ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2014, бр. 110, стр BIBLID: , (2014), 110, p Andrašev S., Rončević S., Ivanišević P. Pekeč

ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2014, бр. 110, стр. 09-32 BIBLID: 0353-4537, (2014), 110, p 09-32 Andrašev S., Rončević S., Ivanišević P. Pekeč S., Bobinac M. 2014. Productivity of black locust (Robinia pseudoacacia L.) stands on chernozem in Vojvodina. Bulletin of the Faculty of Forestry 110: 09-32. Синиша Андрашев Саво Рончевић Петар Иванишевић Саша Пекеч Мартин Бобинац UDK: 630*54+630*228.8(497.113) Оригинални научни рад DOI: 10.2298/GSF1410009A Производност састојина багрема (Robinia pseudoacacia L.) на чернозему у Војводини Извод: У раду се приказују елементи раста стабала и састојина багрема на 15 огледних површина у Војводини у старости 21-68 година. На свакој огледној површини, на основу хоризоната педолошког профила детерминисано је земљиште типа чернозем, као и ниже систематске јединице (подтип, варијетет и форма), по класификацији Škor ić i sar. (1985). На основу средњих висина састојине (h L ) на подтипу чернозема на лесу и лесоликим седиментима припадају висинским бонитетима од I-IV, а састојине на карбонатном еолском песку бонитетима II-V (по Re d ei et al. 2014), што указује на њихову значајну варијабилност са аспекта производности у оквиру издвојених подтипова чернозема. Утврђене су значајне разлике на нивоу подтипова чернозема између средњих висина (p=0,032), али не и између средњих пречника (p=0,083). Средњи прсни пречници у истраживаним састојинама багрема били су, просечно, нижи у поређењу са моделима раста пречника за одговарајуће висинске бонитете и условљени су већим бројем стабала по хектару од табличних (Redei et al., 2014). Запремина по хектару је већа од оне по таблицама и такође је условљена затеченим великим бројем стабала по хектару. Кључне речи: багрем, чернозем, средња висина, бонитет, производност. др Синиша Андрашев, виши научни сарадник, Универзитет у Новом Саду, Институт за низијско шумарство и животну средину (andrasev@uns.ac.rs) др Саво Рончевић, виши научни сарадник, Универзитет у Новом Саду, Институт за низијско шумарство и животну средину др Петар Иванишевић, научни сарадник, у пензији, Универзитет у Новом Саду, Институт за низијско шумарство и животну средину др Саша Пекеч, научни сарадник, Универзитет у Новом Саду, Институт за низијско шумарство и животну средину др Мартин Бобинац, ванредни професор, Универзитет у Београду - Шумарски факултет 9

Синиша Андрашев, Саво Рончевић, Петар Иванишевић, Саша Пекеч, Мартин Бобинац PRODUCTIVITY OF BLACK LOCUST (Robinia pseudoacacia L.) STANDS ON CHERNOZEM IN VOJVODINA Abstract: This paper presents the elements of growth of black locust trees and stands in 15 sample plots in Vojvodina, at the age of 21-68 years. In each sample plot, based on soil profile horizons the determined soil type was chernozem as well as its lower systematic units (subtype, variety and form), according to the Škorić et al. (1985) classification. On the basis of the mean stand heights (h L ), the stands on the subtype of chernozem on loess and loesslike sediments belong to height classes I-IV, and stands on calcareous aeolian sand to classes II-V (according to Re d ei et al. 2014), which indicates their considerable variability with respect to productivity within the determined subtypes of chernozem. Significant differences at the level of chernozem subtypes were found between the mean heights (p = 0.032), but not between the mean diameters (p = 0.083). The mean diameters at breast height in the studied black locust stands were on average lower than the models of diameter growth for the appropriate height classes and determined by a larger number of trees per hectare than in the tables (Redei et al, 2014). The volume per hectare is higher than in the tables also being conditioned by the large number of trees per hectare. Key words: black locust, chernozem, mean height, soil quality, productivity 1. увод Багрем (Robinia pseudoacacia L.) је страна врста дрвећа (неофита), која је у новијој историји интродукована из Северне Америке у Европу почетком XVII века. Прво је унешен у Париз, од стране директора париске ботаничке школе Робин-а (1601. године), одакле се брзо проширио по целој Европи, у почетку као парковска врста, а касније и као економски значајна врста (G u z i n a, 2006). У Северној Америци багрем није економски значајна врста и често је, још донедавно, сматран за коровску врсту (Huntley, 1990). Багрем је врста дрвета, после еукалиптуса и хибридних топола, која је највише коришћена у пошумљавању у свету због добре адаптибилности на различитим стаништима, брзог раста и значајних приноса, повољних узгојних својстава, способношћу обнављања избојцима из жила, веома тврдог и дуготрајног дрвета, фиксације азота из ваздуха уз помоћ Rhizobium бактерија на корену, толерантности на сушу, а представља и значајну медоносну и декоративну врсту (Ke r e sz t e si, 1988; Ba r r et t et al, 1990; G u z i n a et al. 1997; D e G omez, Wag ne r, 2001; Re dei et al., 2012). У Европи је највише гајен у Мађарској, где је заступљен на 460.000 hа или 24% шумом обрасле површине и представља најзначајнију лишћарску врсту дрвећа (Redei et al, 2014). Током 1960-тих година Мађарска је имала више површина под багремом од остатка Европе (Re dei et al, 2012). У оквиру радова на везивању живих пескова на Делиблатској и Суботичкој пешчари прекретницу у пошумљавању је чинило уношење багрема, уместо борова, средином XIX века, који је показао изванредна својства тако да га Wessely (1873) проглашава првом 10

Производност састојина багрема (Robinia pseudoacacia L.) на чернозему... пешчарском биљком (G u z i n a, 2006). Упоредо са пошумљавањем Делиблатске пешчаре, багрем је прво пошумљаван и широм Војводине и то на земљишта која су неповољна за узгој других врста шумског дрвећа, а касније и у другим деловима Србије. У Војводини су пре Првог Светског рата бројни салаши, економије и грофовије били ограђени са мањим и већим засадима багрема, а уз путеве, канале, пруге и њивске путеве (леније) подизани су дрвореди у којима је багрем имао значајну улогу. Оваквим радом, Војводина пред II светски рат постаје најшумовитија у својој историји (Ma rkov ić, Tat a lov ić, 1995; Ma rkov ić et al, 1997). Багрем је био једна од најомиљенијих врста дрвећа ситног земљорадника због његове свестране употребе (Ke r e sz t e si, 1983). После Другог светског рата, колективизацијом, комасацијом и уништавањем салаша, уништаван је и багрем у подигнутим засадима и његово се учешће у шумском фонду смањује (Ma rkov ić et al, 1996). Данас у структури шума у Војводини багрем заузима површину од 24.256 hа или 17,3% од укупне површине шума и шумског земљишта (2009). Највећи део тих површина, преко 14.000 hа, налази се у Јужнобанатском округу, односно Делиблатској прешчари (преко 9.000 hа), затим на Суботичкој пешчари (близу 2.500 hа), док су мање површине под багремом разастрте по читавој Војводини. У структури шума у Србији багрем, са брезом и јасиком као пионирским пратиоцима, заузима површину од 223.200 hа или 8,5% од укупне површине шума и шумског земљишта од 2.634.800 hа (Ban ković et al, 2009). Војводина је данас једна од најобешумљенијих регија у Србији и Европи, са око 140.000 хектара шума и шумског земљишта или 6,5% укупне површине. Овако мала просечна шумовитост није равномерно распоређена, тако да постоје делови (Општине) са изразито малом шумовитошћу и мањом од 1% (Rončev ić et al, 2005). Стога, повећање површина под шумама у Војводини представља императив данашњег шумарства, што је дефинисано и Законима о Просторном плану Републике Србије (1996, 2010) и пројекцијама оптималне шумовитости, од 14,3% (V lat kov ić, 1986). Један део тих површина, до 2%, треба да буде у виду пољезаштитиних појасева у којима је, од 40-так предложених врста дрвећа и жбуња, багрем доминантна врста на просечно планираних 25% површина, а у неким Општинама и до 50% површина (Pekeč et al, 2008). Истраживања и подаци о производности састојина и карактеристикама раста багрема у нашим условима су скромни и нису у сагласности са заступљеношћу багрема и његовом значају у шумском фонду. Значајна истраживања се претежно односе на подручје Делиблатске пешчаре (M i rkov ić, 1965; Pa n ić, 1969; G u z i n a et al, 1994; Vučet ić, 2009), као простору где је он највише заступљен. Имајући у виду значај багрема у будућим пошумљавањима у Војводини потребно је истражити производни потенцијал (елементе раста) багрема на стаништима која ће доћи у обзир за пошумљавање, а приоритетно на доминантном земљишту типа чернозем, које је заступљено на 45% укупне површине. (Ivanišević et al, 2006, 2008, 2011, 2013). 11

