15GL.qxd

Istorija i budu}nost Kako iskoristiti istoriju za bolju budu}nost? Po{tovani ~itaoci, Godine 1918, 28. jula, na Srpski dan, zastava Srbije vijorila se nad Belom ku}om. Dodatak koji ~itate obeleàva stogodi{njicu tog doga aja, i objavljen je u saradnji na{eg projekta i dnevnog lista Danas. Projekat Istorija srpsko-ameri~kih odnosa: kako iskoristiti istoriju za bolju budu}nost? sprovode Centar za dru{tveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI), Fakultet politi~kih nauka Univerziteta u Beogradu i Centar za studije SAD, od septembra 2017. Cilj projekta je da na akademski na~in, kroz istraìvanja i faktografiju, prezentuje istoriju odnosa dve dràve od uspostavljanja diplomatskih odnosa 1882. do danas. Koriste}i istorijske ~injenice, èlimo da pokre}emo i usmeravamo debatu u pravcu pronalaènja na~ina za kori{}enje istorijskih lekcija u kreiranju budu}nosti i za napredak odnosa dve dràve. Tokom projekta, sproveli smo razli~ite aktivnosti koje su bile usmerene ka ispunjavanju gorenavedenog cilja. Organizovali smo brojne debate {irom Srbije, na kojima smo sa zainteresovanim gra anima razgovarali o temi projekta. Tako e, uradili smo istraìvanje me u studentima u Srbiji, ispitav{i njihove stavove i percepciju o odnosima Srbije i SAD. Podizanje zastave Kraljevine SHS prilikom ceremonije obeleàvanja Dana nezavisnosti u Va{ingtonu (Izvor: Library of Congress) Telegram poslanika Mihailovi}a Vladi na Krfu (Izvor: Arhiv Srbije) Navedeno istraìvanje pokazalo nam je da oko 80 odsto ispitanika smatra da su Srbija i SAD imali prete`no negativne odnose dosad, {to je suprotno istorijskim ~injenicama. Iako nam je jasno da ovakvu percepciju izazivaju doga aji iz skorije pro{losti, smatrali smo va`nim da sve ~injenice o istorijatu odnosa budu stalno izloène i dostupne javnosti. Zbog toga, po~etkom jula 2018. lansirali smo veb-sajt Na{a pri~a: srpsko-ameri~ki odnosi kroz vekove koji }e graditi kolekciju interaktivnih sadràja, i biti vaàn resurs za saznavanje i u~enje o svim va`nim istorijskim doga ajima i li~nostima koji su obeleìli odnose dve dràve i naroda. Na{ sajt se nalazi na veb adresi www.nasa-prica.rs. Ovim putem èlim da otvorim poziv zainteresovanima koji èle da doprinesu na{im istraìvanjima, bilo kroz li~ni anga`man ili kroz posedovanje arhivske gra e koja bi jo{ vi{e osvetlila odnose dve zemlje u pro{losti. Du{an Lj. Milenkovi}, predsednik UO CDDRI Dodatak objavljen uz podršku Ambasade Sjedinjenih Ameri~kih Dràva u Srbiji

2 a Srpsko-ameri~ki odnosi od uspostavljanja diplomatskih odnosa do ulaska SAD u Prvi svetski rat 1917. Putovanje u ~etiri faze Dragan R. Simi} Dragan @ivojinovi} Odnosi Sjedinjenih Ameri~kih Dràva i Srbije u razdoblju od uspostavljanja do ulaska SAD u rat na strani sila Antante, 6. aprila 1917. mogu se podeliti na ~etiri faze. U prvoj fazi koju moèmo nazvati fazom po~etnih uzajamnih propitivanja i koja traje od zavr{etka ameri~kog gra anskog rata do priznavanja nezavisnosti Kraljevine Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dve strane shvataju da je u obostranom interesu da se odnosi uspostave. Druga faza koju naslovljavamo kao uspostavljanje zvani~nih diplomatskih odnosa traje od jeseni 1878, kada ameri~ki poslanik u Be~u, Dòn Adam Kason, predlaè dràvnom sekretaru SAD u to vreme, Vilijamu Maksvelu Evartsu uspostavljanje zvani~nih diplomatskih odnosa sa Srbijom, pa do stupanja na snagu Trgovinske i konzularne konvencije 27. decembra 1882. Tre}a faza ovih odnosa pokriva period od zvani~nog uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD pa do izbijanja Prvog svetskog rata. êtvrta i poslednja faza pokriva odnose dva aktera u periodu od izbijanja Prvog svetskog rata krajem jula 1914, do ulaska SAD u rat u aprilu 1917. godine. Srbija i SAD: 1865-1878 - faza po~etnih propitivanja Posle zavr{etka Gra anskog rata 1865, Amerikanci kao industrijska i trgova~ka sila u usponu, u potrazi za novim trì{tima i znanjima o spoljnom svetu, po~inju intenzivnije da se bave i na{im regionom. Tako ameri~ki konzul u Bukure{tu, Luj êpkej obave{tava Stejt department da se Srbija u prole}e 1867. oslobodila svoje zavisnosti od Turske i da po{to druge va`ne zemlje poput Rusije, Francuske, Engleske, Austrije, Pruske i Italije imaju svoje predstavnike u Beogradu, to treba da u~ine i Sjedinjene Dràve. Tada{nji dràvni sekretar, Vilijam Sevard prihvata predlog i êpkej kontaktira srpskog diplomatskog predstavnika u Bukure{tu, Kostu Magazinovi}a da srpska vlada predloì odgovaraju}u li~nost koja bi obavljala funkciju ameri~kog konzularnog agenta u Beogradu a najbolje bi bilo kada bi taj posao obavljao neko ko ima ameri~ko dràvljanstvo. Ipak, srpska vlada u svom odgovoru predlaè da se êpkejeva ingerencija pro{iri i na Srbiju i da on bude konzularni agent SAD akreditovan i kod srpskog kneza, Mihaila Obrenovi}a. Naàlost, nekoliko meseci kasnije, 10. juna 1868. de{ava se ubistvo kneza Mihaila a istovremeno li~ne ambicije da bude ameri~ki konzul u mnogo atraktivnijoj Budimpe{ti vode êpkeja u potpuno drugi smer. Ova dva doga aja na neki na~in prekidaju i zamrzavaju dalje zvani~ne kontakte, premda }e, {to je kuriozitet u diplomatskoj praksi, na{ predstavnik u Bukure{tu, ve} pomenuti Kosta Magazinovi}, jedno vreme izme u êpkejevog odlaska iz Bukure{ta i dolaska novog ameri~kog konzula, biti neko vreme i ameri~ki otpravnik poslova to jest bi}e mu poverena konzularna Klju~ni doga aj koji }e ubrzati uspostavljanje zvani~nih odnosa Srbije i SAD bi}e Berlinski kongres iz 1878, ~ijim odlukama, izme u ostalog, Rumunija, Crna Gora i Srbija dobijaju nezavisnost imovina i sama arhiva SAD u Bukure{tu na ~uvanje. Tako, {to zbog unutarpoliti~kih previranja u Srbiji, {to zbog promenjenih li~nih ambicija êpkeja ali i ~injenice da Srbija jo{ uvek nije bila u potpunosti nezavisna od Turske, u narednih deset godina, uprkos burnim de{avanjima na Balkanu, nije bilo nikakvih zna~ajnih pomaka u zvani~nim odnosima dva aktera. Faza uspostavljanja zvani~nih diplomatskih odnosa Srbije i SAD: 1878-1882. Klju~ni doga aj koji }e ubrzati uspostavljanje zvani~nih odnosa bi}e Berlinski kongres iz 1878, ~ijim odlukama, izme u ostalog, Rumunija, Crna Gora i Srbija dobijaju nezavisnost. Po re~ima akademika Dragoljuba @ivojinovi}a, nezavisnost je, pored ostalog, omogu}avala uspostavljanje punopravnih diplomatskih i konzularnih odnosa i zaklju~enje trgovinskih konvencija sa drugim zemljama. Srbija }e tokom narednih nekoliko godina zaklju~iti takve ugovore sa najzna~ajnijim dràvama tog vremena, koji su uprkos ograni~enoj trgovini sa njima, imali veliki politi~ki zna~aj za jednu zemlju koja tek traì svoje mesto na me unarodnoj sceni. U tom smislu, nastavak prekinutog propitivanja sa SAD, zapo~et deceniju ranije, bio je sasvim logi~an korak. Inicijativa je i ovog puta do{la sa ameri~ke strane tako {to je ameri~ki poslanik u Be~u, Dòn Adam Kason, u nekoliko navrata ukazao tada{njem dràvnom sekretaru, Edvardu Evartsu, da bi Sjedinjene Dràve poput drugih velikih sila trebalo da obrate pa`nju na novostvorene balkanske dràve, izme u ostalog i na Srbiju. U Evartsovom odgovoru jasno se vidi da zvani~ni Va{ington ozbiljno shvata savete svog poslanika u Be~u i Kason dobija odre{ene ruke da krene u pregovore sa Srbijom oko zvani~nog uspostavljanja diplomatskih odnosa. U kontaktima Kasona i sekretara srpskog poslanstva u Be~u, Petra Steji}a, dolazi i do dogovora da Kason poseti Beograd, {to }e on i u~initi u oktobru 1879. Tom prilikom on }e se sastati sa predsednikom Vlade, Jovanom Risti}em, ministrom finansija Vladimirom Jovanovi}em i drugim va`nim zvani~nicima. Iako je prilikom tih susreta razmatran nacrt ugovora o odnosima dve strane, ni{ta kona~no nije dogovoreno jer je srpska vlada imala dosta primedbi na sam nacrt. Iako }e Amerikanci vrlo brzo odgovoriti na primedbe srpske strane, ~itav proces ponovo stagnira sve do jula 1880, kada novi srpski poslanik u Be~u, Filip Hristi} obave{tava predsednika srpske vlade Jovana Risti}a da mu je Kason traìo nacrt trgovinskog ugovora kako bi ga uputio ameri~koj vladi, {to je srpska strana poslala sredinom oktobra. Ipak stvari se dodatno komplikuju kad negde ba{ u to vreme Risti}eva vlada podnosi ostavku zbog sukoba sa kraljem Milanom zbog nepristajanja na ustupke u pregovorima sa Austrougarskom. Liberalnu vladu Jovana Risti}a menja naprednja~ka Vlada Milana Piro}anca a ministar inostranih dela i finansija postaje êdomilj Mijatovi}. Tako e, promene se de{avaju i na ameri~koj strani, kad se u proces pregovora uklju~uje novi akter, Judìn Skajler, novopostavljeni ameri~ki generalni konzul u Bukure{tu. Skajler ubrzo postaje glavni pregovara~ u ima Vlade Sjedinjenih Dràva, mada Kason ostaje va`na figura, pogotovo u kontaktima sa zvani~nim Va{ingtonom. Mijatovi} zvani~no predlaè da Vlada SAD imenuje svog predstavnika u Beogradu uz izvinjenje {to srpska vlada, zbog nedostatka sredstava, to ne}e mo}i da uradi u Va{ingtonu. Po{to se Kason vra}a u SAD gde }e postati ~lan Kongresa, pregovore oko konzularne i trgovinske konvencije preuzima Skajler. Budu}i da su u novembru 1880. odràni predsedni~ki izbori u SAD i da je do{lo do promene administracije, pregovori se prekidaju sve do maja naredne godine. Radi okon~anja pregovora Skajler, uz ovla{}enja koja je dobio od novog dràvnog sekretara Dèmsa Blejna, dolazi u Beograd u junu 1881. i pregovori se uspe{no okon~avaju. Dokumenti se {alju u Va{ington na odobrenje, i posle dobijenog zelenog svetla iz SAD 14. oktobra 1881, Skajler i Mijatovi} stavljaju svoj potpis na dva dokumenta: Konvenciju koja odre uje prava imuniteta i privilegije konzularnih agenata i Ugovor o trgovini i plovidbi izme u Srbije i Ujedinjenih Dràva Ameri~kih. Tokom naredne godine, Narodna skup{tina Srbije i Senat