Srbija: Određivanje cena sistemskih usluga u elektroenergetskom sistemu

Srbija: Određivanje cena sistemskih usluga u elektroenergetskom sistemu Categories : Srbija Energetika Date : May 29, 2015 Sistemske usluge u elektroenergetskom sistemu moraju se obezbediti da bi rad sistema bio siguran i stabilan. Ove usluge se u najvećem broju slučajeva obezbeđuju samo iz kapaciteta koji su povezani na prenosni sistem, mada se sa razvojem povezanog rada susednih sistema i tržišta električne energije otvaraju mogućnosti da se neke od sistemskih usluga mogu obezbediti i iz drugih elektroenergetskih sistema. Međutim, pravilima rada sistema je određeno da je za siguran rad sistema neophodno da se određeni deo rezervisanog kapaciteta za sistemske usluge mora obezbediti iz objekata koji su povezani na sam prenosni sistem. U tom slučaju, postavlja se pitanje da li cena za obezbeđenje ove rezerve treba da bude regulisana ili je treba prepustiti tržišnoj utakmici? U ovom radu biće dat kratak pregled sistemskih usluga u svetlu nove evropske regulative, kao i u zakonskoj regulativi u Srbiji. Biće opisana i metodologija na osnovu koje se određuju cene sistemskih usluga u elektroenergetskom sistemu Republike Srbije, sa akcentom na cenama rezervacije kapaciteta za potrebe sekundarne i tercijarne regulacije. Opisana metodologija biće ilustrovana na primeru elektroenergetskog sistema Republike Srbije. Autori: ACA VUČKOVIĆ, NEBOJŠA DESPOTOVIĆ, MILICA BRKIĆ-VUKOVLjAK, AGENCIJA ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJE Rad objavljen u okviru 32. Savetovanja Cigre Srbija 2015. godine u okviru strucnog komiteta C5 Trziste elektricne energije I regulacija 1 UVOD Operator prenosnog sistema ima obavezu da obezbedi siguran i stabilan rad sistema. U tom cilju je dužan da obezbedi sistemske usluge. Ove usluge se u najvećem broju slučajeva obezbeđuju samo iz kapaciteta koji su povezani na prenosni sistem. Sa poboljšanjem interkonekcija između prenosnih sistema i razvojem tržišta električne energije, neke od sistemskih usluga se mogu obezbediti i iz drugih elektroenergetskih sistema. To se pre svega odnosi na rezervisanje kapaciteta za primarnu, sekundaru i tercijarnu regulaciju. Međutim, bez obzira na te mogućnosti, za siguran rad sistema neophodno je da se određeni deo rezervisanog kapaciteta mora obezbediti iz objekata koji su povezani na sopstveni prenosni sistem. S obzirom da se deo sistemskih usluga mora obezbediti iz objekata koji su povezani 1 / 8

na svoj sistem, postavlja se pitanje na koji način će se odrediti cene za rezervaciju kapaciteta da li slobodno na tržištu, na osnovu ponuda korisnika sistema ili cena treba da bude regulisana, odnosno određena od strane energetskog regulatora? Odgovor na ovo pitanje zavisi od niza faktora kao što su nivo izgrađenosti proizvodnih kapaciteta u sistemu, odnosno koliki je višak kapaciteta u odnosu na vršno opterećenje sistema, da li postoji monopol proizvodnje u sistemu ili ima više proizvođača, kolika je zagušenost prekograničnih kapaciteta i koliko je razvijeno tržište sistemskih usluga u regionu. Najnovijim zakonskim rešenjima, u Srbiji je određeno da cena rezervacija snage za sistemske usluge sekundarne i tercijarne regulacije može da bude regulisana, a da će Agencija za energetiku Republike Srbije 01. maja 2017. godine prvi put oceniti da li i posle tog datuma ove cene treba regulisati. 2 SISTEMSKE USLUGE U PREDLOGU NOVE EVROPSKE REGULATIVE Prateći evropski trend spajanja tržišta električne energije i povezivanja kontrolnih oblasti u kontrolne blokove ENTSO-E (European Network of Transmission System Operators for Electricity) je u cilju unapređenja sigurnosti rada sistema i doprinosa nediskriminatornom i efikasnom funkcionisanju unutrašnjeg tržišta električne energije doneo Pravila kontrole frekvencije i rezerve sistema (Network Code on Load- Frequency Control and Reserves) koja definišu minimalne zahteve i principe za kontrolu frekvencije sistema i rezerve sistema (sistemskih