Синиша Андрашев, Саво Рончевић, Петар Иванишевић, Саша Пекеч, Мартин Бобинац 1.1. Објекат истраживања Истраживања су обављена у 15 састојина багрема на земљишту типа чернозем у Војводини, у старости 21-68 година (Табела 1). Табела 1. Локација огледних засада багрема. Table 1. Location of the experimental plantations of black locust. Огледна површина Experimental plot Шумско газдинство Forest holding Шумска управа Forest administration Газдинска јединица Management unit Одељење Section Одсек Sub-division Старост Age 2 Нови Сад Бачка Паланка Багремара 9 f 21 3 Сомбор Оџаци Брањевина 10 a 22 4 Сомбор Оџаци Брањевина 11 a 23 5 Нови Сад Плавна Церик 6 i 24 6 Сомбор Бачки Моноштор Колут - Козара 15 l 24 7 С. Митровица Купиново Висока шума - Лошинци 34 k 26 8 Нови Сад Плавна Ристовача 8 a 27 9 Нови Сад Бачка Паланка Багремара 8 a 31 10 Сомбор Бачки Моноштор Колут - Козара 15 i 31 11 Нови Сад Бачка Паланка Багремара 2 a 33 13 Нови Сад Плавна Церик 4 e 40 14 С. Митровица Кленак Грабовачко-Витојевачко острво - Витојевачки атар 54 c 40 15 С. Митровица Вишњићево Кућине - Накло - Кљештевица 7 c 43 16 С. Митровица Моровић Драгановци - Лопадин - Дубраве - Каблановац - Ђепуш 22 g 43 18 С. Митровица Моровић Рашковица - Смогвица 2 e 68 Предмет истраживања су биле састојине багрема вегетативног порекла прве генерације, основане избојцима из жила након чисте сече претходне састојине. За узорак су изабране састојине које су се претежно спонтано развијале на земљишту типа чернозем. У свакој састојини је основана по једна стална огледна површина у делу са потпуним склопом. Величина огледних површина износи од 4 до 20 ари, 12

Производност састојина багрема (Robinia pseudoacacia L.) на чернозему... зависно од затеченог броја стабала по хектару, односно услова да на огледној површини буде најмање 30 стабала (тзв. велики узорак ) изнад таксационе границе од 5 cm. На огледним површинама свако стабло изнад таксационе границе је нумерисано. Табела 2. Систематска припадност земљишта у истраживаним састојинама, са стратиграфском грађом профила Table 2. Systematic soil affiliation of investigated sites with the stratigraphic profile structure Тип земљишта Soil type Подтип земљишта Sub-soil type Варијетет Variety Форма Form Стратиграфија Stratigraphy Шифра Code OП EP Чернозем (А) на лесу и лесоликим седиментима (Б) на карбонатном еолском песку 1. карбонатни 2. карбонатнооглејени 2. карбонатнооглејени 2. карбонатнооглејени 3. посмеђени 3. посмеђени 3. посмеђени 4. посмеђенооглејени 5. излуженооглејени 2. средње дубок 2. средње дубок 2. средње дубок 2. средње дубок 2. средње дубок 2. средње дубок 2. средње дубок 3. дубок 3. дубок 1. карбонатни 3. дубок 2. карбонатнооглејени 2. карбонатнооглејени 2. карбонатнооглејени 2. карбонатнооглејени 6. излужени 1. плитак 2. средње дубок 2. средње дубок 2. средње дубок 2. средње дубок A mo -AC-C ca (0-40)-(40-70)-(>70) A a -C ca -G so...g r (0-50)-(50-100)-(>100) A mo -C ca -A b -C ca G so...ng r (0-45)-(45-75)-(75-110)-(>110) A mo -C ca...g so G r (0-70)-(>70) A mo -A(B) v -C ca (0-40)-(40-70)-(>70) A um -A(B) v -C ca... (0-35)-(35-70)-(>70) A um -A(B) v -C ca (0-40)-(40-70)-(>70) A mo -A(B) v -C ca...g so G r (0-55)-(55-85)-(>85) A mo -AC ca -C ca...-g r (0-60)-(60-85)-(>85) A mo -A b,oh -C... (0-65)-(65-100)-(>100) A mo -C-CG so -G r (0-16)-(16-100)-(100-120)-(>120) A mo -C-C ca...g r (0-50)-(50-90)-(>90) A mo -C ca -C...G r (0-70)-(70-120)-(>120) A mo -C ca -G so...g r (0-50)-(50-115)-(>115) A a -AC ca -IC ca...-g r (0-30)-(30-60)-(60-150)-(>150) A.1.2 A.2.2 A.2.2 A.2.2 A.3.2 A.3.2 OП-2 OП-3 OП-5 OП-7 OП-9 OП-11 A.3.2 OП-15 A.4.3 OП-14 A.5.3 OП-16 Б.1.3 Б.2.1 Б.2.2 Б.2.2 Б.2.2 Б.6.2 OП-13 OП-8 OП-4 OП-6 OП-10 OП-18 13

