B O R B A P R OT I V T R G OV I N E L J U D I M A U J U G O I S TO Č N O J E V R O P I S A D R Ž A J : T R O M E S E Č N O I Z D A N J E O K T O B A R 2 0 1 7. B R O J 7 Stalno zalaganje Francuske po pitanju migracija Globalni sporazum o sigurnim, uređenim i regularnim migracijama Podrška Francuske organizacijama koje se bave borbom protiv krijumčarenja migranata i identifikacija maloletnika bez pratnje U O V O M B R O J U : U V O D N E R E Č I G E N E R A L N O G D I R E K T O R A F R A N C U S K E K A N C E L A R I J E Z A Z A Š T I T U I Z B E G L I C A I L I C A B E Z D R Ž A V L J A N S T V A ( O F P R A ), G O S P O D I N A Stalno zalaganje Francuske po pitan- Misije službenice zadužene za borbu protiv ljudima trgovine Globalni sporazum o sigurnim, uređenim i regularnim migracijama Podrška Francuske organizacijama koje se bave borbom protiv krijumčarenja migranata i identifikacija maloletnika bez pratnje 2, 3 3 4 5 Tri pitanja za ATINU 7 Poseta (Italija) Vicenci 8 Kontakt 9 Pred 5. tematsku sesiju za izradu Globalnog sporazuma o sigurnim, uređenim i regularnim migracijama, Francuska je paralelno organizovala događaj 4. septembra 2017. godine o poboljšanju zaštite maloletnika bez pratnje duž migrantske rute. Moderator na događaju je bila gospođa Korali Kadebosk (Coralie Capdeboscq), ekspert iz Francuske kancelarije za zaštitu izbeglica i lica bez državljanstva. OFPRA je je potpunosti posvećena zaštiti žrtava trgovine ljudima koje traže međunarodnu zaštitu Cilj je da se nikad ne propusti potreba za zaštitom u slučajevima kada, stanje žrtve jednog ili više oblika trgovina, prouzrokuje kod tražioca azila opravdani strah od proganjanja ili od surovih ili ponižavajućih postupanja ako se vrati u svoju zemlju. Isto tako, Kancelarija pažljivo pristupa i sa počiniocima krivičnog dela trgovine koji mogu da zatraže azil, i koji takođe mogu da prisile svoje žrtve da traže azil pod njihovom kontrolom i iskoriste sistem. U okviru aktivnosti vezanih za zaštitu, OFPRA se već četiri godine prilagođava u cilju bolje podrške žrtvama trgovine ljudima. Tako je već 2013. godine osnovana grupa referenata koji su zaduženi za specifične potrebe obrade zahteva za azil od strane žrtava trgovine. Do danas, Kancelarija je uglavnom bila uključena za slučajeve seksualne eksploatacije žena i devojaka iz zemalja subsaharske Afrike i sa Balkana. Kancelarija želi da nastavi i ojača svoje kapacitete za identifikaciju žrtava svih oblika trgovine ljudima, kako bi ih što bolje zaštitila u slučajevima kada se radi o azilu. U kontekstu migrantske krize od 2015. godine jača i posvećenost problemu. Ta kriza bez presedana, znatno otežava položaj migranata, pogotovo najosetljivije grupe kao što su maloletnici bez pratnje i žene koje same putuju, koji su izloženiji rizicima seksualne eksploatacije, radne eksploatacije, prinudnog prosjačenja i prinude na vršenje krivičnih dela, i to od zemlje porekla, u zemljama kroz koje prolaze pa i do Francuske, pošto su mreže trgovine aktivne duž cele migrantske rute. U takvom kontekstu, Ofpra posvećuje posebnu pažnju trgovini decom, i deli zaključak sagovornika iz državne i akademske sfere i nevladinog sektora, da su pojedine žrtve koje traže azil sve mlađe.
