16.10.2014 Б Р О Ј 10 ПОЉОПРИВРЕДНА САВЕТОДАВНА И СТРУЧНА СЛУЖБА ЈАГОДИНА
САДРЖАЈ БИЛТЕНА СТОЧАРСТВО - ОЗИМИ КРМНИ ГРАШАК - дипл.инж.драган Јаковљевић - ПРИСУСТВО ПЛЕСНИ У ХРАНИ ЖИВОТИЊА -дипл.инж.верица Лазаревић РАТАРСТВO - ОСНОВНА ОБРАДА ЗЕМЉИШТА - дипл.инж.миодраг Симић - ГАЈЕЊЕ ОЗИМЕ ПШИНИЦЕ - дипл.инж.миланка Миладиновић ПОВРТАРСТВО - ЛУК У ЗАШТИЋЕНОМ ПРОСТОРУ - дипл.инж.драган Мијушковић - ЈЕСЕЊА САДЊА БЕЛОГ ЛУКА - дипл.инж.мира Миљковић ВОЋАРСТВО И ВИНОГРАДАРСТВО -САДЊА ВИНОВЕ ЛОЗЕ - дипл.инж.дејан Јоцић - СРЕДЊЕ ВИСОКИ И ВИСОКИ УЗГОЈНИ ОБЛИЦИ ВИНОВЕ ЛОЗЕ -дипл.инж.игор Андрејић ЗАШТИТА БИЉА - ЗНАЧАЈ СЕТВЕ ДЕКЛАРИСАНОГ СЕМЕНА СТРНИХ ЖИТА - дипл.инж.љиљана Јеремић - МОЉАЦ КРОМПИРА Phthorimaea operculella - дипл.инж.ружица Ђукић СТИПС ЦЕНЕ ЖИВЕ СТОКЕ, ЈАЈА,МЛЕЧНИХ ПРОИЗВОДА ВОЋА, ПОВРЋА У СРБИЈИ
ОЗИМИ КРМНИ ГРАШАК Сточни грашак представља високовредну компоненту у исхрани свих врста и категорија свих домаћих животиња, јер поседује квалитетан хемијски састав суве материје хране, односно висок садржај сирових протеина, калцијума и стимулирајућих материја, попут битамина Ц, док је удео сирове целулозе врло сличан луцерки. Разлика у физичко- хемијском квалитету сенаже луцерке и крмног грашка минималне су што је од великог значаја за уједначеност оброка и избегавање стреса код животиња. Озими грашак је добар предусев за све ратарске биљке, осим за остале једногодишње и вишегодишње махунарке. Захваљујући симбиози са коренским квржичним бактеријама, способним да непосредно усваја атмосферски азот за собом оставља значајне количине азота у земљишту за наредни усев. После косидбе озимог грашка, земљиште остаје у повољном структурном стању и са довољно времена за обављање основне обраде и предсетвене припреме за наредни усев, попут крмног сирка, суданске траве или хибрида кукуруза ранијих група зрења. Добро подноси кисела земљишта : Сматра се да су најповољнији предусеви озимог крмног грашка усеви који напуштају њиву током лета или ране јесени, попут пшенице, јечма или хибрида кукуруза и сунцокрета краће вегетације. На тај начин остаје довољно времена за квалитетну обраду земљишта и сетву у оптималном року. Најбољи резултати у гајењу озимог крмног грашка за крму постижу се на плодним и дубоким земљиштима иако добро успева и на земљиштима нижих производних својстава. За разлику од луцерке, добро подноси кисела земљишта и може дати задовољавајуће приносе и на њивама са ph 4,7. Основну обраду земљишта за озими крмни грашак треба обавити на исти начин као и за озиме стрнике на дубини од 20-25 cm. Предсетвеном припремом земљиште се додатно усини, при чему се мора обезбедити врло добра поравнатост земљишта. На тај начин стварају се услови за квалитетну сетву која ће обезбедити благовремено и уједначено ницање. Поред тога добром обрадом и добрим равњањем стварају се услови за квалитетну косидбу грашка. Оптималан рок за сетву озимог крмног грашка је последња декада септембра и почетак октобра, чиме се обезбеђује да биљке уђу у зимски период добро припремљене, висине око 10 cm. Озими крмни грашак сеје се сејалицама за житарице, међуредни размак 12,5 cm и на дубину између 4 и 5 cm. Пожељно је да на једном хектару буде око 1,5 милона добро развијених биљака грашка. Озиме сорте сточног грашка обезбеђују вегетативне органе при температури од 4-5 C и поседују изврсну отпорност према ниским температурама током зимског периода. Без оштећења подносе голомразицу од минус 17 C а под снежним покривачем и знатно ниже температуре. Оптимална температура за раст и стварање квалитетне зелене крме је између 12 C и 16 C. Уколико се озими крмни грашак искоришћава за зелену масу треба га косити