untitled

Smernice za tretiranje semena i upotrebu tretiranog semena Seed Care EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok) Sustainable Agriculture and Stewardship EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok)

I Zahvaljujemo se stručnjacima, onima zaposlenim u Syngenti i van nje, koji su uložili vreme, znanje i iskustvo u izradu ovih Smernica

II Predgovor Tretiranje semena je jedan od najinovativnijih oblika tehnologije zaštite useva sa najviše koristi za životnu sredinu. Tretiranje semena pogodan je metod za poljoprivrednike i osigurava zaštitu semena čim se poseje u zemlju. Od kada se primenjuje, tokom više decenija, tretiranje semena pokazalo se kao izuzetno popularan metod među poljoprivrednicima jer čuva prinos, smanjuje količinu upotrebljenih pesticide po hektaru i donosi nekoliko milijardi evra dodatne ekonomske vrednost. U ovom dokumentu iznosi se najbolja praksa upravljanja za oblast tretiranja semena, počevši od tretiranja (oblaganja) semena pesticidima do sejanja u brazde na poljima. Smernice sadrže određene ali jednostavne i praktične primere koji se odnose na upravljanje eventualnim rizicima i osiguravaju njihovo otklanjenje. Do 2050. godine, broj stanovnika planete Zemlje porašće na 9 milijardi, što znači da je do tada potrebno nahraniti još 80 miliona ljudi svake godine. Da bi se to ostvarilo, svet će morati da proizvede oko 70% više hrane nego danas. Jedini način da to ostvarimo i održimo jeste da poljoprivrednicima i uzgajivačima obezbedimo napredne tehnologije i znanje kako da uzgajaju više, a da ne koriste više, zemljišta i vode i ne oštećuju biodiverzitet od kojeg zavisi poljoprivreda. Tehnologija Syngente pod nazivom Seedcare (zaštita semena) prednjači među ovim naprednim tehnologijama i od vitalnog je značaja da se njene mogućnosti ostvare a eventualni rizici smanje na minimum, kontrolišu i eliminišu. U tom smislu, nadamo se da ovaj Vodič za najbolju praksu upravljanja predstavlja značajan doprinos bezbednoj proizvodnji i primeni tehnologije Seedcare, za koju verujemo da može pomoći da se poljoprivrednici i uzgajači izbore sa izazovom proizvodnje veće količine hrane i to na održiviji način. Dimitri Pauwels Direktor Seed Care za Evropu, Afriku i Bliski Istok Mark Titterington Direktor Korporativnih poslova za Evropu, Afriku i Bliski Istok

III

IV Sadržaj Uvod Glavne prednosti tretiranja semena V VII Prvo poglavlje Uvod u najbolju praksu upravljanja 1 1.1 Zaštita zdravlja ljudi 4 1.2 Briga za životnu sredinu 8 Drugo poglavlje Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima 11 2.1 Važnost nadzora na terenu i procedure za nadzor na terenu 12 2.2 Dispozicioni plan i prostorni raspored opreme i rukovanje opremom 23 Treće poglavlje Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom 29 3.1 Priprema semena 30 3.2 Priprema suspenzije, mešanje i nanošenje na seme 32 3.3 Pakovanje, otpakivanje i prepakivanje 36 3.4 Čuvanje i skladištenje 39 3.5 Distribucija tretiranog semena 42 3.6 Čišćenje mašina 46 3.7 Pojedinosti o tretiranju semena prenosivom opremom 47 3.8 Pojedinosti o tretiranju semena na poljoprivrednim imanjima 51 Četvrto poglavlje Čuvanje i upotreba tretiranog semena na poljoprivrednim imanjima 55 4.1 Važnost upravljanja radnim procesom na poljoprivrednim imanjima 56 4.2 Postupci koji prethode setvi tretiranog semena 58 4.3 Postupci pri sejanju 59 4.4 Postupci nakon setve 62 Rezime 65 Naknadni podaci i smernice 67

V Uvod

VI Tretiranje semena sredstvima za tu namenu predstavlja jedan od najboljih načina da se osigura vrednost biljke u razvoju. Pogodnosti i ekonomske prednosti procesa tretiranja semena u sadejstvu sa unapređenjem životne sredine smanjuju nenameravani uticaj pesticida i ciljno deluju na one štetne organizme koje oštećuju useve. Ovo potvrđuje činjenica da proizvođači i uzgajivači sve više daju prednost upotrebi sredstava za tretiranje. Sredstvima za tretiranje i semenom zaštićenim ovim sredstvima treba manipulisati i treba iste koristiti pravilno da bi se garantovala efikasnost rezultata, a rizici po osobe koje primenjuju ova sredstva (operateri), korisnike i okolinu smanjili na minimum. Ovaj dokument ima svrhu da obezbedi korisnicama sredstava za tretiranje semena i korisnicima tretiranog semena, kao i zainteresovanim stranama, znanje i savete o prihvaćenoj najboljoj praksi upravljanja, od postupaka za tretiranje semena do konačne upotrebe takvog semena. U dokumentu se obrađuju dve ključne oblasti. Najbolja praksa upravljanja radnim procesom namenjena je nadzornicima radnog procesa/ nadzornicima na terenu. U centru pažnje su prostorni raspored opreme, radni procesi i obuka osoblja. Najbolja radna praksa namenjena je operaterima koji u sklopu svakodnevnog posla manipulišu sredstvima za tretiranje semena i tretiranim semenom. U centru pažnje su praktični saveti za postupanje u svakom koraku u procesu tretiranja semena. Obrađena su po dva aspekta za svaku oblast Znanje informisanje o mogućim glavnim rizicima tako da tehničari i nadzornici mogu da odrede svoje specifične prioritete za realizaciju najbolje prakse upravljanja. Prioriteti u upravljanju mogu se odrediti samo ako se specifični uslovi regije razmotre u odnosu na opšte znanje o praksi najboljeg upravljanja. Primeri daju se primeri primene relevantne prakse najboljeg upravljanja. Podaci iz ovog besplatnog dokumenta jesu skup podataka i informacija za koje Syngenta EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok) smatra da predstavlja najbolju praksu. Istovremeno, svrha dokumenta je da podrži trajna unapređenja u sklopu celog vrednosnog lanca tretiranja semena i da posluži kao priručnik iz kojeg se mogu izabrati odgovarajući i važni elementi u zavisnosti od lokalnih potreba. Iako je učinjeno sve da dokument bude sveobuhvatan, ipak je moguće da postoje neki nedostaci. Najbolja praksa može se promeniti s vremenom, a tehnologija može da stvori neke nove uslove. Preporučujemo da sledite savete date u ovom dokumentu, ali u zavisnosti od uslova na terenu i važećih zakonskih uslova. Ove Smernice, video materijali za obuku, kao i drugi materijali sa informacijama o bezbednosti u procesu tretiranja semena i upotrebe tretiranog semena dostupni su na svim najvećim evropskim jezicima na adresi www.takecareprogram.com. Ove Smernice rezultat su saradnje između Seed Care EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok) i Syngenta Sustainable Agriculture and Stewardship EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok) i u njima je sjedinjeno znanje i iskustvo niza stručnjaka, zaposlenih u Syngenti i van nje, koji se svakodnevno bave praktičnim pitanjima iz različitih delova vrednosnog lanca Seedcarea. Oktobar, 2012 Seed Care EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok) Sustainable Agriculture and Stewardship EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok)

VII Glavne prednosti tretiranja semena

VIII Tretiranje semena je specifična tehnologija primene sredstava za zaštitu bilja koja ima sve veću ulogu u savremenoj poljoprivredi jer omogućava: sredstava zaštitu bilja u kasnijim fazama razvoja biljaka. Poljoprivrednici se odlučuju za tretirano seme jer je ono isplativije i jer su u mogućnosti da suzbijaju štetne organizme i bolesti koje uništavaju useve. Pored toga, opredeljenje za upotrebu tretiranog semena može doprineti realizaciji Direktive EU 2009/128/EC (iz oktobra, 2009.) okvir za postupanje Zajednice u cilju postizanja održivog korišćenja pesticida racionalizacijom i smanjenjem rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu. U tom kontekstu, upotreba tretiranog semena, koja se spominje kao jedna lokalizovana zaštitna mera, u skladu je sa integralnim suzbijanjem štetnih organizama kako je definisano u Direktivi. Procesom tretiranja semena kao i upotrebom takvog semena treba upravljati tako da se uveća korist od tog postupka. Podizanjem svesti o kritičnim pitanjima i ustanovljavanjem i preporučivanjem najbolje prakse upravljanja kao načina za rešavanje takvih tačaka u vrednosnom lancu, tretiranje semena značajno doprinosi održivo snažnoj poljoprivredi. Zato, procena lokalnih postupaka i primena specifičnih mera predstavlja prioritet. Preciznije, tretiranje semena trebalo bi vršiti profesionalno, koristeći odgovarajuću opremu na adekvatnim lokacijama u cilju osiguranja kvaliteta tretiranja odnosno procesa oblaganja i prevencije rizika za radnike i životnu sredinu. U mnogim zemljama na snazi su specifični zakonski uslovi za profesionalno tretiranje semena. Iz tog razloga, tretiranje semena širokog spektra useva, npr. kukuruza, šećerne repe, uljanih kultura, uobičajeno se izvodi na industrijskom nivou u posebnim pogonima za tretiranje od strane proizvođača semena. Takođe, moguće je vršiti tretiranje semena na poljoprivrednim dobrima ako poljoprivredno dobro na raspolaganju ima profesionalne postupke i pristup svojoj ili prenosivoj opremi za tretiranje semena. Sve aktivnosti u vezi sa tretiranjem semena i upotrebom takvog semena mora vršiti adekvatno obučeno osoblje koje na raspolaganju treba da ima odgovarajuću opremu i sredstva. Upravljački kadar ima obavezu da osigura navedene uslove.

1 Uvod u najbolju praksu upravljanja

2 Smernice za najbolju praksu upravljanja neophodne su industriji semenskih proizvoda (semenskim kompanijama, preduzećima za pakovanje), distributerima i poljoprivrednicima da bi se upoznali sa prednostima tretiranja semena i potencijalnim rizicima pogrešne odnosno nepravilne upotrebe ove tehnologije. Ukratko, smernice su neophodne za osiguranje održivog procesa tretiranja semena putem sprovođenja odgovarajućih mera od tretiranja do manipulisanja i setve tretiranog semena. U smernicama za najbolju upravljačku praksu predstavljene su informacije o merama koje operaterima omogućavaju da tretiraju seme i da koriste takvo seme na bezbedan i održiv način koji osigurava zaštitu njihovog zdravlja i zdravlja drugih ljudi koji nisu direktno uključeni u proces tretiranja semena i manipulisanja tretiranim semenom, kao i da umanje uticaj na životnu sredinu, posebno na organizme na koje se ne deluje hemikalijama. Ove smernice predstavljaju osnovni priručnik za obuku rukovodećeg kadra i radnika uključenih u proces tretiranja semena i korišćenja tretiranog semena. Ovde date smernice zasnovane su na zakonskim uslovima i praktičnom iskustvu u sprečavanju rizika i odgovarajućim upravljačkim merama kod tretiranja semena i korišćenja tretiranog semena. Ovi podaci i relevantne studije ukazuju na to da najbolja praksa upravljanja započinje zaštitom semena od štetnih organizama i bolesti nanošenjem jednog sloja pesticida direktno na očišćeno ili na pilirano seme Sloj pesticida štiti seme suzbijajući insekte i bolesti koji su pogubni po klijanje i početni rast. Najbolja upravljačka praksa mora takođe uzeti u obzir i uticaj tretiranja semena i upotrebe takvog semena na: (i) životnu okolinu u kojoj postoje zone velike biološke raznovrsnosti i staništa oprašivača, poput bumbara, medonosne pčele i leptira, ptica i malih sisara, (ii) vodene površine u kojima se nalaze vodeni organizmi i (iii) druge insekte i životinje na poljima ili u blizini polja zasejanih tretiranim semenom, a koji nisu predmet tretiranja. Nebriga pri korišćenju tretiranog semena može uticati i na zdravlje ljudi jer se zagađuje radna sredina, izlažu se riziku saradnici i prolaznici, ali i članovi porodice preko unakrsne kontaminacije (npr. odeća, mobilni telefoni, hemijske olovke, automobili, itd.). 1 Evropska semenarska asocijacija (ESA); Upravljački odbor Seed Treatment Industry Stewardship (STISSC); Evropski program za kontrolu kvaliteta tretiranog semena (ESTA); Syngenta Institut za zaštitu semena (SCI); Zaštita zdravlja, sigurnosti i životne sredine Syngenta (HSE); Seedcare priručnik; Istraživački centar Opera.

3 Ovaj dokument daje smernice za najbolju upravljačku praksu za tretiranje semena pesticidima i korišćenje takvog semena na poljoprivrednim dobrima. On takođe sadrži i specifičnu najbolju upravljačku praksu za tretiranje semena prenosivom opremom i na poljoprivrednim dobrima. Najvažniji cilj je unaprediti znanje o načinima na koje ljudi i organizmi koji nisu predmet tretiranja mogu biti ugroženi zbog primene procesa tretiranja semena i kako svesti takve mogućnosti na minimum koristeći preventivne mere zaštite. U narednim delovima nalaze se informacije o posebnim aspektima zaštite zdravlja, organizama u vodi i divljih životinja u sklopu najbolje upravljačke prakse. Tabela 1: Opšte informacije Sledeće definicije iz tabele 1 daju se radi informacije. SREDSTVA ZA TRETIRANJE SEMENA Aktivne supstance i preparati koji sadrže aktivne supstance za zaštitu semena od štetnih organizama i bolesti prisutnih u zemljištu i u ranim fazama klijanja i rasta. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA (LZS) SREDSTVO ZA ZAŠTITU BILJA ETIKETA Skraćenica LZS odnosi se na opremu namenjenu zaštiti radnika od opasnosti po bezbednost odnosno zdravlje na radu, kao i na prateća sredstva odnosno materijale pogodne za takve svrhe. Aktivne supstance i preparati koji sadrže jednu ili više aktivnih supstanci za zaštitu biljaka od štetnih organizama i sprečavanje štetnog delovanja istih, poboljšanje odnosno regulisanje vitalnih procesa u biljkama, očuvanje biljnih proizvoda, uništenje neželjenih biljaka i njihovih delova, zaustavljanje i prevenciju neželjenog rasta. Oznaka na pakovanju tretiranog semena ili hemikalija za tretiranje semena sa svim podacima u skladu sa važećim zakonom i dodatnim preporukama proizvođača. BEZBEDNOSNI LIST Ovaj dokument omogućava korisnicima da procene da li (pri radu) postoje opasni hemijski agensi ili rizik po zdravlje i sigurnost radnika koji nastaje usled njihove upotrebe. Obezbeđuje ga dobavljač sredstva za tretiranje semena. TRETIRANJE SEMENA Postupak u kojem se seme oblaže sredstvima za zaštitu biljaka ili nekim drugim supstancama za zaštitu semena od štetnih organizama i bolesti radi poboljšanja procesa klijanja i osiguranja najboljeg mogućeg rasta i razvića useva.

