BOFOS info ELEKTRONSKI BILTEN SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE JANUAR - FEBRUAR - MART- APRIL 2018. / IZDANJE BR 67 NAJAVA: BOFOSIJADA 2018 Seminar: Budućnost radnih odnosa u finansijskom sektoru Seminar Brixen Seminar Luksemburg Seminar Beograd -u dodeljena Plaketa 28. april Digitalizacija novi trendovi i posledice po zaposlene Vesti...vesti...vesti Seminar Malta
16-ta BOFOSIJADA - BOFOSIJADA 2018 ove godine održaće se u Kladovu, u hotelu Đerdap od 30. maja 2018 do 03. juna 2018. Tokom boravka u Kladovu planirana je plovidba brodom, kao i drugi vidovi vansportskih aktivnosti koji će ovogodišnju Bofosijadu učiniti nezaboravnom za sve njene učesnike. 2
Seminar: Budućnost radnih odnosa u finansijskom sektoru Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije, u saradnji sa Svetskom organizacijom radnika - WOW i Evropskim centrom za radnička pitanja (EZA), a uz podršku Evropske komisije, organizovao je seminar na temu: Jačanje socijalnog dijaloga - oblikovanje evropskih integracija: Specijalni projekat za radničke organizacije na zapadnom Balkanu 2018 - Socijalni dijalog u finansijskom sektoru: Budućnost radnih odnosa u finansijskom sektoru. Seminar je održan u Novom Sadu u periodu od 18. 20. aprila 2018. godine. Na skupu su prisustvovale kolege iz Holandije, Slovenije, Bugarske, Slovačke, Makedonije, Crne Gore, i Srbije, dok su predavači bili iz: Austrije, Luksemburga, Francuske i Srbije. 3
Seminar: Budućnost radnih odnosa u finansijskom sektoru Cilj seminara bio je razmena iskustava učesnika u vezi sa socijalnim dijalogom u konkretnim zemljama kao i sa digitalizacijom ekonomije i njenim uticajem na tržište rada, budući da će, u procesu prilagođavanja radnih mesta promenama koje donosi digitalizacija, sindikati imati važnu ulogu. Vladislav Jevtović, zamenik predsednika kazao je da mu se najviše dopala definicija Industrija 4.0: To je pametna fabrika u kojoj su umreženi i međusobno komuniciraju pametni digitalni uređaji sa sirovinama, poluproizvodima, proizvodima, mašinama, alatima, robotima i ljudima. - Čak se u Davosu razgovaralo o posledicama Četvrte industrijske revolucije. 20 marta ove godine u mestu Krivaja otvorena je prva digitalna farma u Srbiji, koja omogućava praćenje stanja useva i planiranje poljoprivrednih aktivnosti preko mobilnog telefona, a na osnovu podataka sa satelita, dronova, različitih senzora i meteo stanica. Ogroman prostor postoji za napredak u primeni automatizacije, pre svega u realnom sektoru u Srbiji, dok mi u finansijskom sektoru već uveliko koristimo novu tehnologiju, rekao je Vladislav Jevtović. Više o ovom seminaru: http://www.bofos.org.rs/dokumenti/izvestaj%20 buducnost%20radnih%20odnosa%20u%20finansijskom%20sektoru.pdf 4
Seminar Brixen Pripremila: Marija Jovanović, potpredsednica i predsednica SO SS Narodne banke Srbije U prelepom Brixenu, u pokrajini Južni Tirol u Italiji održan je seminar, od 3. do 5. maja, na temu Digitalni svet rada: fleksibilan, nevezan za mesto, samokontrolisan. Seminar je organizovao AFB sindikat iz Južnog Tirola, uz podršku Evropskog centra za radnička pitanja (EZA) i Evropske komisije. Seminar je otvorio i prvi se obratio predsednik AFB-a Christoph Gufler koji je svim učesnicima poželeo dobrodošlicu i srećan rad. Učestvovalo je šest zemalja i to: Italija, Nemačka, Češka, Luksemburg, Holandija i Srbija. Prezentaciju Michaela Mayra pokrajinskog sekretara za zdravlje, sport, socijalnu politiku i rad, obeležilo je mnoštvo primera koji su se ticali