у доба цветања и образовања првих махуна. У случају да се грашак сеје заједно са стрним житима и намењен је за производњу сена, косидбу треба обавити пре класања стрних жита ( тритикале, јечам ) јер осје ових стрних жита негативно утиче на квалитет сена. Најбољи резултати постижу се припремањем сенаже од ових биљних врста. Време искоришћавања је обично половином маја месеца када је грашак у фази пуног цветања и почетка формирања махуна, без обзира у којој је фази развоја тритикале и јечам. Озиме сорте сточног грашка постижу стабилне приносе од 45 до 55 t/ha зелене масе или од 9 до 11 t/ha сена са 20% сирових протеина. Уколико се кошење озимог грашка обави у оптималном року на истој парцели могуће је произвести још 60 t/ha зелене масе суданске траве или сирка као пострне сетве. Тако да се на тај начин постиже укупан принос зелене масе годишње око 120 t/ha. Још једна предност за зелену масу огледа се у томе што није потребна употреба пестицида приликом неге те се на тај начин смањују финансијски издаци произвођача.
Озими сточни грашак НС Мраз се сеје крајем септембра или почетком октобра а пре сетве озимих стрњина. Најбољи предусев су стрна жита и уљане репице. Треба водити рачуна да се не примењују веће дозе озимих ђубрива јер имају негативне последице по раст и развој ове сорте грашка, као што је продужење вегетационог периода, неуједначено сазревање и веома велики напад болести и штеточина. Потребна количина семена по хектару износи 200 кг односно да склоп биљака грашка треба да износи 1.000.000. добро развијених биљака. Жетва се обавља комбинацијом за житарице, уз подешавање као за жетву соје, односно уз смањење обртаја на 400-450 у минути и појачан ветар. Жетва се обавља 7 до 10 дана пре жетве озимог јечма. Пожњевено семе грашка није потребно термички обрађивати, већ само правилно ускладиштити да би се избегло буђање и користи се за исхтану свих врста и категорија домаћих животиња као добру допуну сојиној сачми или потпуну замену сојине сачме. Принос зрна сорте озимог грашка НС Мраз је око 6 t/ha и садржи од 25 до 27% протеина. Саветодавац за сточарство, дипл. инж Драган Јаковљевић ПРИСУСТВО ПЛЕСНИ У ХРАНИ ЖИВОТИЊА Микотоксини су токсични секундарни метаболити сапрофитних плесни који у организму животиња најчешће доспевају путем контаминиране хране. Алиментарним уношењем токсина гљивица у организам животиња настају микотоксикозе. Штете у сточарству које настају услед микотоксикоза могу да буду велике. Испољавају се у виду директних губитака због угинућа животињ или још чешће, настају индиректно услед пада производних и репродуктивних способности. Контаминираност хране плеснима зависно од степена промене боје, укуса, мириса и конзинстенције указује и на смањену енергетску и хранљиву вредност. Многобројна хранива су контаминирана плеснима јер су одговарајућа хранива подлога за пољске и складишне плесни и припадају разним родовима као што су:alternarija, Aspergillus, Penicillijum,Fusarijum, Mukor и други. Влажно време (као што је случај са овом годином) погодује ширењу плесни које нападају кукурузни клип и зрно.оваквим кукурузом не сме се хранити стока. Како наши пољопривредници ипак некад дају овакав кукуруз најчешће свињама, навешћу разлоге зашто такво храниво не сме да се користи у исхрани свиња али и других животиња. Афлатоксикоза изазвана је микотоксинима које производе плесни Аспергиллус флавус. Најчешћи знаци алфатоксикозе код свиња су слаб апетит, повећање броја кржљиве прасади, накострешеност, слаб прираст и повећана конверзија хране. Оболеле свиње су мање отпорне на инфекције крвавог пролива и црвеног ветра због имуносупресивног дејства афлатоксина.