4 1.1 Zaštita zdravlja ljudi Ako se ne sledi najbolja upravljačka praksa, ljudi mogu biti izloženi opasnosti od hemikalija pri tretiranju semena i korišćenju tretiranog semena. Uvod u najbolju praksu upravljanja U grupi najviše izloženoj eventualnoj opasnosti u objektima za tretiranje semena nalaze se operateri ili radnici koji tretiraju seme sredstvima za zaštitu biljaka. Takođe, velika mogućnost za izloženost riziku postoji i kod radnika koji manipulišu tretiranim semenom u toku pakovanja i čuvanja. Ne treba zaboraviti ni posetioce i druge radnike u objektima za tretiranje semena, kao ni distributere jer moguće je da nisu obučeni na odgovarajući način. Na poljoprivrednim dobrima radnici koji manipulišu tretiranim semenom najviše su izloženi eventualnom riziku. Ostali radnici na dobrima, deca i članovi porodica, posetioci, kao i domaće životinje i životinje na dobrima takođe mogu biti izloženi rizicima. Nadzornik poljoprivrednog dobra mora osigurati primenu najbolje prakse u svakom pogledu. Ključni aspekt najbolje prakse jeste znanje o izvorima rizika. Od najveće je važnosti pobrinuti se da nema izloženosti prašini od tretiranog i netretiranog semena jer to može dovesti do respiratornih bolesti i kožnih alergija i iritacija. Ako se osnovni pricipi najbolje prakse primene, izloženost riziku trebalo bi da je minimalna. Ostali znaci izloženosti riziku koji se mogu javiti, ali bez direktne opasnosti po osobu jesu preterana osetljivost nerava na koži i respiratornom traktu pod nazivom parestezija lica, koju može izazvati grupa hemijskih supstanci pod imenom piretroidi. Parestezija može biti posebno neprijatna za operatere u pogonima za tretiranje semena, ljude koji rade u skladištima i za poljoprivrednike. Simptomi parestezije lako su uočljivi i moraju se lečiti odmah. Oznake na kontejnerima sa sredstvima za zaštitu bilja i vrećama sa tretiranim semenom mogu poslužiti kao način da se podigne svest o paresteziji lica i merama koje se mogu preduzeti u svrhu smanjenja rizika (videti sliku 1). Neprijatan miris je još jedna posledica koja se vezuje za tretiranje semena i manipulisanje tretiranim semenom. Potiče od hemikalija koja se koristi u postupku tretiranja semena i može izazvati glavobolju ili mučninu. Mirisi te vrste mogu poticati od rastvora, drugih aditiva ili same hemikalije kojom se tretira seme.

5 Slika 1: Oznake na kontejnerima sa sredstvima za zaštitu bilja treba čitati pažljivo u svrhu smanjenja izloženosti rizicima Potrebno je sprovesti mere u cilju rešavanja problema parestezije ili neprijatnih mirisa u objektima za tretiranje semena kako bi se sprečilo njihovo pojavljivanje. To je posebno važno jer postoji mogućnost da radnici ne žele da tretiraju seme nekim sredstvima za zaštitu biljaka zbog nedostatka informisanosti o komponentama u upotrebi, njihovim eventualnim uticajem na zdravlje i načinima osiguranja njihove bezbednosti. 1.1.1Udisanje prašine Prašina nastaje u toku čišćenja netretiranog semena i usled oštećenja tretiranog semena od abrazivnog dejstva za vreme manipulisanja i transporta (vidi sliku 2). Obe vrste prašine mogu negativno uticati na zdravlje, pogotovo za vreme pakovanja i otpakivanja tretiranog semena. Prioritet najbolje upravljačke prakse jeste da se tehničari, radnici i posetioci objekata za tretiranje semena kao i poljoprivrednici bolje upoznaju sa eventualnim rizicima i da se edukuju kako da rizike otklone korišćenjem adekvatnih sredstava za zaštitu respiratornih organa.

6 Slika 2: Različiti hemijski slojevi na različitim vrstama semena koji se mogu oštetiti trenjem u toku manipulisanja i transporta Uvod u najbolju praksu upravljanja 1.1.2 Izloženost kože Manipulisanje tretiranim semenom često se vezuje za izloženost kože štetnim uticajima jer se formira prašina koja može izazvati kožne iritacije ili alergije. Zato je izuzetno važno smanjiti stvaranje prašine što je ranije moguće i to pravilnim čišćenjem semena pre bilo kakvog tretiranja kao i putem unapređenja procesa tretiranja odnosno manipulisanja tretiranim semenom u cilju svođenja trenja na najmanji stepen. Ako se ne preduzmu zaštitne mere, koža radnika u toku tretiranja semena može biti izložena hemikalijama jer manipulišu tečnostima kada pripremaju suspenziju za tretiranje semena ili usled slučajnog prosipanja suspenzije. Manja je verovatnoća za takva oštećenja u objektima za tretiranje semena koji koriste naprednije tehnologije nanošenja, npr. nanošenje u zatvorenom sistemu, što za rezultat ima veoma visok standard najbolje upravljačke prakse. Mešanje suspenzije na poljoprivrednim dobrima može biti značajan izvor izlaganja. Loše poznavanje opasnosti i niska stopa sprovođenja preventivnih zaštitnih mera, kao što je nošenje LZS, za šta je odgovorna uprava poljoprivrednog dobra, mogu povećati verovatnoću pojave incidenata.

7 Bez obzira na to da li do izlaganja dolazi za vreme procesa tretiranja ili manipulisanja tretiranim semenom, do izlaganja dejstvu hemikalija najčešće dolazi preko ruku radnika (vidi sliku 3). Prioritet najbolje upravljačke prakse jeste informisanje o tome kako se javlja ovakva vrsta izlaganja i edukovanje o načinima sprečavanja primenom odgovarajućih mera, kao što je pravilna upotreba rukavica (uključujući i to gde, kada i kako ih koristiti). Slika 3: Čak i kada tehničari i radnici nose zaštitne rukavice, preporučuje se pranje golih ruku pre napuštanja radne zone 1.1.3 Slučajna izloženost prašini Nedostatak znanja o riziku koji nosi prašina iz netretiranog semena i slojeva sredstva za zaštitu biljaka na tretiranom semenu glavni je razlog javljanja slučajne izloženosti dejstvu prašine od semena i nanesenih sredstava za tretiranje. Iako je uobičajeno da je tretirano seme obojeno kako bi se prepoznalo njegovo poreklo i način tretiranja, često se smatra da je reč o netretiranom semenu i tako se i manipuliše njime. Važno je postarati se da radnici u objektima za tretiranje semena prepoznaju rizike koje nosi prašina i da znaju moguće posledice, i da stoga preduzmu odgovarajuće mere za smanjenje opasnosti od izloženosti u ključnim fazama celokupnog procesa.

8 Do slučajnog izlaganja često dolazi u takozvanim čistim zonama unutar objekata za tretiranje, tj. mestima gde se seme ne tretira ili gde se manipuliše tretiranim semom, za koja se zato pretpostavlja da su čista. Do toga dolazi usled kontaminacije čistih zona na više načina, npr. ulaženjem u čiste zone u radnim odelima na kojima ima prašine ili ako koža nije očišćena pravilno, pa se kontaminacija širi preko prevoznog sistema, npr. automobilima, u domove, npr. prilikom donošenja mobilnih telefona, olovaka ili drugih predmeta u čiste zone nakon što su korišćeni u nečistim zonama. Uvod u najbolju praksu upravljanja Ključna poruka za najbolju upravljačku praksu jeste naučiti da do značajnog izlaganja može doći na navedeni način i osigurati mere koje ograničavaju prenos kontaminacije u zone van objekata za tretiranje, posebno iz zona u kojima se obrađuje i skladišti seme i to pažljivim nadzorom i rešavanjem problema nepažljivog postupanja. 1.2 Briga za životnu sredinu 1.2.1 Vodena sredina Tokom čišćenja mašina za tretiranje semena u objektima za tretiranje i na poljoprivrednim dobrima i usled pranja LZS kao što su rukavice, kombinezoni ili čizme, stvara se otpadna voda. Tako nastala otpadna voda može sadržavati značajne količine pesticida i zato se mora ukloniti tako da ne dođe do ispuštanja u okolnu sredinu u obliku koncentrisanog izvora zagađenja. Ovo je posebno važno jer može dovesti do značajne lokalne izloženosti pesticidima kopnenih ili vodenih organizama, čak i ako ne dovede do kontaminacije širokih razmera. Treba se pobrinuti da se izbegne kontaminacija lokalnih vodenih površina za vreme setve tretiranog semena, i to zbog prašine (od trenja u vrećama sa semenom) koja se prenosi na gornji sloj vodene površine, posebno ako vetar duva u tom pravcu. Kao elemenat najbolje prakse upravljanja, treba koristiti odgovarajuću opremu za sejanje u cilju smanjenja ovakve vrste izlaganja. Deflektori, koji su montirani na sejalice, mogu se koristiti za ispuštanje kontaminirane prašine u pravcu zemljišta, u zavisnosti od vrste useva. Upotreba tretiranog semena u poređenju sa neposrednim, folijarnim tretiranjem u polju posebno je korisna jer smanjuje prelivanje kontaminacije sa polja u vodene sisteme. Tretirano seme takođe smanjuje eventualnu izloženost delovanju pesticida organizama koji žive u tlu, a koji su potrebni radi boljeg kvaliteta zemljišta, dobre propustljivosti i aeracije. Pri sejanju tretiranog semena, potrebno je da se ono pokrije, a nikako da ostane vidljivo. Na ovaj način dodatno će se osigurati da sredstva za zaštitu biljke ostanu u zemlji i da ne dospeju u vodene tokove, a ptice i sisari neće moći da jedu tretirano seme.

9 1.2.2 Pčele, ostali oprašivači i neciljane atropode Pčele, bumbari i leptiri imaju značajnu ulogu u oprašivanju biljaka i održavanju biodiverziteta, posebno u pogledu oprašivanja mnogih vrsta poljoprivrednih useva. Zato je održavanje biodiverziteta značajno za poljoprivrednu proizvodnju i ključno za svetsku proizvodnju i sigurnost hrane. Oblaganje semena sistemičnim sredstvima znači da ona ulaze u biljku preko korena i da se na kraju mogu preneti do listova, pa čak i plodova, polena i biljnog soka. Podaci ukazuju da je verovatnoća prenosa štetnih količina pesticida na biljni polen i nektar veoma niska. Dva najvažnija pitanja koja izazivaju bojazan kod sejanja tretiranog semena na poljoprivrednim dobrima jesu: 1) prašina koja se prenosi vazduhom i 2) konzumiranje tretiranog semena kao hrane. Najveći rizik od izloženosti sredstvima za zaštitu biljaka javlja se prilikom setve u brazde, i to ako kontaminirana prašina može da se prenese vazduhom do oboda odnosno granica susednog polja na kojima su usevi u cvetanju. Slika 4: Obod polja u fazi cvetanja pored polja pripremljenog za setvu

10 Potrebno je postarati se da se spreči kontaminacija susednih zasejanih useva u fazi cvetanja i drugih biljaka u toj fazi unutar granica polja. Do izloženosti može doći površinskim kontaktom sa prašinom koju je vazduh naneo na ove biljke kada bumbari, medonosne pčele ili leptiri oprašuju biljke ili direktnim unošenjem prašine u organizam oprašivača. Uvod u najbolju praksu upravljanja Ova vrsta površinske izloženosti i izloženosti ishranom može imati negativan uticaj na zdravlje i ponašanje pčela. Zato, prioritet najbolje prakse upravljanja jeste poznavanje posledica ovakve vrste prašine i staranje o sprečavanju njene pojave primenom najbolje prakse upravljanja u cilju smanjenja stvaranja prašine primenom ispravnih postupaka za tretiranje i manipulisanje semenom i, ako je to moguće, staranja o tome da tokom zasejavanja u brazde deflektori ispuštaju takvu prašinu u tlo. 1.2.3 Ostali neciljani insekti i životinje Ako se tokom sejanja ne poštuju tačne dubine sejanja, neciljani insekti i sisari mogu biti izloženi riziku usled ishrane tretiranim semenom. Takođe, vazduhom se na druge biljke može preneti kontaminirana prašina i tako zagaditi staništa ptica, sisara i insekata na poljima u cvatu.

11 Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima

12 2.1 Važnost nadzora i procedure za nadzor na mestu tretiranja semena Nadzornik na mestu tretiranja odgovoran je za brigu o najboljoj praksi upravljanja za bezbednost radnika. Postoji mnogo sredstava za kontrolisanje eventualne izloženosti riziku, a opisana su u ovom dokumentu. Za nadzor na mestu tretiranja semena važno je obezbediti adekvatne i stalne kurseve za obuku u cilju edukacije o prednostima tretiranja semena i važnosti bezbednosti i da se nadgleda procese tretiranja i manipulisanja semenom kako bi se osigurala upotreba odgovarajuće opreme, nošenje LZS i kvalitet tretiranog semena. Nadzor u objektima za tretiranje semena ključan je za bezbednost radnog procesa u objektima za tretiranje semena. Savetnici i voditelji obuke prvi su odgovorni za upoznavanje sa pravilnom upotrebom LZS i drugih specifičnih mera za unapređenje bezbednosti radnika i drugog osoblja. Poslovođe mogu zatim obučavati i nadgledati radnike na radnom mestu. Poslovođe i rukovodstvo mesta za tretiranje semena su odgovorni za celokupno rukovođenje posla, što uključuje i ugradnju kvalitetnih sistema za izvlačenje i filtriranje vazduha (uglavnom da bi se smanjio nivo prašine u zatvorenom prostoru), kao i adekvatne preventivne mere. Ovim merama sprečavaju se velika izlivanja sredstava koja pogađaju celi objekat za tretiranje semena, a može se uključiti u projekat objekta, npr. zone u kojima se meša seme smeštaju se na niže nivoe i štite visokim pragovima koji sprečavaju izlivanja u kasnijem postupku. Poslovođe i rukovodstvo mesta za tretiranje semena odgovorni su i za to da tehničari i osoblje poštuju dobru praksu kada čiste prostor nakon izlivanja ili premeštaju ambalažu sa pesticidima i vreće sa semenom u samim objektima za tretiranje i u skladištima.