Синиша Андрашев, Саво Рончевић, Петар Иванишевић, Саша Пекеч, Мартин Бобинац На свакој огледној површини отворен је педолошки профил у циљу установљавања систематске јединице земљишта, по типу, подтипу, варијетету и форми, у складу са класификацијом Škor ić et al. (1985). На основу стратиграфске грађе профила, земљишта на свим истраживаним локалитетима припадају типу чернозем, у оквиру кога су издвојена два подтипа: подтип (А) на лесу и лесоликим седиментима (9 профила) и подтип (Б) на карбонатном еолском песку (6 профила). У оквиру подтипа (А), детерминисано је 5 варијетета (карбонатни, карбонатно-оглејени, посмеђени, посмеђено-оглејени и излужено оглејени). На овим варијететима утврђене су и две различите форме, с обзиром на дубину А хоризонта: средње дубока и дубока. У оквиру подтипа (Б), детерминисана су 3 варијетета (карбонатни, карбонатно-оглејени и излужени) и три различите форме (плитка, средње дубока и дубока) (Табела 2). 2. Метод рада На огледним површинама премерeна су два унакрсна пречника на прсној висини свим живим стаблима, укључујући и стабла испод таксационе границе. Премер висина је извршен висиномером Vertex III, уз тачност од 0,1 m, на стаблима на којима није констатована суховрхост, прелом вршних грана и већа закривљеност дебла. Премер пречника је извршен на укупно 1633 стабала, а премер висина на 879 стабала багрема. У циљу процене запремине састојина на сваком огледном пољу су оборена по два стабла, представника средњег пречника по темељници (d g ) и средњег стабла од 20% најдебљих стабала (D g ) у састојини, без оштећења дебла и крошње. Стабла су премерена секционим методом, са дужином секција од 1 m, како дебла, тако и грањевине дебље од 3 cm, а затим су им израчунате запремине по сложеној Смалијановој формули. Овако добијене запремине стабала на свим огледним површинама (укупно 30 стабала) упоређене су са запреминама истих стабала добијених на основу запреминских таблица Cestar, Kovačić (1982), Fekete (M i lo šev ić, 1988) и Re dei et al., (2012), што је послужило за избор најпогоднијих запреминских таблица за процену запремине састојина по хектару. Премерени пречници и висине су послужили за конструкцију висинских кривих (модел: h=а (1-е -b dbh ) c, h - висина, dbh - прсни пречник, a, b, c - параметри модела) за сваку састојину и утврђивање запремина састојина. Оцена бонитета станишта на сваком огледном пољу је извршена на бази упоређења средњих висина по Лорају (h L ) са моделима раста средњих висина по Redei et al (2014) за неговане (моделне) састојине багрема у Мађарској. Пошто наведени модели раста висина представљају пропорционалне бонитетне разреде, односно висине појединих бонитета за исту старост имају исти међусобни однос, то је припадност одређеном бонитету утврђена на основу односа средње висине по Лорају и средње висине првог бонитета за одговарајућу старост, у процентима. Упоређење наведених односа (пропорција) по систематским јединицама земљишта на нивоу подтипа је извршено t-тестом уз претходну трансформацију, како то предлаже Hadživ uković (1991). 14

Производност састојина багрема (Robinia pseudoacacia L.) на чернозему... 3. Резутати истраживања Старост проучаваних састојина багрема на лесу и лесоликим седиментима (подтип чернозема А) износи од 21-43 година, а на на карбонатном еолском песку (подтип чернозема Б) од 23-68 година (Табела 3). Табела 3. Елементи раста стабала и састојина на огледним површинама. Table 3. Growth elements of trees and stands on experimental plots. Шифра земљишта Soil code OП EP Age H g h L D g d g N G V I vp Bonitet year [m] [m] [cm] [cm] [trees ha -1 ] [m 2 ha -1 ] [m 3 ha -1 ] [m 3 ha -1 year -1 ] 1 2 3 4 5 A.1.2 OП-2 21 24,59 23,42 25,3 21,3 560 19,98 235,98 11,24 * A.2.2 OП-3 22 18,36 15,93 17,1 12,6 1417 17,71 160,71 7,30 * A.2.2 OП-5 24 23,00 20,86 25,7 19,2 832 24,21 264,28 11,01 * A.2.2 OП-7 26 19,46 17,40 20,7 14,5 1800 29,74 287,20 11,05 * A.3.2 OП-9 31 20,48 18,27 22,3 14,7 1756 29,92 299,45 9,66 * A.3.2 OП-11 33 25,03 24,13 34,5 27,5 512 30,40 369,93 11,21 * A.3.2 OП-15 43 27,14 26,03 38,5 30,2 500 35,85 459,37 10,68 * A.4.3 OП-14 40 28,63 26,01 38,8 28,2 500 31,14 397,63 9,94 * A.5.2 OП-16 43 25,91 23,90 33,6 22,4 907 35,84 436,82 10,16 * Б.1.3 OП-13 40 22,79 20,62 26,8 20,5 1024 33,88 368,29 9,21 * Б.2.1 OП-8 27 21,34 18,79 20,7 14,3 1744 28,16 284,85 10,55 * Б.2.2 OП-4 23 20,00 17,78 21,6 14,6 1552 26,13 256,25 11,14 * Б.2.2 OП-6 * 24 14,54 13,32 16,3 12,2 925 10,90 89,06 3,71 * Б.2.2 OП-10 31 18,50 16,73 20,8 15,7 896 17,24 162,43 5,24 * Б.6.1 OП-18 68 26,81 23,97 44,7 31,3 335 25,71 313,96 4,62 * * ОП-6 је мешовита састојина багрема и осталих тврдих лишћара (са највећим бројем стабала копривића) са следећим таксационим елементима: N=5250 стабала ha -1, G=25,56 m 2 ha -1, V=144,47 m 3 ha -1 i I Vp =6,02 m 3 ha -1 god. -1. * OP-6 was mixed stands of black locust and other hardwoods (with the highest number of trees hackberry) with the following inventory elements: N=5250 trees ha -1, G=25,56 m 2 ha -1, V=144,47 m 3 ha -1 i I Vp =6,02 m 3 ha -1 yr -1. 3.1. Висине Горње висине у састојинама багрема на лесу и лесоликим седиментима износиле су 18,4-28,6 m, а средње висине по Лорају 15,9-26,0 m. На карбонатном еолском песку горње висине у састојинама багрема износиле су 14,5-26,8 m, а 15

Синиша Андрашев, Саво Рончевић, Петар Иванишевић, Саша Пекеч, Мартин Бобинац средње 13,3-24,0 m (Табела 3). Горње висине су биле веће од средњих висина по Лорају за 0,9-2,6 m на подтипу (А) и 1,2-2,8 m на подтипу (Б), што у релативним односима износи од 1,04-1,15 на подтипу (А) и од 1,09-1,14 на подтипу (Б). У поређењу са висинским бонитетним снопом по Redei et al. (2014) састојине багрема на лесу и лесоликим седиментима (подтип чернозема А), се могу сврстати према средњим висинама у бонитете I-IV. Средња висина анализираног узорка састојина на подтипу А просечно остварујe 89% од висине I бонитета. На карбонантном еолском песку (подтип чернозема Б), састојине багрема се према средњим висинама могу сврстати у бонитете III-V. Средња висина анализираног узорка састојина на подтипу Б просечно остварује 74% од I бонитета (Табеле 3-5, Графикон 1). Проценат остварених висина у односу на висине I бонитета по Re dei et al. (2014) између истраживаних састојина на различитим подтиповима чернозема значајно се разликује по резултатима t-теста (Табела 5). За конструкцију модела висинских кривих изабрана је функција са три параметра, са циљем да се прилагоди наглој промени висина стабала тањих и средњих прсних пречника, као и чињеницу да има вертикалну асимптоту. Осим за састојину ОП-2, функција је дала задовољавајуће слагање емпиријских мерених висина са моделом, што се може закључити по елементима оцене модела (s e, R 2 ) (Табела 6), као и визуелно са графикона 2. Мала величина коефицијента детерминације (R 2 ) је последица непостојања закривљености криве у тањим дебљинама. графикон 1. Средње висине истраживаних састојина по Лорају и модели раста висина средњег стабла различитих бонитета по Redei et al. (2014) Diagram 1. Mean Loray s height of the studied stands and growth height models of mean trees for different yield classes according to Redei et al. (2014) 16

