišta do odredišta.
Вишеbroj034.pdf
Na osnovu člana 39. stav 1. i člana 32. stav 3, a u vezi sa članom 31. i članom 37. stav 1. tačke a) i c) Zakona o komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", broj 31/03, 75/06, 32/10 i 98/12) i Pravilom 49/2009
ВишеТехничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вуји
Техничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Велибор
Више1
Podsetnik: Statističke relacije Matematičko očekivanje (srednja vrednost): E X x p x p x p - Diskretna sl promenljiva 1 1 k k xf ( x) dx E X - Kontinualna sl promenljiva Varijansa: Var X X E X E X 1 N
ВишеKATV HS
CJENOVNIK POSTOJEĆIH USLUGA M&H Company PRIKLJUČENJE NA KKS (kablovski komunikacijski sistem) PRIKLJUČNA TAKSA U KM* OBJEKAT MJESEČNO ODRŽAVANJE KKS ZA MJESEČNO ODRŽAVANJE KKS ZA OSNOVNI TV PAKET U KM**
ВишеElektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu Relejna zaštita laboratorijske vežbe Vežba 3: ISPITIVANJE ELEKTRONSKOG FREKVENCIJSKOG RELEJA RFN-30 U
Vežba 3: ISPITIVANJE ELEKTRONSKOG FREKVENCIJSKOG RELEJA RFN-30 U vežbi se ispituje statički frekvencijski petostepeni relej RFN-30. Šema za njegovo ispitivanje i veza opreme prikazani su na Sl. 3.1.a i
ВишеSlide 1
Mjerenja kvaliteta servisa mobilnih mreža u Crnoj Gori Ivan Vujović menadžer za kontrolu i monitoring RF spektra 1 Radio-frekvencijskim spektrom, kao ograničenim prirodnim resursom države Crne Gore, upravlja
ВишеF-6-14
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНИХ ОДНОСА ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански преградак 34, ПАК 105305 телефон: (011) 3282-736, телефакс: (011)
ВишеMicrosoft Word - Kvartalni pregled podatka o stanju trzista elektronskih komunikacija Q1 2019_ final docx
ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ - ПРВИ КВАРТАЛ 2019. ГОДИНЕ- У прегледу су приказани подаци за први квартал 2019. године са упоредним подацима из претходнa три квартала. Приказани
ВишеKATV HS
Distribucija RTV programa Kablovska televizija HS d.o.o. Sarajevo CJENOVNIK USLUGA Distribucija RTV programa je usluga prijenosa signala u svrhu distribucije audiovizuelnih medijskih usluga i medijskih
ВишеLAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_
UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA
ВишеMicrosoft Word - oae-09-dom.doc
ETF U BEOGRADU, ODSEK ZA ELEKTRONIKU Milan Prokin Radivoje Đurić Osnovi analogne elektronike domaći zadaci - 2009 Osnovi analogne elektronike 3 1. Domaći zadatak 1.1. a) [5] Nacrtati direktno spregnut
ВишеZ-16-45
СРБИЈА И ЦРНА ГОРА МИНИСТАРСТВО ЗА УНУТРАШЊЕ ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 3282-736, телефакс: (011) 181-668 На основу
ВишеMicrosoft Word - Akreditacija 2013
07.10.2017 ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ (АКРЕДИТАЦИЈА 2013) Модул: СВИ Година I Од II до IV Семестар I II IV-VIII Лабораторијски практикум - Увод у рачунарство Алгоритми и програмирање Математика 1 Математика
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ
Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Катедра за енергетске претвараче и погоне ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (3Е3ЕНТ) Јул 9. Трофазни уљни енергетски трансформатор са номиналним подацима: 4 V,
ВишеDIGITALNA OBRADA SLIKE
PRAKTIKUM IZ RAČUNARA - OSNOVI MREŽNE KOMUNIKACIJE - Organizacija kursa Predavanja: sreda 10-12, sala 1 Lola neparnim nedeljama Lab: sreda 10-12, sala 70 parnim nedeljama 4 lab vežbe Sajt: tnt.etf.rs/~oe4pir
ВишеMicrosoft Word - pitalice.doc
NAPOMENA!!! Ako su ponuđeni odgovori na neke od pitalica, molim sve da to ne uzimaju zdravo za gotovo, nego da provere. Sve duplikate pitalica ignorišite! :) 3. Diskretizacija signala u vremenu. Teorema
ВишеNastavna cjelina: 1. Jezik računala Kataloška tema: 1.1. Bit 1.2. Brojevi zapisani četvorkom bitova Nastavna jedinica: 1.1. Bit 1.2. Brojevi zapisan
Nastavna cjelina: 1. Osnove IKT-a Kataloška tema: 1.6. Paralelni i slijedni ulazno-izlazni pristupi računala 1.7. Svojstva računala Unutar računala podatci su prikazani električnim digitalnim signalima