usluga) koji važe za sve operatore prenosnih sistema i sve pružaoce sistemskih usluga. Ova Pravila propisuju i načine proračuna potrebnih rezervi kapaciteta sopstvenih kontrolnih oblasti u cilju održanja frekvencije, kao i načine formiranja zajedničke rezerve prilikom udruživanja u kontrolne blokove i ograničenja podele rezerve sa susednim blokovima ili sinhronim zonama. Rezerva ograničavanja frekvencije (Frequency Containment Reserves (FCR)), koja bi se mogla poistovetiti sa primarnom rezervom, predstavlja operativnu rezervu sistema za održavanje frekvencije sistema nakon nastanka poremećaja. Iznos ove rezerve se može preračunavati više puta godišnje poštujući kriterijume dimenzionisanja: mora pokriti neravnotežu izazvanu referentnim poremećajem sinhrone zone (treba da bude definisano u Operativnom uputstvu (Operational Handbook) koji mora biti usklađen sa Pravilima), dobijenog determinističkim analizama i poštujući definisane kvalitete frekvencije. Rezerva restauracije frekvencije (Frequency Restoration Reserves (FRR)), koja odgovara sekundarnoj i brzoj tercijarnoj rezervi, predstavlja rezervu aktivne snage za vraćanje frekvencije sistema na nominalnu vrednost frekvencije sinhrone zone, koje se sastoje od više kontrolnih oblasti (Load Frequency Control Area), odnosno sistema, da bi se vratio balans snage na planirane vrednosti. Vrednost rezerve, pozitivne i negativne, dobija se na osnovu analize uzastopnih istorijskih podataka o vrednosti neravnoteže bloka. Operatori prenosnih sistema istog bloka u Operativnom sporazumu moraju da definišu pravila po kojima se obezbeđuje ova rezerva. Operatori su dužni da odrede procenat automatske (sekundarna) i procenat 2 / 8

manuelne rezerve (brza tercijarna) kao i vreme potrebno za aktivaciju svake od njih. Zamenska rezerva (Replacement Reserves (RR)), odgovara sporoj tercijarnoj rezervi, označava rezervu koja služi da podrži ili povrati potreban nivo rezerve restauracije frekvencije kako bi bila pripremljena za dodatne poremećaje ravnoteže sistema, može biti pozitivna i negativna, sa vremenom za aktivaciju i do nekoliko sati. Ova rezerva se dimenzioniše tako da pozitivna/negativna zamenska rezerva mora pokriti zahtevanu vrednost pozitivne/negativne vrednosti rezerve restauracije sistema. Operator prenosnog sistema može očuvati sigurnost i stabilnost sistema, odnosno obezbediti propisane rezerve kapaciteta samo iz svog sistema ili se može udružiti sa operatorima susednih sistema kontrolnog bloka održavajući stabilnost sistema bloka iz zajedničke rezerve kontrolnog bloka. Takođe, operatori prenosnih sistema mogu između kontrolnih blokova razmeniti rezervu kapaciteta. U slučaju udruživanja u okviru bloka, vrednosti rezerve restauracije i zamenske rezerve svakog pojedinačnog sistema mogu se umanjiti potpisivanjem Sporazuma o zajedničkoj rezervi sa drugim sistemima u okviru bloka. Tim sporazumom, operatori prenosnih sistema stavljaju na raspolaganje, deo ili celu svoju rezervu, kontrolnom bloku. U slučaju razmene rezerve između operatora sistema susednih kontrolnih blokova, Pravilima je definisano koliki su minimalni iznosi koje operatori prenosnih sistema moraju obezbediti iz sospstvenog kontrolnog bloka i koliki je iznos maksimalne razmene između blokova. 3 ZAKONSKA REGULATIVA U REPUBLICI SRBIJI Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 145/2014) definisane su pomoćne i sistemske usluge u elektroenergetskom sistemu. Pomoćne usluge su usluge koje korisnici prenosnog i distributivnog sistema električne energije pružaju operatoru prenosnog i distributivnog sistema da bi se obezbedile sistemske usluge, a sistemske usluge su usluge koje pruža operator sistema, a koje su neophodne za obezbeđivanje sigurnog, pouzdanog i stabilnog rada energetskog sistema. Zakon precizira da će vrste i obim pomoćnih i sistemskih usluga biti definisane Pravilima o radu prenosnog sistema električne energije, a način obezbeđivanja sistemskih usluga Pravilima o radu tržišta električne energije. U