dobrih i loših strana digitalizacije radnih mesta. Kao najbolji primer iz Italije, naveo je plaćanje putarine automatski, mašinama, bez kontakta sa ljudima. Pokazalo se da (od šest naplatnih mesta, od kojih je pet automatskih i jedno uz asistenciju zaposlenih), mnogo ljudi voli baš naplatu putarine uz asistenciju ljudskog faktora, iako je isplativija naplata bez učešća ljudi. Drugu prezentaciju, koja je takođe obilovala primerima iz prakse, održao je Steffan Wischmann iz Instituta za rad, tehnologiju i inovaciju iz Berlina. Kao dobar primer digitalizacije naveo je navigaciju koja nam je svima pomogla da dođemo do akademije Nikolaus Cusanus gde se održavao seminar, jer je svako od nas u autu imao navigaciju i niko više ne koristi kompas. Naveo je da za 10 godina više od 50% zanimanja mogu da zamene roboti, prema istraživanjima rađenim u Nemačkoj. Ralph Barlinge u svojoj prezentaciji naveo je da je mnogo ljudi u svetu, koji se bave bankarskim poslovima, izgubilo posao baš zbog digitalizacije samih bankarskih poslova. Navodeći sada aktuelne poslove bit coina, elektronskih plaćanja, pay pala, da se sve može platiti bez odlaska u banku, naglasio je da je zbog toga mnogo ljudi izgubilo posao. 5
Seminar Brixen - Ovi poslovi se mogu raditi bilo gde, bez odlaska u banku. Takođe je naveo da je Facebook najbolji promoter digitalizacije. Drugi radni dan je otvorio i pozeleo dobrodoslicu Anton Kokalj, iz borda direktora EZE. Vincenzo Colla sekretar CGIL je govorio o digitalizaciji i njenim aspektima, dobrim i lošim stranama. Niko ne zna i ne može da zna šta će biti u budućnosti, ali ono što je sigurno je da će biti i dobih i loših strana, rekao je. On je naveo primere: Apple-a, Google-a, Amazon-a, Facebook-a kao 4 platforme na kojima počiva digitalizacija. Takođe je naveo da kako se pojavi nova mašina ona preti da će se izgubiti radna mesta. Problemi migracije mladih, koji bezuspešno traže posao u svojoj zemlji i nakon neuspeha odluče se za beg u neku od zemalja koja im posao može ponuditi, takođe su prisutni, a sve uz razvoj digitalizacije. Martin Linter doktor teologije sa akademije iz Bressanonea govorio je o traženju etike za novi svet radnog okruženja. Navodeći da je važan rad na razvoju ličnosti svakog čoveka, na socijalnoj politici, na održivosti. Takođe je naveo da etika treba da bude u srcu čoveka, da mora postojati razumevanje za radnika i njegov rad, da stil današnjeg života i gubitak privatnosti mogu negativno da utiču na radnika. Stefan Perini je govorio o evoluciji mašina, o evoluciji proizvodnje i naveo je da je digitalizacija radnih mesta mnogo više od smartfona. Prva reakcija sindikata na digitalizaciju u Italiji je da je ona nezamisliva, jel će se izgubiti mnogo radnih mesta i da se mora naći ravnoteža. Poseta komapaniji Frener und Reifer i prezentacija suvlasnika komapanije Michaela Reifera je bila uspešna i dobra. Kompanija se bavi proizvodnjom fasada od stakla i prva je patentirala fasadu na solarnu energiju. Deo proizvodnje obavljaju roboti, mašine, ali ipak bez ideja ljudi koji su zaposleni, bez arhitekta, projektanata cela proizvodnja bi bila nezamisliva. 6
