На састанку директора ветеринарских научних и специјалистичких института и директора Управе за ветерину, одржаног у ВСИ «Ниш» у Нишу 11.11.2009. године закључено је да се у оквиру припрема предлога за Програм мера здравствене заштите животиња за 2010. годину, одржи састанак епизоотиолога из специјалистичке службе и Управе за ветерину. Састанак је одржан 25.11.2009. године у ВСИ «Краљево» у Краљеву, коме су присуствовали епизоотиолози из ветеринарских специјалистичких и научних института у Србији и представници Управе за ветерину. Поред осталог, посебно су разматрани критеријуми и елементи за планирање Програма мера здравствене заштите животиња у Републици Србији у 2010. години. Састанку је присуствовало 15 епизоотиолога из 8 специјалистичких и 2 научна института у Србији, и то: ВСИ Сомбор вет.спец. Братислав Кисин, ВСИ Јагодина Мр Мирољуб Дачић, ВСИ Ниш вет.спец.зоран Раичевић, Мр Милош Петровић, ВСИ Шабац вет.спец.слободан Максимовић, НИВ Нови Сад мр Иван Пушић, двм Марко Маљковић, ВСИ Суботица вет.спец. Тибор Молнар, ВСИ Пожаревац Мр Милена Живојиновић, вет.спец. Славонка Стокић, ВСИ Панчево вет.спец. Александар Живуљ, НИВС Београд ВСИ Краљево Мр Слободан Станојевић, вет. спец Мр Александар Томић, Мр Владимир Полачек, Мр Зоран Дебељак, Састанку нису присуствовали из оправданих разлога следећи епизоотиолози: ВСИ Зајечар вет.спец. Милијана Нешковић, ВСИ Зрењанин вет.спец. Ђорђе Јанку, Састанку су присуствовали и представници Управе за ветерину: Мр Будимир Плавшић начелник Одељења за здравствену заштиту и добробит животиња и вет.спец. Ненад Петровић - начелник Одељења за обележавање и евиденцију животиња. На састанку су, пре свега, анализирани услови реализације Програма мера здравствене заштите животиња у 2009. години и резултати, као основ аргументованог планирања за 2010. годину. Оцењено је да је промена у начину финансирања озбиљно утицала на обим, а тиме и на квалитет спровођења Програма мера у 2009. години. Ово се посебно односи на дијагностичка испитивања код оваца, и имунопрофилаксу вакцинацију свиња, живине и паса и мачака. 1
Чињеница да се обухват оваца дијагностичким испитивањем на бруцелозу креће у распону од 15% до 30% и практично се не може сматрати контролом на задовољавајућем нивоу. Овако мали обухват доводи у питање поузданост процене епизоотиолошке ситуације бруцелозе у популацији ових животиња. Проблем постаје посебно значајан када се има у виду веома неповољна епизоотиолошка ситуација бруцелозе на територији суседних држава. Обим вакцинације свиња против класичне куге који се креће у оквиру од 30 до 60% пријемчиве популације није гарант епизоотиолошке стабилности код ове врсте. Чињеница да су створени услови за појаву болести после више од две године њеног непојављивања у Србији, обезвређује све претходне напоре и уложена средства. Општа оцена је да прекид континуитета рада у систематској контроли једне болести, у току само једне године, озбиљно обезвређује претходна вишегодишња улагања у тој контроли. Концепт Програма мера здравствене заштите животиња, планиран од стране Управе за ветерину, а који се темељи на стручним поставкама, као и планираним и започетим међународним обавезама, активностима и пројектима, изнео је мр Будимир Плавшић. Он је изнео, везано за сваку болест појединачно, опредељења као и планиране новине у организацији, реализацији и финансирању појединих мера контроле болести. Вет.спец. Ненад Петровић говорио је о потенцијално новом приступу у конципирању Програма мера, а који се темељи на савременим међународно дефинисаним принципима. Такође, представници Управе за ветерину су изнели процедуру и динамику за усвајање Програма мера, а који је везан, пре свега, за усвајање Закона о буџету Републике Србије. До краја децембра месеца текуће године очекује се усвајање Закона о буџету. Активности око припрема Програма мера требало би да се одвијају паралелно, а усвајање Програма мера здравствене заштите животиња за 2010. годину у јануару наредне године. Став скупа био је да епизоотиолози из института, као представници