????????? ?????? ???????? ? ??????? ??????????????

ДРУШТВЕНИ УСЛОВИ НАСТАНКА И РАЗВОЈА КОМУНИКОЛОГИЈЕ КОМУНИКОЛОГИЈА 2. ТЕМА

САДРЖАЈ ПРЕДАВАЊА Друштвени услови настанка и развоја комуникологије Комуникологија наука са интердисциплинарним истраживачким подручјем Комуникологија и друге науке

НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКА РЕВОЛУЦИЈА И ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ Научно-технолошка револуција има извориште у високоразвијеним западним земљама (САД, Западна Европа, Јапан...), које су у другој половини XX века достигле тачку засићења у масовној индустријској производњи. Реч је о друштвеном феномену садржаном у крупним и радикалним научним, техничким и технолошким продорима у све области друштвеног живота ових земаља. Мада је органски настала у њима, научно- технолшка револуција се различитим обимом, брзином и дометима проширује и на остале делове света.

НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКА РЕВОЛУЦИЈА И ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ Научно-технолошка револуција манифестује се кроз неколико емпиријски врло очигледних промена. Реч је о: 1) мењању друштвеног положаја науке, 2) убрзаном долажењу до све значајнијих и, с обзиром на друштвене последице, радикалнијих техничко- технолошких отрића и иновација, 3) компјутеризацији и роботизацији производње, 4) проналажењу нових материјала и извора енергије, 5) развијању нових технологија и привредних грана, односно технолошко-производних комплекса, 6) освајању космоса, 7) новим моделима управљања производњом, али имплицитно и друштвом у целини.

НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКА РЕВОЛУЦИЈА И ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ Промена друштвеног положаја науке изражава се у: а) наглом порасту научно-истраживачке делатности и волумену научних сазнања, б) појави мноштва нових научних дисциплина које кореспондирају са сложеношћу савременог друштва, в) неизбежној улози науке у решавању актуелних проблема друштвеног живота и г) детерминишућој улози науке у привредном и друштвеном развоју. Обим научних знања до којег је човечанство дошло удвостручио се тек 1750. године. До другог удвостручења дошло је кроз 150 година (1900), до трећег кроз 50 година (1950), до четвртог кроз само 10 година (1960), па ако је ова скала тачна, може се закључити да је на измаку другог миленијума, у односу на 1960. годину, научно знање већ много пута аритметичком прогресијом увећано.

КОМУНИКОЛОГИЈА КАО ДЕРИВАТ НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ Потпуни развој свих медија масовног комуницирања у првој полoвини ХХ века. Преображај традиционалног индустријског у масовно друштво. Засићеност друштва масовним комуницирањем.

КОНСТИТУИСАЊЕ КОМУНИКОЛОГИЈЕ СРЕДИНА ХХ ВЕКА Рана истраживања почетком ХХ века (штампа) САД. Улога радија и филма у Немачкој и СССР између два светска рата, радија (Орсон Велс) и телевизије током другог светског рата у САД. Административна истраживања у пропагандним службама војске САД током другог светског рата.

ПРОФИЛИСАЊЕ ПРЕДМЕТА КОМУНИКОЛОГИЈЕ Истраживање масовног комуницирања отвара проблем тотелитета људског комуницирања. Комуницирање: примарна људска интеракција и базични елемент друштвене структуре. Истраживано у већ етаблираним нуакама.

КОМУНИКОЛОГИЈА И ДРУГЕ НАУКЕ Будући да је комуницирање истраживано у различитим научним оквирима и да је тоталитет људског комуницирања елузиван и флуидан феномен, КОМУНИКОЛОГИЈА ЈЕ НАУКА СА ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНИМ ИСТРАЖИВАЧКИМ ПОДРУЧЈЕМ КОЈА БАШТИНИ САЗНАЊА ИЗ МНОГИХ НАУКА.