S T R A N A 2 Prema podacima Eurostata, više od milion zahteva za azil je podneto u Evropskoj Uniji 2016. godine. Prema podacima OFPRA, u 2015. godini : Podneto je 80075 zahteva za azil Odnosno 23,6% više od prethodne godine 19 506 lica su dobili međunarodnu zaštitu 69 265 zahteva je podneto u Francuskoj 2016. godine Zakon br. 2015-925 od 29. jula 2015. godine, o reformi prava azila Glavni noviteti : povećavaju se prava tražioca azila; omogućava tražiocima azila da dobiju savete od kancelarije OFPRA ; sistemski uređuje pravo na žalbu sa suspenzivnim dejstvom pred Nacionalnim sudom za pravo azila (CNDA) za tražioce azila, čak i u ubrzanim procedurama ; omogućava bolju analizu i razmatranje slabosti u svim fazama procedure ; ubrzava proceduru (cilj: 9 meseci) ; predviđa da se tražioci azila raspodele po celoj teritoriji kako bi se izbeglo da svi budu na jednoj teritoriji STALNO ZALAGANJE FRANCUSKE PO PITANJU Francuska dobija ambasadora zaduženog za migracije Bivši ambasador Francuske u Portugalu, pa u Austriji, gospodin Paskal Teksera da Silva (Pascal Teixiera da Silva) imenovan je u svojstvu ambasadora zaduženog za pitanja migracija, 6. septembra 2017. godine. Otvaranje te atipične pozicije, koju je želeo i najavio 29. avgusta 2017. godine predsednik Republike Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron), ima za cilj rad sa zemljama porekla i zemljama tranzita migranata. To imenovanje jasno dokazuje interes Francuske za pitanja migracije. Francuska nije jedina zemlja koja je imenovala ambasadora zaduženog za pitanja migracije, Belgija takođe ima svog izaslanika za ta pitanja, gospodina Klod Rijmenans (Claude Rijmenans). Dablinska procedura : vanredni mehanizam za migrantsku krizu Evropski pristup migrantskoj politici i politici azila još uvek je svež i taj pristup se pokazao kao bitan odgovor na migrantsku krizu sa kojom se suoči Evropska Unija od 2014. godine. Suočavajući se sa velikim prilivom migranata, sporazum Dablin III (Uredba EU br. 604/2013 od 26. juna 2013. godine) kojom se utvrđuje koja država članica odgovorna za razmatranje zahteva međunarodne zaštite, MIGRACIJE omogućava jačanje solidarnosti u prihvatu tražioca azila. U skladu sa procedurom razmeštaja migranata, povećan je broj zahteva za prihvat i readmisiju tražioca azila. Kao primer, bilo je 25 963 prihvata u 2016. godini, dok je u 2015, godini bilo 11657. Od ukupnog broja, 1293 bilo je premeštano u drugu državu članicu, dok je u 2015. godini bilo 525. Sporazum između EU i Turske od 18. marta 2016. godine : Sporazum između EU i Turske ima za cilj da se prekinu ilegalne migracije iz Turske ka zemljama EU. Proceduru uspostavljenu sporazumom čine tri glavna stuba : * vraćanje u Tursku od 18. marta 2016. godine svih migranata koji su stigli na grčka ostrva nakon obrade zahteva za azil na osnovu procedure o prihvatljivosti koja podrazumeva da se ispita da li Turska predstavlja za tražioca azila sigurnu treću zemlju * što se tiče Sirijaca koji imaju pravo da traže azil, oni će biti prihvaćeni na teritoriju EU, po principu da za svakog sirijskog izbeglicu koji bude vraćen iz Grčke u Tursku jedan Sirijac će iz Turske biti smešten u EU, ali samo do 72 000 osoba * Finansijska podrška u iznosu od 3 milijarde evra za prihvat migranata će biti dodeljena Turskoj. R E Č N I K PRAVO AZILA : pravo azila je pravo definisano Ženevskom Konvencijom iz 1951. godine, i upisano u Ustav Republike Francuske, koji omogućava dobijanje međunarodne zaštite u slučaju rizika od progona. Migrant : na međunarodnom nivou ne postoji opšteprihvaćena definicija. Na stranici Ministarstva unutrašnjih poslova Francuske se migrant definiše kao osoba koja je napustila svoju zemlju kako bi živela u tuđoj zemlji na bar godinu dana, i ta zemlja postaje njegovo novo glavno prebivalište. IZBEGLICA : u skladu sa članom 1 A2 Ženevske Konvencije od 28. jula 1951. godine, koja definiše status izbeglice, ovaj pojam se primenjuje na bilo koje lice koje se nalazi izvan zemlje čiji je državljanin, zbog osnovanog straha od progona zasnovanog na pripadnosti određenoj rasi, veroispovesti, nacionalnosti, društvenoj grupi ili zbog političkog mišljenja, a kome je, iz navedenog straha, nemoguće da koristi, ili ne želi da koristi, zaštitu te zemlje; odnosno, na lice bez državljanstva, koje se, iz navedenih razloga, nalazi izvan zemlje svog ranijeg redovnog boravka, a ne može, ili iz straha ne želi, da se vrati u tu zemlju.
