Информатичка оспособљеност наставника и доживотно учење у новом окружењу Аутор нијела Срндаћевић Факултет техничких наука, Чачак, ИАС Техника и информатика, /13 e-mail dsrndacevic@gmail.com Ментор рада др Жељко Папић, доцент Апстракт Нагли развој информационо-комуникационих технологија у друштву доводи до имплементације ИКТ-а и у образовање. Развијају се савремене образовне технологије које подразумевају примену савремених наставних средстава. Савремене образовне технологије унапређују и у основи мењају наставни процес, а наставник као носилац наставе, у оваквим условима, мора да користи све своје компетенције да би успешно обавио задатке који се пред њега постављају. Он има битну улогу у имплементирању информационих технологија у процес наставе. Ово су разлози због којих се у овом раду истражују ставови наставника према примени савремених средстава и технологија у настави, колико често их користе и колико су оспособљени за њихово коришћење. Такође, истражује се спремност наставника за даљим усавршавањем из ове области као и мишљења ученика о ефектима које савремена наставна средства имају на савладавање новог градива.. Како би створили оквирну слику о употреби информационих технологија у настави у овом делу ће се детаљније презентовати резултати поменутих анкетних истраживања спроведених у Основној школи Алекса Дејовић у Севојну. Кљтчне речи жнтопмафжонг егунологжјг; нареавнжк;орновна цкола; жрепаджвањг; Увод Живимо у времену у којем информатизација узима све више маха и улогу замајца као основног покретача свих процеса. Иновативност у настави, такође, јавља се као захтев времена да би школа уопште могла припремити ученика за живот у коме се непрестано у свим областима живота дешавају иновације. Образовање би требало да помогне ученику да конструише разноврсне и лично корисне вредности. На том путу информационе технологије играју велику улогу, и незаобилазни су чиниоци у процесу стицања знања. би знање стечено са и уз медије, било правилно усвојено, потребно је да наставници стекну одговарајуће компетенције у области мултимедијске и информатичке писмености. Без образованог наставника и његовог сталног професионалног усавршавања не може се ни произвести компетентан ученик. 1 ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ 1.1 Савпгмгна нареавна рпгдрева ж жпжмгна Овде треба истаћи да под савременим наставним средствима и технологијама подразумевамо наставна средства новијег датума чију примену је омогућио напредак информационо-комуникационих технологија и развој рачунарске технике. Углавном се ту подразумевају визуелна, аудитивна и аудиовизуелна средства чијом применом се постиже далеко већи ефекат у учењу. изоставно у савремена наставна средства подразумевмо рачунар као помоћно наставно средство без којег не би била могућа примена савремених ИКТ-а, као што су мултимедија и хипермедија, а које омогућавају на лак и приступачан начин приближавање објективне стварности ученику, као и приближавање апстрактног, што јесте основна функција наставних средстава. Овде подразумевамо и друга помоћна наставна сердства као што су пројектор и пројекционо платно за фронтални облик, затим електронска табла, рачунари за индивидуални, групни или тандемски рад и друга пратећа рачунарска опрема. нашња педагогија настоји да устаљени начин учења замени бољим и ефикаснијим који би обезбедио да већи број деце, за краће време буде успешно припремљено за активно учешће у даљем развоју науке, технике, технологије и друштвених односа. 1. Тпаджфжонална ж равпгмгна нареава Традиционални приступ је довео до тога да наставник у наставном процесу буде активан, а ученик сасвим пасиван. Настава је, често, формализована, вербализована и недовољно очигледна што смањује трајност знања и повезивање теорије са реалним животом. Убедљиво доминира фронтални облик рада и наставников монолог. Ученици су недовољно активирани у раду и онемогућени да индивидуално напредују у складу са предзнањима и способностима, Таква настава је досадна и ученици је доживљавају као терет. Напретком нових технологија, као и идентификовањем недостатака традиционалне наставе, створила се потреба за увођењем иновативних модела рада у наставу који подразумевају примену образовних софтвера са мултимедијалним материјалом и