SAD ratifikova}e oba ova dokumenta. Senat SAD je ove ugovore usvojio na sednici od 5. jula 1882. a predsednik êster Artur je svoj potpis na ova dva dokumenta stavio devet dana kasnije. Narodna skup{tina Srbije ratifikovala je ove sporazume na sednici odrànoj 15. novembra 1882. Ugovori su stupili na snagu 27. decembra iste godine, {to se kod nas i uzima kao zvani~ni datum uspostavljanja diplomatskih odnosa izme u dve dràve. Na zvani~nom sajtu Stejt departmenta se pak, kao zvani~ni datum uzima 10. novembar 1882, kada je ameri~ki generalni konzul Skajler, predao akreditive Vladi Srbije. Odnosi Srbije i SAD od zvani~nog uspostavljanja diplomatskih odnosa do izbijanja Prvog svetskog rata Godine koje }e uslediti, naàlost, ne}e ispuniti sna`na o~ekivanja za neku veliku saradnju. Po re~ima profesora Ranka Petkovi}a, u stvari, uspostavljanjem odnosa regulisani su tokovi slaba{ne me usobne ekonomske razmene, kao i ne{to razvijeniji me uljudski kontakti, naro~ito kad je re~ o odlasku na{ih gra ana na rad u SAD. Ljudi poput Nikole Tesle ili Mihajla Pupina predstavljaju u to vreme glavnu sponu izme u dva naroda i dve dràve. SAD su u to vreme uglavnom okrenute globalnom usponu koje je krunisano pobedom u ratu protiv [panije 1898. i de facto ulaskom u rang najve}ih svetskih sila. Jedini zvani~ni dokument koji se potpisuje u to vreme je Konvencija o izdavanu krivaca izme u Kraljevine Srbije i SAD, od 25. oktobra 1901. odnosno 13. maja 1902, {to je datum kada je zvani~no stupila na snagu. U vreme burnih zbivanja na na{im prostorima u prvoj deceniji 20. veka, ameri~ko zvani~no prisustvo na ovim prostorima nije bilo veliko {to na najbolji na~in ilustruje ~injenica da njihovi zvani~ni poslanici nisu ni boravili ovde ve} su kako tvrdi akademik @ivojinovi}, ìveli u Atini, a samo povremeno pose}ivali ove zemlje... U Beogradu su poslove poslanika obavljali konzul ili vicekonzul, dok na Cetinju nije bilo njih. êsto su se posete poslanika svodile na puku formalnost. Tako e, treba naglasiti da je zvani~ni Va{ington, svestan situacije da nema velikih interesa u Srbiji, uglavnom sledio politiku ostalih evropskih vlada prema ovim prostorima, {to je bio slu~aj i prilikom prevrata 1903. i promene dinastije u Srbiji. Ta izvesna uzdrànost prema Srbiji bi}e primetna i u vreme Balkanskih ratova, premda }e se u ameri~koj {tampi pojaviti veliki broj natpisa o ovom de{avanjima, a na{i ugledni pojedinci poput Mihajla Pupina ili organizacije kao {to je bila Srpska sloga istupa}e vrlo ~esto u cilju za{tite srpskih interesa i predstavljanja ameri~koj javnosti stvarnih ciljeva Srbije. U tom smislu Pupina }e srpska vlada 1912. imenovati za po~asnog konzula Srbije u Sjedinjenim Dràvama. Odnosi Srbije i SAD od izbijanja Prvog svetskog rata do ulaska SAD u rat 1917. Doga aj koji je stvari promenio iz korena bilo je otpo~injanje Prvog svetskog rata. Iako je Predsednik Vudro Vilson, oklevao da se uplete u sukob koji nije razumeo, SAD su prisko~ile u pomo} jednom geografski dalekom narodu koji je doìvljavao Ljudi poput Mihajla Pupina i Nikole Tesle predstavljaju glavnu sponu izme u dva naroda i dve dràve, u periodu od zvani~nog uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD do izbijanja Prvog svetskog rata uàsna stradanja. Ne ~ekav{i da postanemo zvani~ni saveznici u ratu protiv Centralnih sila, ljudi poput Ri~arda Stronga koji je bio na ~elu Misije Crvenog krsta u Srbiji 1915, Mejbel Danlop Gruji}, koja je osnovala de~ju bolnicu u Ni{u i Srpski potporni fond, Jelene (Helen) Lozani} Frotingem koja je zajedno sa svojim muèm Dònom Frotingemom kompletno opremila bolnicu u Skoplju u vrednosti od 200.000 tada{njih dolara, i mnogi drugi ~ija imena zbog nedostatka prostora ne moèmo pomenuti, zlatnim su slovima ispisali istoriju odnosa dva naroda i dve dràve. [to se ti~e politi~kih odnosa, najvi{e je uradio Pupin, koji je odmah po izbijanju rata krenuo u prikupljanje pomo}i i dobrovoljaca za rat na strani Srbije, budu}i da neke vrste zvani~nih odnosa nije bilo jer je na primer srpski poslanik stigao u Va{ington tek krajem 1916. Iako je u SAD delovalo Jugoslovensko narodno ve}e koje je trebalo da obave{tava ameri~ku administraciju o svojim ciljevima, sasvim je jasno da se Vilsonova politika u velikoj meri razlikovala u odnosu na ono {to je Vlada Srbije planirala. Naime, Vilsonovi po~etni planovi za zaklju~enje separatnog mira sa Austrougarskom nai{li su na izri~ito odbijanje na{e strane i samog Pa{i}a. Ipak, sve ovo u velikoj meri biva dodatno zakomplikovano ali i promenjeno zvani~nim ulaskom SAD u Prvi svetski rat, 6. aprila 1917. godine. Prof. dr Dragan R. Simi} je dekan FPN Univerziteta u Beogradu, osniva~ i direktor Centra za studije SAD FPN, {ef master akademskih studija SAD na FPN Mr Dragan @ivojinovi} je sekretar Centra za studije SAD FPN Univerziteta u Beogradu, sekretar master studija SAD na FPN

4 a 5 a Srpska ratna misija u SAD >>> nastavak sa strane 3 Potpredsednik je Misiju predstavio kao predstavnike slobodnih ljudi... ljudi koji su gotovo {est vekova, u smrtnoj borbi sa Austrijancima i Turcima, ispisivali krvlju svojih sinova, na zelenoj strani svake planine i doline Balkana, besmrtni krik Patrika Henrija (Patrik Henri je na Drugoj konvenciji u Virdìniji 1775. odrào ~uveni govor Dajte mi slobodu ili mi dajte smrt). Jelena Lozani}, k}erka Sime Lozani}a, jednog od ~lanova Misije, navodi da su i galerije sale Senata bile pune sveta. Vesni} je u briljantnom govoru, i na odli~nom engleskom jeziku, posebno istakao zlatni karakter slobodarskog ameri~kog i srpskog naroda i pozvao predsednika SAD da vodi svet ka trajnom miru. Re~ima verujemo u mir, ali tako e verujemo i u pravdu, pravednost i slobodu vi{e nego iko na ovom svetu, verujemo da uz predsednika Vilsona taj mir ne moè postojati bez pravde, bez slobode i pravednosti, Vesni} je zaklju~io svoje obra}anje pred Senatom. Izme u posete Senatu i Predstavni~kom domu koja }e tek uslediti Srpska ratna misija posetila je Maunt Vernon, mesto po~inka Dòrdà Va{ingtona. Govore su tom prilikom, nad grobnicom Dòrdà Va{ingtona, odràli dràvni sekretar SAD, Robert Lesing i {ef Srpske ratne misije, Milenko Vesni}. U svom obra}anju Lansing je uporedio ideale Dòrdà Va{ingtona i Kara or a Petrovi}a, kao i borbu dva slobodarska naroda, srpskog i ameri~kog, za pravdu i nezavisnost. Pozdravio je ~lanove Misije kao... predstavnike hrabrog naroda koji je kroz vekove odrào svoj nacionalni identitet, uprkos turskom ugnjetavanju i okoreloj mr`nji ljubomornih suseda. Nekoliko dana kasnije, dan nakon pravoslavnog Boì}a, Vilson u svom znamenitom govoru iznosi 14 ta~aka na kojima se temeljilo posleratno ure enje sveta. Veliki dan za ~itav svet, ali i za tada{nju Srbiju. Neposredno nakon predsednika Vilsona, Vesni} je, kako smo ve} i naglasili, govorio pred Predstavni~kim domom Kongresa SAD. Nakon obra}anja Senatu, bio je ovo veoma vaàn doga aj za ostvarivanje ciljeva Misije. Utiske o govoru je mo`da na najbolji na~in re~ima oslikala Jelena Lozani}, koja je i sama prisustvovala ovom doga aju. Brzo po svr{etku govora predsednika Vilsona pojavio se g. Vesni} s ostalim ~lanovima Misije. Kao i u Senatu, tako je i ovde svaki ~lan Misije bio dopra}en do svog mesta od strane ~lanova Kongresa. Spiker je opet kucanjem svog ~eki}a objavio Kongresu: Srpska ratna misija. Nastade silan aplauz i svi ~lanovi se digo{e da pozdrave Misiju. g. Vesni}a, oca (Simu Lozani}a), generala Ra{i}a i na{eg poslanika stavi{e na po~asna mesta, a ostali ~lanovi zauze{e mesta u prvom redu poslani~kih klupa. Spiker je sa nekoliko re~i pozdravio g. Vesni}a, posle ~ega se g. Vesni} diè i po~e da govori. Struktura Vesni}evog tridesetominutnog govora savr{eno saèto predstavila je apsolutno svaki segment postavljenih ciljeva Misije. Na taj na~in, a ispostavi}e se i kroz kasnija diplomatska izve{tavanja Vesni}a i Mihailovi}a, ostvaren je vaàn zadatak: obave{tavanje Kongresa SAD o ~injenicama va`nim za Srbiju. Uspeh Srpske ratne misije Sude}i prema Vesni}evom izve{tavanju, za sve vreme delovanja Misije odrào je vi{e od 50 govora. Dva najve}a skupa, izvan zvani~nih institucija, u ~ast Misije odràna su u Njujorku 20. januara i îkagu 27. januara. Zapisano je da su u Njujorku prisustvovali i ~e{ki, slova~ki i poljski iseljenici pa je skup poprimio oblik op{teslovenskog. U îkagu se okupilo ~ak 12.000 ljudi, me u kojima i 500 dobrovoljaca koji su odlazili na Solunski front. Mediji koji su sa posebnom naklono{}u izve{tavali o Srpskoj ratnoj misiji bili su brojni, a za ovu priliku moèmo izdvojiti The New York Times, Christian Science Monitor, Washington Post, New York World, New York evening Standard, New York Sun, New York Tribune, Pittsburgh Dispatch, Cleveland Press, Saint Louis Star, Albany Evening Journal, Boston World, Chicago Daily Tribune, kako bismo dali samo naznaku medijske pa`nje koju je Misija uìvala. Ipak, ostaje zabeleèno u telegramima {efa Ratne misije Pa{i}u, kao i naknadnim izve{tajima Vesni}a, Lozani}a, Ra{i}a i Mihailovi}a srpskim vojnim i civilnim vlastima da je u svim razgovorima inicijativa bila na srpskoj strani, a da su se ~lanovi ameri~ke administracije ograni~ili na pa`ljivo slu{anje i izraàvanje dobrih èlja i, u najboljem slu~aju, nagove{tavanje ispunjenja zahteva u budu}nosti. Osim zvani~nih sastanaka, ostvareni su i neformalni susreti ~lanova Misije sa predstavnicima ameri~ke administracije. U tom pogledu svakako najzna~ajniji rezultati ostvaruju su se kontaktima Vesni}a i Lansinga, odnosno u brojnim konsultacijama Vesni}a sa Edvardom Hausom, savetnikom predsednika Vilsona. Velika ~ast ukazana Srpskoj ratnoj misiji u~injena je ve~erom koju je dràvni sekretar Lansing organizovao za veoma uzak krug vi enijih Amerikanaca i ~lanova diplomatskog kora. Prema