S T R A N A 3 STALNO ZALAGANJE FRANCUSKE PO PITANJU MIGRACIJE Uočene poteškoće ukazuju na nedostatke Dablinskog sistema Izrada Dablinski sporazum imala je za cilj borbu protiv takozvanog šoping azila koji se odnosi na podnošenje više zahteva u nedostatku nadležne zemlje za obradu zahteva. Stoga su uspostavljeni kriterijumi za određivanje države potpisnice koja jedino može da razmatra zahtev za međunarodnu zaštitu podnet u jednoj od država članica. U skladu sa članom 13 Dablinskog sporazuma se najčešće primenjuje pravilo da zahtev razmatra prva država u koju je lice ušlo. Stoga razumemo i poziciju de facto zemalja koje se geografski nalaze na spoljnim granicama EU. Pritisak koji se vrši na Grčku i Tursku pokazuje i ograničenja tog sistema. Primer koji to najbolje pokazuje je to da, prema podacima Frontex-a, 2014. godine, više od 170 000 migranata je ilegalno ušlo u Italiju, a 50 000 u Grčku. Iako je ta mera bila predmet debata, Francuska smatra da je potrebno kontrolisati granice. Odluka o razmeštaju Kao odgovor na preopterećenje tih zemalja zbog masovnog priliva migranata, Savet EU je usvojio, 22. septembra 2015. godine, odluku (odluka EU 2015/1601) koja uvodi privremene mere međunarodne zaštite u korist Grčke i Italije. Ovom odlukom se uspostavlja privremeni i vanredni mehanizam razmeštaja, na dve godine, iz zemalja članica na spoljnim granicama EU u druge zemlje članice. Prava razlika je u tome što je za određivanje zemlje razmeštaja uključena i volja tražioca azila. U februaru 2017. godine, 11 966 osoba je razmešteno od početka programa; 3 200 iz Grčke, a 2 445 iz Italije. Ka Sporazumu Dablin IV? Predlog o reformi sistema Dablin III se razmatra pred Evropskim Parlamentom, čine ga 4 glavne tačke : Reforma kriterijuma zemlje ulaska Izrada centralnog priklupljanja zahteva za azil na nivou EU Uvođenje sistema kvota za svaku državu članicu na osnovu broja dolazaka Uzimanje u obzir porodične jedinice i interesa deteta u određivanju nadležne zemlje Sporazum između EU i Turske, delimično postignut cilj Broj ilegalnih ulazaka kroz grčka ostrva je znatno smanjen. To nije samo rezultat sporazuma između EU i Turske, nego i zatvaranja Balkanske rute u martu 2016. godine. Sa druge strane, zaštita pružena migrantima u Turskoj je i dalje slaba. Jedino državljanima EU se može priznati međunarodni status kao što je to predviđeno Ženevskom Konvencijom, u skladu sa turskim zakonom.