važećim Pravilima o radu prenosnog sistema električne energije kao sistemske usluge su definisane primarna, sekundarna i tercijarna regulacija, regulacija napona, kupoprodaja električne energije za kompenzaciju neželjenih odstupanja regulacione oblasti i beznaponsko pokretanje i ostrvski rad generatora. Definisan je iznos snage koja mora biti rezervisana za potrebe primarne, sekundarne i tercijarne regulacija i precizirano je koji deo te snage mora da bude obezbeđen iz proizvodnih jedinica priključenih na prenosni sistem. Međutim, ova Pravila moraju da se usklade sa novom zakonskom regulativom, kojom je posredno definisano da su pomoćne usluge primarna regulacija, regulacija napona, beznaponsko pokretanje i ostrvski rad i da su njihove cene regulisane, a da su sistemske usluge rezerva snage sekundarne i tercijarne regulacije i da cene zakupa rezerve snage mogu biti regulisane, a da će Agencija 3 / 8

analizirati do kada će ove cene biti regulisane. 4 ODREĐIVANjE CENA SISTEMSKIH USLUGA Kod određivanja cena sistemstih usluga, koje su definisane važećim Pravilima o radu prenosnog sistema, mogu se primeniti različiti metodološki pristupi za određivanje cena zavisno od vrste usluge. Iako ove usluge mogu da daju i krajnji kupci električne energije, praktično u elektroenergetskom sistemu Srbije, usluge pružaju samo proizvođači električne energije. Da bi elektrane mogle da učestvuju u pružanju usluge regulacije napona i reaktivne snage, odnosno da imaju mogućnost beznaponskog pokretanja i ostrvskog rada, mora se ugraditi odgovarajuća oprema. Na bazi nabavne vrednosti i očekivanog veka trajanja te opreme, određuje se iznos troškova koje treba uzeti u obzir prilikom utvrđivanja cene za ove usluge. Za obezbeđenje primarne i sekundarne regulacije takođe je potrebno ugraditi odgovarajuću opremu, ali pored tih troškova cenom treba obuhvatiti i izgubljeni prihod na tržištu električne energije, ako gubitak prihoda zaista postoji, jer se za ove usluge rezerviše proizvodni kapacitet koji mora biti raspoloživ operatoru sistema u svakom trenutku. Kod obezbeđenja tercijarne regulacije, nema posebne opreme, rezerviše se proizvodni kapacitet i cenom treba obuhvatiti samo izgubljeni prihod na tržištu električne energije. Konačno cena kupoprodaje električne energije za kompenzaciju neželjenih odstupanja regulacione oblasti se može dobiti na bazi cene balansne energije, jer se energija za ove potrebe dobija iz istih kapaciteta. Imajući u vidu navedena metodološka rešenja, najinteresantnije je pitanje određivanja cene zakupa rezerve kapaciteta za obezbeđivanje primarne, sekundarne i tercijarne regulacije. Primarna regulacija je automatska i po pravilu je mogu davati svi proizvođači povezani na elektroenergetski sistem. Obezbeđivanje primarne regulacije je po pravilu obaveza elektrana prema sistemu na koji su elektrane priključene i u nekim sistemima se ta usluga ne plaća (Francuska, Španija, Grčka, Mađarska...). Imajući napred navedeno u vidu, Agencija za energetiku je procenila da su i u Srbiji proizvođači električne energije u obavezi da obezbede ovu uslugu bez finansijske naknade, pa je ostalo da se utvrdi metodologija na osnovu koje će biti određene cene za rezervaciju kapaciteta za sistemske usluge sekundarne i tercijarne regulacije, što će u daljem tekstu biti opisano. 4.1 Metodologija za određivanje cene sekundarne i tercijarne rezerve Cene sistemskih usluga sekundarne i tercijarne regulacije utvrđuju se po mehanizmu nadoknade vrednosti neisporučene električne energije na tržištu električne energije zbog rezervacije kapaciteta za ove potrebe. Naime, proizvođači električne energije čije su elektrane tehnički osposobljene i pogonski spremne da pruže ove usluge, u obavezi su da ih obezbede na zahtev operatora prenosnog sistema. To znači da su u obavezi da deo pogonski spremnog kapaciteta drže u rezervi i da nisu u mogućnosti da ga angažuju prema svojoj volji, u vreme i obimu koji njima odgovara, radi prodaje električne energije na tržištu električne energije. Zbog ovoga, proizvođači trpe određenu štetu, odnosno nisu u mogućnosti da 4 / 8