izve{tavanju Mihailovi}a i Vesni}a o tom doga aju, zabeleèna je vanredna naklonost dràvnog sekretara prema srpskom narodu i njegovoj vojsci u zdravici: Gospodo, ne sme se gubiti iz vida, da je zajedni~ki neprijatelj prvo napao Srbiju i da je ona krvlju natapala svaku stopu svoje juna~ke Otad`bine. Kada se bude pisala istorija ovog rata najslavniji odeljak te istorije nosi}e naziv: Srbija. Zna~aj koji je Misija uìvala tokom svog boravka u SAD potvr en je, ponovo, potrebom predsednika Vilsona da pre, ve} pomenutog, svog znamenitog obra}anja Kongresu, delove koji se odnose na Srbiju usaglasi sa potrebama i sklonostima Srpske misije. Brojni kontakti izme u Vesni}a i Hausa nisu rezultirali promenama u prvobitnom predlogu teksta zbog, u tom trenutku, zna~ajnih razlika u stavovima povodom jugoslovenskog ujedinjenja. Uvaàvaju}i postoje}e razlike, predsednik Vilson predlaè da se Vesni} i Haus ponovo sretnu kako bi se dogovorilo sastavljanje memoranduma o srpskom i balkanskom pitanju za potrebe Savetodavnog tela Bele ku}e. Prilog tome pruìo je i Mihailovi} uputiv{i telegram Lansingu u svrhu pridobijanja podr{ke za re{avanje pitanja Ju`nih Slovena. Vilsonov govor pred oba doma ameri~kog Kongresa izazvao je vidljivo razo~aranje me u zvani~nicima srpske vlade na Krfu, izve{tavao je Persival Dod`, ameri~ki poslanik. U datom trenutku je izgledalo da Srbija nije dobila podr{ku politici jugoslovenskog ujedinjenja {to je bio latentno sveprisutni zadatak Misije. U prilog tom stavu govore i delovi Vesni}evog zavr{nog izve{taja upu}enog Dràvni sekretar Lansing i ~lanovi Srpske ratne misije u Maunt Vernonu (Izvor: Library of Congress) Pa{i}u, u kome se konstatuje velikodu{an prijem ~lanova Misije i njihovih stavova, dok izostaju pozitivni i konkretni odgovori ameri~ke administracije. Ipak, Misija je uspela u nameri obezbe ivanja dalje finansijske podr{ke aktiviraju}i zajam u vrednosti od nekoliko miliona dolara. Srpski poslanik u Va{ingtonu, sa druge strane, isti~e i dobro informisanje ameri~ke javnosti kao klju~ni i u celosti ostvareni zadatak Misije. Premda kratkoro~no nevidljivo, Srpska ratna misija ostvarila je u~inke koji su ugra eni u budu}u politiku SAD prema Srbiji, i kasnije, prema Kraljevini SHS. Autor teksta je asistent na Univerzitetu u Beogradu - Fakultetu politi~kih nauka (marko.dasic@fpn.bg.ac.rs) Dan kada se srpska zastava vijorila nad Belom ku}om Stevan Nedeljkovi} Te{ko je u 136 godina bogatoj istoriji diplomatskih odnosa Srbije i Sjedinjenih Ameri~kih Dràva odabrati jedan dan koji bi predstavljao vrhunac. îtav period odnosa ove dve dràve tokom Velikog rata moè se okarakterisati kao savezni~ki i prijateljski. Ipak, jedan dan je ostao u posebnom se}anju srpske i ameri~ke javnosti. Bio je to 28. jul 1918. Tada je u SAD obeleèna ~etvrta godi{njica po~etka Velikog rata, dana kada je, prema re~ima tada{njeg dràvnog sekretara SAD Roberta Lansinga,... Austrougarska prisilila ~asni srpski narod da brani svoju zemlju i svoje domove, protiv neprijatelja koji je èleo da ga uni{ti i kada je srpski narod... `rtvovao sve za slobodu i nezavisnost. SAD su u Velikom ratu bile neutralne sve do 6. aprila 1917. Ipak, ameri~ko gra anstvo je od samog po~etka rata nedvosmisleno iskazivalo simpatije i podr{ku prema srpskom narodu. Tokom 1914, 1915. i 1916. godine, ogromne koli~ine novca i hiljade tona humanitarne pomo}i, stizale su gra anima Srbije iz SAD, od Rokfeler fondacije do pojedinaca kao {to je Dòn Frontingam. Bilo je tu i novca za ishranu civilnog stanovni{tva, izbeglice, borbu protiv tifusa, semena za ètvu, poljoprivrednih alatki, ~ak i para za zakup broda za prevoz izbeglica. îtava mreà ameri~kih gra ana i srpskih iseljenika u~estvovala je u ovim milosrdnim naporima. Samo neki od njih su Dòn Frontingem, Mihajlo Pupin, Jelena Lozani} Frontingem, Helen Hartli Dènkins i Mejbl Danlop Gruji}. Po~etkom 1915. na teritoriji Srbije bila je angaòvana i ameri~ka sanitetska misija na ~elu sa dr Edvardom Rajanom. Valja ista}i da je u herojskoj borbi sanitetske misije protiv epidemije tifusa u Srbiji tri ameri~ka lekara i devet bolni~arki obolelo od ove opake bolesti, a da je jedan lekar i preminuo. Nebrojeno je primera privrènosti ameri~kih gra ana Srbiji u ovom periodu, od predsednika SAD Teodora Ruzvelta (1901-1909), do medicinske sestre Agnes Gardner. Upravo je dvadeset i {esti predsednik SAD, Teodor Ruzvelt, u pismu srpskom Srpska zastava nad Belom ku}om predstavlja samo trenutak u odnosima Srbije i SAD, ali trenutak koji treba da posluì kao zvezda vodilja i nadahnu}e budu}im generacijama poslaniku u Va{ingtonu istakao da 28. jul ozna~ava po~etak Velikog rata sa kojim se Srbija prva suo~ila i prva primila gvozdeni udarac u gigantskoj borbi za mesto me u zemaljskim nacijama. Zna~aj ovog dana prepoznala je {ira ameri~ka javnost, ali i tada{nji predsednik, Vudro Vilson, kao i dràvni sekretar, Robert Lansing. Sjedinjene Ameri~ke Dràve obeleìle su 28. jul 1918. kao Srpski dan. Robert Lansing je 27. jula 1918. uputio poziv svim ameri~kim gra anima da se okupe u nedelju, 28. jula, u svojim hramovima (crkvama) kako bi tom prilikom izrazili svoju naklonost prema ovom pokorenom narodu (srpskom) i njegovoj potla~enoj bra}i u drugim zemljama, i da se prizove blagoslov svemogu}eg Boga za njih i stvar za koju se oni bore. Posebna ~ast srpskom narodu ukazana je u ameri~koj prestonici, Va{ingtonu. Na osnovu izve{taja na{eg poslanika u SAD i ~lanka objavljenog u dnevnim novinama Detroit njuz, danas znamo da se na Beloj ku}i i drugim javnim zgradama po prvi put vijorila srpska zastava. âst je utoliko ve}a ukoliko se zna da se kroz istoriju, pored ameri~ke i srpske, na Beloj ku}i vijorila jo{ samo francuska zastava i to na sto trideset i prvu godi{njicu Pada Bastilje, 14. jula 1920. Takav gest ozna~avao je postojanje prijateljskih odnosa, ali i deljenje istih vrednosti, klju~nih civilizacijskih na~ela i slobodarskih principa. Usled turbulentnih odnosa dve dràve tokom poslednje decenije XX veka suo~avamo se sa poku{ajima prekrajanja ~injenica i gu{enja se}anja na istorijsko prijateljstvo srpskog i ameri~kog naroda. Danas se ovo prijateljstvo dovodi u pitanje, zajedno sa ~injenicom da je srpska zastava jedna od samo dve strane zastave koja se vijorila nad Belom ku}om. Pravda se to odsustvom fotografije samog trenutka vijorenja. Fotografije, istini za volju, nema. Nije ovekove~en ni trenutak kad se nad Belom ku}om vijorila francuska zastava i o tom doga aju znamo samo na osnovu jednog ~lanka iz dnevnih novina. Ipak istoriju ne ~ine samo fotografije, ve} re~i i dela, a njih je u srpsko-ameri~kim odnosima i te kako bilo. Srpska zastava nad Belom ku}om predstavlja samo trenutak u odnosima Srbije i SAD, ali trenutak koji treba da posluì kao zvezda vodilja i nadahnu}e budu}im generacijama. Pripremio: Branko Vu~ini} Centar za dru{tveni dijalog i regionalne inicijative Diplomatski predstavnik dve dràve SAD i Kraljevina Srbija i pre formalnog uspostavljanja diplomatskih odnosa gajile su skladne me usobne odnose. Tako se i desio, u istoriji diplomatije i me unarodnih odnosa nezabeleèn slu~aj jednog od prvih {kolovanih diplomata moderne Srbije, Konstantina Magazinovi}a (1819-1891). Naime, knez Mihajlo Obrenovi} poslao je Magazinovi}a je 1862. na dvor rumunskog kneza Kuze da isposluje dozvolu za uvoz oru`ja iz Rusije preko Rumunije, ali i da ispita mogu}nost sklapanja saveza izme u Rumunije i Srbije. Rumunija je tek 1868. potpisala ugovor o savezni{tvu sa Srbijom, a te iste godine Konstantin Magazinovi} postao je otpravnik poslova Sjedinjenih Ameri~kih Dràva u Rumuniji. Tako je Magazinovi} 1868. u{ao u istoriju diplomatije kao jedini diplomatski predstavnik i otpravnika poslova dve dràve koje nisu uspostavile me usobne diplomatske odnose. Ovo je samo jedan od primera poverenja i saradnje izme u dve tada mlade dràve. Po~asni konzulat Jo{ pre formalnog ustanovljenja diplomatskih odnosa po milosti Boìjoj i volji narodnoj knjaz Milan odlu~io je da se u Njujorku u Americi ustanovi po~asni konzulat. Istog dana, 1. juna 1879, knez je doneo i ukaz o postavljenju Gerharda Jensena za po~asnog srpskog konzula. Jensen je izabran na predlog beogradskog trgovca Riste Paranosa koji se bavio izvozom suvih {ljiva za SAD preko svog partnera Jensena. Zato i ne ~udi da je prvi izvozni posao Kraljevine Srbije za SAD ostvaren 1897. kada je izvezeno 37.500 tona suvih {ljiva. Ovaj poslovni uspeh, koji je u budèt Kraljevine Srbije doneo vi{e od 30 miliona dolara deviznih prihoda vi{e nije ponovljen. Kraljevina Srbija je me utim mudrom me unarodnom i trgovinskom politikom svaku godinu 20. veka do Velikog rata zavr{avala sa trgovinskim suficitom, pa je 1911. taj suficit iznosio milion i po dolara u korist Kraljevine Srbije. Avanturisti~ki duh Jedan od najva`nijih Srba koji su pre{li Atlantik i ostavili pe~at u ameri~koj istoriji je svakako \or e [agi} (1795-1873), poznatiji kao George (Jeorge) Fisher. \or e je ro en u Seke{fehervaru (poznatiji jo{ kao Stolni Beograd) u tada{njoj Habzbur{koj monarhiji. Svoje {kolovanje za sve{tenika u Sremskim Karlovcima prekinuo je 1813. i pridruìo se ustanicima u Prvom srpskom ustanku. Nakom sloma ustanka 1814. odlazi u SAD i naseljava se u Filadelfiji. Do 1829. gubi mu se trag kada dobija meksi~ko dràvljanstvo i dozvolu da naseli 500 ameri~kih porodica u Teksas. Do izbijanja Teksa{ke revolucije obavlja posao na~elnika carine. Na po~etku ustanka u~estvuje kao jedan od istaknutijih vo a, a zatim prelazi u Nju Orleans gde se bavi propagandom za potrebe ustanika. Godine 1940. postaje odbornik grada Hjustona i do 1870. obavlja niz odgovornih administrativnih poslova me u kojima je i zvanje sudije. Nakon povla~enja iz aktivne slu`be postaje po~asni konzul