13 Poslovođe su odgovorni za proces manipulisanja semenom tokom pripreme semena, za proces tretiranja i za pakovanje tretiranog semena. Svi radnici moraju biti pravilno obučeni i redovno prolaziti ponovnu obuku, posebno ako su potencijalno više izloženi prašini, sredstvima za zaštitu bilja i drugim hemikalijama, kao i ako su uključeni u komplikovanije postupke tretiranja semena, na primer u kalibriranje opreme da bi se osigurao kvalitet tretiranog semena. 2.1.1 Edukacija operatera Informisanje radnika o mogućim rizicima u objektima za tretiranje semena prvi je ključni korak u najboljoj praksi upravljanja za nadzor na mestu rada. Operateri moraju znati i prepoznati posledice akutne i dugotrajne izloženosti prašini od netretiranog semena, hemikalijama koje se koriste za tretiranje i prašini od tretiranog semena (vidi sliku 5). Operateri takođe moraju biti upoznati sa činjenicom da manipulišu semenom koje je tretirano hemikalijama. Bavljenje potencijalnim uticajima na zdravlje neophodno je kako bi se radnici bolje upoznali sa potencijalnim rizicima i motivisali da primenjuju najbolju praksu upravljanja za tretiranje semena, pakovanje semena, prerađivanje i prepakivanje vraćenog semena i čišćenje otpada (tečnog ili čvrstog) tokom svih radnih aktivnosti. Slika 5: Sistemi za izvlačenje vazduha smanjuju nivo prašine u zonama pripreme semena i u zoni pakovanja, prepakivanja i otpakivanja

14 Drugo, operateri i pomoćno osoblje moraju biti obavešteni da nepravilno odlaganje hemijskog otpada iz objekata za tretiranje semena može uticati na prirodnu sredinu, posebno površinske vode. Treba da budu obavešteni i o tome kakvi su efekti i posledice slučajne hemijske kontaminacije automobila i drugih prevoznih sredstava, mobilnih telefona, i drugih predmeta na mesta u kojima radnici i drugi ljudi žive i rade. 2.1.2 Obučavanje radnika Trebalo bi dati opšte smernice za sledeće: upotrebu ličnih zaštitnih sredstava (LZS), potrebu uključenja fiksne kontrolne opreme poput ventilacije, važnost razumevanja i tumačenja informacija na oznakama hemijskih proizvoda, važnost čišćenja mašina i opreme i odlaganje otpada. Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Upoznavanje sa posledicama po zdravlje ljudi i životnu sredinu koje ima izlaganje hemikalijama i informisanje o merama koje treba sprovesti radi suzbijanja takvog izlaganja dva su ključna koraka kad je u pitanju obučavanje radnika kako da bezbedno rade u objektima za tretiranje semena. Radnici treba da razumeju zašto je važno tretirati seme i manipulisati tretiranim semenom na pravilan način i kako sprovođenje najbolje prakse može smanjiti verovatnoću da lično budu izloženi hemikalijama. Ove ključne poruke treba preneti na svakoj obuci. Edukacija obuhvata i čitanje i proveravanje oznaka na kontejnerima sa hemikalijama, vrećama semena, kao i čitanje uputstava o korišćenju, čišćenju i odlaganju LZS. Oznake i uputstva na pakovanju sredstva za tretiranje i vrećama sa semenom treba da budu u skladu sa (lokalnim) zakonskim uslovima u pogledu informacija koje treba da budu dostupne preko ovih oznaka, npr. o vrsti semena, njegovoj čistoći, kao i smernicama ili merama za smanjenje rizika. Pored toga, radnike treba obučiti da razmišljaju van okvira standardne najbolje upravljačke prakse i da sa pažnjom uočavaju primere loše prakse u objektima za tretiranje semena radi sprečavanja incidenata.

15 Evropska semenarska asocijacija (ESA) razvila je, održava i ažurira skup standardnih simbola dostupnih na njenom sajtu, www.euroseeds.org, za mere koje treba primenjivati odnosno izbegavati radi sprečavanja nepotrebnog izlaganja ljudi i neciljanih organizama u vezi sa svim vrstama tretiranog semena. Crtež 1: Važeće smernice ESA za smanjenje slučajnog izlaganja Crtež 1 je primer jedne od takvih mera Seme ne koristiti za ishranu ljudi i životinja Operite ruke Seme držati van domašaja dece, stoke i divljih životinja Ne zagađujte površinske vode i kanale Nosite odgovarajuću zaštitnu opremu Smanjiti količinu prašine koja nastaje tokom setve Neke pojedinosti u obuci radnika razlikovaće se u objektima za tretiranje u zavisnosti od dužnosti radnika u određenom objektu i specifične situacije u objektima za tretiranje (stepen ulaganja u mehanizaciju, stepen obrazovanja radnika, itd.). Na primer, kvalifikovani tehničari, poput onih koji mere hemikalije koje se dodaju suspenziji za tretiranje semena, treba obučiti: Nasuprot tome, osoblju koje je uglavnom angažovano na pakovanju, otpakivanju i prepakivanju tretiranog semena potrebna je drugačija vrsta obuke Treba više naglasiti kako smanjiti stvaranje prašine, koristiti LZS, čistiti prosuto tretirano seme i kako uklanjati vreće sa kontaminiranim semenom.

16 Radnike treba obučiti (i tu obuku ponavljati) o najboljoj upravljačkoj praksi za skladištenje, tj. kako se čuva tretirano seme, i u objektima za tretiranje semena i u skladištima. Ovi radnici obično nisu u neposrednom kontaktu sa tretiranim semenom. Zato njihova obuka treba uglavnom da se bavi time kako treba prenositi (kamionima sa viljuškarom) i bezbedno čuvati u skladištima vreće sa tretiranim semenom Nakon toga, obuku treba usmeriti na načine postupanja u incidentnim situacijama ili na to koje hemikalije se ne smeju čuvati zajedno radi sprečavanja opasnosti. Primarni cilj u skladištima je smanjenje trenja semena u vrećama i rizika od prosipanja kada se vreće pocepaju.. U slučaju prosipanja semena, važno je da su radnici informisani o opštim merama u pogledu čišćenja i o svim posebnim merama čitanjem uputstava i posebnih informacija o proizvodu na oznakama na vrećama. Važno je da ta vrsta obuke obuhvati izlivanja i izlaganja dejstvu hemikalija manjeg obima, ali i slučajeve prosipanja većeg obima koji nose veću mogućnost izlaganja hemikalijama, kao i objašnjenja o tome kako se uklanja hemijski otpad. Radnici treba da znaju kako da spreče širenje izlivenih hemikalija, tako da ne bude posledica po njihovo zdravlje. Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Osoblje u laboratorijama koje kontroliše kvalitet semena i procese tretiranja semena u objektima za tretiranje može da prođe obuku o najboljoj praksi upravljanja jer i oni mogu biti izloženi dejstvu sredstava za tretiranje semena preko tretiranog semena. Obuke u objektima za tretiranje semena i u skladištima odakle se ono distribuira treba sprovoditi i kontrolisati redovno radi utvrđivanja prioriteta, na primer svake godine, početkom svake nove sezone tretiranja. To je važno radi uvođenja novih elemenata najbolje prakse upravljanja, posebno opreme koja se koristi za tretiranje i dalju obradu semena. Redovna obuka važna je i zato jer su njom obuhvaćeni novi radnici po dolasku u objekte za tretiranje semena i u skladišta. Syngenta Seedcare razvila je video materijale za obuku sa besplatnim pristupom na internetu na adresi www.takecareprogram.com i savetima za tretiranje semena i bezbednu upotrebu tretiranog semena.

17 2.1.3 Kontrola kvaliteta proizvoda Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima takođe uverava kupce u kvalitet tretiranog semena. Optimalan kvalitet tretiranja semena garantovan je: poput pleve (na kukuruzu) ili kamenčića, tako da supstance kojim se seme tretira prionu za njegovu površinu u skladu sa zahtevima industrije semena voda, boje, itd.) mešaju u pravilnim odnosima, a ona nanosi prema posebnim preporukama za svaki tip opreme za tretiranje i smanjenjem abrazivnog dejstva na zaštitni film na semenu za vreme transporta i čuvanja nisu ni previsoke ni preniske, u prostorijama koje nisu suviše vlažne i koje su dobro provetrene. kvaliteta semena. 2.1.4 Zaštita zdravlja i bezbednosti na radu i zaštita životne sredine U svakom objektu za tretiranje i skladištenje semena trebalo bi da postoji adekvatna strategija zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i zaštite životne sredine koju sprovode nadzornici na terenu koje obučavaju i podržavaju savetnici, a to uključuje edukativne aktivnosti i mere radi primene lokalnih standarda zaštite na radu i zaštite životne sredine. Opšti standardi zaštite zdravlja u objektima za tretiranje semena treba da budu predmet procene i treba odrediti ciljeve za njihovo poboljšanje, ako je to potrebno za sve radnike, uključujući i one koji nisu neposredno uključeni u aktivnosti tretiranja semena. Treba jasno obeležiti zone u kojima je zabranjen pristup za neovlašćene radnike i posetioce (slike 6 i 7).

18 Slika 6: Zone u kojima je zabranjen pristup neovlašćenim radnicima i posetiocima Slika 7: Označene pešačke staze za posetioce objekta za tretiranje semena Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Obuka o LZS mora se baviti pitanjima gde, kada i kako koristiti LZS, a ne samo šta treba nositi od zaštite. Kvalifikovani operateri moraju pokazati svoju dozvolu ili uverenje za rad kada to od njih zatraže ovlašćena lica u objektima za tretiranje semena ili u skladištima. Mere koje se odnose na iste postupke za uklanjanje otpada u objektima za tretiranje i skladištenje semena treba da budu slične, počevši od toga kako se postupa sa prosutom suspenzijom, tretiranim semenom, vrećama sa semenom i upotrebljenim LZS, poput rukavica i kombinezona.

19 Osnovne smernice za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine moraju se podeliti svim radnicima zaposlenim u objektima za tretiranje semena i skladištima. One mogu biti date na lecima ili u brošurama. Treba da sadrže objašnjenja o tome šta znače znaci upozorenja u objektima za tretiranje i skladištima. Najčešći i najvažniji znakovi na kojima su informacije o smanjenju rizika od nepotrebnog izlaganja hemikalijama prikazani su na crtežu 2. Crtež 2: Znakovi koji se koriste u cilju informisanja radi smanjenja rizika od izloženosti hemikalijama u objektu za tretiranje semena Operite ruke U ovoj zoni zabranjeno je uzimanje hrane i pića Zabranjeno pušenje Zabranjen pristup neovlašćenim licima Opšte smernice treba da budu dostupne radi podsticanja dobre prakse u objektima za tretiranje i na poljoprivrednim dobrima. Na primer, radnici treba da budu upoznati da ne bi trebalo da puše kada manipulišu tretiranim semenom da ne bi preko usta uneli sredstvo za zaštitu biljaka, udahnuli prašinu, preko kože došli u kontakt sa hemikalijom i da bi se umanjio rizik od eventualnih požara (slika 8). Slika 8: Ako se puši za vreme tretiranja semena ili manipulisanja tretiranim semenom, povećava se rizik od izloženosti hemikalijama

20 2.1.5 Postupci za prevenciju udesa Primena lokalne strategije zaštite na radu i zaštite životne sredine treba da sadrži jasne smerenice o postupanju u slučaju udesa u objektima za tretiranje semena i skladištima i da uključi redovna ponavljanja obuke radi vežbanja postupaka za prevenciju. Posledice najopasnijih i najrasprostranjenijih incidenata, poput požara, moraju se adekvatno sprečiti. Zato treba da postoje izlazi za slučaj opasnosti sa jasnim znakovima i adekvatno odvajanje zona za čuvanje hemikalija od zona za tretiranje da bi se sprečilo širenje vode za gašenje požara. Jasne procedure za slučaj opasnosti treba da budu na mestu, uključujući i jasno obaveštavanje vatrogasaca o riziku od ozbiljne kontaminacije životne sredine ako se ne ograniči širenje vode za gašenje požara. Procedure treba u većoj meri da obuhvate i lokalne udese, koji često ugrožavaju zdravlje malog broja pojedinaca, a posledica su nepažnje u postupanju, lošeg održavanja mašina i opreme i neadekvantog čuvanja tretiranog semena, na primer lokalnih izlivanja. Oprema za čišćenje slučajno rasutog semena treba da bude na dohvat ruke, tačnije usisivači sa HEPA filterima (visoko efikasni vazdušni filteri), tečni adsorbenti, metle sa dugačim drškama i posude za odlaganje rasutog semena (npr. vreće/ bačve). Pribor za hitne slučajeve sa materijalima za dezinfekciju, tuševima za ispiranje očiju i uređajima za gašenje požara takođe treba da bude na dohvat ruke u blizini radnih prostorija u kojima može doći do udesa (vidi sliku 9). Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Slika 9: Pribor za hitne slučajeve, tuševi za ispiranje očiju i uređaji za gašenje požara treba da budu na dohvat ruke u objektima za tretiranje i skladištenje semena i na poljoprivrednim dobrima

21 2.1.6 Čišćenje radnog prostora i opreme Nepotrebna kontaminacija radnog mesta i prostora van njega, na primer oko aparata za kafu, svlačionica i toaleta može se izbeći primenom sledećih mera za osiguranje čistoće u objektima za tretiranje semena. Preporučuje se da čiste i tzv. nečiste ili kontaminirane zone budu odvojene radi sprečavanja kontaminacije čistih prostorija u kojima radnici ne nose LZS, posebno tamo gde jedu i piju. Preporuka je da se oprema i alati koji se upotrebljavaju u kontaminiranim zonama ne iznose van, a da pre toga nisu adekvatno očišćeni. Radnicima koji prelaze iz kontaminiranih zona u čiste zone savetuje se da se presvuku. Jasno označavanje kontaminiranih zona odgovarajućim obaveštenjima unapređuje sprovođenje najbolje prakse upravljanja. Čistoća u prostorijama u kojima se čisti seme važna je za smanjenje nivoa prašine u vazduhu i izbegavanje mešanja različitih semenskih vrsta ili vrsta tretiranog semena, kao i za održavanje čistoće mašina za čišćenje semena. Isto vredi i za mesta na kojima se pripremaju suspenzije za tretiranje semena, da bi se izbeglo mešanje hemikalija i otpada. Redovno čišćenje svih mašina i sprečavanje nagomilavanja otpada takođe će doneti uštedu troškova povećanjem životnog veka skupim mašinama. Osim toga, važno je održavati čistoću u objektima za tretiranje semena i u skladištima da bi se izbeglo stvaranje povoljne sredine za razvoj gljivica, insekata, pacova, itd. posebno u ostavama. Najveća verovatnoća da osoblje koje radi na mašinama bude izloženo riziku postoji kada čiste mašine, kontaminiranu prašinu i izlivene pesticide u objektima za tretiranje semena, u skladištima i na poljoprivrednim dobrima. Učestalost čišćenja mašina trebalo bi smanjiti tretiranjem najvećih mogućih količina semena i ulaganjem u nove mašine koje je lakše čistiti, kao što su mešalice i pakir mašine u kojima nema tzv. mrtvog prostora u kojem se može nagomilati seme i u mašine koje se mogu lako otvarati radi čišćenja. 2.1.7 Upravljanje otpadom Hemijski otpad u objektima za tretiranje semena i u skladištima javlja se u različitim oblicima: čišćenje kontaminirana hemikalijama tretiranja semena

22 Prašina kontaminirana sredstvima za tretiranje semena mora se počistiti HEPA vakum usisivačima (vidi sliku 10). Posebno se mašine i alatke koje su kontaminirane sredstvima za tretiranje semena ne smeju čistiti vazduhom pod pritiskom jer će u suprotnom doći do narušavanja kvaliteta vazduha unutar objekata za tretiranje semena i skladišta. Komprimovani vazduh samo pomera kontaminante na drugo mesto. Tako nešto može štetno uticati na zdravlje radnika. Slika 10: Čišćenje akumulirane prašine nakon pripreme semena ili u toku pakovanja i otpakivanja tretiranog semena Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Najbolja praksa upravljanja za čišćenje jeste da se prikupljena prašina jasno odvoji u dve kategorije: čista i potencijalno kontaminirana. To će smanjiti troškove uklanjanja otpada.