ostvare prihod od prodaje električne energije (izgubljeni prihod), pa su i cene ovih usluga određene tako da se nadomesti taj prihod. Visina izgubljenog prihoda se određuje tako što se odredi izgubljena energija i cena po kojoj će se obračunati izgubljeni prihod. Pri određivanju cena sistemskih usluga, ima se u vidu i način na koji se u praksi one obezbeđuju. Kod sekundarne regulacije, obezbeđuje se opseg snage, po pravilu se regulator u elektrani koja obezbeđuje ovu uslugu, podesi tako da elektrana radi sa snagom koja je na sredini opsega, tako da se, po potrebi, ova usluga može aktivirati i u smeru smanjenja i u smeru povećanja snage. U slučaju tercijarne regulacije, posebno se rezerviše kapacitet u smeru povećanja snage i kapacitet u smeru smanjenja snage. Nesporno je da se iz kapaciteta koji je rezervisan u smeru povećanja snage ne može proizvoditi električna energija koja će se slobodno pronuditi na tržištu. Međutim, pitanje je, da li obaveza obezbeđenja kapaciteta u smeru smanjenja snage uzrokuje gubitak prihoda proizvođača, ako se uzmu u obir uslovi na tržištu električne energije i uspostavljena pravila određivanja cene električne energije u balansnom mehanizmu? Imajući sve ovo u vidu, u ovom trenutku je procenjeno da se rezervacija kapaciteta u smeru smanjenja snage ne naplaćuje. Kod određivanja cena sistemskih usluga sekundarne i tercijarne regulacije mora se imati u vidu sa kojim se podacima raspolaže, s obzirom da se te cene moraju odrediti pre kraja tekuće godine za narednu godinu, kako bi energetski subjekti, operator prenosnog sistema i proizvođači električne energije, mogli na vreme sklopiti odgovarajuće ugovore o pružanju ovih usluga. 4.2 Energetske pretpostavke Energija koju proizvođači ne mogu slobodno da plasiraju na tržištu električne energije zbog rezervacije kapaciteta za potrebe sekundarne i tercijarne regulacije određuje se na osnovu podataka iz elektroenergetskog bilansa, koji mora biti donet pre kraja tekuće godine: U elektroenergetskom bilansu su određene snage proizvodnih kapaciteta koje se moraju držati u rezervi za potrebe pružanja usluga sekundarne i tercijarne regulacije. Pretpostavljeno je da je časovno korišćenje kapaciteta elektrana koji je planiran da obezbedi rezervu, jednako časovnom korišćenju ukupnog instalisanog kapaciteta tih elektrana angažovanog za potrebe godišnje proizvodnje elektične energije iz elektroenergetskog bilansa. Pri određivanju časovnog korišćenja, posebno se analiziraju elektrane zavisno od tipa protočne hidroelektrane na slivu, akumulacione hidroelektrane ili termoelektrane. Množenjem kapaciteta koji su u rezervi i njihovog pretpostavljenog časovnog korišćenja dobija se potencijalna količina neisporučene električne energije. Proizvođač neće izgubiti prihod koji odgovara vrednosti ove energije na tržištu, već samo jedan deo te energije neće biti plasiran. Naime, deo potencijalne količine 5 / 8

neisporučene električne energije koji će se obuhvatiti kod određivanja izgubljenog prihoda, se određuje vodeći računa o vrsti elektrane čiji su kapaciteti u rezervi (da li su to protočne ili akumulacione HE ili termoelektrane) i činjenici da kapaciteti koji su u rezervi učestvuju u balansnom mehanizmu, te bivaju angažovani prema potrebi od strane operatora prenosnog sistema, a ta energija biva plaćena po cenama iz balansnog mehanizma. Zbog toga se prvobitno obračunate potencijalne količine neisporučene električne energije umanjuju primenom odgovarajućih koeficijenata, posle čega se dobije električna energija koja nije mogla biti slobodno plasirana na tržištu: - za sekundarnu regulaciju uvodi se koeficijent umanjenja za sekundarnu rezervu; - za tercijarnu regulaciju uvodi se koeficijent umanjenja za tercijarnu rezervu. Ovim koeficijentima se uvažava činjenica da se kapaciteti rezervisani za sekundarnu i tercijarnu regulaciju angažuju za potrebe balansiranja, kada