S T R A N A 4 GLOBALNI SPORAZUM O SIGURNIM, UREĐENIM I REGULARNIM MIGRACIJAMA 19. septembra 2016. godine u Njujorku se održao prvi Samit o izbeglicama i migrantima, organizovan u okviru Ujedinjenih nacija. "Današnji samit predstavlja prekretnicu u našim kolektivnim naporima da se suočimo s izazovima kretanja ljudi", rekao je tadašnji generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Sa usvajanjem Njujorške Deklaracije, države članice su se angažovale da pokrenu pregovore o izradi Globalnog sporazuma o sigurnim, uređenim i regularnim migracijama. Cilj sporazuma je generalno borba protiv negativnih percepcija migracija i migranata u kontekstu porasta populizma u svetu. Kroz prikupljanje dobrih praksi država, nacionalnih iskustava, smernica za unapređenje i konkretnih preporuka, sporazum će predložiti u februaru 2018. godine, nov okvir međunarodne koordinacije. U cilju prikupljanja dobrih praksi, UN će organizovati 6 tematskih sesija u Beču, Ženevi i Njujorku između 2017. godine i 2018. godine. PETA TEMATSKA SESIJA Peta sesija Globalnog sporazuma održala se u prostorima Ujedinjenih nacija u Beču 4. i 5. septembra 2017. godine na temu Krijumčarenje migranata, trgovina ljudima i savremeni oblici ropstva, uključujući i identifikaciju, zaštitu i podršku migrantima i žrtvama trgovine. Tim povodom, tri ključne tačke su bile teme razgovora i privukle su pažnju francuske delegacije : Krijumčarenje migranata Trgovina ljudima Identifikacija, zaštita, podrška prilagođena migrantima i žrtvama trgovine ljudima PARALELNI DOGAĐAJI FRANCUSKE ZA POBOLJŠANJE ZAŠTITE MALOLETNIKA BEZ PRATNJE Pred tu 5. tematsku sesiju, Francuska je organizovala, uz podršku Grčke, paralelni događaj u cilju predstavljanja zaključaka projekta koji je sufinansirala u iznosu od 60 000 evra. Koordinisan od strane NVO Atina (iz Srbije), La Strada Open Gate (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija) i Arsis (Grčka), projekat imao je za cilj poboljšanje identifikacije i zaštite maloletnika bez pratnje duž balkanske rute. Kako bi postigli zadati cilj, osnovane su mobilne jedinice koje rade i danju i noću, radnici na terenu su prošli obuke i uveden je sistem razmene informacija između te tri NVO. Organizovana je završna poseta u julu 2017. godine sa službenicom zaduženom za borbu protiv trgovine ljudima, zamenikom atašea za unutrašnju bezbednost iz Atine i oficirom za vezu iz Skoplja u cilju ažuriranja prikupljenih podataka i izrade pregleda sprovedenih aktivnosti u okviru projekta. U tom okviru sačinjen je panel od predstavnika tri NVO (Atina, la Strada Open Gate, ARSIS), francuskog sociologa Olivjea Peru (Olivier Peyroux) i Korali Kap de Bosk (Coralie Cap de Boscq), eksperta iz OFPRA, u svojstvu moderatora. Taj događaj je bio prilika da Stalni predstavnik Francuske pri Ujedinjenim nacijama, gospodin Žan Luj Falkoni (Jean-Louis Falconi) da podseti na angažovanje Francuske u toj oblasti.
S T R A N A 5 FOKUS na...... Podršku Francuske organizacijama Atina (iz Srbije), La Strada Open Gate (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija) i Arsis (Grčka) u borbi protiv krijumčarenja migranata i identifikacija maloletnika bez pratnje NVO Atina (Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja) ima za cilj kreiranje održivog sistema za socijalnu inkluziju marginalizovanih i višestruko diskriminisanih grupa (pre svih, žrtava trgovine ljudima i drugih vidova eksploatacije). Korisnici ovih usluga su uglavnom žene i deca. Udruženje sprovodi aktivnosti prevencije Légende accompagnant l'illustration. namenjene javnosti i najosetljivijim grupama i utiče na javnu politiku i odluke donete na državnom nivou. Kroz svoje aktivnosti, udruženje ima za cilj zaštitu žrtava trgovine ljudima i/ili rodno zasnovanog nasilja i učestvuje u socijalnu reintegraciju žrtava kroz svoj Bagel shop koji vode bivše žrtve trgovine, čiji profit ide udruženju. LA STRADA - OPEN GATE Program La Strada u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji sprovodi NVO Otvorena vrata Ženski lobi i borba protiv trgovine ženama (Open Gate). U poslednjih nekoliko godina, La Strada je postala referentna NVO protiv trgovine ljudima u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Kao takva, ona daje preporuke i sugestije Vladi za poboljšanje identifikacije i zaštite žrtava. Ona sprovodi aktivnosti prevencije namenjene najosetljivijim grupama (deca, žene i romska zajednica) i daje podršku žrtvama (SOS telefon 24/24 i smeštajna jedinica). ARSIS ARSIS (Udruženje za socijalnu podršku omladine) je nevladina organizacija, specijalizovana za socijalnu podršku mladih iz ugroženih grupa ili u opasnosti u cilju promocije njihovih prava. Osnovni cilj je prevencija marginalizacije mladih, izrada politika koje promovišu prava omladine i aktivnu socijalnu podršku namenjenu mladim ljudima iz ugroženih grupa.