Охратоксикоза изазвана је секундарним метаболитима плесни рода Aspergillus и Penicillium. Хранива на којима се често налазе ове плесни су: јечам, пшеница, раж, кукуруз, разне врсте брашна, сирак,соја, овас, сунцокретова сачма идр. Охратоксин делује имуносупресивно. Длака постаје накострешена, груба, а прасад и назимад постају кржљава. Са становишта репродукције настаје проблем јер се повећава број прасади и младих свиња који не могу да буду одабрани за приплод. Фусариотоксикоза је најчешћа микотоксикоза код нас. Представља велики проблем у репродукцији свиња. Зеараленон или Ф-2 токсин производ је плесни рода Fusarijum који поседује естрогено дејство, које се код свиња манифестује као estrogenoza и vulvovaginitis.свиње су изразито осетљива врста на дејство зеараленона. Обељњвају свиње оба пола и свих категорија. Плесни рода Fusarijum су врло раширени у природи, спадају у пољске и складишне плесни. Најчешће нападају кукуруз. Знаци тровања су: Оток, свраб и црвенило вулве новорођене прасади, назимица и старијих крмача; чешање базе репа и гениталне регије, нервоза; едем мамарних комплекса негравидних животиња; едем препуција млађих и старијих нерастова, пролапсус вагине и ректума; рептура (услед чешања и гриже од других грла) ректума и крварење; угинућа услед руптуре ректума, лажан еструс, вулвовагинитис (запаљење вагине), атрофија јајника; дегенерација јајника; повећање масе рогова и тела материце; смањење броја прасади у леглу; повећање броја слабо виталне прасади; повећање ембрионалног морталитета; код мушких животиња настаје атрофија тестиса; дегенерација тестиса; смањење либида и покретљивости сперматозоида а и појава раније сперматогенезе и до два месеца. Симптоми естрогенизма и хиперестрогенизма код свиња јављају се 4 до 7 дана од почетка давања хране контаминиране зеараленоном. Последице давања контаминиране хране има и код других домаћих животиња. Последице код свиња су наведене као пример јер се таква храна а најчешће кукуруз даје управо свињама. Из тих разлога заражен кукуруз а и друга хранива је најбезбедније не давати животињама. дипл. инж Верица Милошевић ОСНОВНА ОБРАДА КУКУРУЗА Основна обрада земљишта има превасходни задатак стварања најповољнијег, водног, ваздушног, топлотног, биолошког и хранидбеног режима за развој кореновог система и стварање приноса кукуруза. Основна обрада треба да осигура стварање повољног орничног слоја, елиминисање корова и штеточина и добро уношење жетвених остатака предкултуре и ђубрива у земљиште. Традиционалан начин основне обраде на нашим просторима је обрада ораоним плугом, са превратњем пластице, иако се овом начину обраде приписују бројни недостаци. Окретањем земљишта се додатно исушује, микроорганизми прилагођени за живот у дубљим слојевима земљишта износе се на површину, а површински микроорганизми се заоравају. Такође,и семе корова пада у дублје слојеве те током вегетације сукцесивно ниче, затварање бразде захтева додатни проход, а ствара се и плужни ђон сабијањем подораничног слоја. Пољопривредним произвођачима дајемо предлог да ако
постоји могућност размисле о конзервацијској обради земљишта, тј. да основну обраду кукуруза обаве комбиновањем оруђима која растресају и просецају земљиште до дубине од 25 цм, а том приликом га не окрећу. Саватодавац за ратарство дипл. инж. Миодраг Симић ГАЈЕЊЕ ОЗИМЕ ПШИНИЦЕ Потенцијал родности стрних жита може се постићи уколико се испуне сви захтеви у процесу гајења,ти захтеви се остварују применом одређених агротехничких мера. Основна обрада и предсетвена припрема земљишта: Основну обраду земљишта за ове усеве треба обавити квалитетно и на време, за производњу пшенице и других стрних усева није неопходна дубока обрада земљишта. Дубина орања првенствено зависи од масе жетвених остатака гајеног предусева.