специјалистичке ветеринарске службе и компетентни специјалистички кадрови у области контроле заразних и паразитских болести треба да дају своје предлоге и сугестије за Програм мера за 2010. гдоину. Ти предлози треба да се темеље на стручним принципима контроле појединих болести засновани на важећој националној и међународној стручној законодавној регулативи, са крајњим циљем постизања епизоотиолошке стабилности и безбедности заразних и паразитских болести животиња, а посебно зооноза. Наравно, оваквим приступом постиже се и максимум у области безбедности хране, у комлексном ланцу безбедности од њиве до трпезе. Имајући у виду све изнете принципе, и дискусију са састанка епизоотиолошка служба ветеринарских научних и специјалистичких ветеринарских института у Србији предлаже: 2
Начелне оквире и сугестије за Програм мера здравствене заштите животиња за 2010. годину Можда би и сам назив Програма мера требало променити како би био препознатљивији са међународног аспекта, у стилу: Национални програм контолe заразних болести животиња, зооноза и зоонотских агенаса преносивих храном 1) Обележавања и евидентирања животиња, Наставити са даљом изградњом и усавршавањем овог система, са отклањањем свих уочених недостатака. 2) Биосигурносне мере и добробит животиња Дефинисати и јасно набројати биосигурносне мере на газдинствима које је власник у обавези да спроводи, зависно од врсте животиња на газдинству. Можда као модел искористити предлог НИВ «Нови Сад» код газдинстава на којима се узгајају свиње а у контексту планираног престанка вакцинације против ККС. Ради спречавања уношења и ширења вируса класичне куге свиња власници свиња дужни су да успоставе и спроводе следеће мере: а) За узгоје до 10 свиња: гaздинство мора бити ограђено, а улаз у објекте мора бити под контролом; спроводити чишћење, дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију у складу с технолошким захтевима; обезбедити прописано уклањање лешева, ђубрета и отпадних вода ; улаз у објекте са свињама дозвољен је само члановима домаћинства; сви који уоче појаву било каквих симптома болести, сумње на болест, обвезно о томе обавештавају ветеринара. б) За узгоје од 11 до 100 свиња, поред мера прописаних у тачки а) и следеће: радницима и посетитоцима обезбедити заштитну одећу и обућу; на улазима на фарме мора бити дезбаријера за особље; за дезинфекцију примењивати одобрена средства у прописаним концентрацијама; за рад у објекту са свињама потребно је обезбедити заштитну одећу и обућу само за ту намену и забрањен је излазак са газдинства у истој заштитној одећи и обући; ц) За узгоје од 101 и више свиња, укључујући мере прописане под тачком а) и б) и: при уласку на фарму сви запослени обвезни су да дезинфикују руке и обућу; обезбедити гардеробу за заштитну одећу и обућу, санитарни чвор за прање руку, и по потреби простор за туширање; обавезно је пресвлачење у заштитну одећу свих особа које раде на фарми приликом уласка у круг фарме, а која се након употребе мора прописно одложити у гардеробу; забрањен је излазак из круга фарме у заштитној одећи и обући и њихово изношење; обезбедити прње заштитне одеће; организовати рад фарме на начин да се онемогући неконтролисано и непотребно 3
кретање запослених на фарми; забрањено је држање других врста животиња у објекту где се држе свиње; о свим посетиоцима на фарми мора се водити евиденција возила могу ући на фарму само кроз дезбаријеру с дезинфицијенсом; о свим возилима која улазе на фарму мора се водити евиденција с датумом уласка и изласка с фарме и сврха посета; посетиоци могу ући на фарму после извршене дезинфекције према упутству одговорне особе, а на фарми се могу кретати само уз њихову пратњи уз обвезно ношење заштитне одеће и обуће; забрањено је уношење и изношење прибора, алата или опреме с фарме; обавезно је организовати исхрану запослених у кругу фарме; строго је забрањено уношење на фарму хране за људе, посебно свињског меса и производа пореклом од свињског меса; запослени са фарме не смеју држати свиње у свом домаћинству; запослени са фарме не смеју радити у објектима за узгој свиња изван фарме; запослени са фарме не смеју учествовати у лову на дивље свиње ни обављати послове око живих, угинулих или одстрељених дивљих свиња; запослени који су из било којих разлога били у контакту с болесним или сумњивим на болест свињама, или производима, обавезно о томе морају обавестити одговорну особу, пре уласка у круг фарме. Мерама контроле промета животиња, као суштински битном поступку решавања многих проблема мора се и у делу Програма посветити потребна пажња. 