Општи подаци: Назив предмета: Верска настава Православни катхизис Име и презиме катихете/ вероучитеља: Станислава Темеринац Школа и место: ОШ Браћа Новаков Силбаш Разред: I-31 Образовни профил: мастер теолог и дипломирани економиста Наставна тема: Наша брига о свету Методички подаци: Наставна јединица: Радост служења (број 31) Тип часа: обрада Датум одржавања часа: Циљ часа: подстицати ученике да љубав према Богу изражавају кроз љубав према људима и природи. Оперативни задаци часа: -образовни: деци, кроз рад на тексту, предочити да човек кроз радоста служења изражава љубав према Богу и људима; -васпитни: изградња свести о потреби бриге о природи. Oчекивани исходи часа: Когнитивни аспект: -ученици ће препознати и именовати поступке људи који су прожети љубављу према природи, људима и Богу; Афективни аспект: ученици ће развијати жељу да се брине о биљкама и животињама и целокупној природи. Наставни облик рада: индивидуални, фронтални
Наставне методе: дијалошка, илустративно-демонстративна, рад на тексту Наставна средства: Библија за децу, папири са поучним причама Место извођења наставе: учионица Корелација: Библија за децу, Свет око нас, ЧОС Kључни појмови планирани за обраду на часу: појам Човекољубље Богољубље опис појма Човекољубље је љубав према другом човеку као љубав према самоме себи. Богољубље је љубав према Богу; проистиче из љубави према другом човеку. Kоришћени извори сазнања и стручна литература: Извори: Свето Писмо, издање Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве; Библија за децу. Литература: Црквени словар за први разред основне школе, др Игнатије Мидић, Београд, 2001. година. Структура и ток часа: Уводни део: Оквирно планирано време: 10 минута Наставна метода: дијалошка Облик рада: фронтални, индивидуални Помаже Бог! Молитва Господња. Записивање часа и одсутних ученика.
Разговарам са децом о томе како се осећају када нешто деле са пријатељима, како се осећају када им неко помаже или када они некоме помажу. Питање за размишљање: Шта је љубав? Главни део: Oквирно планирано време: 30 минута Наставна метода: дијалошка, рад на тексту Облик рада: индивидуални, фронтални На табли пишем назив наставне јединице Радост служења и наглашавам деци да ћемо на данашњем часу причати о начину како изражавамо љубав према Богу и према људима. Читам деци деци причу из уџбеника Љубав (види прилог I ). Потом следи разговор о причи. Деца одговарају на питања у своју свеску: 1. Шта је малом Богољубу мама поклонила за Васкрс? 2. Како је Богољуб назвао птичицу? 3. На који начин се Богољуб бринуо о свом Кићи? 4. Шта је било са птичицом? 5. Да ли је Богољуб заволео и друге птичице? Читам деци причу из часописа Светосавско звонце - Чаша млека ( види прилог II). Потом следи разговор о причи. Деца одговарају на питања у своју свеску: 1. Шта је продавао сиромашни дечак? 2. Ко му је помогао када је био гладан? 3. Када је порастао коју школу је завршио? 4. Како се одужио жени која му је помогла? 5. Шта је на рачуну било исписано? Завршни део: Оквирно планирано време: 5 минута Наставна метода: дијалошка
Наставни облик: индивидуални Играмо се: Имате прилику да свом другу или другарици кажете нешто лепо, нешто што цените код њих, нешто што вам се свиђа. Неко каже своје име и нешто лепо о својим другарима. Нпр: Ја сам Мирјана и желим да похвалим... Усвајање нове теме, питања. Молитва Богородице Дјево. Прилози: Прилог I: Љубав Мама је малом Богољубу за Васкрс поклонила птичицу. Богољуб се много обрадовао дару. Ни сам није знао зашто се толико радује. Имао је Богољуб много играчака и све су му оне биле драге, али је ову птичицу посебно заволео. Биће да је то стога што је жива. Додуше, кад год би се играо са друговима, он је и играчке некако гледао као да су живе. На крају је разумео: птичица му је била посебно драга зато што му је њу поклонила мама. А маму много воли. Богољуб је са птичицом, коју је назвао Кића, остварио праву заједницу. Хранио је и бринуо се о њој - да буде чиста, да се зими не прехлади... Или да је не би, којим случајем, дохватила маца... И птичица је посебно волела малог Богољуба. Кад би се Богољуб вратио кући из школе, она би тако весело чаврљала. Слетела би му на раме, ставила му свој кљунић у ухо и мило мрморила као да му прича нешто посебно, нешто што није желела да други чују. Једног дана мали Богољуб се врати из школе. Уђе у кућу, али не чу свог пријатеља Кићу. Уђе у собу, али Киће нема. Види он: кавез отворен, прозор отворен, а птичице нема у соби. Дуго је Богољуб тражио свог Кићу. Пошто га не нађе, заплака. Мало касније отац и мајка се вратише кући и затекоше малог Богољуба како плаче за несталим Кићом. Тешили су га и обећавали му да ће му већ сутрадан купити другу птичицу, лепшу него што је био Кића. Али, мали Богољуб није хтео другу. Туговао је он за својим Кићом и хтео је да му врате њега, само њега. Мама и тата су му говорили да то није могуће и да једино могу даму набаве другу птичицу. - Мали Кића је сада сигурно са друговима. И њему је тешко без тебе, али он је ипак птичица и треба да буде тамо где су остале птице. Но, он тебе неће заборавити, а нећеш ни ти њега - говорили су тата имама маломбогољубу. Када ту другу птичицу заволиш - говорили су - и она ће бити твој најмилији Кића. Љубав нам доноси радост. Она чини да људи и природа око нас буду јединствени и непоновљиви. Ово последње је мали Богољуб разумео, јер је он својом љубављу чинио да све његове играчке буду живе, али није могао да разуме зашто Кићу не може да замени ни једна друга птичица. Биће да је због тога што је он свога Кићумного волео. А и Кића њега. Мали Богољуб се на крају ипак утешио кад су му тата и мама казали
да је Кића свакако жив и да је сигурно срећан јер је са својим друговима. Због тога је Богољуб кад год су долазиле друге птичице у њихову башту испред ку уће, ту, међу њима, видео и свог Кићу. Или му се бар тако чинило? Не зна. Но, од тада је Богољуб волео и пазио све птичице, јер су све оне постале његове. Прилог II: Чаша млека Једног дана сиромашни младић је продавао одећу од врата до врата да би зарадио новац за школовање.схватио је да у џепу има само 10 центи а био је гладан и одлучио је да у следећој кући затражи храну.изгубио је осећај глади кад је на вратима следеће куће угледао лепу жену. И уместо хране затражио је чашу воде. Запазила је да је младић веома гладан и млада жена му је донела велику чашу млека.попио ју је полако и тада је запитао: Колико вам дугујем?ништа не дугујеш-одговори жена. Моја мајка нас је научила да помогнемо другима када им је помоћ потребна а ми можемо да је пружимо.онда вам хвала од свег срца-захвали се младић. Годинама касније ова млада жена се смртно разболела. Локални доктори нису знали о чему се ради па су је послали у болницу на анализе.доктор Ховард Кели је позван као консултант за њен слућај.када је чуо име места из којег пацијент долази- сећања су се пробудила у њему. Устао је и отишао у њену собу. Када је ушао у собу препознао је ко је пацијент. Била је то жена која му је донела чашу млека. Вратио се у собу за консултације одлучан да учини најбоље што може да јој спаси живот. Од тада је поклањао посебну пажњу њеном лечењу. После дуге битке са болешћу она је преживела. Доктор Кели је оставио поруку да се коначни рачун достави њему на оверу. Погледао га је, написао нешто на маргинама и послао га у њену собу. Помислила је да ће рачун за болницу морати да плаћа до краја живота. Али када га је отворила... Нешто што је било написано на маргинама јој је скренуло пажњу: Плаћено у потпуности чашом млека...