орање као мера обраде може бити и изостављена ако је основна обрада изведена за предходну биљну врсту.такође предсетвена припрема може бити извршена употребом тешке тањираче или чизел плуга.орање треба изоставити и ако је јесен сушна,а у том случају извршити друге методе основне обраде. Основна обрада и предсетвена припрема земљишта су врло битне јер од квалитета ових мера зависи брзина клијања и ницања аквалитет ових мера може много да смањи и квалитет сетве. Оптимални рок сетве: Оптимални рок сетве за Централну Србију траје од 01.Октобра до 01.Новембра.Однос сорте према року сетве није исти па произвођачи то морају имати у виду.прве рокове сетве (01.-15.Октобар) захтевају сорте:победа,песма,русија,мина и друге;нешто каснији рокови сетве одговарају следећим сортама:европа 90,НОвосадска рана 5,Ренесанса,Љиљана;на крају сетвеног рока треба сејати сорте Прима,Анастасија и Невесинка. Количина семена по јединици површине-густина усева: Густина усева односно сетвена норма је други важан чинилац за производњу пшенице.наши произвођачи обично користе већу количину семена од оне која је потребна(око 300 кг/ха),што директно поскупљује производњу.ова количина семена по јединици површине је велика јер се новији генотипови пшенице добро бокоре и нема потребе користити толику количину семена. Оваква сетва може довести до прегустог склопа биљака што може изазвати и гушење усева а касније и његовог полегања.зато се саветује употреба мање количине семена у зависности од крупноће,односно масе 1000 зрна,захтева сорте и клијавости и количина семена треба да се креће од 180-270 кг/ха.уколико сетва касни и припрема земљишта је лошија количина семена се повећава за 10-30%.
Предсетвено ђубрење: Минералну исхрану озимих стрних усева треба обавити на бази плодности земљишта односно урађене аргохемијске анализе.за постизање високих приноса потребно је 100-150 кг чистог азота,60-80 кг фосфора и 40-60 кг калијума по хектару.фосфор и калијум се уносе у целокупној дози пре основне обраде земљишта као и де азота (око 1/3).Врло је битно одредити праву формулацију минералних ђубрива а то је могуће урадити једино на основу урађене агрохемијске анализе земљишта. Саветодавац за ратарство дипл. инж. Миланка Миладиновић ЛУК У ЗАШТИЋЕНОМ ПРОСТОРУ Луковичасто поврће одликује се малим потребама за топлотом, можемо га гајити ко предкултуру, накнадну И међукултуру. Млад лук најчешће гајимо из арпаџика или прорасле луковице које морамо претходно припремити (обавимо одсецање врата луковице). Овакве луковице држимо на температури од 30 степени Ц И релативној влажности ваздуха 80-90%. Релативну влажност постижемо квашењем, оваква припрема траје 5-7 дана, на овај начин убрзавамо пораст листова И корена. Садња лука може се обавити у периоду од краја октобра па до краја фебруара. Пре садње земљиште морамо добро припремити И обавити ђубрење са 2-3 кг згорелог стајњака по м2 И 20-30 гр НПК ђубрива. Битно је да садни материјал буде здрав, који потапамо у раствор фунгицида да одстоји 10-20 минута, на овај начин спречавамо развој гљивичних обољења. Потребно међуредно растојање 10-20 цм, а у реду биљка до биљке. Луковице садимо на дубину од 1-2 цм благим утискивањем у земљу. Након садње обавезно заливање млаком водом. У вегетацијионом периоду обавезна су 2-3 окопавања а у фази три листа фолијарна прихрана азотним ђубривома, након сваких 10-15 дана заливање са десетак литара воде по м2. У зависности од временских прилика И услова пластеничке производње млад лук пристиже за 25-45 дана. Млад лук се бере у фази 6-8 листова. Саветодавац за повртарство дипл. инж. Драган Мијушковић