3) Поглавље активног надзора здравственог стања животиња на газдинствима треба допунити и проширити а посебну пажњу усмерити на карантине у унутрашњем промету, на територији сваке епизоотиолошке јединице, дијагностичка испитивања и вакцинације у карантинима, према Закону о ветеринарству, члан 93, 98. Обезбедити карантине за свако епизоотиолошко подручје. 4) У поглављу имунопрофилактичких мера задржати болести које су до сада рађене (класична куга свиња, атипична куга живине и беснило), али са одређеним допунама у смислу увођења нових мера у оквиру поступака контроле појединих болести. o Код КЛАСИЧНЕ КУГЕ СВИЊА предвидети све одреднице планираног пројекта ЕУ у оквиру сузбијања ове болести, са посебним аспектом контроле болести (спровођења дијагностичких испитивања и вакцинација) у популацији дивљих свиња. Посебно детаљно размотрити укидање вакцинације на читавој територији у истом тренутку. Мишљења смо да се нису стекли услови за престанак вакцинације против ККС, а доношење такве одлуке може имати за последицу велике економске штете како у производњи свиња тако и економији државе у целини. Да би се спровела ерадикација и престала вакцинација свиња треба спровести бројне мере које ће бити разрађене у следећој фази израде Програма мера, када ће се дефинисати технички детаљи. Пре преласка на парцијалну или потпуну non vaccination стратегију сачинити анализу ризика, уз улазне елеменате као што су густина 4
насељености у појединим регијама, присуство и могући контакти са дивљим свињама, близина тока међународних река и др. o У оквиру планирања вакцинације живине против АТИПИЧНЕ КУГЕ ЖИВИНЕ размотрити ефекте и реалност спровођења ове мере у популацији малих индивидуалних јата домаће живине, као и њиховог значаја у епизоотиологији болести. Наиме, спровођење вакцинације у интензивној производњи никада није био проблем, али у екстензивним условима држања јесте, посебно у годинама када није било финансирано њено извођење. Са друге стране, у заједници са популацијом дивљих птица ово могу бити значајни извори болести. Да би ова мера била ефикасна, у малим запатима домаће живине и голубова, треба је учинити масовном и максимално јефтином за држаоце. Размотрити могућност дистрбуције вакцине малих паковања власнику уз поштовање хладног ланца и едукацију од стране службе. Неопходно је наставити са вакцинацијом живине у екстензивном узгоју уз обавезну контролу ефикасности вакцинације и то контролом имунолошког статуса вакцинисане живине узимањем 5 узорака крви на 1.000 вакцинисане живине, два пута годишње, 4 недеље након извршене вакцинације. Вакцинацију живине у интензивном узгоју и контролу имуномлошког статуса обавити у складу са програмом мера 2009. године. o Имунопрофилаксу БЕСНИЛА ускладити са програмом контроле болести ЕУ уз обавезно укључивање вакцинације дивљих животиња, као суштинске мере на путу ка ерадикацији болести. Ипак, неопходно је задржати и обавезу вакцинације домаћих животиња (паса и мачака) као основне баријере преноса болести са дивљих животиња на домаће и на људе. o У оквиру дефинисања инумопрофилактичких мера посебно дефинисати надлежности, обавезе ни одговорности у односу на промет вакцина, и то: - Дистрибуцију вакцина за нарочито опасне заразне болести вршити искључиво преко мреже института (моно и поливалентних), без обзира да ли су оне купљене од стране државе или их финансира власник, а циљ је постојање одрживог система праћења. - У тим условима број дистрибутера ових најважнијих биолошких препарата је мали (12), те је много једноставније контролисати дистрибуцију. Сви институти су адекватно опремљени за одржавање хладног ланца дистрибуције. - Прикупљање података о дистрибуираним вакцинама и је доступан преко мреже института дневно, што је неопходно за анлизу имунопрофилактичке мере и предузимање корективних мера током њеног спровођења, како би се учинила ефикаснијом. 5) У поглављу дијагностичких испитивања треба дефинисати мере и поступке за ерадикацију болести које се спроводе јединствено на територији читаве Републике (бруцелоза говеда оваца и коза, туберкулоза и ензоотска леукоза говеда). 5