Производност састојина багрема (Robinia pseudoacacia L.) на чернозему... Табела 4. Односи таксационих елемената истраживаних састојина са подацима из таблица Redei et al., (2014). Table 4. Relationship between the inventory elements of the studied stands and data from the table by Redei et al., (2014). OП ЕP N Висина Height Пречник Diameter Разлика Difference N 0 =f(age) N 0 =f(d g ) Запремина по хектару Volume per hectare Шифра земљишта Site code god. year [trees ha -1 ] [%h] [hl ] [%dg ] [dg ] [hl -d g ] [cm] [trees ha -1 ] [trees ha -1 ] [%] [trees ha -1 ] [trees ha -1 ] [%] [%V] [V] [hl -V] [m 3 ha -1 ] [%] Старост Age I бон. 1 st y.c. Бон. Y.cl. I бон. 1 st y.c. Бон. Y.cl. Δбон. Δy.c. Δdh N0_Age ΔNAge (N-N0 ) / N0 N0_dg ΔNdg (N-N0 ) / N0 I бон. 1 st y.c. Бон. Y.cl. Δбон. Δy.c. ΔV ΔV A.1.2 OП-2 * 21 560 109,9 1 106,6 1 0 1,3 714-154 -21,6 591-31 -5,3 104,5 1 0 10,16 4,5 A.2.2 OП-3 * 22 1417 73,1 4 60,9 5-1 -1,5 1020 397 38,9 1099 318 28,9 68,5 3 1 37,54 30,5 A.2.2 OП-5 24 832 92,0 2 87,1 2 0-0,5 695 137 19,7 653 179 27,4 105,1 1 1 56,31 27,1 A.2.2 OП-7 26 1800 74,2 3 62,1 5-2 -3,9 728 1106 152,0 955 879 92,0 107,5 1 2 108,63 60,8 A.3.2 OП-9 31 1756 73,2 4 56,2 5-1 -3,2 599 632 105,4 932 299 32,1 99,1 1 3 140,93 88,9 A.3.2 OП-11 * 33 512 94,9 1 101,1 1 0 0,3 434 78 17,9 411 101 24,7 117,6 1 0 55,36 17,6 A.3.2 OП-15 43 500 96,3 1 96,6 1 0-1,1 325 175 54,0 370 130 35,0 125,8 1 0 94,32 25,8 A.4.3 OП-14 40 500 97,6 1 93,2 2-1 -2,0 351 154 43,7 399 106 26,5 113,0 1 0 45,87 13,0 A.5.2 OП-16 43 907 88,4 2 71,7 4-2 -5,5 366 227 62,2 521 72 13,8 119,7 1 1 135,49 45,0 Б.1.3 OП-13 40 1024 77,3 3 67,9 4-1 -3,3 453 571 126,2 567 457 80,7 104,7 1 2 133,44 56,8 Б.2.1 OП-8 27 1744 79,0 3 59,8 5-2 -4,6 698 1046 149,9 973 771 79,3 103,7 1 2 101,28 55,2 Б.2.2 OП-4 23 1552 79,9 3 68,4 4-1 -2,2 833 719 86,4 941 611 64,9 105,4 1 2 93,70 57,6 Б.2.2 OП-6 24 925 58,7 5 55,5 5 0-0,4 1108-183 -16,6 1048-123 -11,7 35,4 5 0-11,17-11,1 Б.2.2 OП-10 31 896 67,0 4 59,7 5-1 -2,3 698 214 30,6 788 124 15,7 53,8 4 0 3,91 2,5 Б.6.1 OП-18 68 335 84,6 2 85,0 2 0-1,6 221 114 51,8 380-45 -11,8 72,5 3-1 -42,34-11,9 * Састојине у којима је спроведена проредна сеча у претходне две године. * Stands subjected to the thinning in the previous two years. 17

Синиша Андрашев, Саво Рончевић, Петар Иванишевић, Саша Пекеч, Мартин Бобинац Табела 5. Средње вредности процента остварених висина и пречника у односу на I бонитет по Redei et al. (2014) на подтиповима чернозема и резултати t-теста међусобног поређења подтипова Table 5. Mean values of the percentage of achieved heights and diameters relative to yield class I by Redei et al. (2014) on chernozem subtypes and results of mutual comparison by t-test Елеменат раста Growth element Висина Height Пречник Diameter Подтип чернозема Subtype of chernozem I бонитет по Redei et al (2014) 1 st yield class by Redei et al. (2014) [%] A 88,9 Б 74,4 A 81,7 Б 66,0 t-тест t-test вероватноћа p value 2,395 0,032 1,881 0,083 Табела 6. Параметри модела висинских кривих и њихова оцена Table 6. Parameters of height curves and their evaluation р.б. s.n. Земљиште Soil OП ЕP Model: h=a (1-e -b d ) c s e R 2 a b c [m] 1 A.1.2 OП-2 26,81019 0,069032 0,530767 1,5690 0,2162 2 A.2.2 OП-3 21,87122 0,142452 1,955022 1,2812 0,8441 3 A.2.2 OП-5 26,08371 0,087319 1,172693 1,2902 0,7671 4 A.2.2 OП-7 20,26719 0,237841 5,00749 1,3976 0,8052 5 A.3.2 OП-9 24,96548 0,08559 1,2448 1,9989 0,6355 6 A.3.2 OП-11 25,37425 0,20157 10,89059 1,6841 0,3958 7 A.3.2 OП-15 28,5432 0,120795 3,55731 1,8940 0,8808 8 A.4.3 OП-14 71,0471 0,006982 0,625284 3,1503 0,6330 9 A.5.3 OП-16 28,26334 0,096704 2,146542 1,3772 0,8593 10 Б.1.3 OП-13 30,07094 0,057011 1,106294 1,8091 0,8076 11 Б.2.1 OП-8 24,98621 0,118338 1,661094 2,1267 0,7119 12 Б.2.2 OП-4 23,17176 0,125708 1,870968 1,6644 0,8913 13 Б.2.2 OП-6 * 30,6627 0,011784 0,429751 0,7294 0,8292 14 Б.2.2 OП-10 21,85805 0,110365 1,486405 1,7887 0,6614 15 Б.6.2 OП-18 54,359 0,00649 0,517617 2,1662 0,9027 18

Производност састојина багрема ((Robinia pseudoacacia L.) на чернозему чернозему... графикон 2. Висинске криве са емпиријским висинама за одговарајуће пречнике Diagram 2. Height curves with empirical heights for respective diameters 19