ЈЕСЕЊА САДЊА БЕЛОГ ЛУКА Вегетациони простор за бели лук је 30-50x8-10 цм, а количина садног материјала се креће од 500-1200кг, па и више, у зависности од крупноће ченова. Бели лук је врста лука која се у нашим агроеколошким условима успешно гаји. Управо је време за садњу јесењег белог лука, који се одликује крупном луковицом са мањим бројем крупних ченова. Производња белог лука почиње већ при избору парцеле и предусева. Добри предусеви за ову повртарску врсту су они који рано напуштају парцеле и остсвљају их чистим од корова( стрнине, конзумни грашак, парадајз, паприка и махуњаче). у плодореду бели лук долази на друго место, док на исту парцелу долази након 4-5 година. Основна обрада (орање) обавља се у јесен на дубину 20-25 цм. Након тога одмах треба извести предсетвену припрему, чији је задатак да створи ситномрвичасту структуру земљишта, тј. сетвеног слоја, пре свега због грађе и крупноће садног материјала. у нашим условима бели лук се размножава вегетативно, те се за садњу корусте ченови. Садња се обавља ручно и машински. предност ручне садње је у правилном положају ченова, док при машинској садњи ченови могу да заузму лежећи или обрнут положај, те је успорено и неравномерно ницање, што касније резултира формирањем ситних луковица и смањењем приноса. припрема за садњу састоји се у избору крупних и здравих ченова. Пре садње ако има потребе треба обавити дезинфекцију садног материјала средствима као што су Бенлате, Цинеб или Дитан према назначеној концетрацији. Ченови се потапају у припремљен раствор у трајању 10-30 минута. При ручној садњи луковице се после цеђења могу одмах садити. Озими бели лук захтева много светла(не подноси засену), па су за њега погодна сунчанија, плодна и дубока земљишта. Ђубри се комплексним минералним ђубривом НПК 15:15:15 које садржи сумпор у количини 700 кг/ха јер бели лук има повећане захтеве за овим елементом, па је најбоље користити калијум- сулфат. Прихрањује се у пполеће са кретањем вегетације са 200 кг/ха КАН-а. Бели лук до зиме образује корен и3-4 листа и тако улази у зиму.веома је отпоран на мраз и ако је добро укорењен издржи голомразицу до -25 степени Ц. Стиже рано у пролеће и може се користити као млади лук. Нега се састоји од плевљења, окопавања и прихране азотним ђубривом. Ботаничку зрелост достиже у јулу када се вади из земље. Убирање се обавља када 50% листова се осуши и полегне. Ако би се листови сасвим осушили и корен би одумро. Током зиме брзо губи влагу и суши се тако да јесењак није добар за касну потрошњу. Саветодавац за повртарство дипл. инж Мира Миљковић
САДЊА ВИНОВЕ ЛОЗЕ Искуство је струке да нове засада винове лозе треба подизати на брежуљкастим положајима, јер је на њима принос стабилнији, а грожђе квалитетније. На стрмијим положајима мора се прибегавати прављењу тераса, у зависности од чије ширине, на платоу се саде од једног до четири реда винове лозе. Винограде треба подизати квалитетним калемовима. Препоручује се да имају најмање три до пет здравих жила, срасло спојно место, ластар здрав, неоштећен, добро сазрео и с нормално развијеним окцима. Спојно место приликом набавке садног материјала треба проверити тако што се палцем и кажипрстом десне руке калем ухвати за вијоку, а левом за подлогу, те се десном руком лагано увија улево или удесно. У преиоду од набавке до садње, калемови морају бити заштићени од исушивања. Размак приликом садње зависи од рељефа и експозиције терена, узгојног облика чокота, начина обраде и одржавања земљишта, ђубрења, заливања, механизације и других фактора. Приликом садње калем се у јамић поставља тако да спојно место буде два три центиметра изнад земље (осим на парцелама са већим нагибом, где нису предузете мере заштите од ерозије, па се на горњим деловима земљиште спира, а на доњим долази до засипања). Корен се распореди и покрије са 15 до 20 центиметара земље, која се сабија гажењем. Након тога јамић се попуни до врха и на крају се мотиком направи хумка која на песку и пропусним земљиштима треба да има висину 10-12 центиметара, а на тешким 6-8 центиметара. Саветодавац за воћарство и виноградарство дипл. инж. Дејан Јоцић