ВишеPowerPoint Presentation
УВОД Дa би рaчунaри нa мрежи могли међусобно да кoмуницирaју и рaзмeњују пoдaткe, пoтрeбнo je: дa сe увeду ПРOТOКOЛИ (утврђeна прaвилa и процедуре за комуникацију) да постоје АДРEСE кoje су jeдинствeнe
ВишеMicrosoft PowerPoint - nove tehnologije i internet.ppt
DATUM 2002 TEHNOLOGIJE ZA REALIZACIJU NOVIH INTERNET MREŽA KRAJKO Mr Nenad Krajnović Katedra za telekomunikacije Elektrotehnički fakultet u Beogradu e-mail: krajko@etf.bg.ac.yu 1 Šta je Internet? Mreža
ВишеKATV HS
CJENOVNIK POSTOJEĆIH USLUGA M&H Company PRIKLJUČENJE NA KKS (kablovski komunikacijski sistem) PRIKLJUČNA TAKSA U KM* OBJEKAT MJESEČNO ODRŽAVANJE KKS ZA OSNOVNI TV PAKET U KM** MJESEČNO ODRŽAVANJE KKS ZA
ВишеРЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: телефон: (011)
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11000 Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: 105 305 телефон: (011) 32-82-736, телефакс: (011) 21-81-668 На основу члана 192. став
ВишеMicrosoft Word - Akreditacija 2013
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ (АКРЕДИТАЦИЈА 2013) Модул: СВИ Година I Од II до IV Семестар I II IV-VII 18.09.2017 Алгоритми и програмирање 19.09.2017 Математика 1 20.09.2017 Математика 2 21.09.2017 Увод у
ВишеMicrosoft Word - Smerovi 1996
ИСПИТНИ РОК: СЕПТЕМБАР 2018/2019 СТАРИ НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ (1996) Смер: СВИ Филозофија и социологија 20.08.2019 Теорија друштвеног развоја 20.08.2019 Програмирање 20.08.2019 Математика I 21.08.2019
ВишеTEORIJA SIGNALA I INFORMACIJA
Multiple Input/Multiple Output sistemi MIMO sistemi Ulazi (pobude) Izlazi (odzivi) u 1 u 2 y 1 y 2 u k y r Obrada=Matematički model Načini realizacije: fizički sistemi (hardware) i algoritmi (software)
ВишеVNLab
CommLab CommLab 22/23 (2..22) PCM (Pulse Code Modulation) Impulsna kodna modulacija Cilj vežbe Cilj vežbe je upoznavanje sa PCM modulacijom. PCM predstavlja metodu kojom se kontinuirani analogni signal
ВишеELEKTRONIKA
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ЗАДАЦИ ИЗ ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА
ВишеI grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz Analiza: 1.
I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz 3 2 1 4 5 14 Analiza: 1. Odredimo zbir svih 5 unesenih brojeva (i sačuvamo u
ВишеПосебни услови коришћења postpaid тарифног модела MOJ MIX
Posebne uslove korišćenja postpaid tarifnih modela Pretplata:XS, Pretplata:S+, Pretplata:S Net+, Pretplata:M+, Pretplata:L+ i Pretplata:XXL+ 1) Posebnim uslovima korišćenje postpaid tarifnih modela Pretplata:XS,
ВишеРЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: телефон: (011)
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11000 Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: 105 305 телефон: (011) 32-82-736, телефакс: (011) 21-81-668 На основу члана 192. став
ВишеMicrosoft Word - Akreditacija 2013
ИСПИТНИ РОК: ОКТОБАР 2 2017/2018 ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ (АКРЕДИТАЦИЈА 2013) Модул: СВИ Година I Од II до IV Семестар I II IV-VIII Лабораторијски практикум - Алгоритми и програмирање Лабораторијски практикум
ВишеHarmonics
Tehnički dokument: Smer toka harmonika i harmonici višeg reda Harmonici Harmonici se generišu od poluprovodnički kontrolisanih uređaja u izvorima napajanja opreme kao rezultat izobličenih talasnih oblika
ВишеMicrosoft Word - Akreditacija 2013
ИСПИТНИ РОК: СЕПТЕМБАР 2018/2019 ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ (АКРЕДИТАЦИЈА 2013) Модул: СВИ Година I Од II до IV Семестар I II IV-VII Лабораторијски практикум Физика Лабораторијски практикум - Увод у рачунарство
ВишеMicrosoft Word Pravilnik OO_Prilog 1
ПРИЛОГ 1 1 Прилог 1 уређује начин и услове коришћења радио-фреквенција по режиму општег овлашћења за које није потребно евидентирање лица која имају право коришћења радио-фреквенција у складу са овим прилогом.