Синиша Андрашев, Саво Рончевић, Петар Иванишевић, Саша Пекеч, Мартин Бобинац 3.2. Прсни пречници Доминантни пречници су износили 17,1-38,8 cm, а средњи 12,6-30,2 cm на подтипу чернозема (А). На подтипу чернозема (Б) доминантни пречници су износили 16,3-44,7 cm, а средњи 12,2-31,3 cm (Табела 3). Доминантни пречници су били већи од средњих пречника за 4-11,2 cm на подтипу (А) и за 4,1-13,5 cm на подтипу (Б), што у релативним односима износи од 1,19-1,51 на подтипу (А) и од 1,31-1,48 на подтипу (Б). У поређењу са моделима раста средњих пречника по Re dei et al. (2014) састојине на подтипу чернозема (А) остварују пречнике који одговарају моделима раста пречника за висинске бонитете од I-V, а састојине на подтипу (Б) од II-V. Средњи пречници у састојинама на подтипу (А) су већи од средњих пречника на подтипу (Б) (Табеле 3-5, Графикон 3). Средњи прсни пречници у истраживаним састојинама багрема били су, просечно, нижи у поређењу са моделима раста пречника за одговарајуће висинске бонитете. Код неких састојина средњи пречници одговарају моделима раста, док код неких су нижи и за два бонитетна разреда по висини (Табела 4). Наведено указује да су остварени средњи прсни пречници мањи од оних који треба да имају састојине по припадајућем висинском бонитету. У односу на припадајући висински бонитет средњи прсни пречници су мањи и за 5,5 cm, просечно за 2,5 cm, на подтипу (А) чернозема, а на подтипу (Б) и за 4,6 cm, просечно за 2,4 cm. графикон 3. Средњи пречници по темељници истраживаних састојина и модели раста пречника средњег стабла различитих бонитета по Redei et al. (2014) Diagram 3. Mean quadratic diameter of the studied stands and models of growth diameter of mean trees for different yield classes according to Redei et al. (2014) 20

Производност састојина багрема (Robinia pseudoacacia L.) на чернозему... Проценат остварених средњих прсних пречника у односу на пречнике I бонитета по Re d ei et al. (2014) између истраживаних састојина на различитим подтиповима чернозема није показао значајне разлике по резултатима t-теста (Табела 5). 3.3. Број стабала по хектару У истраживаним састојинама багрема на подтипу чернозема (А) у старости 21-43 година утврђено је од 500 до 1800 стабала по хектару, а на на подтипу (Б) у старости 21-68 година од 335 до преко 1700 стабала по хектару (Табела 3). У поређењу са бројем стабала по Re dei et al. (2014), који даје зависност броја стабала од старости (N 0 =f(age)) за сваки висински бонитет, само једна састојина на оба подтипа чернозема имала је мањи број стабала од припадајућег висинског бонитета (Графикон 4, лево). Остале састојине су имале већи број стабала по хектару на подтипу (А) од 78 до 1106 (17,9-152%), а на подтипу (Б) од 114 до 1046 (30,6-150%), у односу на број стабала по Redei et al. (2014) за припадајући висински бонитетни разред (Табела 4). Број стабала по хектару је један од битних фактора који утиче на прсне пречнике стабала, те се зависност броја стабала од средњег прсног пречника често користи као основ за утврђивање потребног броја стабала за сваки висински бонитетни разред (Vučkov ić, 1989; Vučet ić, 2009). Наведена зависност (N 0 =f(d g )) за различите бонитетне разреде по Re dei et al. (2014) приказана је на графикону 5 (десно) и у табели 7. Утврђени потребан број стабала по хектару (N) мањи је у три истраживане састојине од броја стабала за одговарајући бонитет по Re dei et al. (2014), дефинисан у зависности од средњег пречника (N 0 =f(d g )). Код осталих састојина утврђен је већи број стабала од 72-879 стабала по хектару или 13,8-92,0% код подтипа (А), док је код подтипа (Б) утврђен већи број од 124-771 стабала по хектару или 15,7-80,7%. Табела 7. Параметри модела зависности броја стабала од средњих прсних пречника и бонитета добијених на основу података Redei et al (2014) Table 7. Parameters of the model of numebr of trees per hectare depending on mean diameters and site quality obtained from the Redei et al (2014) data Бонитет Bonity Модел (Model): N=a exp(b d g +c d 2 g ) d g_min d g_max R 2 s e a b c [cm] [cm] I 8178,984-0,173110385 0,002338999 0,99807 52,86 5,2 32,1 II 9120,541-0,193553351 0,002938903 0,99862 50,53 4,6 28,7 III 10282,073-0,218353066 0,003758526 0,99858 58,69 4,0 25,3 IV 11804,700-0,251546514 0,005023871 0,99931 47,95 3,4 22,0 V 13768,564-0,297325947 0,007105497 0,99963 42,57 2,8 18,6 21

Синиша Андрашев, Саво Рончевић, Петар Иванишевић, Саша Пекеч, Мартин Бобинац 3.4. запремине На подтипу чернозема (А) утврђена најмања запремина износи 160 m 3 ha -1, а највећа 459 m 3 ha -1. На подтипу чернозема (Б) утврђена најмања запремина износи 145 m 3 ha -1, а највећа 368 m 3 ha -1. Темељнице су износиле 17,7-35,8 m 2 ha -1 на подтипу А и 17,2-33,8 m 2 ha -1 на подтипу Б (Табела 1). Просечни запремински прираст истраживаних састојина на подтипу чернозема (А) износи 7,3-11,24 m 3 ha -1 god -1, а 67% састојина има износе веће од 10 m 3 ha -1 god -1. На подтипу (Б) просечан запремински прираст је мањи у односу на подтип (А) и износи од 4,62-11,14 m 3 ha -1 god -1 а 33% састојина има износе веће од, 10 m 3 ha -1 god -1 (Табела 1). У поређењу са моделима развоја запремина по хектару у зависности од бонитета по Re dei et al (2014) већина истраживаних састојина остварује запремине по хектару које су у нивоу или веће од запремина I висинског бонитета. Једна састојина на подтипу (А) остварује запремине по хектару које су у рангу запремина III висинског бонитета, а три састојине на подтипу (Б) остварују запремине по хектару које су у рангу запремина по III, IV и V бонитету (Графикон 5, Табела 4). графикон 4. Број стабала по хектару и модели броја стабала по Redei et al. (2014) Diagram 4. Number of trees per hectare and models of the number of trees according to Redei et al. (2014) 22

Производност састојина багрема (Robinia pseudoacacia L.) на чернозему... Остварене запремине по хектару код свих састојина на подтипу (А) чернозема веће су од запремина по моделу (Redei et al., 2014) за припадајући висински бонитет од 10-141 m 3 ha -1 или 4,5-89%. Код подтипа (Б) чернозема запремине су мање за 11-42 m 3 ha -1 (11,1-11,9%) или веће за 4-133 m 3 ha -1 (2,5-56,8%). У табели 8 и графикону 6 приказане су процентуалне разлике запремина стабала добијених по различитим запреминским таблицама и запремина стабала добијених премером секционим методом у обореном стању, табела 8. Просечна процентуална разлика запремина по одговарајућим запреминским таблицама за исте прсне пречнике и висине, као и запремина стабала мерених у обореном стању Table 8. Average percentage difference of the volume of trees according to the appropriate volume tables for the same breast height diameter and height, and volume of trees measured in the fallen state таблице / Tables: Fekete (1943) Cestar, Kovačić (1982) Redei et al (2012) Δv [%] -13,0-2,7 1,2 Запремина стабала багрема истих прсних пречника и висина по Fekete-овим таблицама (M i lo šev ić, 1988) била је у просеку мања за 13% у односу на запремине одређене секционисањем оборених стабала. Највећи број стабала имао је мању запремину по наведеним таблицама, при чему је највеће одступање било графикон 5. Запремина по хектару и модели раста запремине различитих бонитета по R e- dei et al. (2014) Diagram 5. Volume per hectare and models of volume growth for different yield classes according to Redei et al. (2014) 23