proizvode električnu energiju, ta energija se plaća po ceni balansne energije (po važećim pravilima tržišta to je cena koju su sami proizvođači ponudili, a ta cena je po pravilu viša od cene na tržištu električne energije) i time ostvaruju prihod. Pri određivanju vrednosti koeficijenata uvažava se i činjenica da li se moguća proizvodnja zbog rezervisanog kapaciteta trajno gubi ili se može ostvariti u nekom drugom periodu. Kod hidroelektrana, raspoloživa energija u hidroelektranama, dobrom kombinacijom kapaciteta koji su u rezervi, može se u velikoj meri iskoristiti, osim u periodima velikih voda kada zbog držanja kapaciteta u rezervi, prvenstveno u protočnim hidroelektranama, može doći do preliva vode i trajnog gubitka energije. Međutim, nemogućnost da se energija plasira na tržištu slobodno, kada se želi, može usloviti gubitak dela prihoda, jer će se energija možda prodavati u periodima niže cene. Kod termoelektrana, trajni gubitak proizvodnje električne energije zbog neemogućnosti plasmana na tržištu je veći. Termoelektrane mogu trajno da rade ako imaju dovoljno uglja, tako da se potencijalna količina neisporučene električne energije može umanjiti samo ukoliko je proizvodnja termoelektrana limitirana raspoloživom količinom uglja. Imajući napred navedeno u vidu, može se zaključiti da je zbog rezervacije kapaciteta za sekundarnu regulaciju neplasirana električna energija na tržištu procentualno veća u odnosu na potencijalno neisporučenu električnu energiju, nego što je to zbog tercijarne, jer proizvođač ima veću mogućnost optimalnog upravljanja kapacitetima koje angažuje u tercijarnoj rezervi. Zbog toga je usvojeno da je koeficijent umanjenja za sekundarnu rezervu manji od koeficijenta za za tercijarnu rezervu. Množenjem ovako dobijene električne energije koja nije mogla biti slobodno plasirana na tržištu zbog držanja kapaciteta u rezervi za potrebe sekundarne i tercijarne regulacije sa odgovarajućom cenom dobija se izgubljen prihod koji je 6 / 8

mogao biti ostvaren na tržištu električne energije. 4.3 Ekonomske pretpostavke Cena na osnovu koje se određuje izgubljeni prihod zbog rezervacije kapaciteta za potrebe sekundarne i tercijarne regulacije utvrđuje se na osnovu ostvarenih prosečnih spot tržišnih cena godišnjih fjučersa za konstantnu proizvodnju, odnosno potrošnju (baseload), na relevantnim berzama električne energije, za isporuke u godini u kojoj oni dospevaju, a za koju se utvrđuju cene sistemskih usluga. Ova cena se utvrđuje kao ponderisani prosek ostvarenih berzanskih cena. Po pravilu, uzimaju se ostvarene cene sa više relevantnih berzi, a najmanje sa dve berze, i to sa nacionalne berze, ukoliko ona postoji, sa najače regionalne berze na kojoj bi se najverovatnije plasirale količine električne energije iz proizvodnih kapaciteta elektroenergetskog sistema koji se analizira i sa najveće evropske berze koju karakterišu visoka likvidnost i veća stabilnost, odnosno manja osetljivost na veće promene u ponudi i tražnji električne energije. 5 PRIMER ODREĐIVANjA CENA Prilikom određivanja cena sekundarne i tercijarne regulacije za 2015. godinu iz elektroenergetskog bilansa su preuzete snage proizvodnih kapaciteta koje se moraju držati u rezervi za potrebe pružanja ovih usluga. Pretpostavljeno je da je časovno korišćenje kapaciteta elektrana koji je planiran da obezbedi rezervu, jednako časovnom korišćenju ukupnog instalisanog kapaciteta tih elektrana angažovanog za potrebe godišnje proizvodnje elektične energije iz elektroenergetskog bilansa. Pri određivanju časovnog korišćenja, posebno su analizirane elektrane zavisno od tipa protočne hidroelektrane na slivu, akumulacione hidroelektrane i termoelektrane. Množenjem kapaciteta koji su u rezervi i njihovog pretpostavljenog časovnog korišćenja došlo se do količine potencijalno neisporučene električne energije. Ovako obračunate količine potencijalno neisporučene električne energije su umanjene primenom odgovarajućih koeficijenata - zbog rezervacije kapaciteta