23 2.1.8 Evidencija radnog procesa i udesa Preporučuje se da se u radne aktivnosti uključi i evidentiranje vremena ulaska i pristupa tehničara zonama u kojima se vrši obrada u objektu za tretiranje semena (npr. vođenjem spiska onih koji ulaze i izlaze ili ugradnjom automatskog sistema za registrovanje vremena ulaska i izlaska); u slučaju udesa ili opasnosti, biće lakše videti ko je bio prisutan u objektu). Na sličan način, može se voditi evidencija o vremenu čišćenja zona i predaje izlivenih i otpadnih materija na mestima za prikupljanje otpada radi njihovog uklanjanja. Nadzornici u objektima za tretiranje semena mogu voditi evidenciju udesa. Nakon eventualnih udesa, moći će da odrede zašto je došlo do njih i da primene korektivne mere. Evidencija dešavanja udesa važan je pokazatelj nivoa sigurnosti i delotvornosti neprekidnog procesa poboljšanja koji sprovode nadzornici u objektima za tretiranje semena i u skladištima. 2.2 Prostorni raspored opreme i rukovanje opremom Kao ključni korak u najboljoj praksi upravljanja, mora se dobro predvideti dispozicioni plan radi očuvanja zdravlja radnika i okolne sredine, posebno posedovanjem opreme koja je optimalno konfigurisana i kojom se rukuje na pravilan način. Nadzornik na terenu odgovoran je za periodičnu reviziju konfiguracije opreme i za ocenu koje su to zone na koje u objektu treba usmeriti pažnju radi daljeg unapređenja rada. To bi trebalo uraditi u zavisnosti od uslova za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine, uticaja životne sredine i ekonomskih faktora. U tekstu koji sledi opisan je jedan broj najvažnijih mera i sredstava iz najbolje prakse upravljanja. 2.2.1 Odvajanje čistih i kontaminiranih zona i opreme Savetuje se da se čiste zone odvoje od kontaminiranih. Zone u kojima se odvija radni proces u objektima za tretiranje semena i u skladištima treba da budu dobro osvetljenje radi izbegavanja rizika od rada pod slabim osvetljenjem; podne obloge treba da budu predviđenje za lako čišćenje u slučaju izlivanja; i alatke i oprema moraju se očistiti pre odnošenja u čiste zone, posebno u zone poput menzi, svlačionica, toaleta ili kancelarija. Objekti za tretiranje semena i skladišta treba da budu projektovani tako da su rizici od kontaminacije po radnike svedeni na najmanju meru.

24 2.2.2 Ventilacija i prečišćavanje vazduha Dobri ventilacioni sistemi moraju se ugraditi u objekte za tretiranje semena i u skladišta, posebno u zone gde se stvara najviše prašine, odnosno gde se najviše manipuliše hemikalijama. Kod planiranja ispusta ventilacionih sistema, mora se uzeti u obzir i eventualni uticaj na spoljnu sredinu. U tu svrhu, potrebno je adekvatno filtrirati vazduh i redovno održavati sistem za prečišćavanje, a posebno redovno menjati filtere. Vidi sliku 11 kao primer ugrađenog ventilacionog sistema u objektima za tretiranje semena i u skladištima. Ipak, situacije se razlikuju od mesta do mesta, a tehničari i radnici u objektima za tretiranje semena i u skladištima moraju poštovati standarde koji su regulisani lokalnim propisima. Slika 11: Sistemi za izvlačenje i ventilaciju vazduha u objektu za tretiranje semena Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima 2.2.3 Kalibriranje i testiranje mašina Mašine u objektima za tretiranje semena podložnije su kvarovima ako se stalno ne kalibriraju i ne testiraju redovno. Mašine koje je potrebno testirati i kalibrirati jesu mašine za čišćenje semena, tretiranje suspenzijom sredstava za zaštitu bilja, mešalice, oprema za nanošenje (vidi sliku 12) i mašine za pakovanje tretiranog semena u vreće. Slika 12: Oprema za nanošenje

25 Slika 13: Oprema za doziranje zaštinog sloja na semenu prema tačnim specifikacijama Doziranje treba proveravati na sadržaju smesa da bi, na primer, one sigurno bile homogene i nanesene na seme prema tačnim specifikacijama 2.2.4 Dostupnost odgovarajućih ličnih zaštitnih sredstava (LZS) Proizvođači savetuju da se pri tretiranju i manipulisanju tretiranim semenom koriste odgovarajuća LZS. Izbor LZS zavisi od lokalnih preporuka i procene rizika za aktivnosti i procese u objektima za tretiranje semena i skladištima, koji se mogu razlikovati u zavisnosti od prostornog razmeštaja opreme, radnih procesa i sredstava/useva o kojima je reč. Nadzornik na terenu stara se o tome da se obezbede odgovarajuća uputstva. Crtež 3 prikazuje primere oznaka za LZS u upotrebi u objektima za tretiranje semena i u skladištima Crtež 3: Preporučeni znakovi za LZS u objektima za tretiranje semena i u skladištima Nosite štitnike za uši Nosite zaštitnu odeću Nosite zaštitne naočare Nosite zaštitnu obuću Nosite štitnike za lice Nosite respiratore Nosite maske za lice Operite ruke Nosite zaštitne rukavice Nosite kacigu Nadzornici u objektima za tretiranje semena i u skladištima odgovorni su za brigu o tome da je dostupan dovoljan broj svih preporučenih ličnih zaštitnih sredstava. Zalihe LZS, poput rukavica i papirnih maski za lice, mogu se držati uskladištene. Kombinezoni koji se mogu očistiti moraju se čistiti redovno, prema standardima za industrijsko čišćenje. Postoji mogućnost da se voda korišćena u svrhe takvog čišćenja mora sakupljati i uklanjati posebno, kao hemijska otpadna voda. U skladu sa specifičnostima stanja na terenu, nadzornik, koji je adekvatno obučen, može odlučiti koja zaštitna sredstva tehničari i osoblje treba da nose kada tretiraju seme

26 i manipulišu tretiranim semenom. Na primer, nadzornik može tražiti da tehničari nose respiratore umesto maski za lice kada pakuju tretirano seme. Respiratori pročišćavaju vazduh pre nego što ga tehničar udahne, dok maske za lice samo prikupe prašinu kada tehničar udiše. Drugi primer je upotreba štitnika za lice ili zaštite za oči. U slučaju da prilikom mešanja dođe do prskanja suspenzije, štitnik za lice može pružiti bolju zaštitu jer štiti i kožu lica. 2.2.5 Znakovi upozorenja i čuvanje hemikalija za tretiranje semena Znakovi upozorenja na crtežu 4 jesu primeri znakova koji se mogu naći na kontejnerima sa hemikalijama na kojima su navedene odgovarajuće mere koje treba preduzeti kada se manipuliše tretiranim semenom. Crtež 4: Znakovi upozorenja na posudama s hemikalijama Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Opasnost: opasno po vodenu sredinu Opasnost: štetno Opasnost: zapaljivo Opasnost: Oksidirajuće materije Opasnost: toksično Opasnost po zdravlje Trebalo bi da tehničari i ostalo osoblje mogu da prepoznaju ove znakove i da postupaju u skladu sa njima. Sredstva za zaštitu biljaka (glavne hemikalije za tretiranje semena) treba čuvati u posebnoj ostavi kada se ne koriste. Treba ih čuvati prema kategoriji opasnosti kojoj pripadaju, kako je pokazano u tabeli 2 ispod. Tabela je primer kako je moguće vizuelno predstaviti koji se proizvodi mogu čuvati zajedno, a koji ne.

27 Tabela 2: Primer matrice koja prikazuje kompatibilnost različitih hemijskih sredstava Njen sadržaj potrebno je proveriti sledeći lokalne uslove i zahteve Crtež 5: Alternativni znak za označavanje štetnih supstanci + - - +? - E+ + - + + - - EXAMPL + +? + Legenda: + = prihvatljivo je čuvanje štetnih materija/iritanasa sa zapaljivim materijama; - = zabranjeno je čuvanje zapaljivih materija sa toksičnim;? = čuvanje okidirajućih materija sa štetnim materijama/iritanasima može biti prihvatljivo u zavisnosti od lokalne situacije i propisa; Treba primetiti da se znakovi za označavanje toksičnih, zapaljivih odnosno štetnih supstanci/ iritanasa mogu razlikovati. Za označavanje štetnih sredstava koristi se i znak predstavljen na crtežu 5. Ostave treba opremiti specijalnim posudama i ormarićima za skladištenje. Sredstva za zaštitu bilja treba čuvati u njihovim originalnim pakovanjima sa neoštećenom etiketom i oznakama i otvorima okrenutim prema zidu. Prema najboljoj praksi upravljanja, tečni proizvodi drže se na donjim nivoima, a prazne posude treba postaviti tako da otvori idu prema gore radi sprečavanja slučajnog izlivanja. Mesto na kojem se nalazi ostava za sredstva za zaštitu bilja trebalo bi da utiče na smanjenje rizika po životnu sredinu. Ostava treba da bude smeštena na odgovarajućoj udaljenosti (u zavisnosti od lokalnih zakona) od nezaštićenih bunara, bušotina i zona u kojma se vadi voda, a u koje se hemikalije mogu izliti. Ne bi trebalo da bude blizu mesta gde se čuva, priprema ili konzumira hrana (zato se u njoj ne sme čuvati hrana ni za ljude ni za životinje). Veličina prostorije mora biti u skladu sa količinom sredstva za zaštitu biljaka. Proizvode sa isteklim rokom trajanja treba slati odgovarajućim preduzećima za uklanjanje hemijskog otpada. Pod u ostavi treba da bude ravan i sa pregradama tako da se može sprečiti širenje izlivene materije i ona sakupiti radi uklanjanja i sprečavanja isticanja u kanalizaciju. Zato prostorija za čuvanje mora da ima nepokretnu ili prenosivu opremu za skupljanje izlivene materije, poput kontejnera postavljenih ispod posuda sa sredstvima za zaštitu biljaka.

28 U slučaju izlivanja, hemikalija se odmah mora počistiti korišćenjem odgovarajućih sredstava da ne bi došlo do zagađenja životne sredine. Izlivenu hemikaliju mora ukloniti preduzeće kvalifikovano za upravljanje opasnim otpadom, koje poštuje propise za upravljanje otpadom i bezbednost na radnom mestu. I druge procedure za slučajeve opasnosti moraju biti na raspolaganju u skladu sa zakonom. Ostave treba da budu izvedene u skladu sa lokalnim propisima o zaštiti od požara koji regulišu čuvanje opasnih hemikalija. Pristupna vrata treba da budu zaključana kada se ne koriste, a pristup treba da bude dozvoljen samo ovlašćenom osoblju. 2.2.6 Dostupnost odgovarajućih sredstava za reakciju u slučaju incidenata Kompleti za prvu pomoć u slučaju opasnosti treba da budu na raspolaganju i treba ih redovno kontrolisati da se osigura pravilno čuvanje. Posebno treba redovno kontrolisati tuševe za ispiranje očiju i dopunjavati ih ili zamenjivati po potrebi. Aparate za gašenje požara treba da kontrolišu profesionalna lica i da na oznake unesu datum poslednje kontrole. Ostalu opremu za slučaj udesa treba redovno kontrolisati, na primer proveravati da li ima sapuna za čišćenje. Pod sredstvima za reakciju u slučaju udesa podrazumeva se i postojanje odgovarajućih izlaza za slučaj opasnosti u objektima za tretiranje semena i u skladištima. Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima 2.2.7 Sredstva za uklanjanje otpada Hemijski otpad treba uklanjati u skladu sa lokalnim zakonskim uslovima, koristeći niz sredstava za skupljanje otpada radi njegovog uklanjanja. Na primer, kontaminiranu otpadnu vodu treba skupljati u zapečaćenje i obeležene posude da bi se označilo da sadrže hemijski otpad za uklanjanje. Otpadna voda je na primer voda korišćena za čišćenje kontaminiranih rukavica, čizama i kombinezona ili mašina (čišćenje pod visokim pritiskom). Izlivene tečne hemikalije treba sakupiti čišćenjem specijalnim adsorbentima, poput peska, vermikulita ili drvene strugotine, tako da se izlivena materija može ukloniti kao čvrst otpad. Prosuto seme treba sakupiti vakum usisivačima opremljenim HEPA filterima. Ako usisivač nije dostupan, umesto njega treba koristiti metle sa dugom drškom da bi se sprečilo udisanje prašine u toku čišćenja. Još jedan način za upravljanje otpadom je razdvajanje otpada u posebno obojene kontejnere, pri čemu svaka boja označava različitu vrstu hemijkog otpada. Pri predaji otpada preduzeću angažovanom za njegovo uklanjanje, tehničari treba da provere da li ono ima odgovarajuću dozvolu i da li može da garantuje da će ukloniti otpad na adekvatan način, tako da svaki rizik po životnu sredinu bude sveden na minimum. Ako dođe do izlivanja koje ne može da se kontroliše standardim sredstvima za sakupljanje, a proceni se da je štetno po okolnu životnu sredinu, nadzornik u objektu za tretiranje semena ili u skladištu mora o tome obavestiti lokalne organe vlasti i ugovoriti plan delovanja radi rešavanja nastalog problema.