o За БРУЦЕЛОЗУ ГОВЕДА, ОВАЦА И КОЗА задржати досадашње принципе уз иновације и осавремењавање лабораторијске методологије која се користи (увођењем и нових метода). Предлажемо да се у Програму мера обавезно пропише преглед свиња на бруцелозу, за све приплодне категорије свиња (назимице, нерастови и крмаче) једанпут годишње. Такође и код: - новонабављених говеда, оваца, коза и свиња, пре увођења у запат Искуство из ове године говори да је код оваца јако тешко спровести потпуно испитивање популације уз финансијско учешће власника животиња. Са друге стране, потпуни обухват животиња овим испитивањима је неопходан из више разлога, међу којима су најважнији следећи: интензивни покушаји и «напади» на богате испаше на територији Републике Србије са територија суседних земаља и мешање стада на заједничким пашњацима (бројна стада из Босне и Херцеговине на територији Војводине и Пештерске висоравни, стада са Косова на: Пештерској висоравни, Прешеву, Бујановцу, Куршумлији, Медвеђи, стада из Румуније, Македоније, Бугарске и др.). Истовремено, на територији тих земаља је веома неповољна епизоотиолошка ситуација болести са великим бројем оболелих људи и животиња за шта је директно одговорна и ветеринарска служба тих земаља, најчешће због неблаговременог доношења мера за контролу и сузбијање. o Дијагностичко испитивање на ТУБЕКУЛОЗУ ГОВЕДА наставити, али уз много строжије мере контроле спровођења на терену, обзиром на врсту и специфичности дијагностичког поступка. Такође, почети тестирање и увођење нових дијагностичких поступака квалитетнијих карактеристика. o Проблем ЕНЗООТСКЕ ЛЕУКОЗЕ ГОВЕДА не може бити решен све док се животиње код којих је болест дијагностикована не уклоне и искључе из даљег приплода и промета, што је до сада био проблем, посебно у појединим регијама Србије. Уз постојање сталних извора болести и неконтролисаног промета животиња болест се и даље несметано шири и обезвредњује мере дијагностике. На територијама са изузетно неповољном епизоотиолошком ситуацијом болести границу дијагностичког испитивања пријемчиве популације померити са 24 на 12 месеци. Овај део Програма растеретити детаљног описа дијагностичких процедура (односи се на све болести - бруцелоза, туберкулоза, леукоза). Довољно је назначити упутство, поглавље и приручник, у којима су наведене процедуре тестирања. Детаљније дефинисати процедуре епизоотиолошких истраживања и додатних лабораторијских испитивања у зависности од налаза на терену. Истовремено, би било неопходно редефинисати дијагностичку процедуру примерену животињској врсти. Такође, неопходно би било извршити избор истоветних дијагностичких китова жељених карактеристика (осетљивости и специфичности), како би резултати програма у целој земљи били истоветни и упоредиви. 6
У ова два поглавља која се баве имунопрофилактичким мерама, као и дијагностичким испитивањима треба дефинисати мере и поступке искључиво за наведене болести које се спроводе јединствено на територији читаве Републике, по унапред дефинисаним принципима и на терет Буџета (трошкове набавке вакцина (ККС, Беснило, АКЖ), вакцинације свиња против ККС, живине против АКЖ у екстензивном узгоју, дијагностичког испитивања, контроле имунолошког статуса, набавке дијагностикума, накнада штете за убијене односно заклане животиње, за убијање на хуман начин и нешкодљиво уклањање лешева и ДДД зараженог објекта и дворишта). У ова два поглавља би требало да се налазе болести у оквиру чије контроле