Синиша Андрашев, Саво Рончевић, Петар Иванишевић, Саша Пекеч, Мартин Бобинац -27,9%, док је свега 10% стабала имало већу запремину, са највећим одступањем до +5,9%. Запремина стабала багрема по таблицама Cestar, Kovačić (1982) била је у просеку мања за 2,7%. Преко ¾ стабала имало је мању запремину по таблицама у односу на оборена стабла, при чему је највеће одступање било -17,9%, док је мање од четвртине стабала имало већу запремину, са највећим одступањем до +16,5%. Најмање разлике између запремина по таблицама и оборених стабала дале су таблице по Re dei et al., (2012), које су у просеку дале веће запремине за 1,2%. Половина стабала имала је мање запремине, са највећим одступањем -18,7%, док је половина стабала имала веће запремине, при чему је највеће одступање било +21,4%. Тренд разлика не показује зависност од прсних пречника што указује на њихову погодност (Графикон 6). Наведени подаци показују да су таблице по Re dei et al. (2012) најповољније за обрачун запремине састојина. То је нарочито битно, пошто омогућава и поређење са таблицама приноса и прираста за багрем по истом аутору. 4. дискусија Истраживања су обављена у састојинама багрема на земљишту типа чернозем, као најзаступљенијем земљишту у Војводини (Iva n i š ev ić et al, 2006, 2008, 2011, 2013). У оквиру детерминисаног земљишта типа чернозем издвојена су два подтипа, шест варијетета и три различите форме, по класификацији Škor ić et al. (1985). Истраживана земљишта типа чернозем се налазе на два матична супстрата и припадају подтипу чернозема (А) на лесу и лесоликим седиментима графикон 6. Процентуална разлика запремина стабала за исте прсне пречнике и висине по запреминским таблицама и у обореном стању Diagram 6. Percentage difference of the volume of trees for the same breast height diameter and height given from volume tables and in the fallen state 24

Производност састојина багрема (Robinia pseudoacacia L.) на чернозему... и подтипу чернозема (Б) на карбонатном еолском песку. У оба случаја матични супстрат је настао еолским путем при чему је формиран моћан хумусно акумулативни хоризонт, чешће преко 40 cm. Већина издвојених варијетета чернозема је захваћена оглејавањем на дубини од 1 до 2 m под утицајем подземних вода (ранији синоним ливадске црнице, Škor ić et al., 1973). Оваква земљишта се налазе у шумским комплексима, на ободу шума и пољопривредног земљишта, као и у зони пољопривредног земљишта у већим или мањим микродепресијама. На земљишту типа чернозем, издвојене састојине багрема вегетативног порекла прве генерације, потпуног склопа, оствариле су различите средње и доминантне висине у оквиру исте класе старости од 5 година. Разлике су веће у нижим класама старости (20-25 година), у којима код средњих и доминантних висина износе и 10 m. У поређењу са пропорционалним висинским бонитетним снопом по Re dei et al. (2014), који подразумева подједнак однос средњих висина различитих бонитета за исту старост, истраживане састојине према средњим висинама могу се сврстати у 5 бонитетних разреда. То указује на варијабилност земљишта типа чернозем по класификацији Škor ić et al. (1985) и потребу детаљнијих развојно-производних истраживања у састојинама багрема у оквиру овог типа земљишта. Резултати истраживања су показали статистички значајне разлике (p=0,026) између средњих висина (исказаних као остварени проценат у односу на висину I бонитета по Re d ei et al. (2014) за одговарајућу старост) за састојине багрема на детерминисаним подтиповима чернозема. Састојине на лесу и лесоликим седиментима (подтип А) имају значајно веће средње висине у односу на састојине на карбонатном еолском песку (подтип Б). То указује да карактеристике матичног супстрата, као једног од основних фактора образовања земљишта, значајно утичу на производно диференцирање састојина багрема на земљишту типа чернозем. На Делиблатском песку, на земљиштима типа чернозем, на карбонатном еолском песку, утврђено је да састојине багрема према оствареним средњим висинама припадају III (Pa n ić, 1969) и III-V (Vučet ić, 2009) висинском бонитетном разреду по Re dei et al. (2014). У Северној Америци, где је багрем аутохтона врста, Hu nt ley (1990) наводи да на најбољим бонитетима багрем у 40. години достиже висину од 25,6 m што је аналогно са нашим резултатима на подтипу чернозема (А) за исту старост. Pe ng et al. (2003) за услове кинеског лесног платоа налази разлике у оствареним висинама састојина багрема у оквиру најстаријих класа старости (31-40 година) од 8 m (16,4-24,4 m), што је, такође, аналогно нашим истраживањима. Досадашња истраживања су констатовала разлике у средњим и доминантним висинама код састојина багрема генеративног и вегетативног порекла, а у оквиру вегетативног порекла уочене су разлике у висинама код сукцесивних генерација на истом станишту. На Делиблатском песку констатовано је да састојине багрема вегетативног порекла остварују значајно мање средње и горње висине у старости од 25 година у односу на састојине генеративног порекла (Vučet ić, 2009). Међутим, у старости од 34 године, што представља дужину опходње на 25

Синиша Андрашев, Саво Рончевић, Петар Иванишевић, Саша Пекеч, Мартин Бобинац најбољим стаништима, Redei et al. (2012) констатује мале разлике у средњим висинама у корист састојина вегетативног порекла, а као могући разлог наводи да се ради о првој генерацији вегетативног порекла, за коју је утврђено да не даје различите елементе раста у односу на састојине генеративног порекла (Re dei et al., 2011). Број стабала по хектару је један од најзначајнијих елемената структуре састојина, јер значајно утиче на остале елементе: прсне пречнике, темељницу и запремину по хектару, а не утиче на средње и доминантне висине стабала (Vučkov ić, 1989; A nd r a šev, 2008). Наведени трендови су потврђени и за генеративне и вегетативне састојине багрема на Делиблатском песку (Vuč et ić, 2009). Утицај броја стабала на средње пречнике и запремине састојина по хектару је потврђен и нашим истраживањима. Упоређење затеченог и потребног (условно оптималног) броја стабала је извршено на два начина: на основу зависности потребног броја стабала (N 0 ) од старости (N 0 =f(age)) по Re dei et al. (2014) и на основу зависности потребног броја стабала од средњих прсних пречника (N 0 =f(d g )) добијених на бази елемената раста по Re dei et al. (2014). Други наведени начин је показао мање разлике затеченог и потребног броја стабала. У поређењу са бројем стабала по хектару по Re dei et al. (2011, 2014), који наводе да број стабала на крају опходње од 25-40 година износи од 400 до 2000 стабала по хектару у зависности од бонитета, у истраживаним састојинама је утврђен већи број стабала и преко 1000 стабала по хектару (150%). Већина истраживаних састојина багрема имала је већи број стабала по хектару у односу на број стабала по Re dei et al. (2014), док је само у састојини у којој је спроведена прореда у претходном периоду од 2 године, затечено мање стабала по хектару 1. Упоређујући затечени и потребан број стабала по хектару на основу утврђене јаке корелационе зависности броја стабала од средњих прсних пречника за податке из таблица (Re dei, 1984), Vučet ić (2009) за услове Делиблатског песка, код велике већине истраживаних састојина, такође, констатује већи број стабала 14-67%. Средњи прсни пречници у истраживаним састојинама су били мањи 0,4-5,5 cm од оних пречника који, по Re dei et al. (2014), треба да имају састојине истих висинских бонитета, док су остварени већи средњи пречници само у две састојине у којима је извршена прореда у непосредно претходном периоду (2 године) и у којима је број стабала смањен испод табличних или у нивоу табличних вредности (78 стабала по хектару више). За услове Делиблатске пешчаре Vučetić (2009) указује на сличне средње прсне пречнике у састојинама багрема са табличним вредностима по Re dei (1984). Исти аутор налази разлике између доминантних и средњих пречника 6,0-6,9 cm, код састојина генеративног порекла и 4,3-4,9 cm код састојина вегетативног порекла, што је нешто мање од разлика које показују наша истраживања (од 4 до 12 cm). Затечени већи број стабала по хектару у истраживаним састојинама од оних по Redei et al. (2014), за одговарајући висински бонитет, условио је и до 140 1 У састојини на ОП-6 утврђен је мањи број стабала јер се ради о мешовитој састојини багрема и ОТЛ 26