Kraljevine Gr~ke u SAD. Avanturisti~ki duh \or a [agi}a ga je doveo do jedinstvene ~asti da bude u~esnik dva zna~ajna pokreta za slobodu u 19. veku, Prvog srpskog ustanka i Teksa{ke revolucije. Ilustracija srpske zastave nad Belom ku}om (Izvor: www.nasa-prica.rs) Odnosi dva naroda i dve dràve Ameri~ki heroji srpskog porekla Najzna~ajniji ameri~ki ratnici koji su poreklo bili Srbi su svakako Aleksa Mandu{i} - Jake Allex Mandusich i Mihajlo Peji} - Mitchell Paige, obojica nosioci najvi{eg vojnog odli~ja Medalje za hrabrost (Medal of Honour). Aleksa Mandu{i} svoju Medalju zasluìo je tokom Prvog svetskog rata sluè}i u ameri~koj vojsci na Zapadnom frontu. Ovaj Srbin, poreklom sa Kosova i Metohije, samostalno je pod te{kom neprijateljskom vatrom uni{tio mitraljesko jezgro ubiv{i pet neprijatelja i zarobiv{i jo{ 15 nema~kih vojnika. Mihajlo Peji} svoju Medalju za hrabrost zasluìo je u Drugom svetskom ratu u toku bitke za Gvadakanal kad je sam dejstvuju}i iz ~etiri mitraljeza uspeo da zaustavi celokupni japanski puk. Ovaj podvig je toliko odjeknuo u ameri~koj javnosti i od Peji}a na~inio nacionalnog heroja te je njegov lik iskori{}en za pravljenje akcione figurice G.I. Joe, me u srpskom decom poznatijom kao dìjadòjac. Pored dvojce pripadnika pe{adije i mornari~ke pe{adije va`no je ista}i i Lazara [ijana - Lance Sijan, koji je prvi pripadnik Vazduhoplovnih snaga SAD koji je dobio Medalju za hrabrost - posthumno mu je dodeljena za podvige tokom rata u Vijetnamu. Mandu{i}, Peji} i [ijan samo se neki od vi{e od 15 dobitnika najvi{eg vojnog odli~ja Sjedinjenih Ameri~kih Dràva koji su srpskog porekla. Srbi u Holivudu Jedan od najzna~ajniji stvaraoca zlatne ere Holivuda bio je i Srbin Mladen Sekulovi} - Karl Malden. Malden je dobio Oskara za sporednu ulogu u filmu Tramvaj zvani èlja. Ozna~en je kao jedan od najve}ih metodskih glumaca uz Marlona Branda, Dastina Hofmana, Hita Ledèra, Danijela Dej Luisa, Dèka Nikolsona, Al Pa}ina, Kristijana Bejla i drugih. Karl Malden bio je predsednik Ameri~ke filmske akademije koja dodeljuje Oskara, od 1989. do 1992. Glumice Mila Jovovi} i Stana Kati} su tako e srpskog porekla. Telegram predsednika Vilsona Jedan od najzna~ajnijih stvaralaca zlatne ere Holivuda bio je i Srbin Mladen Sekulovi} - Karl Malden Upu}en 31. jula 1918. Nikoli Pa{i}u, vr{iocu du`nosti premijera Srbije / ministru inostranih poslova, Krf Telegram koji ste mi poslali 28. jula me je vrlo dirnuo i siguran sam da }e izazvati podjednako emotivne reakcije kod svih u Sjedinjenim Dràvama. Upoznati smo sa velikim patnjama kroz koje je Srbija pro{la i na{e saose}anje, kao i na{e iskreno prijateljstvo i velika èlja da pomognemo, su uz va{e hrabre ljude u svakom trenutku tokom ovog tragi~nog rata. Siguran sam da se pravda za Srbiju nalazi u vrhu prioriteta svakog misle}eg i patriotskog stanovnika Sjedinjenih Dràva. Molim Vas primite moja najsrda~nije li~ne pozdrave. Vudro Vilson Foto: wikipedia

3 a Srpska ratna misija u SAD Marko Da{i} Odluka Sjedinjenih Ameri~kih Dràva da se uklju~e u Prvi svetski rat omogu}ila je ovoj dràvi da se aktivno angaùje na strani Saveznika, i istovremeno da od tog trenutka pruì svaku vrstu potrebne pomo}i evropskim dràvama. Srpska vlada na Krfu je ubrzo prepoznala ovaj zna~ajan trenutak koji }e, ispostavi}e se, biti klju~na determinanta ishoda rata. Preduzimaju se brojni diplomatski koraci ka unapre enju dotad ustanovljenih bilateralnih politi~kih, ekonomskih, vojnih i kulturnih odnosa izme u Srbije i SAD. U tom poslu, Srpska ratna misija, ~ije se delovanje vezuje za period od 21. decembra 1917. do po~etka februara 1918, zauzima istaknuto mesto istoriografskih i politikolo{kih istraìvanja, kako zbog ambicioznosti platforme po kojoj je delovala, tako i zbog ostvarenih u~inaka. Istoriografsko bavljenje Srpskom ratnom misijom se na na{im prostorima posmatralo iz dve, vi{e teleolo{ke perspektive: prvo, odmah nakon zavr{etka Prvog svetskog rata u literaturi sre}emo, uglavnom, preispitivanje kompatibilnosti rada Misije i ideje jugoslovenstva, odnosno doprinos izgradnji jugoslovenske dràve. Nakon Drugog svetskog rata, primetno je sveobuhvatnije bavljenje istorijskim kontekstom, svim relevantnim akterima (vlada SAD, saveznici, Jugoslovenski odbor, dijaspora) koje je uz vi{e arhivske gra e koja je bila istraìva~ima ovog perioda na raspolaganju, pruìlo ~itaocima solidnu osnovu za pravilno razumevanje zna~aja koji je Misija imala za srpsko-ameri~ke odnose. Upu}ivanju Misije prethodile su intenzivne diplomatske pripreme pra}ene bogatom diplomatskom prepiskom poslanika u Parizu i Va{ingtonu sa Ministarstvom inostranih dela i Vladom na Krfu. Prema svedo~enju klju~nih aktera, Ljubomira Mihailovi}a, srpskog poslanika u Va{ingtonu, Milenka Vesni}a, poslanika u Parizu i Nikole Pa{i}a, predsednika vlade i ministra inostranih dela, nije postojala jednoglasnost u pogledu pogodnog trenutka upu}ivanja Misije, njenih ciljeva, odnosno stanja srpsko-ameri~kih veza u ratnim godinama. O ratnoj misiji Srbije razmi{ljalo se ve} u maju 1917. Povod Pa{i}evom razmi{ljanju da uputi Misiju u SAD jeste istovrstan potez Francuske i prijem njene misije u SAD sa velikim uvaàvanjem. Takva misija bi se uputila sa namerom da blagodari za pomo}, a u isto vreme obavesti Amerikansku vladu o na{im pretenzijama nacionalnim i o budu}im trgovinskim odnosima sa Amerikom, kako je to u telegramu od 18. maja 1917. formulisao Pa{i}. Podr{ka za takav stav dolazila je od Pa{i}evog ~oveka od poverenja, Milenka Vesni}a. Naime, niz telegrama upu}enih iz Pariza ukazivali su na nu`nost ostvarivanja tog zadatka, ne samo u svrhu slu`benih poseta Predsedniku SAD i Kongresu, ve} i politi~ke i moralne propagande u ameri~koj javnosti, pridobijanja podr{ke jugoslovenske dijaspore u Americi, odnosno ostvarivanja vi{eg nivoa interesovanja privrednih i finansijskih organizacija u SAD za na{u zemlju. Dodatno, tako ne{to je u tom trenutku ve} u~inila i Belgija, za koju se u srpskim diplomatskim krugovima smatralo da se nalazi u poloàju sli~nom Srbiji. Prilog skepticizmu povodom mogu}ih u~inaka Misije ~inilo je diplomatsko izve{tavanje Ljubomira Mihailovi}a iz Va{ingtona. Julski telegram (2.7.1917) upu}en vladi na Krfu sadrào je savet da se Misija ne {alje u tom trenutku, ve} da bi trebalo sa~ekati kraj rata. Obrazloènje je pratilo unutra{nje raspoloènje ameri~ke administracije koja je u tom trenutku bila zauzeta pripremama za rat, i drugo, za Srbiju znatno va`nije, ~injenicu da SAD nisu bile u ratu sa Austrougarskom i Bugarskom, {to je Mihailovi} smatrao klju~nom preprekom ostvarivanju ciljeva Misije. Predlozi i teme koje su iznedrili Vesni}, Mihailovi}, ali i Sima Lozani}, Mihailo Ra{i}, a za ~iju detaljniju elaboraciju ovde nema adekvatnog mesta, zaista mogu posluìti kao svojevrstan bilans odnosa Srbije i SAD tog vremena, ali i kao tada{nji putokaz kako razvijati odnose ubudu}e. Iako se ~esto u telegramima ponavljalo da se u Americi malo zna o nama, a da su pojmovi o Srbiji jo{ nejasni i neodre eni, te da je pre oda{iljanja Misije neophodno poslati na{em poslanstvu dosta podataka o vojsci, njenoj akciji, stradanjima, {to vi{e fotografija, filmova, re{enjem Ministarskog saveta od 26. oktobra 1917. odlu~eno je da se u decembru 1917. Srpska ratna misija uputi u SAD. Instrukcije u 12 ta~aka Sastav Misije umnogome su odre ivali njeni ciljevi, utvr eni u detaljnim instrukcijama od 12 ta~aka kojima je Pa{i} opremio Misiju pre odlaska. Zadaci Misije bili su: zahvaliti na pruènoj pomo}i i na izjavama da se SAD bore za ravnopravnost i samoopredeljenje naroda; podneti memoar o tome gde srpski narod ìvi i {ta èli; uveriti ameri~ku vladu u vezanost Austrougarske sa Nema~kom; uveriti vladu SAD u potrebu sporazuma Ju`nih Slovena sa Italijom; uveriti SAD u opasnost od Velike Bugarske; skrenuti pa`nju na sli~nost Alzas-Lorene i Makedonije; skrenuti pa`nju SAD da se srpski narod jedini sam oslobodio i da je nosilac demokratskih ideja; moliti da SAD i ubudu}e pomaù Srbiji zbog iscrpljenosti evropskih saveznika; moliti SAD da upute pomo} na Solunski front; ukazati na uzajamnu povezanost Centralnih sila, odnosno nemogu}nost da se u borbi protiv njih bilo koja po{tedi; podneti memoar u kome su nazna~ene granice troimenog naroda; podneti memoar o privredi. Politi~ko i diplomatsko predstavljanje pred Belom ku}om i oba doma Kongresa SAD pripalo je {efu Misije, Milenku Vesni}u. Za vojna pitanja, poput zahtevane pomo}i na Solunskom frontu, nastavka pruànja pomo}i Srbiji usled iscrpljenosti evropskih saveznika ili ukazivanja na vojnu povezanost i nu`nost potpunog poraza Centralnih sila u celosti u Misiji su bili zaduèni general Mihailo Ra{i} (delegat srpske Vrhovne komande kod francuske Vrhovne komande), odnosno pukovnik Mihailo Nenadovi} (vojni izaslanik u Bernu) i artiljerijski kapetan Milan Jovi~i}. Podno{enje memoara o privredi, u kome su pored zahvalnosti za dotada{nju pomo} SAD predstavljene i mogu}nosti razvoja posleratnih ekonomskih odnosa, bilo je zaduènje Sime Lozani}a. Uspe{nu saradnju sa Crvenim krstom Misija je ovekove~ila posetom koju je predvodio otac dr Nikolaj Velimirovi}. Na drugoj strani, dràvni sekretar SAD Robert Lansing uputio je 7. decembra, na dan kada je Kongres zvani~no podrào odluku o objavi rata Austrougarskoj, izve{taj predsedniku Vudro Vilsonu sa ciljem {to podrobnijeg informisanja o Srpskoj misiji. Sadràj koji je zajedni~ki pripremao sa ambasadorom Grejvsom [arpom ukazao je predsedniku na sastav Misije, njene namere i proklamovane ciljeve. Tako pripremljen, Vilson je 21. decembra 1917. primio u Beloj ku}i ~lanove Srpske ratne misije. Vesni} je predsedniku tom prilikom uru~io pismo prestolonaslednika Aleksandra Kara or evi}a, kako bi i na najvi{em dràvnom nivou iskazao zahvalnost