29 Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom

30 Tretiranje semena i manipulisanje semenom uključuje čitav niz uzastopnih procesa koji se izvode na različitim mestima od objekata za tretiranje semena do skladišta. Ovi procesi opisani su ovde, počevši od pripreme semena u objektima za tretiranje do distribucije tretiranog semena na poljoprivredna dobra. Poslednja dva dela u poglavlju odnose se na pojedinosti procesa za prenosivu opremu za tretiranje semena i na tretiranje semena na poljoprivrednim dobrima, tj. na proces od čišćenja semena u toku pripreme za tretiranje do pakovanja za neposrednu upotrebu ili kratkotrajno čuvanje. 3.1 Priprema semena Pre tretiranja semena pesticidima, potrebno je pripremiti seme sušenjem do optimalnog procenta sadržaja vlage. Potrebno je postarati se da je seme jednake veličine da bi se udeo hemikalija za tretiranje mogao pravilno dozirati pre mešanja. 3.1.1 Čišćenje semena Pre tretiranja, seme se čisti i sortira mašinama koje koriste vazdušne struje za uklanjanje prašine i sita/rešeta za kalibrisanje semena i uklanjanje plevice i drugih nečistoća poput peska i kamenčića (vidi sliku 14). Slika 14: Mašine za pripremu semena

31 Napredne mašine za pripremu semena imaju više različitih komora koje uklanjaju čestice velike poput kamenja i sitne poput prašine. Svaka komora povezana je sa posudom u kojem se skuplja otpad. Uklanjanje prašine važno je jer se tako smanjuje verovatnoća za kasnije stvaranje prašine od tretiranog semena, u postupku od tretiranja do sejanja semena. To donosi uštedu i povećava efikasnost jer se skupe hemikalije ne troše tretiranjem inertnih čestica prašine. Mašine za pripremu semena razlikuju se u pogledu toga koliko su efikasne u čišćenju semena. Nadzornici u objektima za tretiranje semena treba da se postaraju da je oprema dovoljno efikasna da ispuni odgovarajuće standarde i dostigne nivo bezbednosti za radnike. 3.1.2 Uklanjanje prašine eliminisane sa semena Kada se seme čisti od prašine, ovu prašinu treba pažljivo pokupiti. Sakupljena prašina od neobloženog, netretiranog semena nije hemijski otpad, ali je ipak treba ukloniti na bezbedan način radi sprečavanja iritacije kože i očiju kod ljudi koji su alergični na takvu prašinu. 3.1.3 Lična zaštitna sredstva Seme treba čistiti na mestima sa ventilacijom radi sprečavanja udisanja čestica prašine. Ventilatore za izvlačenje vazduha treba uvek koristiti u zatvorenim prostorima u objektima za tretiranje semena i u skladištima Odgovarajuća oprema za zaštitu od prašine sprečava udisanje prašine i ne dopušta da čestice dođu u dodir sa očima kada se čisti seme. Savetuje se i nošenje rukavica i kombinezona radi prevencije kontakta kože sa prašinom. Uvek se preporučuje nošenje čizama sa čeličnom kapicom na prstima radi zaštite stopala u zonama gde se radi sa teškom mehanizacijom. Na crtežu 5 predstavljena su LZS koja se uobičajeno preporučuju za pripremanje semena za tretiranje. Crtež 5: LZS koja se koriste pri pripremi semena za tretiranje Nosite zaštitne naočare Nosite zaštitnu odeću Nosite maske za lice Nosite zaštitnu obuću Nosite zaštitne rukavice

32 3.1.4 Najbolja praksa upravljanja Neke od ključnih mera najbolje prakse upravljanja koje se preporučuju za primenu u toku čišćenja semena obuhvataju: otpada/ prašine 3.2 Priprema suspenzije, mešanje i nanošenje na seme Sredstva za zaštitu biljaka isporučuju ovlašćeni distributeri u tečnom obliku u posudama koje se čuvaju u objektima za tretiranje semena do upotrebe. Ova sredstva nisu jedina komponenta hemijske suspenzije za tretiranje semena. Suspenzija je smesa sredstva ili sredstava za zaštitu biljaka, vode, polimera i drugih agenasa koji povećavaju stepen prijanjanja rastvora za seme, smanjuju stvaranje prašine i povećavaju protočnost i poboljšavaju druge osobine semena. Obično se dodaju i pigmenti, odnosno boje koje daju vizuelni identitet semenu i služe kao šifra za poreklo semena i vrstu hemijskog tretiranja. Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom 3.2.1 Manipulisanje hemikalijama Operateri su dužni da postupaju prema podacima i koriste uputstva sa oznaka na ambalaži sa pesticidima ili vrećama sa tretiranim semenom. Važno je proveravati da sredstvima za tretiranje nije istekao rok prema datumu na etiketi (tj. roku trajanja ili datumu do kog se garantuje kvalitet) pre upotrebe za tretiranje semena. Treba postupati tako da se osigura upotreba ispravnih supstanci za tretiranje i ispravnih količina semena. Tehničari treba da otvaraju posude sa pesticidima samo ako nose zahtevana LZS radi zaštite od eventualnih prskanja i izlivanja. Deo najbolje upravljačke prakse čini i upotreba pregrada od inertnog materijala za sprečavanje širenja eventualnih izlivanja (vidi sliku 15). Izlivene materije treba odmah počistiti i ukloniti na pravilan način. Ako dođe do izlivanja, suspenzije i tečnosti čiste se uz pomoć alkalnih adsorbenasa, ulja, polimera ili drvenih strugotina, da bi se izliveni rastvori hemikalija uklanjali kao čvrst otpad.

33 Slika 15: Pregrade od inertnog materijala potrebne su radi prikupljanja izlivenih materija ili ispitivanja suspenzija pre mešanja (u slučaju tretiranja semena u prenosivoj opremi) 3.2.2 Mešanje suspenzije Važan aspekat mešanja suspenzije je doziranje količine semena u pogledu težine ili zapremine u odnosu na zapreminu rastvora. Nepravilno doziranje dovodi do toga da količina tretiranog sema ne odgovara količini rastvora. Nepravilno pravljenje smese daje nehomogenu suspenziju. Ako procenat sredstva za zaštitu bilja u suspenziji nije u okviru specifikacija, tu seriju treba odbaciti ili preraditi. Mašine za mešanje suspenzija treba da budu opremljene najnovijom tehnologijom, npr. nepovratnim ventilima, hermetičkim spojnicama za cevi koje prenose, recimo hemikalije, vodu i polimere. Dodatni filteri povećavaju kvalitet suspenzije jer uklanjaju eventualnu nečistoću iz tečnosti. Ostatke suspenzije treba sakupiti i staviti u zapečaćene i označene posude radi čuvanja. 3.2.3 Nanošenje na seme Kada se suspenzija nanosi na seme, treba poštovati zahteve za doziranje količine i vremenske odrednice. Na primer, ako se suspenzija nanosi prebrzo ili u prevelikoj količini, neizbežno je da dobijena količina tretiranog semena neće biti u skladu sa specifikacijama, na primer, dobija se neravnomerno obloženo seme (nema zaštite semena), lepljive gromuljice semena (koje stvaraju probleme recimo u toku setve) i veći nivo prašine. Da bi se garantovao stalan kvalitet, treba redovno kontrolisati kvalitet semena vizuelnim pregledom i laboratorijskom analizom prašine i zaštitnog filma na semenu. U mnogim zemljama postoje zakonski uslovi koji regulišu ovu vrstu garancije kvaliteta. 3.2.4 Kontrola kvaliteta tretiranog semena u laboratoriji Laboratorijsko osoblje u objektima za tretiranje semena ili drugim udaljenim mestima treba da bude pravilno upućeno u najbolju praksu upravljanja za manipulisanje tretiranim semenom da ne bi bilo izloženo rizicima. Osoblje u laboratorijama takođe treba da bude adekvatno upućeno u to kako da očisti otpad i opremu posle upotrebe tretiranog semena i kako da ukloni takvo seme nakon kontrole njegovog kvaliteta.

34 3.2.5 Lična zaštitna sredstva Važno je imati dobar sistem za izvlačenje vazduha iz objekta za tretiranje semena. Tako se smanjuje nivo prašine i isparenja iz suspenzije u vazduhu, što stvara bolju atmosferu za rad. Štaviše, pravilno korišćenje zona za sprečavanje širenja hemikalija takođe je važno za smanjenje rizika od opasnosti u slučajevima kada LZS ne garantuju zaštitu radnika. Koja LZS treba nositi zavisi od situacije u kojoj postoji rizik od izloženosti i hemikalija koje se upotrebljavaju u objektu za tretiranje semena. To treba proceniti kroz redovne procene bezbednosti. Crtež 6 prikazuje rezime obaveznih i preporučenih LZS za prevenciju izlaganja sredstvima za zaštitu biljaka u toku mešanja suspenzije. Nosite zaštitne rukavice Nosite zaštitnu odeću Nosite respiratore Crtež 6: LZS koja treba nositi pri pripremi hemijske suspenzije i pri mešanju i nanošenju te smese na seme Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom Nosite kacigu Nosite štitnike za lice Nosite zaštitnu obuću Kad meša suspenziju, tehničar treba da bude adekvatno upoznat prvo s tim koju zaštitu za lice treba da nosi i kada da zameni zaštitno sredstvo ako ono više ne može da se koristi. Preporučuje se nošenje respiratora pri manipulisanju sredstvima za zaštitu biljaka jer oni mogu filtrirati eventualna isparenja koja se jave u vazduhu kad se meša hemijska suspenzija. Pored respiratora, važno je nositi i kombinezone i zaštitne rukavice radi sprečavanja izloženosti kože hemikalijama ako dođe do prskanja smese. Takođe se preporučuju i zaštitne naočare radi prevencije oštećenja očiju od eventualnog prskanja. Pored toga, nošenje zaštite za glavu i stopala savetuje se u slučaju korišćenja teške opreme. Tehničari i drugo osbolje treba da znaju da zaštitna sredstva za glavu i stopala, maske za lice, rukavice, zaštitne naočare i kombinezoni moraju dobro da im odgovaraju da bi imali efekta. Za to nisu odgovorni samo nadzornici na terenu, već i sami tehničari i osoblje.

35 3.2.6 Najbolja praksa upravljanja Sledeće mere se preporučuju kao ključne za sprovođenje najbolje prakse upravljanja pri pripremi i mešanju suspenzija: trajanja zaštitu bilja filterom (nikako komprimovanim vazduhom) skladu sa lokalnom regulativom označene na način da je naveden naziv proizvoda i svi potrebni znakovi upozorenja dobavljač hemikalija dostupan osoblju jer pruža mogućnost nadzornicima i tehničarima da procene rizik od izlaganja hemikalijama i eventualne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

36 3.3 Pakovanje, otpakivanje i prepakivanje Pre pakovanja tretiranog semena, trebalo bi proveriti nivo prašine radi poštovanja preporuka ili zakonskih uslova za dozvoljene nivoe prašine analizom prašine po Hojbahovoj metodi. Da bi se rezultati analize prašine iz različitih laboratorija lakše upoređivali, ESA je dala preporuke za standardni evropski protokol za tu vrstu analize, koji se može naći na njenoj internet stranici, www.euroseeds.org Da bi garantovala da svi rezultati odgovaraju ovom standardu, SGS (Société Générale de Surveillance), na primer, sprovodi program davanja sertifikata za ovaj standard, sa međulaboratorijskim i nasumičnim unakrsnim ispitivanjem uzoraka. U odsustvu zakonskih uslova za dozvoljeni nivo prašine, preporuke ESA (www.euroseeds.org) treba primenjivati kao standarde za radne postupke. Ako na tržištu postoji seme koje ne ispunjava navedene uslove, povećava se rizik od toga da će upotreba tretiranog semena uticati na životnu sredinu na neplaniran način. Semenske kompanije i semenski doradni centri imaju važnu ulogu i odgovornost u tom postupku. 3.3.1 Pakovanje semena Obično je pakovanje tretiranog semena automatizovano. Tehničari postavljaju vreće na pakir mašine, a zatim preuzimaju i odlažu napunjene vreće za dalju distribuciju. Nadzornici u objektima za tretiranje semena staraju se o tome da je radna sredina povoljna za tehničare. Na primer, važno je da u zonama gde se pakuje seme postoji ugrađena ventilacija sa filterima za izvlačenje vazduha. Pre punjenja vreća, treba uključiti ventilatore za izvlačenje vazduha da bi se rizik od udisanja prašine smanjio na minimum (vidi sliku 16 za sistem za izvlačenje vazduha u zonama gde se pakuje seme u objektima za tretiranje semena). Takođe, pakir mašine moraju biti opremljene sistemom za izvlačenje vazduha da bi se za vreme pakovanja smanjila količina prašine i automatski sakupilo prosuto seme. Pakir mašine mogu se koristiti i za otpakivanje i skupljanje semena za prepakivanje. Slika 16: Sistem za izvlačenje vazduha na mestu za pakovanje semena u objektu za tretiranje semena Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom

37 Najveća verovatnoća da će doći do izlaganja prašini postoji u procesu otpakivanja i prepakivanja semena, ali on se mora povremeno sprovesti radi homogenizacije serija, odnosno, da bi svo seme bilo iste veličine i oblika. Mogućnost izlaganja je najveća jer se vreće sa semenom moraju otvoriti (sigurnosnim nožem ili automatskim sekačem), zbog čega može doći do ispuštanja prašine tako da je neophodno zaštititi se od eventualnog udisanja čestica prašine. Takođe, treba se pobrinuti da se vrećama manipuliše polako radi smanjenja abrazivnog dejstva i količine stvorene prašine, čime se još održava i kvalitet tretiranog semena. Objekti za tretiranje semena treba da ulože u mašine koje smanjuju nivo abrazije. Tehničari treba da vode računa i o težini vreća sa tretiranim semenom kad ih podižu i tako smanje rizik od ispuštanja i nepotrebnog prosipanja. Konačno, u sastavni deo procesa pakovanja treba da uđe i briga tehničara o tome da su vreće sa tretiranim semenom pravilno obeležene, posebno u pogledu informacija o bezbednoj upotrebi, tako da poljoprivrednici mogu pravilno njima manipulisati. 3.3.2 Vraćeno seme Seme se često vraća s poljoprivrednih dobara i iz skladišta, tako da se pre odlaganja i kasnijeg prepakivanja semena, mora prvo proveriti datum tretiranja i kvalitet, na primer procenat prašine, nivo oštećenja zaštitnog filma na semenu i da li je seme proklijalo. 3.3.3 Lična zaštitna sredstva Rizik od stvaranja prašine povećava se svaki put kada se tretirano seme pomera, recimo u transportu, pakovanju, otpakivanju i prepakivanju. Izloženost štetnim hemikalijama najčešće ide preko usta i nosa, udisanjem prašine, i preko očiju, na kojima se zadržava prašina. Radi prevencije alergija od prašine koja ulazi u pluća ili dugotrajnog kontakta kože sa prašinom, moraju se nositi LZS i to da bi se sprečilo kako udisanje prašine, tako i izlaganje kože dejstvu hemikalija LZS predstavljenja na crtežu 6 preporučuju se za nošenje u toku pakovanja, otpakivanja i prepakivanja tretiranog semena. Crtež 6: LZS koja treba koristiti pri pakovanju, otpakivanju i prepakivanju vreća sa semenom Nosite zaštitne rukavice Nosite zaštitnu odeću Nosite zaštitne naočare Nosite zaštitnu obuću Nosite maske za lice

38 Preporučuje se nošenje maski za lice, a eventualno i respiratora, na primer ako se pakovanje ne vrši automatski i ako su tehničari u bližem dodiru sa tretiranim semenom (vidi sliku 17). Respiratore i maske za lice upotrebljene za vreme pakovanja treba zameniti kada njihov kapacitet za filtriranje opadne. Tehničari to mogu primetiti kada počnu da osećaju miris sredstava kojima je seme tretirano, što znači da maske za filtriranje i respiratore treba odmah zameniti. Slika 17: Punjenje vreća tretiranim semenom u objektu za tretiranje semena Ako se u pakovanju, otpakivanju i prepakivanju koristi teška mehanizacija, tehničari treba da se zaštite nošenjem zaštitnih sredstava za glavu i čizama. 3.3.4 Najbolja praksa upravljanja Sledeće mere se preporučuju kao ključne za sprovođenje najbolje prakse upravljanja pri pakovanju, otpakivanju i prepakivanju: radi sprečavanja očnih iritacija i maski za lice sa filterom s dobrim kapacitetom radi prevencije udisanja prašine upotrebi, potrebi za nošenjem LZS kada se manipuliše semenom i znakovima upozorenja na moguće opasnosti pomeralo što proizvodi trenje i stvara prašinu. ljudsko zdravlje. filterom (nikako komprimovanim vazduhom) sa važećim lokalnim propisima pre napuštanja tog objekta Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom

39 3.4 Čuvanje i skladištenje Da bi se tretirano seme distribuiralo na poljoprivredna dobra, vreće sa semenom potrebno je skladištiti (u objektima za tretiranje semena i u skladištima) i prevoziti. U nekim skladištima čuvaju se i tečna sredstva za zaštitu biljaka. 3.4.1 Pakovanje i manipulisanje tretiranim semenom Treba smanjiti trenje u vrećama sa semenom da bi se sprečilo nastajanje prašine. Do trenja uglavnom dolazi kada se vreće sa tretiranim semenom pomeraju, pa ih je zato potrebno čvrsto naslagati da bi se smanjilo nepotrebno trenje među zrnima, a time i pomeranje semena. Vreće sa semenom najbolje je čuvati na paletama, čvrsto obmotane rastegljivom folijom, da se ne bi pomerale. Na ovaj način olakšava se utovarivanje u kamione i istovarivanje iz njih u toku distribucije tretiranog semena. Treba proceniti da li vreće odnosno palete sa oštećenim semenom mogu da se prepakuju ili iste treba ukloniti ako je kvalitet semena umanjen. 3.4.2 Distribucija tretiranog semena Nadzornici u objektima za tretiranje semena odgovorni su za puštanje serije tretiranog semena u distribuciju i skladišta. Pre utovarivanja vreća sa semenom u kamione, treba proveriti da li su kamioni eventualno oštećeni, na primer cirada za zaštitu korisnog tereta od vremenskih uslova ne sme biti oštećena, vozilo mora biti u voznom stanju, a tovar treba da bude bezbedno naslagan i ne sme prekoračivati granicu korisnog tereta za kamione. Vozač treba da bude upoznat sa teretom koji prevozi, kao i sa principima manipulisanja. Vreće sa semenom treba distribuirati na paletama koje su čvrsto obmotane rastegljivom folijom, najbolje sve do isporuke na poljoprivredna dobra. 3.4.3 Čuvanje tretiranog semena i sredstava za zaštitu semena Ostave i skladišta treba projektovati sa ravnim podom da u slučaju udesa ili izlivanja kontaminirana voda ne istekne nizvodno u neku prirodnu vodenu površinu. Za mesta na kojima su uskladištene hemikalije ili veće količine semena, preporučuje se ugradnja pregrada od inertnog materijala za sakupljanje vode korišćene za gašenje požara, čak i ako lokalni propisi to ne zahtevaju. Ostave treba da budu dobro provetrene i suve kako bi se osigurala prijatna sredina za rad i sprečila pojava štetočina. Tečna sredstva za zaštitu biljaka treba čuvati u skladištima na nižim nivoima, tako da njihovo isticanje ne može kontaminirati druge uskladištene artikle.

40 Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom Tretirano seme mora se čuvati na odgovarajućoj udaljenosti od vodenih tokova u skladu sa lokalnim propisima. Ostave ne treba napuniti iznad granice određene lokalnim propisima. Tako se smanjuje verovatnoća za javljanje opasnosti jer se viljuškarima omogućava lakši pristup kada prebacuju tretirano seme iz skladišta u kamione za distribuciju (vidi sliku 18). Važno je kontrolisati temperaturu u skladištima i ostavama radi održavanja kvaliteta semena. Slika 18: U skladištima treba da ima dovoljno prostora da se viljuškari mogu kretati između paleta sa tretiranim semenom U svakom skladištu planira se mesto na kojem se čuva tretirano seme. Trebalo bi slediti sledeće principe: treba čuvati odvojeno od tretiranog semena Određivanje odgovarajućeg mesta za čuvanje robe važan je elemenat u procesu rada skladišta. Sredstva za zaštitu biljaka uvek treba čuvati odvojeno od tretiranog semena. Treba voditi računa da se neke supstance za zaštitu biljaka ne čuvaju zajedno, ako izlivanje neke od njih može dovesti do neželjene hemijske reakcije.

41 3.4.4 Lična zaštitna sredstva U transportu i čuvanju teških stvari u skladištima (poput vreća sa piliranim semenom i sredstava za zaštitu biljaka) treba obratiti pažnju na sprečavanje fizičkih nezgoda i povreda, kao i na prevenciju izlaganja dejstvu hemikalija. U skladištima, najbolja praksa upravljanja počinje zaštitom stopala i glave nošenjem cipela opremljenih čeličnim kapicama na prstima i kaciga. Ako dođe do nezgode, radnici koji pomeraju, na primer teški tovar, poput palete, zaštićeni su ako se sledi navedena praksa. Dodatne zaštitne mere koje radnici u skladištima mogu primenjivati uključuju nošenje kombinezona, rukavica i maski za lice da bi se zaštitili od izlaganja kože hemikalijama i udisanja hemikalija ako se vreće sa semenom oštete ili se tretirano seme prospe. Na crtežu 7 predstavljana su preporučena LZS. Crtež 7: LZS koja treba koristiti pri odlaganju i skladištenju tretianog semena Nosite zaštitne rukavice Nosite zaštitnu obuću Nosite maske za lice Nosite kacigu Nosite zaštitnu odeću Bilo bi prikladno da radnici u skladištima nose kombinezone jer će tako biti lakše uočljivi, a sprečiće se i nezgode, na primer sa viljuškarima. 3.4.5 Najbolja praksa upravljanja Sledeći primeri prakse preporučuju se za skladištenje sredstava za zaštitu biljaka i tretiranog semena: ih pomeraju viljuškari ili za vreme utovarivanja semenom i posudama sa sredstvima za zaštitu biljaka pomeraju viljuškarima najboljim načinima za manipulisanje proizvodima i upozorenjima na potencijalne opasnosti

42 stupiti u reakciju ako dođe do izlivanja Pored znakova za upozoravanje na radnom mestu i na vrećama sa semenom, važni su i znakovi predstavljeni na crtežu 8 i treba ih postaviti na ključnim mestima u skladištima. Crtež 8: Znakovi za upozoravanje koje treba postaviti u skladištima radi sprečavanja udesa Zabranjeno pušenje Zabranjen pristup ili samo ovlašćeno osoblje Upozorenje na viljuškara Zabranjeno je jesti i piti Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom Obavezna zaštitna oprema za telo Nosite zaštitne maske Nosite zaštitne rukavice Operite ruke 3.5 Distribucija tretiranog semena U distribuciji semena postoje dve glavne faze: 1) tretirano seme se prvo prevozi iz objekata za tretiranje semena do skladišta distributera, a zatim 2) se prevozi iz skladišta distributera do poljoprivrednih imanja. Distribucija tretiranog semena ključna je aktivnost u procesu manipulisanju takvim semenom, kako bi se smanjilo stvaranje prašine u toku distribucije i izbegla koncentrisana izvorišta izlivanja semena tretiranog sredstvima za zaštitu biljaka u životnu sredinu. 3.5.1 Pakovanja tretiranog semena Nadzornici u objektima za tretiranje semena staraju se o tome da vreće za seme budu izdržljive, drugim rečima da nije verovatno da će se lako pocepati ili raspuknuti.

43 Najbolja upravljačka praksa jeste skladištiti seme na paletama obmotanim folijom (vidi sliku 19). Time se značajno smanjuje dodatno stvaranje prašine od semena nastale zbog trenja tokom prevoza i manipulisanja. Slika 19: Folijom obmotane palete sa semenom radi smanjenja trenja među zaštitnim slojevima na tretiranom semenu Pored oznaka na pojedinačnim vrećama sa semenom, svaku paletu treba adekvatno označiti istim podacima.

44 3.5.2 Obeležavanje tretiranog semena Vreće sa semenom treba obeležavati u skladu sa industrijskim i zakonskim uslovima tako da vozači i drugo osoblje zna kako treba manipulisati vrećama i njihovim sadržajem. 3.5.3 Utovar vreća za transport Vreće sa semenom treba pažljivo poslagati pre transporta da bi se sprečila oštećenja. Kada se vreće sa semenom naslažu na palete, potebno je čvrsto ih obmotati da bi se pomeranje smanjilo na najmanju meru. Pored toga, svaka paleta treba da sadrži potrebne oznake proizvoda i upozorenja na opasnosti. Palete treba pažljivo numerisati da bi se maksimalno smanjile greške u skladištenju i isporuci. 3.5.4 Kontrola transportnih vozila Nadzornici u objektima za tretiranje semena staraju se o tome da vozila ispunjavaju bezbednosne zahteve za prevoz tretiranog semena. Oni treba da se pobrinu za spisak na kojem se nalaze ključni elementi koje treba proveriti pre slanja vozila na put sa dodatnim mestom za napomene. Najvažnije je da je tovar tako obezbeđen da nije verovatno da će izlivena materija isteći iz vozila. Treba beležiti koja vozila imaju odobrenje da prevoze robu, a koja ne i zašto. Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom 3.5.5 Podaci o prevozniku Nadzornici u objektima za tretiranje semena treba da provere da li prevoznici imaju odgovarajuća dokumenta i dozvole.

45 3.5.6 Podaci o distributivnoj mreži Nadzornici u objektima za tretiranje semena treba da imaju sve potrebne logističke podatke o tome kako se seme tretirano u njihovim objektima prevozi do poljoprivrednih dobara. To znači da znaju: na poljoprivrednim imanjima) u slučaju da nadzornici u objektima za tretiranje semena otkriju neispravnosti u serijama tretiranog semena, pa vreće iz te serije treba povući. Neispravnosti se mogu javiti zbog lošeg kvaliteta tretiranog semena ili zato što na vrećama sa semenom nema tačnih podataka o sadržaju. 3.5.7 Lična zaštitna sredstva Kao deo standardne ili opšte najbolje prakse upravljanja, distributeri treba da nose LZS, poput fluorescentnih jakni da bi drugi sigurno mogli da ih vide dok rade. Tako će se sprečiti nezgode, npr. sa viljuškarima u toku utovarivanja vreća sa semenom u kamione i istovarivanja iz kamiona u skladištima i na poljoprivrednim dobrima. Pored toga, smatra se da su LZS predstavljena na crtežu 9 važna za najbolju praksu upravljanja u distribuciji vreća sa semenom. Crtež 9: LZS koja se koriste u distribuciji vreća sa semenom Nosite kacigu Nosite zaštitnu obuću

46 3.5.8 Najbolja praksa upravljanja Preporučuje se da se u toku distribucije tretiranog semena postupa na sledeći način: sa pesticidima postoje oznake - Sadržini vreća, drugim rečima o vrsti semena i načinu tretiranja - Potencijalnim opasnostima koje nosi tretirano seme - LZS koja treba nositi kada se manipuliše vrećama sa semenom i kada se seje tretirano seme materija istekne na put. Preporučuje se da se prevozniku preda pisano obaveštenje sa objašnjenjem kada se smatra da kamion nije u odgovarajućem stanju. poljoprivredna dobra, zajedno sa preporučenim mapama puta za prevoz robe. To je važno iz više razloga, na primer da se proveri da li na putu ima većih radova ili da se može utvrditi gde se kamioni nalaze ako se izgube, a roba ne isporuči. Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom zavisnosti od vrste materije 3.6 Čišćenje mašina Nakon što se jedna serija semena tretira suspenzijom i zapakuje, mašine u objektu za tretiranje semena obično se čiste. Često se smatra da je upotreba komprimovanog vazduha dobar način za čišćenje suspenzije i pakir mašina. Ipak, upotrebom komprimovanog vazduha za čišćenje mašina kontaminirana prašina se samo ubacuje u vazduh. Tehničari u objektima za tretiranje semena uvek treba da koriste vakum usisivač sa HEPA filterom za čišćenje mašina.