Seminar Luksemburg Na seminaru u Luksemburgu od 5. do 7. februara koji su organizovali danski sindikat Krifa i Svetska organizacija radnika (WOW) u saradnji sa Evropskim centrom za radnička pitanja (EZA), a uz podršku Evropske komisije na temu Novo radno okruženje: Da li su fleksibilna radna mesta efikasna? učestvovali supredstavnici : Vladislav Jevtović, zamenik predsednika, Mara Erdelj, predsednica i Marija Jovanović, potpredsednica. Govoreći o fleksibilnom radnom vremenu u Srbiji Mara Erdelj je navela da Zakon o radu Republike Srbije (u članu 39) propisuje da radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili određeno vreme, a da prema članu 42 Zakona o radu u Srbiji, radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i / ili kod kuće, ali da ne postoje mogućnosti za fleksibilni rad, kao što je zaposlenje gde radnici mogu da bankiraju radne sate kako bi u budućnosti na osnovu njih dobili slobodne dane, tj nema takozvane banke radnih sati. Ona je navela i to da poslodavac može, za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: nezaposlenim licem; zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena korisnikom starosne penzije, kao i to da prema članu 198 ZOR-a poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama. 7
Seminar Malta Malteški sindikat UHM (Union Haddiema Magqudin) u saradnji sa Evropskim centrom za radnička pitanja EZA, a uz podršku Evropske komisije organizovali su seminar na Malti na temu: Doprinos radničkih organizacija u Stubu za socijalna prava Evropske unije, od 22. do 24. novembra 2017. godine. SS BOFOS su predstavljali Jelena Pejić i Čedomir Erdelj iz KSO Vojvođanske banke. Pripremila Jelena Pejić Nakon registracije učesnika i uvodnih reči organizatora predsednika UHM Josefa Velle usledila su izlaganja gostiju na temu Stuba za socijalna prava Evropske unije. Fokus je bio na nedavno održanom Socijalnom samitu za fer poslove i rast u Geteborgu, (Švedska 17. novembra), gde su Stub za socijalna prava Evropske unije zajednički potpisali Evropski parlament, Evropska komisija i Evropski savet. U osnovi Stub za socijalna prava Evropske unije se bavi pružanjem novih i efikasnih prava građana.ta prava zasnivaju se na 20 ključnih principa struktuiranih oko tri kategorije: 1. Jednake mogućnosti i pristup tržištu rada; 2. Pravi uslovi rada; 3. Socijalna zaštita i inkluzija. Sama implementacija Stuba za socijalna prava Evropske unije zavisiće od zemlje članice EU i njenog zakonodavstva. Ono oko čega su se predavači složili (dekan Fakulteta teologije Emmanuel Agius, Oliver Rork član radne grupe Evropskog ekonomskog i Socijalnog komiteta, David Casa političar i član Evropskog parlamenta, Andrew Azzopardi dekan Fakulteta društvene dobiti, dr.anna Bork direktorka Centra za studije rada), jeste da svaki radnik ima pravo na pravedne plate; da muškarci i žene imaju pravo na jednaku platu za poslove i rad jednake vrednosti, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na stalno unapređenje znanja i obrazovanja, pravo na adekvatniji balans između poslovnog i privatnog života i minimalni dohodak. Andrew Azzopardi je kroz izlaganje rekao da, citiraću ga: socijalno blagostanje ne raste na drveću već ga treba implantirati i inkorporirati u naše društvo, jer socijalno blagostanje preuzima standard, a ne komanduje kvalitetom života. Drugi dan seminara je više bio fokusiran na trenutnu situaciju na Malti u otvorenoj debati su govorili kako Stub za socijalna prava Evropske unije može doprineti daljim pravima i boljem blagostanju, kao i povećanju penzija i boljih uslova za rad. Nakon toga je bivši Premijer Malte Alfred Sant govorio o socijalnoj politici Evrope. 8