TRI PITANJA ZA ATINU, NVO 1. Od početka migrantske krize, na koji način uzimate u obzir promene u profilima žrtava trgovine ljudima? Kako su se aktivnosti Atine prilagodile promenama? U tom kontekstu, koji su izazovi i poteškoće sa kojima se susrećete trenutno? Imajući u vidu okolnosti masovnog priliva i brzog kretanja izbeglica kroz Srbiju na početku migrantske krize 2015. godine, akteri sistema zaštite nisu bili u stanju da adekvatno odgovore na rizike eksploatacije i nasilje kojima su izložene žene izbeglice. Sistem zaštite je u 2015. i 2016. godini imao uglavnom humanitarni pristup i nije bio prilagođen dugoročnim programima zaštite. Odgovor na nasilje se u većini slučajeva nije pokazao kao efikasan, pošto su te situacije tretirane kao izolovani slučajevi. To je dovelo do nedostatka zajedničkih aktivnosti i mera za efikasnu prevenciju. Međutim, duže zadržavanje izbeglica u Srbiji zahteva drugačiji pristup tom pitanju i dugoročnim politikama za rano otkrivanje i za borbu protiv nasilja nad ženama izbeglicama i migrantkinjama. Slučajevi nasilja nad ženama su u par navrata, od početka migranstke krize, zabeleženi na terenu od strane Atine kroz svedočenja izbeglica. U izveštajima mobilnih jedinica Atine sa terena piše da su žene izbeglice žrtve nasilja u zemljama porekla, na putu ka Evropi, u Srbiji, u prihvatnim centrima i u centrima za tražioce azila i u ostalim mestima gde borave izbeglice. Počinioci su uglavnom partneri ili članovi uže ili šire porodice, druge izbeglice, krijumčari, ali i radnici zaduženi za pomoć migrantima. U većini slučajeva, počinioci nisu bili sankcionisani niti su slučajevi tretirani. Treba obratiti posebnu pažnju na žene izbeglice koje su često marginalizovane i diskriminisane. 2. Koji su vaši prioriteti za prevenciju rodno zasnovanog nasilja i za borbu protiv istog? Na koji način možemo pomoći žrtvama rodno zasnovanog nasilja? U cilju prevencije nasilja i eksploatacije izbeglice, možemo izdvojiti sledeće preporuke : Trebalo bi sprovesti sigurnosne i bezbednosne mere u prihvatnim centrima za izbeglice u cilju praćenja rizika rodno zasnovanog nasilja. Policija tu ima ključnu ulogu. Potrebno je uvesti posebne procedure za svaku vrstu nasilja, standardnim procedurama. Potrebno je ojačati kapacitete aktera na terenu i raditi na edukaciji i podizanju svesti svih profesionalaca, kako bi oni brže prepoznali nasilje i adekvatno odgovorili. Glavni akteri bi trebalo da osmisle i imaju koordinisani pluridisciplinarni pristup kako bi pružili podršku i zaštitu žrtvama nasilja. Počinioci bi trebalo krivično goniti bez obzira na njihov pravni status i na to što su samo u tranzitu. 3. U trećem broju ste predstavili svoj Bagel shop, firmu za reintegraciju žena koje su žrtve trgovine ljudima. Od osnivanja kako se razvija ta aktivnost? Bagel predstavlja napor naše organizacije da obezbedi ekonomsku budućnost i održivost naših programa socijalne inkluzije žrtava trgovine ljudima i ostalih formi eksploatacije. Osnovali smo to socijalno preduzeće 2014. godine, kako bismo našim sugrađanima ponudili bejgels, ali i kako bismo obezbedili ekonomsko osnaživanje naših korisnika kroz obuke i finansijsku podršku za sledeće aktivnosti organizacije. Ponosni smo na to što je, za dve i po godine, Bagel shop ostvario dobre rezultate i nastavlja da razvije proizvode i usluge. Više od 30 korisnika našim programa je do sada prošlo obuku u radnji Bagel. Pozivamo vas da doprinesete borbi za jednako i pravedno društvo, podržavajući rad našeg preduzeća i uživajući u našim ukusnim bejgelsima. Treba obratiti posebnu pažnju na žene izbeglice koje su često marginalizovane i diskriminisane Bagel Бејгл Knez Danilova Street No. 39 011 33 4 88 65