47 3.7 Pojedinosti o tretiranju semena prenosivom opremom Mnoga preduzeća pružaju usluge tretiranja semena u prenosivim objektima Obično se na jednom vozilu nalazi sva oprema potrebna za tretiranje semena, od one za čišćenje semena, doziranje smesa za tretiranje, mešanje suspenzije, do one za tretiranje semena. Pre započinjanja ovakve vrste tretiranja, vozilo treba postaviti na bezbedno i stabilno mesto, udaljeno, na primer, od dvorišta, kako bi ljudi koji nisu neposredno uključeni u tretiranje semena i životna sredina bili što manje izloženi riziku. To tačnije znači da ambalažu sa hemikalijama treba držati na zapečaćenim ravnim površinama sa pregradama od inertnog materijala (mogu se koristiti prenosive površine ako nepokretne nisu dostupne) kako ne bi iz koncentrisanog izvora istekle u vodu u slučaju izlivanja (vidi npr. sliku 20). Slika 20: Prenosive površine za hvatanje izlivene materije Najveći rizik koji nosi tretiranje semena u prenosivim objektima je od zagađenje vode. Izlivanje ili isticanje vode zagađene hemikalijama iz kontrolisanih zona može neposredno dovesti do širenja kontaminacije na druge vodene površine ili u podzemne vode. Jednostavna sredstva, poput kontejnera za skupljanje otpadne vode, mogu sprečiti zagađivanje vode u okolnoj sredini. Načini izlaganja, onako kako su označeni za tehničare u objektima za tretiranje semena, vrede takođe i za tretiranje semena u prenosivim objektima. Važno je zaštititi zdravlje ljudi i životnu sredinu, a posebno treba preduzimati neophodne mere za sprečavanje širenja izlivenih hemikalija.

48 3.7.1 Kvalitet semena pre tretiranja Seme, koje često dostavljaju poljoprivrednici, treba očisititi kompletnim uklanjanjem prašine i drugog stranog materijala, poštujući dovoljno visoke standarde za tretiranje semena. U toku mešanja, suspenzija treba da bude homogena, a količina supstanci u suspenziji treba pažljivo da se dozira. Partije semena treba da budu homogene u pogledu veličine i oblika. Takvo postupanje garantuje da je kvalitet tretiranja visok. 3.7.2 Mesto na kom se vrši tretiranje Mesto na kom se tretiranje obavlja mora biti udaljeno od vodenih povšina i prirodne vegetacije. Štaviše, seme ne treba tretirati: Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom 3.7.3 Čišćenje nakon tretiranja Tehničar za tretiranje semena prenosivom opremom mora očistiti mašine odmah nakon upotrebe i postarati se da otpad (delići tretiranog semena, iskorišćena LZS, itd.) bude sakupljen i uklonjen u skladu sa lokalnim propisima. Preostalo netretirano i tretirano seme treba odvojeno prepakovati. Ako ima neiskorišćenih pesticida, treba ih sakupiti u pažljivo zapečaćenu ambalažu. 3.7.4 Upravljanje otpadom i suzbijanje širenja izlivene materije Izlivene materije treba odmah počistiti. Vozilo za prevoz prenosive opreme treba da ima i sredstva za čišćenje, kao što su usisivači i adsorbenti. Vodu koja se koristi za čišćenje ruku i opreme treba sakupljati kao hemijski otpad. To se može uraditi povezivanjem cisterne sa vodom sa posudom u koju će se skupiti upotrebljena voda.

49 3.7.5 Lična zaštitna sredstva Kada se seme tretira prenosivom opremom, to se obično čini napolju, ali ne u dvorištima na poljoprivrednim imanjima (vidi sliku 21). Još je važnije nositi LZS jer na otvorenom nije moguće imati sistem za izvlačenje i filtriranje vazduha. Pravilno sprečavanje slučajeva izlivanja materija jeste važna mera koju treba preduzeti kada se seme tretira na poljoprivrednim imanjima. Slika 21: Tretiranje semena u prenosivoj opremi na poljoprivrednom dobru Tehničarima koji tretiraju seme u prenosivoj opremi preporučuje se da nose LZS predstavljena na crtežu 6 (uz napomenu da se može birati vrsta zaštite za lice, u zavisnosti od situacije na terenu).

50 Crtež 10: LZS koja treba koristiti kada se seme tretira u prenosivoj opremi Nosite štitnike za uši Nosite zaštitnu odeću Nosite zaštitne naočare Nosite zaštitnu obuću Nosite štitnike za lice Nosite respiratore Nosite maske za lice Nosite zaštitne rukavice Nosite kacigu 3.7.6 Najbolja praksa upravljanja Preporučuje se da se postupa na sledeći način u toku tretiranja semena u pokretnoj opremi: Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom kojima je tretirano, datumom tretiranja i bezbednosnim zahtevima za manipulisanje takvim semenom, npr. LZS propisanim za poslove manipulisanja semenom i znakovima upozorenja na opasnosti prirodne vegetacije i kuća za stanovanje opremom za sprečavanje udesa HEPA filterom regulativom

51 3.8 Pojedinosti o tretiranju semena na poljoprivrednim imanjima Seme se može tretirati i na poljoprivrednom imanju, uz pomoć opreme koja tu već postoji. Ipak, tretiranje na poljoprivrednim dobrima u principu je ograničeno na žitarice. U nekim zemljama zabranjeno je tretirati seme određenim aktivnim supstancama na poljoprivrednim imanjima. Poljoprivrednici često zajedno kupuju opremu za tretiranje semena zbog visokih troškova. Isti postupci sprovode se na poljoprivrednim dobrima kao i u objektima za tretiranje semena, drugim rečima, seme se čisti i priprema, dozira se količina smese za tretiranje, seme se tretira i pakuje. Mašine za tretiranje semena često se prenose kamionom ili u prikolici, pa se mogu prenositi sa jednog poljoprivrednog dobra na drugo. Poljoprivrednici treba da vode evidenciju o tome kada koriste opremu za tretiranje (datum, vrsta smese) i da se oprema čisti svaki put nakon upotrebe. Neki poljoprivrednici dodatno tretiraju seme koje je već tretirano drugim pesticidima. Seme ne bi trebalo tretirati više od jedanput, jer tako nešto može negativno uticati na klijanje, kao i na životnu sredinu. 3.8.1 Kvalitet semena pre tretiranja Seme je pre mešanja veoma važno pripremiti, pa se mora očistiti da bi se osigurao kvalitet tretiranog semena. Nečistoća i prašina se prikupljaju i uklanjaju na adekvatan način. Seme pre mešanja treba prosejati da bi imalo istu veličinu radi jednakog oblaganja. Različite semenske vrste moraju se tretirati odvojeno. Seme ne bi trebalo da je suviše vlažno pre početka mešanja. Da bi se osigurao najbolji kvalitet tretiranog semena, zapreminu semena i sredstva za zaštitu biljke treba dozirati tako da su odnosi u smesi najtačniji mogući. 3.8.2 Mesto na kojem se vrši tretiranje Mesto na kojem se tretiranje obavlja mora biti udaljeno od vodenih površina, nastanjenih zgrada na poljoprivrednom imanju i prirodne vegetacije. Od ključne je važnosti izbeći pojavu koncentrisanih izvora kontaminacije zemljišta i voditi računa o tome da se sredstva za tretiranje i tretirano seme ne mogu izliti na tlo i da se izlivene materije mogu lako sakupiti.

52 Pri otpakivanju vreća sa semenom i otvaranju ambalaže sa hemijskom suspenzijom, nikada ih ne treba polagati na golo tlo, već na podloge koji se mogu po potrebi očistiti usisivačem ili isprati. Seme ne treba tretirati na otvorenom ako postoji mogućnost za kišu da se oprema ne bi oštetila i da se ostaci pesticida ne bi sprali sa opreme i tretiranog semena. 3.8.3 Čišćenje nakon tretiranja Nakon pripreme, mešanja i pakovanja semena, mašine i opremu treba odmah očistiti. Rukavice i druga sredstva mogu se ponovo koristiti ako nisu oštećeni i ako se isperu vodom. Voda korišćena za čišćenje opreme kategorizuje se kao hemijska otpadna voda i mora se ukloniti na odgovarajući način. Ipak, ako nije zagađena prašinom, peskom ili drugim supstancama, voda se može reciklirati tako što se koristi za mešanje hemijske suspenzije. Treba redukovati broj postupaka u procesu čišćenja, kao i njegovo trajanje, da bi se smanjilo izlaganje tehničara dejstvu pesticida. Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom Od pomoći može biti ako se odredi koji su to postupci. Ipak, važno je i ulaganje u opremu za koju je predviđeno da redukuje broj postupaka u procesu čišćenja, npr. tako što neće biti mesta na koja se seme može sakriti, posedovanjem sistem za skupljanje tečnosti upotrebljene za ispiranje opreme ili automatskog sistema za čišćenje. 3.8.4 Upravljanje otpadom i sprečavanje mogućnosti za izlivanje Hemijski otpad (poput sredstava za zaštitu bilja ili nepravilno napravljene smese za suspenziju) mogu sa poljoprivrednih dobara ukloniti preduzeća za uklanjanje otpada. Prazne vreće i ambalaža u kojima je bilo seme odnosno hemikalije moraju se ukloniti u skladu sa lokalnim propisima i sistemima za vraćanje ambalaže. Ne savetuje se paljenje praznih vreća od semena na poljoprivrednim dobrima jer se ostaci hemikalija često ne razlože kako treba, pa mogu biti izvor kontaminacije.

53 3.8.5 Lična zaštitna sredstva Kada se tretira seme na poljoprivrednim imanjima, važno je zaštititi lice, šake i stopala da bi se sprečilo njihovo izlaganje dejstvu hemikalija i fizičkim oštećenjima ako dođe do pada teške opreme. Radnici na imanjima koji tretiraju seme treba da nose kombinezone, koje nakon tretiranja treba staviti u zapečaćene vreće i ukloniti da ne bi predstavljali izvor kontaminacije. Treba zaštititi i uši jer oprema za tretiranje semena može biti bučna. Na crtežu 11 predstavljena su LZS koja se moraju nositi za vreme različitih postupaka koji se primenjuju u tretiranju semena. Crtež 11: LZS koja treba nositi za vreme tretiranja i manipulisanja tretiranim semenom na poljoprivrednim dobrima Nosite štitnike za uši Nosite zaštitnu odeću Nosite maske za lice Nosite zaštitne naočare Nosite zaštitnu obuću Nosite zaštitne rukavice Nosite štitnike za lice Poljoprivrednici treba da prođu obuku o načinu korišćenja LZS (kao i o drugim vidovima najbolje prakse upravljanja). Za neke poljoprivrednike nije dovoljno samo da pročitaju etikete pa da razumeju kako da manipulišu tretiranim semenom.

54 3.8.6 Najbolja praksa upravljanja Preporučuje se primena sledećih standardnih postupaka kada se tretiranje semena odvija na poljoprivrednim dobrima: dobrima kako bi proces bio neškodljiv za vodu, životnu sredinu i zdravlje ljudi hemikalijama odmah odgovorilo na eventualne udese kontejnere odnosno vreće propisima komprimovanim vazduhom) označiti u pogledu sadržaja i datuma, na primer, način tretiranja, prepakiranja semena, pravljenja smese Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom odlaganje u skladu sa lokalnim propisima

55 Čuvanje i upotreba tretiranog semena na poljoprivrednim imanjima

56 Vreće sa semenom distribuiraju se iz skladišta na poljoprivredna dobra gde se tretirano seme seje, što je ključni elemenat u poljoprivrednoj proizvodnji za poljoprivrednika i za društvo. 4.1 Važnost upravljanja radnim procesom na poljoprivrednim imanjima Važno je da poljoprivrednici budu upoznati sa najboljom praksom upravljanja kada manipulišu tretiranim semenom i kada seju. Obuka poboljšava način upotrebe LZS, a tako i zaštitu poljoprivrednika i životne sredine. 4.1.1 Objekti za čuvanje tretiranog semena na poljoprivrednom imanju Uobičajeno je da poljoprivrednici čuvaju vreće sa semenom pre sejanja. Ove vreće treba čuvati na mestu u koje deca, domaće životinje i neovlašćena lica teško mogu ući, a najbolje bi bilo u zaključanoj prostoriji. Prostorija treba da bude i suva, dobro provetrena i zaštićena od štetočina. 4.1.2 Sejalice Od nekoliko vrsta sejalica, precizne pneumatske sve se više korisite zbog svojih prednosti, jer se usevi bolje primaju, a to poboljšava poljoprivrednu proizvodnju. Ipak, precizne pneumatske sejalice ispuštaju vazduh u okolinu, a taj vazduh sadrži i čestice prašine nastale u toku manipulisanja tretiranim semenom. Suviše velika količina oslobođene prašine može negativno delovati na neciljane organizme, na primer pčele i druge insekte. Jasno je da važne korake za ograničenje mogućnosti za stvaranje prašine predstavlja poboljšanje kvaliteta tretiranja semena i manipulisanja tretiranim semenom. Ali, mora se smanjiti i uticaj prašine da bi se u potpunosti primenila najbolja praksa upravljanja, i to opremanjem sejalica tehnologijom sa deflektorima radi smanjenja količine prašine koja putuje vazduhom sa mesta sa kojeg je oslobođena.

57 4.1.3 Deflektori Pneumatske sejalice za precizno sejanje treba opremiti deflektorima. Deflektori su vazdušne cevi koje usmeravaju materijal koji se ispušta iz sejalice u brazde u koje se seme zasejava (vidi sliku 22). Oni u principu nisu skupi, a onemogućavaju da se najveći deo čestica prašine prenese vazduhom do okolnih područja drugih polja, prirodne vegetacije i vodenih površina. Slika 22: Deflektori na sejalici 4.1.4 Lična higijena Poljoprivrednici moraju biti u mogućnosti da očiste ruke i rukavice na polju, da ne bi vraćali prašinu od tretiranog semena na poljoprivredno dobro. U tu svrhu, treba da imaju pristup vodi na traktorima sa sejalicama. Ako dođe do prosipanja tretiranog semena na polje, treba ga zakopati u zemlju (manja količina) ili sakupiti i vratiti na imanje, pa ponovo upotrebiti ili ukloniti u skladu sa lokalnim propisima. 4.1.5 Čišćenje i upravljanje otpadom Sejalice treba redovno čistiti. Preostalo seme treba sakupiti u vreće za naknadno sejanje ili ukloniti ako nije potrebno. Uklanjanje treba da bude u skladu sa lokalnim propisima. Preporuka je da se preostalo seme u vrećama ne uklanja paljenjem vreća na poljoprivrednom imanju. Prazne vreće u kojima je bilo seme treba prikupiti i ukloniti u skladu sa lokalnim propisima. 4.1.6 Vođenje evidencije Na poljoprivrednim imanjima treba voditi detaljnu evidenciju o prijemu tretiranog semena, tretiranju semena, njegovoj upotrebi i kako se postupa sa preostalim semenom (na primer, datum sejanja ili uklanjanja). Pri prepakivanju preostalog tretiranog semena, treba koristiti originalne vreće i obeležiti ih datumom prepakivanja. Pored toga, treba voditi evidenciju udesa (izlivanja i isticanja većeg obima, itd.).