СРЕДЊЕ ВИСОКИ И ВИСОКИ УЗГОЈНИ ОБЛИЦИ ВИНОВЕ ЛОЗЕ Средње висока или висока стабла формирају се код винове лозе углавном у крајевима где није потребно загртати винову лозу као меру заштите од ниских температура. Роајатска кордуница За овај тип кордунице растојање између редова треба да је 2-3 метра а у реду 1 1,5 метра. У првој години ластар који се развио треба орезати на једно или два окца. У другој години оставља се један ластар који се залама крајем августа, да би на време могао да сазри. У трећој години формира се једнокрака кордуница на висини прве жице. Остављају се три четири окца на положеном делу на растојању 20 25 центиметара једно од другог. Окца окренута ка земљи уклањају се сва осим последњег које ће дати ластар за продужење кордунице.. Током пролећа четврте године све ластаре који су избили из остављених окаца треба орезати на два окца, осим последњег које служи уколико је потребно да се продужи кордуница и он се реже на ону дужину коју треба продужити кордуницу. Поступак са ластаром за продужење кордунице је исти као и са продуженим делом делом ластара у предходној години. У петој години уколико је кордуница продужена, на том млађем делу сви ластари режу се на два окца. Редовна резидба састоји се у томе што се у родним чворовима сваке године изводи резидба кондир на кондир.
Казанављева кордуница Формирање основног облика чокота је индентично као и за роајатску кордуницу, док је разидба једино у редовној резидби која која је мешовита, па ластари на кондиру служе за замену старог лука се одбацује приликом резидбе. Скљарова кордуница Овај узгојни облик формира се на два спрата, први на висини од 20 до 30 центиметара, а горњи на висину од 60 до 120 центиметара, који ако нема опасности од измрзавања могу се формирати и на већој висини. Сваки од кракова на кордуници полази са различитог места на глави чокота. На глави чокота потребно је гајити и један или два кратка кондира, тако да уколико измрзне горњи спрат може брзо и ефикасно да се обнови. У јесен прве године одабру се два ластара и орежу се на по два окца. У другој години одаберу се два развијенија ластара која се у јесен орежу на лукове са најмање осам окаца, повију и привежу за први део жице. Преостала два прекрате се на кратке кондире од по два окца. Ако се на чокоту нису развила четири већ три ластара, два најача треба орезати на лукове, а трећи на кондир са два окца. Поред тока, одаберу се још два ластара јаловака који су избили из главе и они се орезују на резнике тј. на једно окце. Током треће године на сваком краку треба оставити три четири кондира. Ластаре који су настали из прошлогодињих резника трба орезати на дуге лукове. Ови лукови треба да досегну горњи спрат жице и да после повијања на хоризонталном делу буде најмање осам окаца. Ако су на глави чокота остављени кондири, на њима се примењује резидба кондир на кондир. У четвртој и петој години с кретањем вегетације и развојем ластара, лачењем треба уклонити све избиле с доње стране лука, односно крака кордунице. Током јесени пете године или у пролеће шесте године, доњи спрат се орезује по принципу кондир на кондир. Виши ластар се одбацује, а нижи ореже на