za sekundarnu regulaciju, pretpostavljeno je da će biti ostvareno 50% potencijalnog prihoda od prodaje električne energije na tržištu, a zbog rezervacije kapaciteta za tercijarnu regulaciju, pretpostavka je da će biti ostvareno 75% potencijalnog prihoda. Dodatno, zbog problema sa ugljem u kolubarskom rudniku (poplava), pretpostavljeno je da u prvoj polovini 2015. godine neće biti viškova električne energije koji se ne plasiraju na tržištu zbog držanja sekundarne rezerve u termoelektranama koje za proizvodnju koriste taj ugalj TE Nikola Tesla. Prema elektroenergetskom bilansu, u prvoj polovini godine se za sekundarnu rezervu u kapacitetima TE Nikola Tesla rezerviše 46% od godišnjeg iznosa energije koja bi se dobila iz rezervisanog kapaciteta za sekundarnu rezervu. Pošto je pretpostavljeno da zbog nedostatka uglja ne bi ni bilo proizvodnje iz TE Nikola Tesla koja bi se nudila na tržištu, količina potencijalno neisporučene električne energije iz TE Nikola Tesla dodatno se umanjuje za 23% (0,46*50%). 7 / 8

Powered by TCPDF (www.tcpdf.org) Cena na osnovu koje je određen izgubljeni prihod zbog rezervacije kapaciteta za potrebe sekundarne i tercijarne regulacije u 2015. godini iznosi 41,53 /MWh. Ova cena je dobijena kao ponderisani prosek ostvarenih prosečnih mesečnih cena godišnjih fjučersa za konstantnu proizvodnju u 2014, za 2015. godinu na berzi HUPX za Mađarsku, sa ponderom 80% i na berzi EEX za Nemačku i Austriju sa ponderom 20%. Visoki ponder utvrđen za HUPX, kao najveće regionalne berze, je posledica spajanja tržišta Češke, Slovačke, Mađarske i Rumunije u novembru 2014. što je rezultiralo povećanjem likvidosti berze odnosno povećanim obimom trgovanja. Sa druge strane najveća evropska berza EEX je stabilnija, manje je osetljiva na veće promene u ponudi i tražnji energije, pa je iz tog razloga uzeta u obzir pri formiranju cene. Prosečna mesečna cena godišnjih fjučersa na berzi HUPX je iznosila 43,14 /MWh, a na berzi EEX je iznosila 35,12 /MWh. Konačno, godišnja vrednost izgubljenog prihoda zbog rezervacije kapaciteta za potrebe sekundarne i tercijarne regulacije, izračunata je kao proizvod umanjenih količina potencijalno neisporučene električne energije, ponderisane berzanske cene i prosečnog ostvarenog kursa evra u 2014. godini. Deljenjem obračunatih vrednosti po uslugama sekundarne i tercijarne regulacije sa snagama koje su u rezervi za ove usluge, utvrđene su cene. 6 ZAKLjUČAK Operator prenosnog sistema dužan je da obezbedi sistemske usluge definisane pravilima rada, kako bi elektroenergetski sistem kojim upravlja radio sigurno i stabilno. Po postojećim, ali i po novim evropskim pravilima rada koja su pripremljena i pred primenom, predviđeno je da se deo rezerve mora obezbediti iz kapaciteta koji su povezani na sistem. Zbog toga, u uslovima postojanja dominantnog proizvođača u sistemu, nema uslova za uspostavljanje tržišne utakmice različitih ponuđača kapaciteta za obezbeđenje rezerve, pa je potrebno da regulator odredi fer cene za obezbeđenje te rezerve. U radu je opisana metodologija po kojoj se ove cene određuju na bazi procenjenog izgubljenog prihoda na tržištu električne energije. Agencija za energetiku Republike Srbije će kroz praćenje rada sistema i tržišta električne energije, kao i u skladu sa promenama u Pravilima rada tržišta električne energije, unapređivati i menjati opisanu metodologiju. Posebno će se analizirati mogućnost definisanja objektivnijih kriterijuma za određivanje koeficijenata koji se koriste u metodologiji i potrebe da se definiše cena za obezbeđivanje tercijarne regulacije u smeru smanjenja snage. Po Zakonu o energetici, Agencija za energetiku Republike Srbije ima obavezu da oceni do kada ove cene treba da budu regulisane. U tom postupku se mora ceniti da li postoje uslovi za tržišnu utakmicu koja se prvenstveno ogleda u tome da li ima viška proizvodnih kapaciteta u sistemu i da li ima više različitih proizvođača koji mogu ponuditi kapacitete za obezbeđenje sistemskih usluga. 8 / 8