ВишеSTABILNOST SISTEMA
STABILNOST SISTEMA Najvaznija osobina sistema automatskog upravljanja je stabilnost. Generalni zahtev koji se postavlja pred projektanta jeste da projektovani i realizovani sistem automatskog upravljanja
ВишеПовезивање са интернетом
Драгана Стопић Сваки рачунар на интернету има своју адресу која је јединствена у свету. Ове адресе се називају IP адресе јер их користи IP протокол (интернет ниво) из фамилије TCP/IP. IP адресе представљају
ВишеEl-3-60
СРБИЈА И ЦРНА ГОРА САВЕЗНИ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 328-2736, телефакс: (011) 181-668 На основу члана 36. став 1. Закона о мерним
ВишеMicrosoft Word - ZADACI H&S 1-4.doc
H&S - Novi Sad 2005. Opšti sadržaj ZADATAK ZA TAKMIČARE Ove godine nivoi u vodenim sistemima su kritični. Potrebno je napraviti elektronski sistem za kontrolisanje nivoa u jednom sistemu sa vodom. Postoje
ВишеZ-16-48
СРБИЈА И ЦРНА ГОРА МИНИСТАРСТВО ЗА УНУТРАШЊЕ ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 3282-736, телефакс: (011) 181-668 На основу
ВишеОрт колоквијум
Испит из Основа рачунарске технике - / (6.6.. Р е ш е њ е Задатак Комбинациона мрежа има пет улаза, по два за број освојених сетова тенисера и један сигнал који одлучује ко је бољи уколико је резултат
ВишеBroj indeksa:
putstvo za 5. laboratorijsku vežbu Napomena: svakoj brojnoj vrednosti fizičkih veličina koje se nalaze u izveštaju obavezno pridružiti odgovarajuće jedinice, uključujući i oznake na graficima u tabelama
ВишеРЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ Београд, Мике Аласа 14, поштански преградак 34, ПАК телефон:
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански преградак 34, ПАК 105305 телефон: (011) 32 82 736, телефакс: (011) 21 81 668 На основу
ВишеEНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 јануар Трофазни једнострани исправљач прикључен је на круту мрежу 3x380V, 50Hz преко трансформатора у спрези Dy, као
EНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 1 јануар 017. 1. Трофазни једнострани исправљач прикључен је на круту мрежу x80, 50Hz преко трансформатора у спрези Dy, као на слици 1. У циљу компензације реактивне снаге, паралелно
ВишеMere slicnosti
Nenad Mitić Matematički fakultet nenad@matf.bg.ac.rs Kako odrediti sličnost/različitost, obrazaca, atributa, dogadjaja... Podaci različitog tipa i strukture Zavisnost od tipa, raspodele, dimenzionalnosti
ВишеТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ 1. У основне величине у физици, по Међународном систему јединица, спадају и следеће три величине : а) маса, температура,
ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ 1. У основне величине у физици, по Међународном систему јединица, спадају и следеће три величине : а) маса, температура, електрични отпор б) сила, запремина, дужина г) маса,
ВишеKvadrupolni maseni analizator, princip i primena u kvali/kvanti hromatografiji
Kvadrupolni maseni analizator, princip i primena u kvali/kvanti hromatografiji doc dr Nenad Vuković, Institut za hemiju, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu JONIZACIJA ELEKTRONSKIM UDAROM Joni u
ВишеSimulcast mreža
Simulcast mreža Sadržaj Rad Simulcast mreže (prema korisničkom gledištu)... 3 Što je simulcast mreža?... 3 Mogućnosti proširenja... 4 Rad Simulcast mreže (sa stajališta sistemskog integratora)... 5 Tehnički
ВишеCRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 295 Podgorica, 31. oktobar godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreb
CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 295 Podgorica, 31. oktobar 2012. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima
ВишеI година Назив предмета I термин Вријеме II термин Вријеме Сала Математика : :00 све Основи електротехнике
I година Математика 1 2225 20.06.2019. 9:00 04.07.2019. 9:00 све Основи електротехнике 1 2226 17.06.2019. 9:00 01.07.2019. 13:00 све Програмирање 1 2227 21.06.2019. 9:00 05.07.2019. 9:00 све Основи рачунарске
ВишеI година Назив предмета I термин Вријеме II термин Вријеме Сала Математика : :00 све Основи електротехнике
I година Математика 1 2225 05.09.2019. 9:00 19.09.2019. 9:00 све Основи електротехнике 1 2226 02.09.2019. 9:00 16.09.2019. 9:00 све Програмирање 1 2227 06.09.2019. 9:00 20.09.2019. 9:00 све Основи рачунарске
ВишеI година Назив предмета I термин Вријеме II термин Вријеме Сала Математика : :00 све Основи електротехнике
I година Математика 1 2225 07.02.2019. 9:00 21.02.2019. 9:00 све Основи електротехнике 1 2226 04.02.2019. 9:00 18.02.2019. 9:00 све Програмирање 1 2227 08.02.2019. 9:00 22.02.2019. 9:00 све Основи рачунарске
ВишеПосебни услови пружања TOTAL GROUP услуге
Posebne uslove korišćenja Dopuna tarifnih planova za korisnike usluge Dopuna (1) Posebnim uslovima za korišćenje Dopuna tarifnih planova za korisnike usluge Dopuna (u daljem tekstu: Posebni uslovi) uređuju
ВишеI година Назив предмета I термин Вријеме Сала Математика :00 све Основи електротехнике :00 све Програмирање
I година Математика 1 2225 03.10.2019. 15:00 све Основи електротехнике 1 2226 30.09.2019. 15:00 све Програмирање 1 2227 04.10.2019. 15:00 све Основи рачунарске технике 2228 01.10.2019. 15:00 све Социологија
Више2. Психо-физиолошка акустика (4.4.14) Чуло слуха је веома сложен и осетљив механизам који се састоји од пријемника звука (као микрофон), анализатора с
2. Психо-физиолошка акустика (4.4.14) Чуло слуха је веома сложен и осетљив механизам који се састоји од пријемника звука (као микрофон), анализатора са филтрима, и у заједници с мозгом то је цео један
ВишеF-6-158
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 328-2736, телефакс: (011) 2181-668 На
ВишеMicrosoft PowerPoint - MobilneMrezeDrugeGeneracije.ppt
Javno predavanje MOBILNE MREŽE DRUGE GENERACIJE GSM i GPRS mr.sc. Oliver Jukić oliver.jukic@vsmti.hr http://tkojetko.irb.hr/znanstvenikdetalji.php?sifznan=9369 ORGANIZATORI Grad Slatina Udruga inovatora
ВишеPowerPoint-Präsentation
3 Predavanje 3 Mart 2017. FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU Predavanje 3. 1 Prof. dr Milan Đ. Blagojević 3 Faze razvoja požara, razvoj u zatvorenom prostoru Mart 2017. FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU Predavanje
ВишеРјешавање проблема потрошње у чиповима Александар Пајкановић Факултет техничких наука Универзитет у Новом Саду Фабрика чипова у Србији: има ли интерес
Рјешавање проблема потрошње у чиповима Александар Пајкановић Факултет техничких наука Универзитет у Новом Саду Фабрика чипова у Србији: има ли интереса и кадрова? Петница, 28.-29. јун 2013. Садржај Увод
ВишеMicrosoft Word - IWT0906R.doc
Elektronski fakultet Katedra za elektroniku Predmet: Internet i Web tehnologije Smer: Multimedijalne tehnologije 30.09.2006. TEST PITANJA i ZADACI 1. (5 poena) Komunikacioni protokol je skup pravila koja
Више744. AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE I POŠTANSKU DJELATNOST (u daljem tekstu: Agencija), na osnovu čl. 11 st. 4 i čl. 14 st. 1 tač. 2, a u vezi s
744. AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE I POŠTANSKU DJELATNOST (u daljem tekstu: Agencija), na osnovu čl. 11 st. 4 i čl. 14 st. 1 tač. 2, a u vezi sa čl. 98 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Sl.