Srbije za finansijsku pomo} koju pruàju SAD, ali i zarad obezbe enja podr{ke daljim vojnim delovanjima na Balkanu. Re~ima iz pisma prestolonaslednika u kome se... moj narod pridruùje meni da Vam zahvalim Gospodine Predsedni~e, Vama i va{em plemenitom narodu na pruènim mnogobrojnim materijalnim potporama u cilju da se ublaì beda srpskih boraca i njihovih porodica zapo~eta je diplomatska inicijativa Srpske ratne misije u SAD. Predstavnici slobodnih ljudi Intenzitet delovanja Misije se najbolje oslikava brojem poseta dràvnim zvani~nicima. ^lanove Misije primili su, osim predsednika Vilsona 21. decembra 1917. i 24. januara 1918. i potpredsednik Mar{al, dràvni sekretar Lansing, sekretari za odbranu Bejker i finansije Makadu, zatim sekretar unutra{njih poslova Lejn i poljoprivrede Dejvid Hjuston, sekretar za mornaricu Danijels i na~elnik ameri~kog General{taba Takser Blis. Ostalo je zabeleèno i obra}anje Milenka Vesni}a pred Senatom 5. januara, odnosno Predstavni~kim domom 8. januara 1918, ali i predstavni~kim telima dràva Masa~usets i Njujork i grada Njujork. Misija je, u skladu sa proklamovanim zadacima, od 11. do 22. januara posetila i Pitsburg, Klivlend, Sent-Luis, Bafalo, Albani, Boston i îkago. Vesni} se u tom periodu susreo i sa poslanicima Francuske, Engleske i Italije, a prisustvovao je i polaganju venca na grob Dòrdà Va{ingtona na Maunt Vernonu. Nakon povratka u Va{ington, Vesni} je ponovo govorio u Senatu, ovaj put pred Odborom ^lanovi Srpske ratne misije u Va{ingtonu (Izvor: Library of Congress) za spoljnu politiku. Zna~aj ovog doga aja oli~en je u javnom obra}anju ~lana Misije kojim se nagla{ava potreba nestanka Austrougarske i stvaranja zajedni~ke jugoslovenske dràve, naro~ito u kontekstu insistiranja SAD da u posetu do e Srpska ratna misija, bez ~lanova Jugoslovenskog odbora. Kako smo ve} naglasili, ~lanovi Misije uìvali su tokom svog boravka u SAD tretman dostojan najvi{ih nosioca vlasti tog vremena. Obra}anje stranih lidera i znamenitih li~nosti Senatu i Predstavni~kom domu Kongresa SAD naro~ita je ~ast koja se ukazuje u svrhu iskazivanja vanrednog po{tovanja prema predstavnicima neke dràve. Osim po{tovanja, SAD na taj na~in èle da ukaù i na bliskost ali i zna~aj koji ta dràva ima za njih. Milenko Vesni}, {ef Misije u SAD, ali i kasnije Petar II Kara or evi}, poslednji Kralj Jugoslavije, ~ine grupu od oko {ezdeset stranih lidera i najznamenitijih li~nosti koji su kroz istoriju po proceduri House Reception govorili pred Kongresom SAD. Ispostavi}e se, oni se svrstavaju u red znamenitih dràvnika i li~nosti poput Markiza Lafajeta, heroja francuske revolucije, Remzija Mekdonala, Dàvarhalal Nehrua, premijera Indije, Konrada Adenauera, kancelara Zapadne Nema~ke i mnogih drugih. Govor pred Senatom Milenko Vesni} je odrào 5. januara 1918, a tri dana kasnije i pred Predstavni~kim domom Kongresa SAD, istog dana kada je Vudro Vilson odrào nadaleko ~uveni govor 14 ta~aka. Kao sedmi govornik kome je istorijski posmatrano pripala takva ~ast, Vesni} je sa ~lanovima Srpske ratne misije posetio Senat u li~noj organizaciji Tomasa R. Mar{ala, tada{njeg potpredsednika SAD. >>> Strana 4

6 a Odnosi Srbije i Sjedinjenih Dràva od demokratskih promena do danas Ivan Vuja~i} Odnosi Srbije i SAD od 2000. do 2018. odvijali su u kontekstu burnih doga aja koji su imali duboke i trajne posledice na ove dve zemlje. Unutra{nja politika i kontekst U SAD je posle teroristi~kih napada od 11. septembra 2001, do{lo do prestrojavanja celokupne bezbednosne, a u funkciji toga, i spoljne politike. Po~etni uspeh u Avganistanu otvorio su put za sli~an poduhvat u Iraku. Dodu{e, u Iraku, SAD su imale i druge ciljeve povezane sa Bliskim Istokom, koji su ne{to sloèniji da bi se u njih dublje ulazilo u ovom kratkom osvrtu. Po~etni uspesi, a kasnije sve ve}i problemi u vezi ira~kog rata kao i onog u Avganistanu, doveli su do gotovo potpune preokupacije administracije ovim sukobima. Ako tome dodamo i ekonomsku krizu s kraja 2008. koja je bacila ceo svet u recesiju, prvu dekadu 21. veka ne moèmo oceniti kao ne naro~ito povoljnu za SAD. Relativni oporavak ameri~ke privrede pod administracijom predsednika Obame i delimi~no vra}anje multilateralizmu, sada izgledaju kao bezna~ajna pauza u nastupanju ameri~kog unilateralizma sa po~etka novog Milenijuma. Na na{im prostorima je pre en dug put od po~etne euforije zbog obaranja Milo{evi}evog reìma, te od jo{ nezavr{enog mukotrpnog procesa tranzicije do ekonomske krize. Kriza je dodatno pogor{ala nere{ene probleme privrednog sistema i {to je jo{ gore, zaustavila tranziciju do danas. Sve ovo se odvijalo u vreme dramati~nih politi~kih doga aja, od kojih je svakako najtragi~niji ubistvo premijera Zorana \in i}a. Pored toga, postojale su te{ko}e u vezi kreiranja, a zatim funkcionisanja dràvne zajednice Srbije i Crne Gore (SCG) zbog o~ekivanja razlaza dve dràve. Stalni spoljni pritisak u vezi saradnje sa Ha{kim tribunalom, kao preduslovom za dalje evropske integracije, u pojedinim momentima je optere}ivalo politi~ku scenu na na~in koji je dodatno oteàvao reformske procese. Na kraju i najva`nije, pregovori o statusu Kosova i Metohije (KiM) koji su ubedljivo bili dominantna politi~ka tema u Srbiji i njenoj spoljnoj politici okon~ani su 2008. unilateralnim progla{enjem nezavisnosti KiM. Gotovo trenutno diplomatsko priznanje KiM od SAD i vode}ih zemalja EU, moralo je delovati u pravcu zahla enja odnosa Srbije sa ovim zemljama za izvesno vreme. Imaju}i sve ovo u vidu, jasno se dolazi do zaklju~ka da je prva dekada bila izuzetno te{ka i za Srbiju. U periodu koji je neposredno sledio do{lo je do dobijanja statusa kandidata za ~lanstvo u EU (2012), a kasnije posle dolaska nove koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke, i do otvaranja pregovora o jednom broju poglavlja vezanih za ispunjenje uslova za budu}e ~lanstvo. No, celokupan proces pristupanja Srbije EU se u drugoj dekadi Milenijuma odvija uz nepovoljne okolnosti krize koja potresa samu EU i koja je uzrokovana krizom evrozone, migrantskom krizom i krizom odnosa EU i Rusije zbog doga aja u Ukrajini (2014). Te krize su ostavile dubokog traga na pregovara~ki proces sa EU. Dodatni potencijalni, ali ne i jo{ uvek aktuelizovan problem je neuskla enost spoljne politike Srbije sa EU, koja se odnosi na pre svega na odnose sa Ruskom federacijom. Ukratko, dodatna neizvesnost u vezi procesa u~lanjenja Srbije u EU, proces koji u kontinuitetu od demokratskih promena predstavlja strate{ki cilj vladaju}ih politi~kih elita, vodi zaklju~ku da ni druga dekada ovog milenijuma ne moè biti ocenjena kao uspe{na za Srbiju. Ako se tome doda i skroman ekonomski u~inak u pore enju sa zemljama regiona, vidi se da nema mesta pohvalama. Odnosi Srbije i SAD Sve {to je re~eno, neminovno je imalo dubok trag na odnose Srbije i SAD u prethodnom periodu. Odnosi Srbije i SAD su, po mom mi{ljenju, tokom nazna~enog perioda pro{li kroz nekoliko faza. Naravno, ova podela je gruba. Te{ko je odnose izme u zemalja jasno i ~isto kvalifikovati, jer je u svakoj od ovih uslovnih faza bilo i pozitivnih i negativnih pomaka. Pa ipak, mislim da je izvesna uslovna podela korisna jer u glavnim crtama odraàva ono {to se su{tinski de{avalo. Faza uspona saradnje i uzajamnih odnosa (2000/04) U prvoj fazi dominirala je èlja za normalizacijom odnosa i podizanjem saradnje na vi{i nivo. Pod normalizacijom podrazumevam otklanjanje nasle a koje je proisteklo iz 1990-ih. Otpisivanje dugova Pariskog kluba i podr{ka u me unarodnim finansijskim institucijama bili su prvi veliki konkretni potezi SAD koji su bili usmereni kako u pravcu normalizacije prilika u Srbiji, tako i u podizanju saradnje na vi{i nivo. Tome bi trebalo dodati i re{avanje problema odmrzavanja sredstava preduze}a i zamrznutih sredstava Narodne banke SFRJ. Status nacije koja ugroàva nacionalne interese SAD (National Emergency Clause) bio je ukinut uredbom predsednika Bu{a u prole}e 2003. ~ime je zemlja fakti~ki skinuta sa liste tzv. dràva otpadnika (rougue states). Razne pravne komplikacije i njihova tuma~enja su spre~avale obnavljanje normalnih trgovinskih odnosa, sve do jeseni 2003. U jesen 2004. na{oj zemlji je odobrena Generalna {ema preferencijala (General System of Preferences) koja omogu}ava izvoz u SAD oko 4.000 proizvoda iz Srbije i Crne Gore bez carinskih da`bina. Za ovu fazu je karakteristi~an i najve}i priliv ameri~kih investicija u Srbiju. U toku ovog perioda prvi put je formiran srpski kokus u Kongresu SAD koji je obogatio sadràj odnosa dve zemlje i dao im novi kvalitet. Posete ve}eg broja stafera Kongresa i kongresmena, kao i pet senatora u novembru 2004, predstavljaju va`ne doga aje u izgradnji odnosa Srbije sa zakonodavnom granom vlasti SAD. Pored toga, formiranje ovog tela doprinelo je boljem informisanju senatora i kongresmena o situaciji u Srbiji Naravno, bilo je i bitnih problema koji su se, pre svega, odnosili na saradnju sa Ha{kim tribunalom. U martu 2004. izbilo je nasilje na KiM, koje je izazvalo burne reakcije doma}e javnosti i diplomatske akcije u okviru OUN i prema SAD. Sve u svemu, period 2000/04. se moè smatrati najuspe{nijim sa aspekta podizanja nivoa odnosa dve zemlje u ovom milenijumu. Faza saradnje i istovremenog zao{travanja odnosa (2005/08) U slede}em periodu, 2005/08, koji sam nazvao fazom saradnje i zao{travanja, ostvarena je saradnja na vi{e nivoa. Pre svega, saradnja sa Ha{kim tribunalom se relativno stabilno odvijala, {to je rezultiralo i prijemom Srbije u Partnerstvo za mir krajem 2006. Ovo je bio cilj svih dotada{njih vlada, savezne i republi~kih, od trenutka ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa 2000. Na osnovu prijema u Partnerstvo za mir, produbljuje se i vojna saradnje na vi{e planova. Jedan