компјутерски подржаног учења. ма сумње да нова технологија пружа могућност наставнику да подиже квалитет поучавања и да обезбеди двострану комуникацију у настави. Рачунари ученицима нису страни, они су присутни у њиховом свакодневном животу. нашњи ученици представљају генерацију која је рођена са рачунарским мишем у рукама и екраном рачунара као прозором у свет. Зато они марљивије прате мултимедијску презентацију, и тако боље памте наставне садржаје (нарочито оне који се теже уче слушањем и читањем) и активније учествују у процесу сазнања нових садржаја. 1.3 Новг слогг нареавнжка ж схгнжка Учење усмерено на ученика подразумева измењену улогу наставника. Он и даље води час, али није више искључиво предавач већ организатор наставе и инструктор. Међутим, да би савремена средства имала позитиван утицај на наставника, наставник их мора користити у свом раду, мора бити оспособљен за њихову примену. Наставник мора бити добро обучен за рада са технологијом и треба да зна границе њеног коришћења. Другим речима, он мора да зна зашто, како и када ће применити одређени медиј. С тога је потребна систематска обука наставника ради повећања нивоа основног информатичког знања, јер се у свакодневној школској пракси сусрећу ситуације када ученици поседују више информатичког предзнања од наставника. Наставник не сме да се задовољи да његово информатичко знање буде на оном нивоу који предаје, односно обрађује са ученицима. 1. Ппотгржоналнж паевој нареавнжка ж доджвоено схгњг Информатичко описмењавање део је професионалног развоја наставника, било као интегрални део школовања за професију наставника неинформатичара, било као део усавршавања већ запослених наставника. У том смислу, професионални развој наставника обухвата стручно усавршавање кроз неформалне и формалне облике образовања и кроз наставничко искуство. Иницијално образовање (у току школовања за одређено занимање) није довољно за будуће професионално деловање у настави. Наставник у току свог радног ангажовања може да се усавршава на више начина, а издвојени су само неки: наставник може да размењује искуства са колегама из других школа, да прати литературу (књиге и часописе), објављује стручне и научне радове у часописима, учествује у органиованим програмима стручног усавршавања које одобрава Министарство просвете Републике Србије у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања. Доживотно учење има две димензије: временску димензију која подразумева да човек учи док је жив, од колевке па до гроба; просторну димензију која подрзазумева да се не учи само у образовним установама, већ на сваком месту и у свим животним ситуацијама. Парадигма доживотног учења постаје кључна карактеристика наставничке професије, где је образовање наставника отворен и динамичан процес и део трајног процеса. У том смислу, образовањем се постаје добар наставник и као такав опстаје. Образовање наставника мора бити целоживотни процес, а представља и императив времена времена брзих и опсежних промена. ОРГАНИЗАЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА.1 Мгеодологжја ж фжљ жрепаджвања Циљ истраживања је формирање слике о количини употребе информационих технологија у основној школи,,алекса Дејовић из Севојна, као и о њеној информатичкој опремљености. Аутор је желео да испита каква је информатичка оспособљеност наставника, као и њихова спремност за едукацијом и даљим усавршавањем из области ИКТ-a. Затим, аутор је желео да испита став ученика према употреби информационих технологија. У поступку истраживања коришћена је метода упитника. Истраживање је спроведено анонимно међу ученицима од петог до осмог разреда и међу наставницима предметне наставе у току октобра 1. године. Анализа резултата је урађена на узорку од 73 ученика и 1 наставника. Анкетни лист за наставнике се састоји од 1 питања, од чега су питања општег типа, а везана су за пол, године старости, радни стаж, и предмет који се предаје. Остала питања односе се на употребу информационих технологија у настави. Након тога, анкетни лист за ученике састоји се од 5 питања, од чега су питања општег типа, а односе се на пол и разред. Преостала 3 питања су у вези информационих технологија. Резултати добијени истраживањем су табеларно приказани, бројчано и процентуално, а на основу табеларног приказа су урађени и дијаграми који конкретније приказују поједине резултате истрживња.. Хжжоегег Посматрајући централни циљ истраживања аутор овог научноистраживачког рада поставио је основну хипотезу: Наставници у Oсновној школи,,алекса Дејовић из Севојна користе, у довољној мери, расположива савремена дидактичка средства, и спремни су да се даље усавршавају из области ИКТ-а у настави.