Seminar Beograd U okviru posete Saveza sindikata Nemačke (DGB) Savezu samostalnih sindikata Srbije, 23. aprila u Beogradu, održana je Konferencija na temu: Budućnost sveta rada i modernizacija sindikalnog pokreta u Evropi, na kojoj je učestvovala Dragana Mirić, član Republičkog odbora. Pripremila Dragana Mirić - Bilo je korisno čuti mišljenja delegacije Saveza sindikata Nemačke. Prvenstveno je dat komentar za uspešnost Srbije ka putu za EU, kao i za inostrane investicije koje su potpomogle boljem razvoju i zapošljavanju. Date su informacije o funkcionisanju Saveta zaposlenih, kao i informacije o projektu po kome će rad zaposlenih iz drugih zemalja, takozvani lizing, doprineti boljoj kontroli i poštovanju ljudi iz drugih zemalja. Projekat je tek pokrenut, očekuje se da nova vlada u Nemačkoj uvaži zahteve Sindikata u delu poboljšanja uslova rada i zarada, zaposlenih iz drugih zemalja. Naši sindikalni predstavnici tražili su informacije o funkcionisanju Saveta zaposlenih kod nas, koji je još uvek u povoju, da li je Savet zaposlenih po preduzećima regulisan u sklopu Zakona, kao i pitanja da li sindikat treba politički organizovati; takođe pitanje kako najbolje izdvojiti članove sindikata i nagraditi ih u odnosu na ostale zaposlene. Imajući u vidu velike izazove sa kojima se sindikati suočavaju, kao i stalno traženje novih, boljih rešenja u zaštiti prava radnika, razmena iskustava između dvočlane delegacije Saveza sindikata Nemačke i prisutnih sindikalnih predstavnika, dala je pojedina razjašnjenja, ali svakako je od strane SS Nemačke, data puna podrška kao i maksimalno pružanje pomoći i u sindikalnim aktivnostima. 9
-u dodeljena Plaketa 28. april Na dodeli nacionalnih priznanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu 28. april koja je održana, 27. aprila 2018. godine, a u organizaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Uprave za bezbednost i zdravlje na radu u Palati Srbija Samostalnom sindikatu zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije dodeljena je ovogodišnja Plaketa 28. april, visoko nacionalno priznanje iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. -u je dodeljena Plaketa 28. april za postignute rezultate i zasluge u promociji bezbednosti i zdravlja na radu za 2017 godinu. Više o dodeli: http://www.bofos.org.rs/dokumenti/informacija.pdf 10
Pripremila: Mirjana Obradović DIGITALIZACIJA NOVI TRENDOVI I POSLEDICE PO ZAPOSLENE Analize pokazuju da globalnim svetom biznisa duvaju novi vetrovi, te bi i banke trebalo da razmisle o preispitivanju svoje strategije radne snage s obzirom na to kako rad evoluira sa rastućom automatizacijom i većom raznovrsnošću radne snage. Nema sumnje da automatizacija ubrzano preobražava rad, a napredak u tehnologijama kao što je kvantno računarstvo verovatno će samo ubrzati ovu promenu. Čini se da bi prirodna reakcija na neizbežnost sve automatizovanijeg sveta mogla da izazove špekulisanje o njegovom uticaju na radna mesta, iako pokušaji zatvaranja očiju pred automatizacijom u bankarstvu nisu nova pojava. Na primer, postojanje bankomata omogućava bankama da šalterske radnike preorijentišu sa čisto transakcijskih aktivnosti na prodajnu i savetodavnu ulogu. Od radne snage budućnosti se takođe očekuje da bude raznovrsnija nego danas. Pored stalno zaposlenih i spoljnih saradnika, radna snaga će verovatno obuhvatiti slobodnjake koji rade sa više banaka, fintek hakatone za iznalaženje novih rešenja, čak i robote koji rade uporedo sa ljudima. Iako smo u iskušenju da mislimo da je tehnički talenat sve što je banci potrebno za uspeh u svetu zavisnom od tehnologije, bilo bi kratkovido ignorisati vrednosti trajnih ljudskih veština. Preporučuje se da banke nastave da više usklađuju sopstvenu organizaciju sa vrednostima zaposlenih kao dela korporativne društvene odgovornosti i naporima na ekološkom, socijalnom i planu upravljanja. 11