ULOGA FRANCUSKE U BORBI PROTIV KRIJUMČARENJA MI- GRANATA Kao upadljiv aktuelni problem, migrantska kriza imala je za posledicu značajno povećanje rizika od krijumčarenja migranata. Usvojanje Palermske Konvencije i pogotovo dodatnog protokola protiv krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, jasno pokazuje volju međunarodne zajednice u borbi protiv tog problema. U skladu sa članom 3 a) Protokola, «krijumčarenje migranata će značiti obezbeđivanje nelegalnog ulaska u državu potpisnicu lica koje nije njen državljanin ili lica sa stalnim boravkom, a u cilju sticanja, na neposredan ili posredan način, finansijske ili druge materijalne koristi». Podsetimo da je otkrivanje mreža trgovine ljudima efikasno isključivo ukoliko žrtve dobiju adekvatnu zaštitu i da se pokrene krivični postupak protiv počinioca. Kroz više akcija i projekata, Francuska je dokazala svoje angažovanje u borbi protiv krijumčarenja migranata. Francuska u saradnji sa UNODC u borni protiv krijumčarenja migranata i pranja novca Jačanje institucija za poboljšanje sudsku saradnju u krivičnim stvarima u cilju otkrivanja finansijskih ilegalnih tokova dobijenih krijumčarenjem migranata, koje Francuska finansira u iznosu od 200 000 evra. Projekat predviđa 3 sastanka grupe eksperata o različitim temama : Beograd, novembar 2016. godine : O aktuelnim izazovima vezanim za pitanja krijumčarenja migranata, razmenu dobre prakse za zajedničke istražne timove sa ciljem poboljšanja sudske i policijske prekogranične saradnje. Budva, april 2017. godine : Cilj ovog drugog sastanka je bilo predstavljanje konkretnih slučajeva pranja novca u vezi sa krijumčarenjem migranata kako bi se identifikovali indikatori i novi načini delovanja krijumčara. Francuska i podrška udruženjima Projekat o identifikaciji i praćenju maloletnika bez pratnje u cuilju prevencije eksploatacije maloletnih migranata, kojim upravljaju NVO Atina (Srbija), La Strada Open Gate (BJRM) i Arsis (Grčka) za koji je Francuska izdvojila 60 000 evra. Projekat ima za cilj poboljšanje institucionalnih odgovora i praksu na terenu za identifikaciju i zaštitu najugroženijih migranata u riziku od eksploatacije. Načini za postizanje cilja su jačanje i osnivanje mobilnih jedinica kao i obuka ljudi na terenu koji su u kontaktu sa migrantima u okviru vanredne humanitarne pomoći. Split, oktobar 2017. godine : Glavni cilj je podrška država u njihovim naporima da otkriju međunarodne mreže krijumčara uz poštovanje ljudskih prava. Francuska u saradnji sa OEBS-om Sledeći projekat : Obuka trenera o borbi protiv trgovine ljudima i krijumčarenju migranata za glavne aktere : posebna pažnja OEBS-a na jugoistočnu Evropu Cilj projekta je jačanje efikasnosti u identifikaciji žrtava trgovine ljudima i krijumčarenja migranata, pogotovo unutar najosetljivih grupa koje čine deca i maloletnici. Projekti u saradnji sa OEBS-om u Srbiji Projekat jačanja regionalne saradnje u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata između Srbije, Mađarske i BJRM koji finansira Francuska u iznosu od 12 000 evra. Projekat se bazira na zbližavanje sudija i policije u pomenutoj zoni. Glavna ideja ove saradnje je logistička, konkretna i materijalna podrška. Posebna pažnja će biti usmerena na jačanje regionalne saradnje, na redovne komunikacione kanale. Organizacija regionalnog događaja za obuku trenera u cilju osnivanja mreže od 35 nacionalnih trenera u 7 zemalja jugoistočne Evrope, u fokusu projekta. Francuska je pokazala interes za taj projekat. Moguća je i finansijska podrška za sprovođenje projekta.. S T R A N A