На основу ове, основне хипотезе, аутор је поставио специфичне хипотезе: У Oсновној школи,,алекса Дејовић из Севојна постоје одговарајући услови за употребу информационих технологија. Ученици и наставници имају позитиван став о употреби рачунара и других савремених наставних средстава у настави. Наставници користе интерактивну таблу у настави Наставници су похађали неки од акредитованих програма за стручно усавршавање. Ученици лакше усвајају градиво уз употребу рачунара у настави. 3 РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА 3.1 Ргеслеаеж анкгег еа нареавнжкг Истраживање је обухватило 1 наставника из основне школе од чега је 13 наставника женског пола и 3 наставника мушког пола. У истраживању су узели учешће наставници ТиО, Информатике и рачунарства, Математике, Српског језика, Ликовне културе, Енглеског језика, Шпанског језика, Верске наставе, Географије, Биологије, Физике и Грађанског васпитања (Табела 1). ТАБЕЛА I. ПРЕДМЕТ ПРЕДМЕТ Фреквенција Проценат ТиО 1,5 Информатика,5 Математика,5 Ликовна култура 1,5 Енглески језик 1,5 Шпански језик 1,5 Српски језик 1,5 Верска настава 1,5 Географија 1,5 Биологија,5 Хемија 1,5 Физика 1,5 Грађанско васпитање 1,5 Укупно 1, Од наставника који су узели учешће у истраживању, само један (,5%) тврди да користи искључиво традиционална наставна средства (табла, креда), док петнаест наставника (93,75%) се изјаснило да користе и остала наставна средства. Ово је графички приказано на Графикону 1. ГРАФИКОН 1: УПОТРЕБА ТРАДИЦИОНАЛНИХ НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА 5 Свих 1 наставника је одговорило да је у настави њиховог предмета рачунар применљив. Такође, и на питање да ли знају да користите мултимедијалне технологије, сви наставници су одговорили потврдно, што је за сваку похвалу..5% 93.75% Што се тиче примене и степена примене мултимедијалних технологија (Графикон ) можемо рећи да велики број наставника, тачније њих (,5%) тврди да често користи мултимедијалне технологије у настави, а наставника (37,5%) понекад. Ниједан наставник није одговорио да не користи модерне технологије. Одговори наставника на 7. и. питање потврђују главну хипотезу истраживања. Аутор је очекивао овакве резултате јер је савремено доба наметнуло употребу неког вида информационих технологија у оквиру школаског система. Наиме, ученици су рођени у доба информационих технологија, сусрећу се с њима свакодневно, па се сматра да им такав вид настве у великој мери одговара јер ће их мотивисати да уче и да напредују. 1
ГРАФИКОН : УПОТРЕБА МУЛТИМЕДИЈАЛНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У НАСТАВИ Никада Понекад Често Следећи Графикон говори да највише наставници (7,5%) користе рачунар за израду ppt презентација, нешто мање (1,5%) за рад на Интернету, затим 37.5% (75,%) њих за мултимедијалне.5% садржаје и на крају, (5,5%) за израду текстуалних докумената у програму Microsoft Word. Врло је битно што нставници користе рачунар у различите сврхе, јер тако могу успешно да представе градиво ученицима, да их мотивишу да градиво упамте и примене, а и себи олакшавају припремање часова. ГРАФИКОН 3: КОРИШЋЕЊЕ РАЧУНАРА У НАСТАВИ 1 1 13 9 PPT презентације Мултимедија У једном од питања на анкетном листу наставници су упитани