od najzna~ajnijih vidova ove saradnje je partnerstvo Vojske Srbije sa nacionalnom gardom dràve Ohaja. Ona traje do danas. Do{lo je i do bratimljenja Beograda sa îkagom i Srbije sa dràvom Ilinois. Ova bratimljenja pruàju brojne mogu}nosti za saradnju koje do danas nisu dovoljno iskori{}ene. Ipak, ovaj period je bio odre en pregovorima o statusu KiM koji su u velikoj meri inicirani i vo eni u formatima na koje su uticale SAD. Kako je odmicao ovaj period, tako se {irila percepcija da SAD nisu nepristrasan arbitar u ovom procesu. [tavi{e, SAD su se iskazale kao najve}i i najglasniji promoter nezavisnosti KiM. Bez obzira na intenzivnu diplomatsku aktivnost Srbije, i to na najvi{em nivou (predsednik i premijer), postajalo je o~igledno da su pregovori strukturirani na na~in koji garantuje njihov neuspeh i vodi ka jednostranom progla{enju nezavisnosti. Ovakav stav SAD je nu`no vodio zahla enju odnosa i okretanju rukovodstava Srbije ka traènju drugih ta~aka spoljnopoliti~kog oslonca, pre svega u Ruskoj federaciji. Sama ~injenica da se Ruska Za odràvanje dobrih odnosa neophodan je trajan diplomatski rad li{en neprimerenih i hirovitih poteza i izjava. Ovo je univerzalno pravilo pa vaì i za odnose izme u Srbije i SAD Federacija pred kraj ovog perioda ose}ala sna`nijom, te da je imala zahla ene odnose sa SAD, ~inilo se kao garancija, ne bez osnova, da }e status KiM ostati nere{en u okviru Saveta bezbednosti OUN. Ovo je pruàlo izvesne nade srpskom rukovodstvu da }e, i posle jednostranog progla{enja nezavisnosti, biti mogu}e obnoviti pregovore o statusu KiM, u nekom momentu. Faza zahla enja i tihe konfrontacije (2008/10) Su{tinski se, bez obzira na vra}anje diplomatskih odnosa na ambasadorski nivo, u{lo u tre}u fazu, koju sam nazvao fazom zahla enja i tihe konfrontacije. Konfrontacija je bila tiha, iako je ni jedna zemlja nije tako zvani~no nazvala. Naprotiv, uobi~ajena ameri~ka fraza o tome, da se slaèmo da se ne slaèmo, rado je prihva}ena da bi se izbeglo otvoreno sukobljavanje. Konfrontacija je bila posledica diplomatske borbe da se ograni~i broj zemalja koje bi u narednom periodu priznale KiM, te kampanje za novu rezoluciju u Generalnoj skup{tini OUN kojom bi, po mi{ljenju srpske strane, bili omogu}eni novi pregovori. Obezbe ena je skup{tinska podr{ka za nastavak konfrontacije sa SAD i vode}im zemljama EU, kroz nadglasavanje u Generalnoj skup{tini OUN o podnetoj srpskoj verziji teksta rezolucije o jednostranom otcepljenju KiM. Tek nakon usagla{enog teksta rezolucije svih ~lanica EU (uklju~uju}i i one koje nisu priznale KiM) i poseta ministara spoljnih poslova zna~ajnih evropskih zemalja (Ujedinjenog kraljevstva i Nema~ke), dolazi do radikalnog zaokreta u srpskoj spoljnoj politici. Srbija je povukla svoj prvobitni predlog rezolucije i priklonila se kao potpisnik, usagla{enoj rezoluciji EU. Sa ovim zaokretom se javila mogu}nost za nove faze u odnosima sa SAD. Atmosfera u kojoj se odvijala poseta dràvnog sekretara Hilari Klinton u oktobru 2010. bila je neuporedivo bolja od one za vreme posete potpredsednika SAD Dòzefa Bajdena 2009. Pristajanje Srbije na dijalog o tehni~kim pitanjima sa Pri{tinom, stvorilo je mogu}nost prevazilaènja politike tihe konfrontacije sa SAD i vode}im zemljama EU. Faza oporavka, rutinizacije odnosa i blagog distanciranja SAD od regiona (2010 - danas) Od tada je uloga SAD izmenjena u odnosu na raniji period. EU kao geopoliti~ki entitet preuzima osnovnu ulogu u pogledu politi~kog uticaja u cilju pacifikacije regiona. Uslovljavanje daljeg napretka pregovora o punopravnom ~lanstvu Srbije u EU, napretkom u dijalogu na relaciji Beograd - Pri{tina, pokazuje se kao najefikasniji metod pritiska u cilju stabilizacije regiona i normalizacije ìvota na KiM. U tom smislu se prvenstveni cilj spoljne politike SAD u regionu moè svesti na stabilnost koja je zasnovana na strate{koj viziji o Evropi celoj, slobodnoj i u miru. To u su{tini zna~i da }e SAD u ve}oj ili manjoj meri podràvati proces pristupanja zemalja regiona EU, koje su u razli~itim fazama ovog procesa. No, potrebno je uvek imati na umu poseban interes SAD za stabilnost regiona i naro~ito Kosova. U tom smislu SAD su zna~ajan faktor zbog uticaja na koji imaju na Pri{tinu i mogu dati konstruktivan doprinos u nalaènja re{enja za pravno-obavezuju}i sporazum kako je to formulisano u Briselu. Spoljna politika, me utim, nije uvek konstantna, mada se velike sile trude da istraju na dugoro~nim strategijama. Te politike se menjanju u skladu sa procenom o su{tinskim promenama na globalnom nivou. U tom smislu, ostaje da se vidi dokle }e i}i novo angaòvanje SAD imaju}i u vidu ne ba{ najbolje odnose Trampove administracije sa EU. U svetlu svega re~enog, dobro je {to su odnosi Srbije i SAD dobili u uglavnom rutinski karakter. U kontekstu odnosa izme u Srbije i SAD u posmatranom periodu ono {to ohrabruje je, da i pored izvesnog zahla enja i zao{travanja prouzrokovanih priznanjem jednostranog progla{enja nezavisnosti Kosova, nije do{lo do revizije institucionalnih i drugih oblika saradnje koji su rezultat prethodnog perioda normalizacije, {irenja i produbljivanja odnosa izme u dve zemlje. To ne zna~i da se ti odnosi ne mogu pogor{ati. Za odràvanje dobrih odnosa neophodan je trajan diplomatski rad li{en neprimerenih i hirovitih poteza i izjava. Ovo je univerzalno pravilo pa vaì i za odnose izme u Srbije i SAD. Potrebno je uvek imati na umu poseban interes SAD za stabilnost regiona i naro~ito Kosova. Ameri~ku uloga za vreme Milo{evi}a, NATO bombardovanje, angaòvanje u periodu odràvanja mira i na kraju a priorno sna`no ispoljavanje podr{ke jednostranom progla{enju nezavisnosti Kosova, u~inili su da se SAD ose}aju odgovornim za sudbinu KiM, prvenstveno u smislu obezbe ivanja mira i stabilnosti. Kosovo je u velikoj meri nastalo politi~kim i vojnim angaòvanjem SAD, pa u neku ruku predstavlja i delimi~an test uspe{nosti politike vi{e ameri~kih administracija. No, za ovaj period je prvenstveno karakteristi~no, blago distanciranje SAD od regiona, prepu{tanje osnovne uloge EU, odnosno njenim vode}im zemljama. U tom smislu se prvenstveni cilj spoljne politike SAD u regionu moè svesti na stabilnost koja je zasnovana na strate{koj viziji o Evropi celoj, slobodnoj i u miru. To u su{tini zna~i da }e SAD u ve}oj ili manjoj meri podràvati proces pristupanja zemalja regiona EU, koje su u razli~itim fazama ovog procesa. U odsustvu ozbiljnijih nasilnih konfrontacija, SAD su vi{e nego spremne da odgovornost za zemlje regiona prepuste vode}im zemljama EU i da tom celokupnom procesu daju podr{ku. Autor je profesor Ekonomskog fakulteta i Fakulteta politi~kih nauka Univerzitet u Beogradu, ambasador u SAD (2002-2009)

7 a Politi~ke promene u SAD makar su malo umanjile antiamerikanizam u Srbiji Srpsko otkrivanje Donalda Trampa Milo{ Mitrovi} Godinu i po dana je pro{lo od kako je Donald Tramp stupio na du`nost predsednika Sjedinjenih Dràva. Svet jo{ uvek ne zna {ta ga je sa njim sna{lo, ali te{ko da }e se na}i ijedna zemlja - svakako uklju~uju}i i same SAD - za koju se sa pouzdano{}u moè re}i da u njoj preovla uju pozitivna o~ekivanja u vezi s Trampovim mandatom. Tramp u Evropi, bez obzira na protivre~ne poruke koje {alje na bilateralnim, a posebno na multilateralnim forumima, nesumnjivo podràva nacionalisti~ke, ili kako se to uobi~ajava re}i, populisti~ke pokrete. Tramp u vode}im evropskim zemljama èli da vidi druge ljude na vlasti. Poznate su, jo{ iz vremena Trampove predizborne kampanje 2015/16, pa i ranije, predvi a, ali je rekao da Tramp ima sve {anse da 2020. bude ponovo izabran jer ameri~koj ekonomiji ide dobro. Bez obzira na to kako ameri~koj ekonomiji ide, Tramp nije prolazni fenomen. On kao ~ovek }e oti}i sa vlasti pre ili kasnije, ali niti su on, niti njegove ideje do{le niotkuda. Niti su te ideje nove. Amerika jeste Tramp Pitanje kakva su o~ekivanja Srbije od Donalda Trampa i ~emu Srbija moè od njega da se nada postavlja se s pravom, nezavisno od toga {to Sjedinjene Dràve nisu samo njen predsednik, kako to ~esto moèmo ~uti, naj~e{}e u Evropi. Ta~no je, Amerika nije samo Tramp ili neki drugi predsednik, ali {ef dràve predstavlja SAD u inostranstvu i klju~an je donosilac spoljnopoliti~kih odluka. Kad uz to ima i podr{ku Kongresa, kao {to je to, bar zasad, slu~aj sa Trampom, zna~aj predsednika je izuzetan. Trampa je Srbija do~ekala s velikim nadanjima, ili je to bar tako izgledalo i izgleda jo{ uvek u javnosti. Ta nadanja podsticana su od medija, stru~njaka razli~itih kalibara, ali i zvani~nika. Prirodno je {to je Tramp kao borac protiv establi{menta, kao onaj koji je obe}ao da }e isu{iti prvi podrào Trampa: uvek antiameri~ki nastrojen Vojislav [e{elj i njegova stranka. Slika [e{elja i njegovih saboraca u majicama sa Trampovim likom je nezaboravna. Ali nada je presahla, za razliku od antiamerikanizma. Tokom predizborne kampanje, spoljna politika koja ina~e ne dobija zna~ajniju pa`nju u na{im medijima, do{la je do izraàja, pogotovo u tabloidima, upravo zbog ameri~kih izbora. Tabloidi su navijali za Trampa nude}i crno belu sliku - njega kao predsednika koji }e biti naklonjen Srbima i Hilari Klinton, kao na{e arhineprijateljice. Jedan od tabloida bilbordima je proslavio Trampovu pobedu. Nejasne granice izme u tabloida i politike U Srbiji, me utim, postoji stalan problem razgrani~enja izme u tabloida i zvani~ne politike, pogotovo s obzirom na to da su svi tabloidi provladini. To je o~igledno i kada je re~ o aktuelnim odnosima Srbije i SAD. Jo{ jedna nezaboravna slika zabeleèna je na sednici Generalne skup{tine UN septembra 2017, kada je ministar spoljnih poslova Ivica Da~i} pri{ao predsedniku Trampu i, prema sopstvenom priznanju, pokazao mu fotokopije naslovnih da Tramp ho}e da uni{ti