... DIGITALIZACIJA NOVI TRENDOVI I POSLEDICE PO ZAPOSLENE Koliko su institucije spremne za ovaj preobražaj? Do sada, svega 17% rukovodilaca iz svih industrija, na globalnom planu kao i u bankarstvu, odgovarajući na Dilojt izveštaj o trendovima u oblasti ljudskog kapitala, kažu da su spremni da upravljaju ovom raznovrsnom radnom snagom. Bankarima će biti potrebno usavršavanje kako bi efikasnije radili u digitalnom okruženju, pokazale su MIT Sloan Management revija i Deloitte Digital globalna studija. Jedan od primera je singapurska DBS banka koja je investirala 20 miliona singapurskih dolara u obuku svojih zaposlenih o digitalnom bankarstvu i novim tehnologijama, posredstvom platforme za digitalnu obuku, praćenih biografija i modularnog pristupa. Procenjuje se takođe da će banke kao deo ovog preobražaja verovatno morati da preusmere postojeću radnu snagu tako da bude kooperativna i inkluzivna, obezbeđujući joj integrisanija iskustva - od zaposlenja do penzije i tako klijentima pruže bolje usluge. Ovo iskustvo radne snage trebalo bi da bude tako oblikovano da im obezbedi ravnotežu privatnog i profesionalnog života, karijeru koja ima svrhu i koja je digitalno osposobljena. 78% rukovodilaca u bankama se u potpunosti ili delimično slaže da će se njihov rad u narednih 3-5 godina znatno promeniti kao rezultat digitalnih biznis trendova; 56% ulazi u projekte koji zahtevaju sticanje novih veština. 60 % tvrdi da njihove organizacije razvijaju digitalni talenat i podstiču stalno učenje savladavanjem iskustava i širokim korišćenjem mogućnosti. 12
VEST: INFLACIJA NIŽA OD OČEKIVANJA, U SRBIJU STIŽE 2,6 MLRD. EUR Narodna banka Srbije očekuje da će inflacija, nakon većeg usporavanja nego što je očekivano tokom prva četiri meseca, sada blago krenuti uzlaznom putanjom. NBS očekuje da će inflacija u ovoj godini ostati niska i stabilna bliže donjoj granici, koja iznosi 1,5 odsto. Približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto očekujemo u drugoj polovini 2019. godine, a potom stabilno kretanje oko te vrednosti do kraja perioda projekcije, odnosno u naredne dve godine, rekla je guvrener NBS Jorgovanka Tabaković na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji. Podsetivši da je u aprilu rast potrošačkih cena iznosio 1,1 odsto na godišnjem nivou, a bazna inflacija 0,8 procenata, guverner je objasnila da je to pre svega posledica niže uporedne baze, odnosno izlaska jednokratnih poskupljenja pojedinih proizvoda i usluga s početka 2017. iz obračuna medjugodišnje inflacije. Izvor: Tanjug VEST: AIK banka povećala udeo u Gorenjskoj banci na 32,47 odsto AIK banka kupila je dodatnih 6,8 odsto akcija slovenačke Gorenjske banke čime je povećala svoj vlasnički udeo u toj banci na 32,47 posto, potvrdila je ljubljanska brokerska kuća Ilirika. Akcije su kupljene od Društva za upravljanjem potraživanjima banaka (DUTB), a reč je o 26.399 deonica, odnosno o vlasničkom udelu od 6,8 posto, prenosi portal Seebiz. Izvor: Tanjug SAMOSTALNI SINDIKAT ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE; SS BOFOS; Trg Nikole Pašića 5/III, 11000 Beograd, Srbija; Telefon: +381 (0) 11 33 35 192; +381 (0) 21 38 25 006; Međunarodno odeljenje +381 (0) 11 33 35 180; Fax: +381 (0) 11 33 35 193; www.bofos.org.rs, e-mail: bofos@sindikat.rs; Bofos info- uređuje Uređivački kolegijum 13