КОМУНИКОЛОГИЈА И СОЦИОЛОГИЈА Како је комуникологија друштвене наука која истражује и пручава комуницирање као примарну људску интеракцију, на којој се заснивају сви друштвени односи и целокупна зграда друштвене организације, она нужно има додира са СОЦИОЛОГИЈОМ КАО НАУКОМ О ДРУШТВУ. СОЦИОЛОГИЈА: зашто се успостављају друштвени односи? КОМУНИКОЛОГИЈА: како се успостављају друштвени односи?

КОМУНИКОЛОГИЈА И ЛИНГВИСТИКА Пре конституисања комуникологије највећим делом су истраживане вербалне, језичке форме комуницирања. Питање како функционише језик упутило је лингвистику ка проблемима структуре језика (Фердинанд де Сосир) и довело је до основне јединице значења, тј. знака. Семиологија/семиотика је наука о знацима, али не само језичким знацима, већ о целом низу питања, а централно је питање значења знакова.

КОМУНИКОЛОГИЈА И ПСИХОЛОГИЈА Значење настаје као ментално-психички садржај на индивидуалном нивоу људске егзистенције и као такво је и у домену психологије. Не постоји из социјалне заједнице апсолутно изоловани појединац, па је највеће интерсовање за феномен комуницирања показано у оквиру социјалне психологије (психичко понашање појединца у оквиру групе).

КОМУНИКОЛОГИЈА И АНТРОПОЛОГИЈА На ментално-психичку структуру човека не утичу само генетске предиспозиције, већ је његово понашање резултанта наслеђених особина и процеса социјализације. Антрополошко разумевање човека пре свега значи разумевање феномена културе, као израза човековог одрађивања од природе, а културе изван неког облика комуникационе праксе - нема.

КОМУНИКОЛОГИЈА И ПОЛИТИКОЛОГИЈА Социолошки одговор на питање зашто се (комуницирањем) успостављају друштвени односи уводи нас у политичко поље, јер не постоји друштво које истовремено није и политичко друштво. Политика је интересно мотивисана индивидуална и групна активност. Јавно, масовно комуницирање се у савремености најчешће испољава као политичко комуницирање.

КОМУНИКОЛОГИЈА И ЕКОНОМИЈА Интерес се најчешће одређује као материјални интерес. У савременом друштву деловање свих комуникационих центара у масовном комуницирању мотивисано је неким лукративним и/илиили нелукративним разлогом. Економија медија, менаџмент медија

КОМУНИКОЛОГИЈА И КИБЕРНЕТИКА Настала у исто време када и комуникологија. Интердисциплинарна наука о управљању системима: а) математичка теорија комуницирања, б) општа теорија система, в) теорије управљања. Нуди алтернативну парадигму у разумевању феномена комуницирања.

ПРИСТУПИ КОМУНИКОЛОГИЈИ Зато што је комуницирање најпре истраживано, а и данас се истражује, унутар већ етаблираних наука, уочавају се три приступа комуникологији. 1) Један број теоретичара пориче њен научни идентитет и јасну предметну одређеност, тврдећи да је комуницирање елузиван феномен, чији се различити аспекти морају истраживати у различитим наукама. Према овом становиштву могуће је развити различите теорије, али не и науку о комуницирању.

ПРИСТУПИ КОМУНИКОЛОГИЈИ 2) Исти аргумент, али другачију интрепретацију, користе и присталице другог, у савремености преовлађујућег приступа, који комуникологију одређују као науку са интердисциплинарним подручјем истраживања. Наглашавају да се различити аспекти комуницирања заиста могу истраживати у предметном оквиру мноштва различитих наука, али је, исто тако, комуницирање јасно профилисан друштвени однос који се у целини може разумети само у јединственом, комуниколошком предметном оквиру.

ПРИСТУПИ КОМУНИКОЛОГИЈИ 3) Трећи приступ, произашао из претходног, афирмише комуникологију као нову филозофску дисциплину у оквиру социјалне филозофије, будући да је њен предмет један од два базична елемента друштвене структуре. Зато се ни један друштвени проблем не може истраживати а да у научно-методолошки оквир истраживања нису укључена у комуникологији досегнута научна сазнања која имају аксиомску вредност.

ПИТАЊА?