Srbiju. Da~i} je bio racionalniji pa je po~eo da isti~e, na primer, da mi ne}emo Hojt Jia, nego Trampa i Tilersona, tada{njeg dràvnog sekretara. Posle toga, kako bi se do{lo do onih pravih ljudi u Va{ingtonu koji bi nas razumeli, Da~i} je po~eo da insistira na tome da Srbija treba da izdvoji odre eni novac za lobiste koji }e nam otvoriti vrata Bele ku}e. Sve to zbog Kosova i posle svega {to se sa Kosovom de{avalo jo{ od kako je Da~i}ev prethodnik na ~elu SPS, na primer, odbijao da razgovara sa ameri~kim ambasadorom Vorenom Zimermanom. Potraga za pravom Amerikom Da ne mra~imo u ovom sve~anom trenutku - stogodi{njica postavljanja zastava Kraljevine Srbije na Belu ku}u i druga ameri~ka javna zdanja lep je jubilej - ali ~ini se da se, na strani zvani~ne Srbije, i povodom ove prilike traì neka prava Amerika koja nas razume. I neki pravi predsednik, poput Vudroa Vilsona koji je u Beogradu nedavno dobio svoju ulicu, pridruìv{i se Kenediju, F. D. Ruzveltu... Simbolika, tradicija i jubileji imaju ograni~enu ulogu u politici. Nisu bez zna~aja, ali davna istorija njegove veze sa tim pokretima: sa Partijom za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva, francuskim Nacionalnim frontom, sa strankom Gerta Vildersa, Slobodarskom partijom Austrije... Sa Viktorom Orbanom i njegovim nekada{njim savetnikom Sebastijanom Gorkom, pristalicom Ma arske garde, koji }e potom neko vreme provesti u Beloj ku}i, kao zamenik pomo}nika 45. ameri~kog predsednika. Trampovo divljenje prema dràvnicima ~vrste ruke, poput ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika [i \inpinga je van svake sumnje, uprkos problemima izme u SAD i ove dve zemlje. Kad je nedavno boravio u Beogradu, pitali smo Frensisa Fukujamu, autora ~uvene knjige Kraj istorije i poslednji ~ovek, da li je Tramp prolazni fenomen ili vesnik novog doba. Nije èleo da Prirodno je {to je Tramp, kao onaj koji je obe}ao da }e isu{iti mo~varu u Va{ingtonu, a to poku{ava i drugde, nai{ao na simpatije u Srbiji, zemlji u kojoj se gaji po{tovanje prema onima koji pla{e gospodu mo~varu u Va{ingtonu, a to poku{ava i drugde, nai{ao na simpatije u Srbiji, zemlji u kojoj se gaji po{tovanje prema onima koji pla{e gospodu. Na stranu to {to i Tramp spada u gospodu, iako ne va{ingtonsku i partijsku. Prirodno je i {to je dolazilo i dolazi do razo~arenja, stvarnih ili odglumljenih zbog neispunjenih nadanja. Zanimljiva je podudarnost - Amerikanci i Srbi, odnosno zna~ajan deo njih, na{li su se na Trampovoj strani iz sli~nih razloga. I kod jednih i kod drugih javio se otpor prema ustaljenom toku ameri~ke politike. Amerikanci su takvo raspoloènje mogli da izraze glasanjem, a Srbi navijanjem za Trampa. Amerikanci, Trampovi glasa~i, èleli su da kazne elitu koja se od njih suvi{e otu ila i u kojoj su videli uzrok svog pogor{anog ìvotnog standarda. Srbi su u Trampovoj protivnici Hilari Klinton, osim Bilove ène, isto tako videli nedodirljivi establi{ment koji i dalje mu~i i ne razume njihovu zemlju. Sli~nosti se, ipak, tu negde i zavr{avaju. Ve}ina gra ana Sjedinjenih Dràva ipak je glasala za ne~asnu Hilari, kako Tramp i dan danas ne prestaje da je etiketira. U Srbiji mo`da ne bi uspela da skupi dovoljan broj potpisa da se kandiduje, jer je èna Vilijamova, jednog od, {to je ovde malo poznato i manje va`no, najpopularnijih predsednika u Sjedinjenim Dràvama u njihovoj istoriji. Mnogi Srbi iskreno su se obradovali Trampovoj pobedi, a neki su i slavili. Ne treba zaboraviti ko je strana srpskih tabloida, kao dokaz da su Srbi na izborima navijali za njega. Da~i} je izmamio {armantan osmeh ameri~ke ambasadorke pri UN Niki Hejli - a ~iji javni istupi, uop{te uzev, uglavnom nisu {armantni - ali nije poznato da je i{ta postigao kod Trampa. Da~i} i predsednik Aleksandar Vu~i} kao da su podelili resore kad je re~ o zapadnim zemljama. Tako izgleda da je Vu~i} pre svega usredsre en na EU, pogotovo na Nema~ku, a Da~i} na Ameriku. Ako i nije tako, Da~i} u svakom slu~aju, {to se ti~e odnosa Srbije i SAD, zasluùje ocenu: isti~e se. Srpski {ef diplomatije od po~etka Trampovog mandata poku{ava da mu se pribliì, da dopre do njega i stavi mu do znanja Srbiju, pa onda i srpske interese, a koji se gotovo stoprocentno odnose na pitanje Kosova i Metohije. Da~i}, takav se bar utisak iz njegovih nastupa sti~e, veruje da Srbija treba nekako da do e do onih pravih predstavnika u ameri~koj administraciji - jer se od njih navodno moè o~ekivati ve}e razumevanje - i da istovremeno zaobi e kadrove iz ranijih administracija. To se najbolje videlo pro{le godine u vreme op{te konsternacije zbog izjave o dve stolice biv{eg zamenika pomo}nika dràvnog sekretara Brajana Hojt Jia, da Srbija ne moè da sedi i na zapadnoj i na ruskoj u isto vreme. Tada su u istim onim tabloidima ~ije je naslovne strane Da~i} pokazao Trampu osvanuli naslovi koji su sugerisali Amerika nije samo Tramp ili neki drugi predsednik, ali {ef dràve predstavlja SAD u inostranstvu i klju~an je donosilac spoljnopoliti~kih odluka nema puno uticaja na sada{njost, ako je uop{te i ima. Donekle moè da bude podsticajna. I danas, kao i pre 100 godina, moèmo ~uti kako su Srbija i Amerika saveznici. I jesu. Srpska zastava se ne vijori na Beloj ku}i, ali ima je drugde: na primer, na zajedni~kim ve`bama ameri~ke i srpske vojske i u me unarodnim misijama u kojima srpski oficiri u~estvuju zajedno sa ameri~kim. Srpsko ~ekanje da Tramp kao navodno na{ ~ovek do e do punog izraàja sli~no je ~ekanju mnogih u EU, koji su sa ameri~kim predsednikom u sve ve}oj koliziji, da Tramp ode. Oba vrste ~ekanja su iluzorne. Dobra vest je da je ovo na{e ~ekanje zdravije, jer Srbija Trampa prihvata kao izraz volje njegovih bira~a. Trampov izbor je makar malo umanjio stalno prisutan antiamerikanizam u Srbiji. Ali isto tako treba prihvatati i postojanje onih u ameri~koj administraciji koji se krajnje pojednostavljeno mogu nazvati preìvelim strukturama. I oni mogu vremenom da do u do ve}eg izraàja, mada se u slu~aju odnosa prema Srbiji ne moè govoriti o diskontinuitetu u ameri~koj spoljnoj politici. Tramp i Putin nedavno u Helsinkiju nisu pri~ali o Srbiji, javili su na{i mediji. I to je dobra vest. Autor je urednik u Danasu Foto: EPA / IAN LANGSDON

8 a Istorijske pouke za unapre enje odnosa Srbije i SAD u narednim decenijama Tri karte za Povratak u budu}nost Milan Krsti} Po~etkom 1960-ih, u jeku Kubanske raketne krize, jedna varo{ u Srbiji postaje potpuno podeljena na pristalice isto~nog i zapadnog bloka, a sve kulminira masovnom tu~om i mini Tre}im svetskim ratom, koji okon~ava nemilosrdna intervencija Narodne milicije. Fabula filma Boìdara Nikoli}a Tri karte za Holivud dobro opisuje sklonost srpskog naroda da se poistove}uje sa velikim silama, koja danas deluje kao vanvremenska. Me utim, u dana{njoj Srbiji bi srazmera izme u proruski i proameri~ki orijentisanih bila ubedljivo na strani prvih. Ako pitate studente u Srbiji kakvi su kroz istoriju bili srpsko-ameri~ki odnosi, dominantan odgovor koji }ete dobiti je - neprijateljski. Istraìvanje koje je sproveo istraìva~ki tim Fakulteta politi~kih nauka na reprezentativnom uzorku za studentsku populaciju u Srbiji pokazalo je da vi{e od 80 odsto budu}ih akademskih gra ana veruje u tezu o istorijskom neprijateljstvu dve nacije. Sa jedne strane - ovaj stav jeste iznena uju}. Savezni{tva u oba svetska rata, ~injenica da deo Banata danas verovatno ne bi bio srpski bez podr{ke predsednika Vilsona zahtevima delegacije Kraljevstva SHS na mirovnim pregovorima u Parizu, devizni priliv ve}i od 15 milijardi dolara u vidu ameri~ke pomo}i tada{njoj Jugoslaviji tokom 1950-ih (u dana{njim dolarima je ta vrednost vi{estruko ve}a), pa i podatak da je i od 2000. do danas Amerika, posle EU, najve}i donator Srbije - sve su ovo podaci koji govore u prilog jako bliskim odnosima u ve}em delu istorije. Ipak, sa druge strane, ovaj nalaz i nije zapanjuju}, ako se setimo NATO bombardovanja 1999. i potonje podr{ke SAD jednostrano progla{enoj nezavisnosti ju`ne srpske pokrajine Kosovo i Metohija 2008. Jednostavno, koliko god ovi istorijski doga aji bili vremenski kra}i od decenija partnerstva i bliske saradnje - ~injenica da su se oni desili u skoroj pro{losti zaokupljuje na{u kolektivnu memoriju i ~ini da ~itavu istoriju posmatramo kroz prizmu najskorijih i za nas najtraumati~nijih doga aja, ~ije posledice i dalje ose}amo. Ovaj fenomen se u socijalnoj psihologija naziva heuristika dostupnosti. Gotovo izvesno bi sli~an odgovor bio i kod ameri~kih studenata (naravno, uzimaju}i u obzir one koji uop{te znaju ne{to o Srbiji). Verovatno bi im prva asocijacija bili Milo{evi}, ratovi 1990-ih ili paljenje ameri~ke ambasade 2008, a ne ameri~ki piloti koje su spasli Srbi u operaciji Halijard 1944, ili re~i dràvnog sekretara SAD Roberta Lansinga pred kraj Velikog rata da }e se jednoga dana, kad bude pisana istorija tog rata, njeno najslavnije poglavlje zvati - Srbija. Sa druge strane, isto istraìvanje je pokazalo i da bi ve}ina srpskih studenata preferirala pobolj{anje odnosa sa SAD u budu}nosti. Postavlja se pitanje na koji na~in obezbediti taj Povratak u budu}nost, da parafraziramo naslov ~uvenog serijala filmova Stivena Spilberga iz 1980- ih (a kasnije i naslov teksta Dòna Mir{ajmera s po~etka 1990-ih)? Deluje da je trenutno stanje u odnosima stabilno, ali ipak daleko od savezni~kog odnosa koji smo nekada imali. Razli~iti pogledi na status Kosova, odre ena nere{ena pitanja iz pro{losti, poput slu~aja Biti}i, paljenja ameri~ke ambasade 2008, pa i pitanje posledica upotrebe osiroma{enog uranijuma u bombardovanju 1999 (nedavno ponovo problematizovano) indikatori su da, uprkos velikoj ekonomskoj pomo}i SAD, solidnom nivou ameri~kih investicija, zavidnoj bezbednosnoj saradnji u okviru Partnerstva za