да се изјасне да ли у школи у којој раде, постоје одговарајући услови за употребу информационих технологија. свих 1 наставника (%) је одговорило да у школи Алекса Дејовић у Севојну постоје одговарајући услови за ефикасну и успешну примену 1,5% 5,5% 7,5% 75,% информационих технологија, чиме је прва подхипотеза потврђена. Постојање услова за ефикасну примену информационих технологија јако је битно јер ако не постоје ефиксани услови наставници неће бити у могућности ни да их примене. 1 ГРАФИКОН : УПОТРЕБА ИНТЕРАКТИВНЕ ТАБЛЕ У НАСТАВИ Интернет Word 13 1 3 На основу Графикона можемо видети да 13 наставника (1,5%) је одговорило да не користи, а само 3 наставника (1,75%) су рекла да користе интерактивну 1.75% таблу у настави. Овим 1.5% резултатим трећа подхипотеза није потврђена. Аутор није очекивао овакве одговоре, јер су наставници прошли базичну дводневну акредитовану обуку под називом Интерактивна табла у настави, за коју је сертификате добило дванаест наставника и два стручна сарадника! 11 наставника (,75%) сматра да им је потребна едукација за коришћење ИКТ у настави, а њих пет (31,5%) да им обука овог типа није потребна. Међутим, наставника (75,%) тврди да је похађало неки од акредитованих програма за усавршавање наставника. Аутор је очекивао овакав одговор јер наставници имају законску обавезу да посећују семинаре стручног усавршавања у току школске године. Веома је битно да се наставници стручно усавршавају, да уводе нове методе подучавања како би часови били што успешнији и ефиксанији. Резултати су визуелно представљени помоћу Графикона 5 и Графикона.
ГРАФИКОН 5: ПОТРЕБА ЗА ЕДУКАЦИЈОМ ИЗ ИКТ-А ГРАФИКОН : ПРОФЕСИОНАЛНО УСАВРШАВАЊЕ 11 1 5 Чињеница да наставника (93,75%) је заинтересовано за усавршавање из области ИКТ-а у настави,а само један наставник није,.75% знатно охрабрује и 31.5% указује да међу наставницима 75.% постоји велика мотивисаност 5.% за професионалним усавршавањем. Овим одговорима је доказана и главна хипотеза, коју је поставио аутор. Резултати су приказани у Графикону 7. ГРАФИКОН 7: СПРЕМНОСТ ЗА УСАВРШАВАЊЕМ ИЗ ИКТ-А 5 3. Ргеслеаеж анкгег еа схгнжкг 93.75%.5% У истраживању је учествовало 73 ученика од чега су 3 ученика мушког пола и 39 ученик женског пола. у истраживању је учествовало 3 ученика 5. разреда, 17 ученика. разреда, 17 ученика 7. разреда, и 1 ученика. разреда. Пошто су сви они похађали изборни предмет Орновж жнтопмаежкг ж пахснапрева, није било потребе за питањима о општем познавању рада на рачунару и интернету. Ученици су прво имали задатак да одговоре на питање Колжко хгрео Вацж нареавнжфж копжрег пахснап(мслежмгджјг) с нареавж? ученика (5,%) тврди да наставници често користе информационе технологије, 33 ученика (5,%) тврди да понекад користе, а ниједан ученик није рекао да никада не користе рачунар у настави. Битно је напоменути да ово питање служи као провера истом питању које се налази у оквиру анкетног листа за наставнике. Пошто се одговори које су дали ученици и одговори које су дали наставници прилично поклапају, главна хипотеза је потврђена, као што смо већ навели. (Графикон ) ГРАФИКОН : УПОТРЕБА ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА 1 5 33 35 3 5 Никада 11 11 11 11 Понекад 5 5 Често С обзиром на то да је 9 ученика (9,5%) одговорило да би волело да се рачунари више користе у настави, 3 ученика (,11%) да не би, док 1 ученик (1,37%) није сигуран да ли би волео већу примену рачунара у настави, V VI VII VIII Укупно можемо закључити да је друга подхипотеза потврђена. (Графикон 9)