58 4.2 Postupci koji prethode setvi tretiranog semena 4.2.1 Optimalni uslovi za sejanje Poljoprivrednici moraju izabrati kada će sejati tretirano seme u smislu uslova koji vladaju u okolnoj sredini i drugih poslova na poljoprivrednom dobru. Ipak, neke uslove treba izbegati, kako korist od tretiranja semena ne bi bila dovedena u pitanje eventualnim negativnim uticajima. Na primer, tretirano seme nikada ne treba sejati kada su oprašivači aktivni u okviru granica polja koje se zasejava ili u okolnoj sredini jer mogu biti izloženi negativnom dejstvu meterija za tretiranje. Vetrovito vreme može pogoršati negativna dejstva jer se prašina od tretiranog semena može preneti van granica polja na kojem se seje tretirano seme. Takođe, treba voditi računa da se seje u propisanu dubinu kako ne bi došlo do kontaminacije vode koja se skuplja na površini tla koje slabo propušta vodu nakon obilnih kiša. 4.2.2 Vetar i prisustvo oprašivača Tretirano seme seje se samo kada je vetar slab da bi se na najmanju meru smanjio prenos prašine na obližnje zemljište na kojem su usevi i prirodne biljke u fazi cvetanja, i gde su aktivne pčele, leptiri i drugi oprašivači (vidi sliku 23). Slika 23: Pčele oprašuju cvetove u blizini polja zasejanih tretiranim semenom Čuvanje i upotreba tretiranog semena na poljoprivrednim imanjima 4.2.3 Upozoravanje obližnjih pčelara U skladu sa najboljom praksom upravljanja, pčelari se moraju obavestiti pre početka sejanja tretiranog semena, za slučaj da u blizini imaju košnice ili ako se pčele hrane polenom i nektarom na obližnjim poljima. Pčelari mogu držati pčele u košnicama za vreme sejanja da ih ne bi izložili dejstvu prašine ili mogu premestiti košnice, u skladu sa najboljom praksom upravljanja. Pčelare treba upozoriti da će se koristiti pneumatske sejalice za precizno sejanje kako bi mogli privremeno da zatvore ulaze u sve obližnje košnice.

59 4.3 Postupci pri sejanju 4.3.1 Punjenje sejalice Da bi se sprečila pojava koncentrisanog izvora kontaminacije u slučaju izlivanja neke materije, dozatore na sejalici treba napuniti na polju, osim ako ne postoji neki za to adekvatno određeni prostor u dvorištu na poljoprivrednom imanju. Vreće sa semenom treba otvarati uz vetar da radnici ne bi bili izloženi dejstvu prašine. I kod izbora mesta za otvaranje vreća u obzir treba uzeti pravac vetra, tako da se prašina prenosi na polje na kojem će se sejati, a ne na druga polja i vodene površine. Vreće treba podizati pažljivo i čvrsto ih držati da se ne bi ispustile, a seme rasulo. Preostalo seme treba pažljivo prepakovati, zapečatiti i označiti. Vreće od semena treba prikupiti nakon upotrebe i vratiti na poljoprivredno dobro radi naknadnog uklanjanja; ne smeju se ostaviti na polju. 4.3.2 Prava dubina sejanja Crtež 12: Opšte preporuke za dubine sejanja tretiranog semena Dubina na kojoj se seme seje u tlo od ključne je važnosti jer utiče na formiranje useva ako je se seje suviše duboko, seme će iscrpsti svoje energetske rezerve i propasti pre nego što izbije na površinu; a isuviše plitko, može se brzo osušiti jer koren nije dovoljno duboko razvijen. Takođe, tretirano seme mora se sejati u propisanu dubinu kako ga ptice, sisari i druge životinje ne bi pojeli jer se nalazi na površini ili blizu površine tla. Osim što to smanjuje produktivnost, prema najboljoj praksi upravljanja, treba osigurati da seme ne bude izloženo neciljanim organizmima. Tretirano seme može negativno uticati na zdravlje tih organizama ako su izloženi njegovom dejstvu. Stoga, tretirano seme nekada treba sejati na veće dubine da bi se eventualni rizici od određenih aktivnih sastojaka održavali na prihvatljivom nivou. Na crtežu 12 nalazi se rezime smernica za dubine sejanja. Dubina u cm Kukuruz Šećerna repa Žitarice Uljanja repica Suncokret 1 2 3 4 5 6

60 4.3.3 Krajevi brazda Da bi svo seme bilo dobro zasejano u tlo, posebnu pažnju treba posvetiti sejanju na krajevima brazda jer se sejalica često podigne iz tla dok se još okreće. Zato, da tretirano seme ne bi padalo na površinu tla, mora se prekinuti ispuštanje semena iz dozatora pre podizanja sejalice. 4.3.4 Sejanje pored površinskih voda Savetuje se pažnja kada se seje tretirano seme u blizini površinskih voda. Neke od smesa za tretiranje predstavljaju opasnost po vodene organizme ako su im izloženi na negativan način. Uvek treba pročitati savete na vrećama sa semenom. Stoga, ako je vetar isuviše snažan i duva u pravcu neke površinske vode, moguće je da je rizik od prenosa prašine previsok. U tom slučaju, treba odložiti sejanje dok vremenski uslovi ne budu povoljniji. 4.3.5 Lična zaštitna sredstva Kada seju, poljoprivrednici treba da nose rukavice i kombinezone da im koža ne bi došla u dodir sa tretiranim semenom. Preporučuje se još i nošenje zaštite za oči i stopala. Na crtežu 13 nalaze se sva LZS koja su potrebna za sejanje/ punjenje dozatora na sejalicama. Crtež 13: LZS koju treba nositi kada se seje Čuvanje i upotreba tretiranog semena na poljoprivrednim imanjima Nosite zaštitne rukavice Nosite zaštitnu odeću Nosite zaštitne naočare Nosite zaštitnu obuću

61 4.3.6 Najbolja praksa upravljanja Rezime postupanja u skladu sa preporučenom najboljom praksom za sejanje tretiranog semena: prenosila na okolnu sredinu regulativom kontaminiranoj prašini vreće na poljoprivrednim dobrima (vidi sliku 24) sejanje ne odvija u blizini površinskih voda u nepovoljnim vremenskim uslovima nisu izložena ekstremnim temperaturama, van domašaja dece, neovlašćenih lica i domaćih životinja usisivačem sa HEPA filterom da bi se uklonila prašina i preostalo seme

62 4.4 Postupci nakon setve Slika 24: Skupljanje praznih vreća za vreme punjenja dozatora pre sejanja 4.4.1 Čišćenje opreme Traktor, opremu za sejanje i korišćena LZS treba očistiti nakon sejanja tretiranog semena. Sejalica i oprema za setvu mogu se očistiti na polju, ali preporuka je da se mašine čiste na čvrstoj površini i da se voda sakupi, čime se smanjuje verovatnoća da će se koncentrisani izvori zagađenja javiti pored površinskih, odnosno podzemnih voda. Poljoprivrednici treba da imaju potrebnu opremu za čišćenje. Da bi očistio sejalicu i dozator od eventualnih ostataka tretiranog semena i prašine, poljoprivrednik treba da koristi usisivač sa HEPA filterom. Voda kojom su oprane zaštitne rukavice treba da se smatra hemijskim otpadom. Ako kombinezoni nisu suviše kontaminirani ili oštećeni, mogu se oprati u mašini za veš, odvojeno od ostalog veša. Treba očistiti i čizme, zaštitne naočare i ostala LZS. Prosuto tretirano seme treba prikupiti usisavanjem ili, ako je prosuto po tvrdoj površini, metlom sa dugačkom drškom. Čuvanje i upotreba tretiranog semena na poljoprivrednim imanjima Sakupljeni otpad i oštećena LZS treba kompletno poslati na uklanjanje u skladu s lokalnom regulativom. 4.4.2 Preostalo seme Preostalo seme treba pažljivo prepakovati, a potom čuvati na poljoprivrednom imanju za kasniju upotrebu.

63 4.4.3 Upravljanje otpadom Ako je otpad kontaminiran hemikalijama za tretiranje semena, mora se ukloniti u skladu sa lokalnim propisima. To znači da se otpadna voda ne sme ostavljati u jarcima, odvodnim kanalima ili potocima jer to može predstavljati kršenje lokalnih propisa i najbolje prakse upravljanja za sprečavanje javljanja koncentrisanih izvora kontaminacije površinskih voda. To takođe znači i da se kontaminirani otpad ne sme mešati s otpadom iz domaćinstva. Da bi se smanjila kontaminacija površinskih voda hemikalijama, poljoprivrednici mogu ulagati u tehnologije za biološko prečišćavanje vode, npr. u Heliosec (vidi sliku 25) koji je Syngenta razvila za upravljanje kontaminiranim otpadnim vodama po jednostavnom sistemu suzbijanja koji je delotvoran i isplativ (za više informacija, e-pošta: info.sia@ syngenta.com). Slika 25: System Heliosec za upravljanje kontaminiranim otpadnim vodama

64 4.4.4 Lična zaštitna sredstva Na crtežu 14 predstavljana su preporučena LZS za čišćenje opreme za sejanje. Crtež 14: LZS koja treba nositi kada se manipuliše hemijskim otpadom na poljoprivrednom dobru Nosite zaštitne rukavice Nosite zaštitnu odeću Nosite zaštitne Nosite zaštitnu obuću Nosite maske za lice naočare Poljoprivrednici moraju biti dovoljno edukovani o tome kako treba postupati kada se seje pre nego što počnu da tretiraju seme na poljoprivrednim dobrima. 4.4.5 Najbolja praksa upravljanja Sledeći načini postupanja preporučuju se kao osnova najbolje prakse upravljanja nakon sejanja tretiranog semena: regulative domašaja neovlašćenih lica, dece i domaćih životinja. Čuvanje i upotreba tretiranog semena na poljoprivrednim imanjima

65 Rezime

66 Najbolja praksa upravljanja predstavlja praktične smernice čije je cilj da se smanji rizik od izlaganja dejstvu pesticida, kako ljudi koji tretiraju seme tako i onih koji ga koriste. Ovaj dokument daje smernice za najbolju upravljačku praksu nadzornicima na terenu, tehničarima i osoblju koje radi u objektima za tretiranje semena i u skladištima. Postupak tretiranja semena koji je ovde predstavljen obuhvata: a) pripremu semena, b) postupke nanošenja suspenzije i mešanja, c) pakovanje tretiranog semena, d) čuvanje i skladištenje sredstava za zaštitu biljaka i tretiranog semena i e) distribuciju tretiranog semena na poljoprivredna imanja. Najvažnija pitanja su: način upotrebe svlačionica; opasnosti, ventilaciju, sisteme za izvlačenje vazduha, itd. u objektima za tretiranje semena i u skladištima. Pored toga, u ovom dokumentu obrađuje se i najbolja upravljačka praksa za: tretiranje semena u prenosivoj opremi; upotrebu tretiranog semena; čuvanje sredstava za zaštitu biljaka na poljoprivrednim dobrima. Najvažnija poruka koju dokument prenosi čitaocu je da se pažljivim i propisanim manipulisanjem sredstvima za zaštitu semena i tretiranim semenom smanjuju na najmanju meru nezgode i sprečava zagađenje životne sredine hemikalijama. Štaviše, pravilno manipulisanje sredstvima za zaštitu biljaka i tretiranim semenom i njihovo pravilno skladištenje garantuju kvalitet tih proizvoda.

67 Naknadni podaci i smernice

68 Klasifikacija otpada Industrijski i poljoprivredni otpad klasifikovan je kao otpad specijalne klase. Posebno, dole navedeni otpad se klasifikuje kao opasan jer sadrži značajno visoke nivoe sredstava za zaštitu biljaka (SZB): nakon korišćenja SZB Takav otpad najbolje se čuva na za to namenjenim mestima, u adekvatno označenoj ambalaži, u skladu sa lokalnim zakonom. Ambalažu za SZB treba očistiti na način da se prvo isprazni pre nego što se tri puta ispere vodom. Preostala voda može se ponovo koristiti za pripremu mešavine za tretiranje semena, u zavisnosti od situacije na terenu. Pravilno ispranu ambalažu za SZB može, u zavisnosti od lokalne legislative, ukloniti ovlašćeni operater za uklanjanje otpada.

69 Čišćenje i uklanjanje LZS kontaminiranih površina golim rukama. Rukavice za jednokratnu upotrebu treba uklanjati u skladu sa proizvođačkim uputstvima. drugačije. Kombinezoni se moraju prati odvojeno. ukoliko nije navedeno drugačije. Pre pranja, ukloniti filter za prašinu. Filtere menjati onoliko često koliko je to u skladu sa uputstvima proizvođača. Oznake za seme koje bezbedno za upotrebu Evropska semenarska asocijacija izdaje oznake koje potvrđuju da je proizvod bezbedan za upotrebu u cilju podizanja svesti o najboljoj praksi upravljanja za upotrebu tretiranog semena. Najnoviju verziju možete naći na adresi www.euroseeds.org i upotreba tretiranog semena.

70 Seme ne koristiti za ljudsku ni životinjsku ishranu Operite ruke Seme držati van domašaja dece, stoke i divljih životinja Ne zagađujte površinske vode i kanale Nosite odgovarajuću zaštitnu opremu Smanjiti količinu prašine koja se javlja kod sejanja Opšti principi ambalažom sa tretiranim semenom. respiratornim traktom i nositi odgovarajuća zaštitna sredstva. Pre jela i nakon posla, operite ruke i izložene delove kože. Pre sejanja sejalica. Sejanje na otvorenom usmeravati prema površini tla ili u zemlju. mora se pokriti zemljom, posebno na krajevima brazda. Nakon sejanja sredini Naknadni podaci i smernice

Beleške