ВишеMicrosoft PowerPoint - 7. Mobilni komunikacijski sustavi i mreže
Sveučilište u Zagrebu FAKULTET PROMETNIH ZNANOSTI Zavod za informacijsko-komunikacijski promet Katedra za tehniku ICT u prometu informacijsko-komunikacijskog prometa Kolegij: Arhitektura telekomunikacijske
ВишеPrenesi Mesečna pretplata u dinarima sa PDV-om Nacionalni minuti uključeni u pretplatu Dodatni minuti u Telenor m
Prenesi 100 150 250 Mesečna pretplata u dinarima sa PDV-om 699 999 1399 Nacionalni minuti uključeni u pretplatu 100 150 250 Dodatni minuti u Telenor mreži 5000 5000 5000 Broj SMS-ova uključenih u mesečnu
ВишеMicrosoft Word - Tok casa Elektronski elementi Simeunovic Bosko
ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Наставник: Симеуновић Бошко, ОШ Татомир Анђелић Мрчајевци Предмет: Техничко и информатичко образовање Наставна тема: ДИГИТАЛНА ЕЛЕКТРОНИКА Наставна јединица: ОСНОВНИ ЕЛЕКТРОНСКИ
ВишеMicrosoft Word - Elektrijada_2008.doc
I област. У колу сталне струје са слике познато је: а) када је E, E = и E = укупна снага 3 отпорника је P = W, б) када је E =, E и E = укупна снага отпорника је P = 4 W и 3 в) када је E =, E = и E укупна
ВишеMicrosoft Word - Akreditacija 2008
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ (АКРЕДИТАЦИЈА 2008) Модул: СВИ Година I Од II до IV Семестар I II IV-VII 18.09.2017 Алгоритми и 19.09.2017 Математика I 20.09.2017 Математика II 21.09.2017 Увод у рачунарство
ВишеMicrosoft PowerPoint - podatkovni promet za objavu.pptx
1 2 3 Što je složaj protokola (protocol suite)? Pojedini protokol se odnosi samo na jedno pitanje koje omogućava komunikaciju. Kada se kombinira više protokola, grupa protokola koja je rezultat takve kombinacije
ВишеMicrosoft Word - Elektrijada_V2_2014_final.doc
I област. У колу сталне струје са слике када је и = V, амперметар показује I =. Одредити показивање амперметра I када је = 3V и = 4,5V. Решење: а) I = ) I =,5 c) I =,5 d) I = 7,5 3 3 Слика. I област. Дата
ВишеПосебни услови пружања TOTAL GROUP услуге
Posebne uslove pružanja usluge Dopuna (1) Posebnim uslovima za pružanje usluge Dopuna (u daljem tekstu: Posebni uslovi) uređuju se međusobni odnosi u vezi sa pružanjem i korišćenjem usluge Dopuna između,,mtel
ВишеP11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji
Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи
ВишеCRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 282 Podgorica, 1 novembar god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba i
CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 282 Podgorica, 1 novembar 2013. god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima
ВишеMicrosoft Word - Master 2013
ИСПИТНИ РОК: ЈУН 2018/2019 МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ (АКРЕДИТАЦИЈА 2013) Студијски програм: ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА Семестар 17.06.2019 Статички електрицитет у технолошким процесима Електронска кола за управљање
ВишеMicrosoft Word - Master 2013
ИСПИТНИ РОК: СЕПТЕМБАР 2018/2019 МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ (АКРЕДИТАЦИЈА 2013) Студијски програм: ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА Семестар 19.08.2019 Електромагнетна компатибилност у електроенергетици Управљање дистрибутивном
ВишеMicrosoft Word Predlog RATEL - Pravilnik, prihvacene izmene
НАЦРТ РАТЕЛ-а На основу члана 104. став 1. Закона о електронским комуникацијама ( Службени гласник РС, број 44/10) Министар за телекомуникације и информационо друштво, на предлог Републичке агенције за
ВишеModem i lokalna mreža Vodič za korisnika
Modem i lokalna mreža Vodič za korisnika Copyright 2009 Hewlett-Packard Development Company, L.P. Ovde navedene informacije podložne su promeni bez prethodne najave. Garancije za HP-ove proizvode i usluge
Више