кондир са два окаца. На горњем спрату у зависности од сорте, резидба је кратка или мешовита. Лукови имају осам до десет окаца, па и више. Ако су родни чворови у текућој години орезани на лук и кондир (мешовита резидба), наредне године се режу кондир на кондир (кратка резидба) и тако неизменично из године у годину. Одржавање ове кордунице је веома је компликовано и захтева квалификовану радну снагу. Дипл. инж Игор Андрејић ЗНАЧАЈ СЕТВЕ ДЕКЛАРИСАНОГ СЕМЕНА СТРНИХ ЖИТА Основни предуслов за добијање високих приноса стрних жита је сетва здравог,декларисаног семена.декларисано семе је семе које је добијено из усева који су током године контролисани од стране пољопривредних служби на присуство првенствено болести,затим корова и штеточина. Семенски усеви у којима је примећена појава болести које се преносе семеном,неких корова ( напр. Galiumприлепљуша ),штеточина( нематода) се одбијају приликом апробације и семе из тих усева се не може употребити за сетву. Значи само здраво семе се дорађује.приликом дораде се такође обавља контрола здравственог стања семена.у дорадним центрима се обавља третирање семена фунгицидима како би се обавила заштита од паразита који се преносе семеном или се налазе у земљишту.
Паразити који се преносе семеном стрних жита су: o Tillecia tritici - изазивач главнице пшенице o Fusarium spp.- проузроковач трулежи корена пшенице и јечма и штурости зрна o Ustilago spp. -гар пшенице и јечма o Helmintosporium graminea -пругаста пегавост јечма o Helmintosporium teres- мрежаста пегавост јечма Tillecia tritici изазивач главнице пшенице је болест која се најчешће јавља ако се користи семе које није добро заштићено фунгицидом.биљке заражене главницом не препознају се лако све до класања.заражени класови су ужи и дужи и тамноплавичасте боје.цео клас је више растресит,плевице су потиснуте у страну,зрна су беретаста.унутрашњост зрна је преобраћена у брашнасту масу црних спора.спољашња опна (перикарп ) није захваћен.при врши се зрна лако распукну и ослобађају се телеутоспоре које доспевају на зрно и заражавају га.телеутоспоре се задржавају на зрну. Споре су отпорне на мраз и могу остати клијаве током складиштења пшенице и неколико година.једина заштита је обавити третирање семена пре сетве. Fusarium spp - проузроковач трулежи корена пшенице и јечма и штурости зрна Симптоми се јављају на младим биљкама,када долази до угињавања клијанаца током зимског периода и појаве празних места у усеву у пролеће.овај тип болести је мање присутан код нас. Већи значај има појава заражених зрна у класу. Основне мере сузбијања су оптимална сетва,здраво декларисано семе и плодоред. Fusarium graminea
Ustilago spp (tritici na пшеници), (nuda на јечму) Симптоми ових болести се уочавају још од цветања.оболели класови искласају пре здравих.уместо заметка зрна и плевица створе се само безобличне црне масе спора(телеутоспора).често су оболеле биљке ниже од здравих. Заражавање семена се дешава још у фази цветња,када телеутоспоре долазе до здравих класова. Када заражено зрно проклија након сетве гљива расте у унутрашњост биљке.заштита:третирање фунгицидима.. Helmintosporium graminea изазивач пругасте пегавости јечма. Ово је једна од најзначајнијих болести јечма.овај паразит се преноси смо зараженим семеном. Симптоми болести се уочавају прво на младим листовима у виду светлих пруга између жила листа.касније се листови осуше.класови заражених биљака су штури. Helmintosporium teres изазивач мрежасте пегавости јечма Симптоми болести се виде на доњим листовима на којима се јављају мале смеђе пеге,које брзо повећавају И виде се у облику мрежасте струцтуре.на класовима нема симптома.преноси се зараженим семеном.