FOKUS NA...... obuka o borbi protiv trgovine ljudima, organizovana od strane OEBS-a u Vićenci, Italija P A G E 8 Već drugi put u Vićenci, od 5. do 9. juna 2017. godine, OEBS je organizovao obuku namenjenu profesionalcima za efikasniju borbu protiv trgovine ljudima duž migrantskih ruta. Ova obuka, u okviru projekta OEBS, se deli na tri obuke in situ, čiji je cilj jačanje kapaciteta organa iz oblasti krivičnog prava ali i nevladinog sekora koji se bave žrtvama trgovine ljudima na migrantskom putu. Osumnjičeni u» pritovoru» Na događaju su bili prisutni 71 ekspert iz 38 zemalja, od toga pet Francuza. U okviru te druge radionice, gospođa Karolin Šarpentje (Caroline Charpentier), sudija i službenica zadužena za borbu protiv trgovine ljudima i sa njom povezana krivična dela, imala je ulogu kontrolora sa timom tužioca. Zadatak je bio rešavanje dva slučaja trgovine ljudima za koja je bilo potrebno celokupan rad od identifikacije žrtve do zaštite i sprovođenje istrage. Uz prisustvo predstavnika sudske vlasti i nevladinog sektora, kao i međunarodnih organizacija kao što su IOM, UNHCR i Interpol ali i novinara, simulacija je sprovodena u prijatnim uslovima. Tužioci Treća i poslednja simulacija se održala u septembru 2017. godine sa istim brojem učesnika. Tri francuska eksperta su bili prisutni, kao i predstavnik žandarmerije gospodin Alen Buedo (Alain Buedo), iz stalnog predstavništva Francuske pri OEBS-u. 2018. godine, OEBS će objaviti priručnik namenjen državama o načinima vođenja efikasnih simulacija u borbi protiv trgovine ljudima. Zaključci će biti predstavljeni u Beču 2018. godine. Partnerstvo sa centrima za obuku policije i pravosudnih organa bi bila korisna za razvoj tih obuka na nacionalnom nivou. Novine «Dreamland Times» objavljene tokom simulacije UKRATKO SLEDEĆI KORACI 4. i 5. septembar 2017. godine, u Beču je održana 5. neformalna tematska sesija u okviru izrade Globalnog sporazuma o sigurnim, uređenim i regularnim migracijama Od 6. do 13. septembra u UNODC-u sastala se radna grupa o trgovini ljudima i o krijumčarenju migranata Od 26. do 29. septembra, službenica zadužena za borbu protiv trgovine ljudima posetila je Tiranu kako bi se sastala sa domaćim i međunarodnim sagovornicima uključenim u borbu protiv trgovine ljudima i u zaštitu žrtava eksploatacije. Od 17. do 20. oktobra, Gđa Šarpentje (Charpentier) će učestvovati sa zamenikom stalnog predstavnika, g. Pailler, i sa Ambasadorom u Zagrebu, gđa Meunier, na 3. seminaru UNODC o trgovini ljudima i pranju novca u Splitu (Hrvatska). Od 1. do 3. novembra u Crnoj Gori (Podgorica) održaće se završni seminar u okviru projekta o prinudnim brakovima pokrenutim ispred OEBS-a Od 14. do 17. novembra, Francuska će organizovati, u saradnji sa UNODC i sa međunarodnim centrom za razvoj migracione politike (ICMPD), sastanak nacionalnih koordinatora zaduženih za borbu protiv trgovine ljudima u jugoistočnoj Evropi. Ré-
KONTAKT Gospođa KAROLIN ŠARPENTJE Predstavnica Zadužena za «borbu protiv trgovine ljudima i sa njom povezana krivična dela» caroline-marie.charpentier@diplomatie.gouv.fr Stalno predstavništvo Republike Francuske pri Kancelariji Ujedinjenih Nacija i međunarodnih organizacija u Beču Stalno predstavništvo Republike Francuske pri OEBS-u Schwarzenbergplatz 16, 1010, Beč (Austrija) Rédaction et mise en page: Marion Clain