mir i nezanemarljivoj ekonomskoj razmeni (koja bi mogla biti i ve}a), odnosi Srbije i SAD danas jesu daleko od nivoa na kome su bili 1918. ili 1953. S tim u vezi, postavlja se pitanje i da li u istoriji moèmo prona}i obrasce koji nam mogu biti smernica za budu}nost, odnosno koji nam mogu pomo}i da odnose sa SAD radikalno promenimo na bolje i da se u budu}nosti vratimo na savezni{tvo koje smo nekad imali? U kom pravcu treba uzeti karte da bismo ostvarili povratak u èljenu budu}nost? Strpljenje i strate{ko delovanje Prva karta koju nam istorija savetuje da kupimo kako bismo ostvarili ovaj cilj jesu strpljenje i strate{ko delovanje. Promene u politici SAD prema nama nisu dolazile ~esto i lako, pa zato ne treba ni o~ekivati da postoji karta za brzi voz u pravcu bolje budu}nosti. U periodu od zvani~nog uspostavljanja diplomatskih odnosa s po~etka devete decenije 19. veka, pa sve do Prvog svetskog rata, promena gotovo da nije ni bilo, a nivo politi~kih interakcija ostao je prili~no nizak. Nakon turbulentnih ratnih godina i prvih godina mira, koje su obeleìli jako prisni odnosi, gotovo ~itav period izme u dva rata obeleì}e kontinuirano nizak stepen interakcije, a ovaj kontinuitet izazvan ameri~kom izolacionisti~kom politikom 1920-ih ne}e promeniti ~ak ni izbor predsednika Franklina Delana Ruzvelta, ve} }e politika ostati u dobroj meri ista sve do 1941. I dok }e period od 1941. pa do kraja decenije nesumnjivo obeleìti ogromne varijacije u odnosima, i u najve}em delu Hladnog rata moè se videti odre eni kontinuitet. Naime, uprkos velikim varijacijama u primeni ovog na~ela u razli~itim periodima - politika koja bi se mogla ozna~iti kao odràvanje Tita na povr{ini bila je esencija stava SAD prema Jugoslaviji od perioda nakon razlaza Tita i Staljina, pa do 1980-ih. Ova politika jeste dosta varirala - od direktne vojne pomo}i i neformalnog saveza kroz tzv. Balkanski pakt Gr~ke, Turske i Jugoslavije po~etkom 1950-ih, do ogromne napetosti zbog jugoslovenskosovjetskog neformalnog pakta u toku izraelskopalestinskog sukoba 1967. Me utim, esencijalno ona ni u trenutku najve}e bliskosti nije prerasla u èlju da se Tito i njegova komunisti~ka Jugoslavija trajno oja~aju i izvuku iz tih nemirnih voda time {to bi se direktno uklju~ile u NATO (iako to pitanje jeste razmatrano), a isto tako ni u trenutku najve}e udaljenosti nije dovela u pitanje spremnost SAD da spre~i da Bre`njevljeva doktrina potencijalno udavi Tita, kao {to je udavila Dub~eka u Pra{kom prole}u 1968. U periodu od 1992. pa do 2000, sa delimi~nim izuzetkom godina bez rata (1996-1998), tako e je postojao kontinuitet u stigmatizaciji Ako na kraju poslu{amo istoriju i kupimo ove tri karte za povratak u budu}nost, moramo da imamo jednu stvar na umu - uprkos povratku, budu}nost ne}e biti potpuno ista kao i pro{lost Slobodana Milo{evi}a i Srbije od strane SAD, s tim {to su se razlikovala sredstva kojima je to ~injeno. Kona~no, svedoci smo i relativnog kontinuiteta u periodu nakon 11. septembra 2001 (kad se strate{ki fokus SAD preme{ta na Bliski Istok i Pacifik) u politikama Dòrdà Bu{a Mla eg, Baraka Obame, kao i u prvim godinama aktuelne administracije Donalda Trampa, prema regionu Zapadnog Balkana u domenu klju~nih pitanja. Istorija nam, dakle, pokazuje da je te{ko iza}i iz okvira ameri~kog obrasca delovanja poznatog kao business as usual, naro~ito u periodima kada Balkan nije u strate{kom fokusu SAD. O~igledno da trenutno ne postoji karta za ekspresni povratak u budu}nost, ve} da se mora raditi strate{ki i postepeno na tome da se iskoristiti prva povoljna prilika za veliku promenu, a do tada treba ~initi makar male promene i pobolj{anja u odnosima. Pa`ljivo pra}enje svake promene Druga karta koju bi trebalo obezbediti jeste pa`ljivo pra}enje svake promene. Istorija nas u~i da su velike promene u odnosima dolazile uglavnom u velikim krizama i periodima promena poretka - u Prvom svetskom ratu, po~etkom i krajem Drugog svetskog rata, po~etkom i krajem Hladnog rata. Relativni (ne)uspeh pobolj{anja odnosa 2000-ih godina: Susret predsednika SRJ Vojislava Ko{tunice i predsednika Dòrdà Bu{a Mla eg u Beloj ku}i 2001. (Izvor: Wikimedia) Jedini izuzeci od ovog pravila jesu opadanje intenziteta odnosa zbog unutarpoliti~kih promena koje su dovele izolacioniste na vlast u Americi po~etkom 1920-ih, te drasti~no pobolj{anje odnosa zbog unutarpoliti~kih promena po~etkom 2000-ih nakon promene vlasti u Srbiji. U trenucima globalnih promena, na{a dràva je dobijala na va`nosti, i to kroz dva vida. Prvi je geopoliti~ki poloàj, ~iji se zna~aj ogledao u brojnim primerima: va`nost Solunskog fronta za ishod Prvog svetskog rata; pomo} gerilske borbe i diverzija na Balkanu u odvla~enje nema~kih jedinica sa frontova u Drugom svetskom ratu; klju~nost Jugoslavije u Hladnom ratu za zapre~avanja izlaska Sovjetskog Saveza na Jadransko i Sredozemno more preko njenih luka, kao i za zatvaranje tzv. Ljubljanskih vrata kojima je bilo mogu}e pro}i u Italiju iz pravca Ma arske, a da se zaobi u Alpi. Drugi vid je uspostavljanje precedenta za pravila pona{anja u novoj konstelaciji me unarodnog poretka kroz pona{anje neke dràve, ~emu smo ~esto sluìli ba{ mi. Na kraju Prvog svetskog rata, solidna podr{ka zahtevima Kraljevstva SHS baziranim na etni~kom principu, nasuprot zahteva Rumunije ili Italije koji su bili bazirani na odredbama tajnih ugovora sa Antantom, ili nasuprot zahtevima Austrije i Ma arske, koje su èlele da o~uvaju {to ve}e delove predratne dràve, bila je posledica ~injenice da je SHS u tom trenutku zagovarala normu koju je predsednik Vilson èleo da uspostavi kao univerzalnu u novom poretku - normu prava naroda na samoopredeljenje. Nakon rezolucije Informbiroa i raskida sa Staljinom 1948, Amerikanci su re{ili da pomognu komunisti~koj Jugoslaviji i zato {to je ovaj precedent trebalo da po{alje poruku drugim komunisti~kim zemljama da je mogu} komunizam bez patronata Moskve. Kona~no, 1990-ih, pona{anje SAD prema SRJ/Srbiji trebalo je da posluì kao primer svima koji nisu shvatili (makar trenutni) kraj istorije, koji su odbijali da prihvate demokratizaciju i liberalizaciju po zapadnom modelu i teìli o~uvanju neke forme socijalizma, a ubrzo smo posluìli i kao poligon za testiranje doktrine Odgovornost za za{titu, koja je trebalo da uspostavi precedent kojim je mogu}e da se vr{e takozvane humanitarne vojne intervencije bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Imaju}i u vidu sve navedeno, veoma je bitno oslu{kivati vetrove promena na svim kontinentima i meridijanima i pa`ljivo pratiti me unarodna kretanja u budu}nosti. Mi smo mala dràva, sa malo resursa da samostalno isposlujemo radikalnu promenu stavova Va{ingtona u na{u korist, te je zato veoma va`no iskoristi trenutke globalnih promena. Ove promene ne dolaze pre~esto i ne treba svaku malu promenu tuma~iti kao su{tinsku, ve} treba ~ekati pravi trenutak. Vi{e istorijskih ~injenica, a manje emotivnog naboja Kona~no, tre}a karta na koju je potrebno igrati je vi{e istorijskih ~injenica, a manje emotivnog naboja, kao bi se odluke donosile hladne glave. Podsticanje narativa koji karakteri{e film Tri karte za Holivud, bilo u vidu amerikanofobije ili preterane amerikanofilije, ili rusofobije ili preterane rusofilije, ne}e doneti Srbiji samo po sebi ni{ta dobro. înjenica jeste da se danas interesi Rusije, Turske, EU i SAD u na{em regionu prepli}u vi{e nego {to je to bio slu~aj pre 15 godina, ali to ne zna~i da smo poligon novog Hladnog rata. Zato je bitno da elite ne pla{e narod posredstvom medija velikim silama i ne optuùju ih i za ono za {ta one nisu krive, {to se danas radi {irom Balkana, kako u pogledu uloge SAD, tako i u pogledu uloge Rusije. Ne treba imati ni iluziju da je bilo kojoj dràvi na svetu stalo do nas vi{e nego nama samima. Dobro je u javnosti predstaviti sliku i o zlatnim periodima istorije, kako bi se iskorenile predrasude koje postoje (pogotovu u stavu prema Americi). Na taj na~in se veli~a i istorija na{eg naroda i dràve. Me utim, u isto vreme ne smeju se zaboraviti ni one gorke lekcije iz istorije, kojih je bilo u odnosima sa svim silama (pa ~ak i sa Rusijom), a poslednjih decenija naro~ito u odnosima sa zapadnim dràvama, pre svega 1999. i 2008. Odlazak iz jedne u drugu krajnost bio bi samo promena ekstrema. Potrebno je strasti spustiti na minimalni nivo i ~ekati, kako bi se maksimalizovala korist od odnosa sa svim stranama. Ako na kraju poslu{amo istoriju i kupimo ove tri karte za povratak u budu}nost, moramo da imamo jednu stvar na umu - uprkos povratku, budu}nost ne}e biti potpuno ista kao i pro{lost. Tri karte za povratak u budu}nost ne vode nu`no u Holivud. Svet se promenio, i mnoge stvari su oti{le svojim tokom, a tek }e se menjati - i svet, i Amerika i Srbija. Zapad danas nije isto {to je bio pre pet godina, a da ne govorimo o periodu pre jednog veka. Zato i od povratka ne treba o~ekivati da bude bukvalan i jednak prethodnoj istoriji, ve} vi{e da bude generalni simbol i uzor koji bi nekada trebalo dosti}i, ali samo onda kad i ako je to u interesu obe strane - i Srbije i SAD. Na samom kraju, tri karte na koje je potrebno igrati radi povratka u svetlu budu}nost srpskoameri~kih odnosa mogu se sumirati u jednoj re~enici, koju je svojevremeno veliki mag srpske spoljne politike Milovan Milovanovi} u svom tekstu Na{a spoljna politika iz 1894. ozna~io kao osnovno geslo uspe{nog dràvni{tva - potrebno je umeti ~ekati, i, u sa~ekanom, povoljnom trenutku, umeti se odlu~iti. Odnosno, treba proceniti kad i gde kupiti te tri karte za povratak u budu}nost, da biste se vratili u budu}nost srpsko-ameri~kih koja nalikuje savezni{tvu s kraja Velikog rata, a ne u budu}nost koja nalikuje 1990-im godinama. Autor je asistent na FPN Univerziteta u Beogradu