Штеточине које се преносе семеном Anguina tritici житна нематода О овој штеточини је већ било речи у Билтену али због велике штетности ове нематоде која може бити од 30-70% треба је поново поменути и упозорити пољопривредне произвођаче јер је присутна на нашем подручју. Житна нематода се искључиво јавља због сетве зараженог семена пшенице. Штеточина се одржава у галама. Гале су измењена зрна пшенице,промењене боје,мрко браон боје са храпавом површином. У земљишту гале се распадају и из њих излазе ларве које нападају младе биљке. Ларве се налазе у пазуху листа и изазивају деформације листова коврџање,набораност,увијање. Даље долазе до плодника,заражавају га. Када је усев у класању заражен нападнути класови су деформисани,краћи и шири од нормалних и дешава се да су једним делом обавијени вршном лиском. Због свега наведеног наша препорука пољопривредним произвођачима је да користе за сетву здраво декларисано семе а не семе са тавана, јер иако сами обаве третирање фунгицидима квалитет тог третирања не може бити исти као у дорадним центрима. Саветодавац за заштиту биља дипл.инж.љиљана Јеремић МОЉАЦ КРОМПИРА Phthorimaea operculella Мољац кромпира је опасна штеточина која напада биљке из фамилије solanaceае, посебно кромпир. Он такође напада патлиџан, парадајз, паприку, и дуваннајвише их има у складиштима кромпира. Нападнуте кртоле у складиштутруле; стога губици достижу 25-80%. Животни циклус траје 22-30 дана лети а 2-4 месеца зими. Мољац кромпира развија 3-5 генерација Оптимални услови за развој мољаца су температуре 22-26 Ц, а влажност ваздуха 70-80%. Ларве могу толерисати оштра колебања температуре. Мољац кромпира нема дијапаузе у онтогенези, што омогућава њен континуирани развој и стално присуство у складишту кромпира
Опис штеточине Мољац је мали, светло сив, распон крила 12-15 мм. Јаја су овална, дужине 0.4-0.6 мм ширине, 0,4 мм. боје бисерно-беле, касније жуте и тамне.. Одрасле ларве презимљују испод биљних остатака у горњем слоју тла; а у магацинима, штеточину можемо наћи у свим фазама развоја. У пролеће, мољац се појављује крајем априла или у мају, а имаго се налази у природи до краја октобра. Мољци су активни после заласка сунца и у зору. Они могу да живе 30 дана, полажу јаја у групама од 2-3, или појединачно на доњим странама биљке, на изложеним кртолама кромпира, на кртоле у магацину. Женке полажу 150-200 јаја. Ембрионални развој траје 3-10 дана.. Гусенице формирају тунеле испод епидермиса листова и хране се паренхимом. Једна ларва може да направи 3-4 тунела, постепено их пуни изметом.оштећења се јављају чешће у горњем делу биљака. У магацинима, размножавање кромпировог мољца се одвија континуирано. На кртолама se виде мине неправилног облика непосредно испод покожице кртоле. Мере заштите обухватају кошење и уништавање циме кромпира 5-7 дана пре њиховог сушења; брзо вађење и уклањање свих кртола кромпира са њиве, редовно сузбијање корова; инсектицидне третмане и коришћење био-препарата. Хемијске мере заштите :У пољу се користе исти препарати који служе за сузбијање кромпирове златице: Confidor, Actara Coragen 2O- SC, Vertimec 018 EC, Match 050-EC, и друге. У складиштима је обавезно чишћење складишног простора,уклањање оштећених кртола кромпира и његово уништавање.уколико постоји могућност препорука је снижавање температуре до 9 0 Ц јер испод ове температуре нема развооја штеточине.обавезно стављати засторе на отворима у складишту да имаго не прелази из једне просторије у другу. Примена инсектицида у складиштима који имају већу испарљивост могу да имају позитиван ефекат. Код нас ни један инсектицид није регистрован за ову намену али претпоставља се да би средства која се користе за сузбијанје штеточина у складишту житарица били такође ефикасни и у сузбијању кромпировог мољца. Саветодавац за заштиту биља Дипл. инж. Ружица Ђукић