Производност састојина багрема (Robinia pseudoacacia L.) на чернозему... m 3 ha -1 веће запремине по хектару. У састојинама које припадају I висинском бонитету у старости која одговара опходњи по Re dei et al. (2011) и при затеченом броју од 500 стабала по хектару утврђено је од 400-460 m 3 ha -1, што је 45-94 m 3 ha -1 више од оних по Re dei et al. (2014). Наведено указује на високи производни потенцијал састојина багрема на чернозему на лесу и лесоликим седиментима где је хумусно-акумулативни хоризонт дебљине 70 cm, а који је захваћен различитим интензитетом посмеђивања и по текстурном саставу је иловача, са високим капацитетом складиштења физиолошки активне (корисне) воде. На основу истраженог узорка састојина можемо закључити да састојине багрема на земљишту типа чернозем остварују различиту производност. Неке ниже систематске јединице чернозема остварују елементе раста стабала и састојина који су у рангу I бонитета по Re dei et al. (2014) што, са једне стране указује на веома повоље услове за раст багрема, а са друге истиче потребу за детаљнијим истраживањима бонитирања састојина багрема на ширем простору, како Војводине, тако и Србије. 5. Закључци Приказани елементи раста стабала и састојина багрема вегетативног порекла прве генерације, потпуног склопа, на 15 огледних површина на земљишту типа чернозем у Војводини, у старости 21-68 година показују да: састојине багрема имају велику варијабилност средњих и доминантних висина и могу се сврстати у пет различитих висинских бонитета по Redei et al. (2014); на подтипу чернозема на лесу и лесоликим седиментима остварене су средње висине које износе од 73-110%, просечно 88,9%, од висине I бонитета по Re dei et al. (2014), што је значајно више (p<0,05) од састојина на подтипу чернозема на карбонатном еолском песку, где су остварене средње висине од 59-85%, просечно 74,4%, од висина I бонитета по Redei et al. (2014). Наведено указује да карактеристике матичног супстрата, као једног од основних фактора образовања земљишта, значајно утичу на производно диференцирање састојина багрема на земљишту типа чернозем; средњи прсни пречници, код већине састојина, мањи су за 0,4 cm до 5,5 cm од пречника састојина истих бонитета према Re dei et al. (2014); број стабала по хектару је код већине састојина багрема знатно већи (и до 150%) од броја стабала у моделним састојинама багрема (по Re dei et al., 2014); већи број стабала је условио веће запремине по хектару и већина састојина има запремине које су у рангу I бонитета по Redei et al. (2014); Можемо закључити да састојине багрема на земљишту типа чернозем остварују различиту производност. Неке ниже систематске јединице чернозема 27

Синиша Андрашев, Саво Рончевић, Петар Иванишевић, Саша Пекеч, Мартин Бобинац остварују елементе раста стабала и састојина који су у рангу I бонитета по Re dei et al. (2014), а неке припадају нижим бонитетима што, са једне стране указује на веома повоље услове за раст багрема, а са друге истиче потребу за детаљнијим истраживањима бонитирања састојина багрема на ширем простору, како Војводине, тако и Србије на земљишту типа чернозем по актуелној класификацији. Напомена: Овај рад је реализован у оквиру пројекта Истраживање климатских промена на животну средину: праћење утицаја, адаптација и ублажавање (III43007) који финансира Министарство за просвету и науку Републике Србије у оквиру програма Интегрисаних и интердисциплинарних истраживања за период 2011-2014. године Литература A nd rašev S. (2008): Razvojno proizvodne karakteristike selekcionisanih klonova crnih topola (sekcija Aigerios Duby) u gornjem i srednjem Podunavlju. Doktorska disertacija, Šumarski fakultet, Beograd Banković S., Medarević M., Pantić D., Petrović N. (2009): Nacionalna inventura šuma Republike Srbije: šumski fond Republike Srbije. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Uprava za šume. Beograd Barrett R.P., Mebrahtu T., Hanover J.W. (1990): Black locust: A multi-purpose tree species for temperate climates. In: J. Janick and J.E. Simon (eds.), Advances in new crops. Timber Press, Portland, OR (278-283) Cestar D., Kovačić Đ. (1982): Tablice drvnih masa crne johe i bagrema. Radovi 49, Zagreb. DeGomez T., Wagner M.R. (2001): Culture and Use of Black Locust. HortTechnology, 11(2) (279-288) Guzina V., Tomović Z., Ivanišević P., Orlović S. (1994): Pokazatelji rasta bagrema raznih provenijencija na Deliblatskoj peščari. Deliblatski pesak Zbornik radova VI (383-390) Gu zi na V. (1997): Mogućnosti unapređenja bagremove paše u Srbiji. U Guzina V. (Ur.): Pčelarstvo Gorani Životna sredina. Izdanje povodom Festivala meda Novi Sad 97. 19-21. septembar 97. Novi Sad (15-23) Gu zina V. (2006): Bagrem Drvo peščara. U Lazić V. (Ur.): Bagrem beli. Drugo dopunjeno izdanje. Kulturno istorijsko društvo PČESA (49-55). Had živ u ković S. (1991): Statistički metodi s primenom u poljoprivrednim i biološkim istraživanjima. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Novi Sad Hu ntley J.C. (1990): Robinia pseudacacia L. (Black Locust). In: Burns, R.M., Honkala, B.H. (Eds.), Silvics of North America, Vol. 2. Hardwoods Agricultural Handbook 654, Washington, DC (755-761) Ivanišević P., Galić Z., Rončević S., Pekeč S. (2006): Stanišni resursi u funkciji povećanja šumovitosti Vojvodine. Topola, 177/178. Novi Sad (106-137) Ivanišević P., Galić Z., Rončević S., Kovačević B., Marković M. (2008): Significance of establishment of forest tree and shrub plantations for the stability and sustainable development of ecosystems in Vojvodina. Topola, 181/182. Novi Sad (31-40) 28