ГРАФИКОН 9: ПОВЕЋАЊЕ ПРИМЕНЕ РАЧУНАРА У НАСТАВИ 7 5 3 3 17 1 Нисам 1 1 3 1 сигуран/на На основу резултата приказаних у Графикону уочавамо да је ученика (7,7%) изразило позитивне ставове ка томе да би употреба рачунара у настави помогла да се лакше савлада градиво, а 9 ученика (,33%) није сигурно у ове тврдње, а одричних Vодговора није VIбило. Ово VII уједно потврђује VIIIпету подхипотезу Укупно коју је аутор поставио. ГРАФИКОН : ЛАКШЕ УСВАЈАЊЕ ГРАДИВА УЗ УПОТРЕБУ РАЧУНАРА 9 7 5 3 3 17 5 9 Нисам сигуран/на Све наведено, као и спроведено истраживање, показује да наставници често користе информационе технологије у настави, што су потврдили V и ученици. VIОни су потврдили VII претпоставку VIII да Укупно воле рад на рачунару и самим тим желе више часова који се изводе на рачунарима. У духу савремених промена и развоја информационо-комуникационих технологија, Основна школа Алекса Дејовић у Севојну постоје адекватни услови за примену информационих технологија. Наставници ове школе поседују солидне вештине у руковању рачунарима, софтверима и модерним мултимедијалним средствима, али се јавља потреба за додатном едукацијом наставника из области информационих технологија. Већина је присуствовала неком облику стручног усавршавања у установи или ван ње, и изразила је заинтересованост за даљим усавршавањем из области ИКТ-а. Међутим, слаба употреба интерактивне табле доказује да присуство на часовима обуке не значи увек и примену стеченог знања у пракси, као и то да опремљеност школе најсавременијим средствима, не гарантује увек њихову функционалну употребу у настави. Наиме, добијени резултати потврђују почетну хипотезу коју је ауто поставио, да наставници у Oсновној школи,,алекса Дејовић из Севојна користе, у довољној мери, расположива савремена дидактичка средства, и спремни су да се даље усавршавају из области ИКТ-а у настави. ЗАКЉУЧАК Примена савремених наставних средстава, поготово аудио-визуелне и рачунарске технике уз коришћење мултимедије и хипермедије, омогућава да се ученици знатно активније укључе у наставни процес, што је неизоставан захтев савремене наставе. Долазимо до закључка да је улагање у савремена средства и едукацију наставног кадра за примену савремених средстава сасвим оправдано. Зато је потребно је образовати и усавршавати носиоце наставног процеса наставнике. Само такав наставник који има воље и амбиције да доживотно стиче нова знања и преноси их ученицима из генерације у генерацију, може одговорити захтевима савремене наставе.
ЛИТЕРАТУРА Бјекић, Д., Бјекић, М., Папић, Ж. (9). Пгдагоцко-мгеоджхкж жпжпсхнжк еа Ппакежхан пад бсдсћжу жпотгропа егунжхко жнтопмаежхког жодпсхја Практикум 1, Чачак: Технички факултет. Надрљански, Ђ., Солеша, Д. (). Интопмаежка с обпаеовањс, Сомбор: Учитељски факултет. Радовић, С. (1). Сжомгн књжга о 5-годишњици Основне школе у Севојну (19-1), Севојно: Основна школа Алекса Дејовић Севојно. http://informatikasvetrm.wordpress.com/11//3/dozivotno-ucenje/