Производност састојина багрема (Robinia pseudoacacia L.) на чернозему... Ivanišević P., Galić Z., Pekeč S., Rončević S., Andrašev S., (2011): Podizanje šuma u funkciji zaštite i očuvanja od zaslanjivanja poljoprivrednih zemljišta u Vojvodini. Topola, 187/188. Novi Sad (183-193) Ivanišević P., Galić Z., Pekeč S., Rončević S., Andrašev S., Kovačević B. (2013): Značaj podizanja bafer šuma u funkciji zaštite od degradacionog procesa alkalizacije primarnih poljoprivrednih zemljišta u Vojvodini. Topola, 191/192. Novi Sad (51-62) Kereszesi B. (1983): Breeding and cultivation of black locust (Robinia pseudoacacia L.) in Hungary. Forest Ecol Manag 6(3) (217-244) Marković J., Tatalović I. (1995): Značaj i uloga vanšumskog zelenila na prostorima Vojvodine. U: Punjin V. (Ur.) EKO-konferencija 95 Zaštita životne sredine gradova i prigradskih naselja sa međunarodnim učešćem, 20-22. septembar, 1995. god., Novi Sad. Zbornik radova I. Novi Sad (305-314) Marković J., Rončević S., Pudar Z. (1996): Intenzivni zasadi, vanšumsko zelenilo i njihova uloga u proizvodnji drveta i životnoj sredini Srbije. U: Vučićević S. (Ur.) Zbornik radova sa savetovanja Šume Srbije Stanje, projekcija razvoja do 2050. godine i očekivani efekti, Beograd, 15.05.1996. godine (66-83) Marković J., Rončević S., Andrašev S., Marinčić O., Stanisavljević Z. (1997): Šume i zaštitno zelenilo kao ekološki faktor razvoja grada i okoline Novog Sada. U: Punjin V. (Ur.) EKO-konferencija 97 Zaštita životne sredine gradova i prigradskih naselja, 24-26. septembar, 1997. god., Novi Sad. Vol 1. Novi Sad (247-251) Milošević Č., (1988): Tablice za određivanje zapremine trupaca, oble građe, sitnog tehničkog drveta, letava i gredica, greda, dubećih stabala i dr. (62) Mirković D. (1965): Jedinstvene visinske krive za bagremove sastojine na Deliblatskom pesku. Zbornik Instiruta za šumarstvo i drvnu industriju, knjiga V (147), Beograd Panić Đ. (1969): Prilog proučavanju rastenja i prirasta bora i bagrema na Deliblatskom pesku. U Bura D. (Ur.) Deliblatski pesak. Zbornik radova I (165-178) Pekeč S., Ivanišević P., Rončević S., Kovačević B., Marković M. (2008): Plan i program osnivanja šumskih pojaseva u Vojvodini. Topola (Poplar) 181/182. Novi Sad (69-80) Peng H., Stimm B., El Kateb H., Mosandl R. (2003): Die Entwicklung von Robinienund Kiefernaufforstungen auf dem chinesischen Weibei-Loessplateau. - In: Waldbau - weltweit Hrsg.: Mosandl, Reinhard; El Kateb, Hany; Stimm, Bernd. München: Forstliche Forschungsberichte 192 (210-228) Rédei K., Csiha I., Keserû Z., Kamandiné Végh A., Gyori J. (2011): The Silviculture of Black Locust (Robinia pseudoacacia L.) in Hungary: a Review. SEEFOR, 2(2) (101-107) Rédei K., Csiha I., Keserû Z., Gál J. (2012): Influence of Regeneration Method on the Yield and Stem Quality of Black Locust (Robinia pseudoacacia L.) Stands: a Case Study. Acta Silv. Lign. Hung. 8 (103 111) Rédei K., Csiha I., Keserû Z., Rásó J., Kamandiné Végh Á., Antal B. (2014): Growth and Yield of Black Locust (Robinia pseudoacacia L.) Stands in Nyírség Growing Region (North-East Hungary). SEEFOR 5(1) (13-22) Rončević S., Ivanišević P., Andrašev S. (2005): Forest and nonforest greenery in the function of environmental protection and sustainable development of agriculture. Savremena poljoprivreda 54(3-4) (508-513) 29

Синиша Андрашев, Саво Рончевић, Петар Иванишевић, Саша Пекеч, Мартин Бобинац Škorić A., Filipovski G., Ćirić M., (1973): Klasifikacija tala Jugoslavije. Zavod za pedologiju Poljoprivrednog i šumarskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Škorić A., Filipovski G., Ćirić M., (1985): Klasifikacija zemljišta Jugoslavije. Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine; Posebna izdanja, knjiga LXXVIII; Odeljenje prirodnih i matematičkih nauka, knjiga 13. Sarajevo V latković S. (1986): Funkcije šuma i optimalna šumovitost Vojvodine. Doktorska disertacija, Institut za topolarstvo, Novi Sad Vučetić G. (2009): Razvojno-proizvodne karakteristike bagrema (Robinia pseudoacacia L.) na području Visokog peska SRP Deliblatska peščara. Univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet. Magistarski rad, rukopis Vučković M., (1989): Razvojno-proizvodne karakteristike crnog bora u veštački podignutim sastojinama na Južnom Kučaju i Goču. Doktorska disertacija. Beograd Wessely J. (1873): Die europaische Flugsand und seine Kultur, Besprochen im Hinblicke auf Ungarn und die Banater Wüste insbesondere, Wien. (Evropski leteći pesak i njegovo obrađivanje-prevod sa nemačkog J. Mešterović, Bela Crkva 1951/1952) (1996): Zakon o Prostornom planu Repulike Srbije. Službeni Glasnik RS 13/96 (2009): Osnova za šume Vojvodine. Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad (2010): Zakon o Prostornom planu Republike Srbije od 2010 do 2020. Službeni Glasnik RS 88/2010 Siniša Andrašev Savo Rončević Petar Ivanišević Saša Pekeč Martin Bobinac PRODUCTIVITY OF BLACK LOCUST (Robinia pseudoacacia L.) STANDS ON CHERNOZEM IN VOJVODINA Summary This paper presents the elements of growth of black locust trees and stands in 15 permanent sample plots on chernozem soil type, as the most common soil type in Vojvodina, at the age of 21-68 years. Based on stratigraphics of the profile, the soils in all the investigated locations belong to the type of chernozem, according to the classification Škor ić et al. (1985), within which two subtypes were distinguished: subtype (A) on loess and loesslike sediments (9 profiles) and subtype (B) on calcerous aeolian sand (6 profiles). Within the subtype (A), on loess and loesslike sediments 5 varieties were distinguished (calcerous, calcerous -gley, brownised, brownised-gley and leached gley). In these two varieties two different forms were also identified, with regard to the depth of the A horizon: medium deep and deep. Within the subtype (B) chernozem on calcareous aeolian sand, three varieties were distinguished (calcerous, calcerous -gley and leached) and three different forms (shallow, medium deep and deep soil). On such soil, the determined black locust stands of vegetative origin of the first generation with full canopy reached various medium and upper heights within the same age class. The differences are greater in lower age classes (20-25 years), in which differences in the medium and upper height are up to 10 m. Compared with the proportional height curves according to Redei et al. (2014), which implies an equal ratio of mean heights from different site classes for 30