би биле обухваћене све животиње дефинисане пријемчиве популације. Праксу учешћа власника животиња у финансаирању ових мера, као што је то било у току 2009. године, треба избећи, или то учешће свести на минимум. Разлози су бројни, а основни међу њима је условљен чињеницом да се ради о болестима чија контрола има стратешки значај за државу, те је недопустиво да на обим и квалитет ове контроле има утицај спремност власника животиња да финансира, као и извођача мера који учествују у њеној реализацији. Иначе, познат је пресудан утицај мотивације учесника на успех спровођења мера ерадикације појединих болести. 6) Дијагностичка испитивања на основу међународне обавезности. Наиме, у овом новом поглављу посебних дијагностичких испитивања треба обухватити групу болести чије дијагностичко праћење треба реализовати кроз монитринге, а за њиховим спровођењем постоји обавезност према међународним организацијама, из више разлога: 1. задржавања статуса земље слободне од болести (слинавка и шап), 2. стицања повољнијег националног статуса везаних за одређену болест (нпр БСЕ) 3. различити нивои активног надзора појединих болести посебног значаја у заштити здравља људи ( авијарна инфлуенца и др.), 4. болести дивљих животиња У циљу праћења здравственог стања и утврђивања епизоотиоолошке ситуације појединих заразних и паразитских болести код дивљих животиња, предвидети дијагностичка испитивања на основу посебних програма којима ће се дефинисати подручје и животињска врста код којих ће се испитивања реализовати.нпр.: бруцелоза зечевa (B.suisповезати са регионима где се јавља), плави језик-јеленска дивљач,трихинелоза, туларемија и сл. 5. болести преносиве векторима Последњих година у свету бележи се пораст инциденције инфективених болести које се преносе векторима. Ове болести, најчешће представљају зоонозе, али значајно угрожавају и здравље животиња. Климатске промене које су се одиграле последњих деценија, значајно су утицале на проширење ареала у коме се болести преношене векторима појављују, а сходно томе, неке од болести које припадају овој групи морају се контролисати и на теритопији наше земље, на основу сачињених посебних програма Управе за ветерину. Овакви програми 7
могу обухватати само одређена епизоотиолошка подручја, где је ризик од појављивања ове врсте болести највећи,али се при томе мора водити рачуна о репрезентативности узорка. На тај начин било би могуће извршити мониторинг на већи број болести преносиве векторима на територији наше земље. (Lyme borelioza, ерлихиоза, бартонелоза, Q грозница, Туларемија, Рикециозе, Анаплазмоза, Микоплазмоза мачака и паса, Јерсиниоза, Арбовирусни енцефалитиси, West Nile енцефалитис, Хеморагијске грознице, Жута грозница, Европски крпељски енцефалитис, Грозница долине Рифта). 6. Друге болести зоонотског карактера и зоонотске агенсе преносиве храном и храном храном за животиње на људе и животиње. Ово је посебно битно док се не направи посебан акт/акти у складу са ЕУ легистлативом (директива 2003/99/ЕЦ). Пример је све чешће присуство Colitoxaemiae узрокованих веротоxичним E.colli код одраслих свиња, тако да се могу очекивати и тровања код људи, а она су по страним искуствима често фатална. Заједничко болестима овог поглавља би било: стратешки интерес струке и државе, статус обавезности који је условљен углавом међународном регулативом, дијагностичка испитивања оганиченог обима, као и финансирање из Буџета. Прилог овом приступу је, поред осталог, и Директива за зоонозе и зоонотске агенсе 2003/99/ЕЦ део А која предвиђа да неке болести (бруцелоза, кампилобактериоза, листериоза, салмонелоза, MRSA, VTEC 0157 и др.) буду укључене у Националне Контролне Планове кроз обавезан мониторинг. И ако је већи део Европе ослобођен од бруцелозе, они и даље спроводе мониторинг програме а имајући у виду наше окружење и нашу ситуацију то је заправо неопходно. Подаци показују да је кампилобактериоза најчешћа зооноза код људи у ЕУ, а да је порекло најчешће од јата бројлера и од свежег меса бројлера, такође присутна опасност је и од свиња, говеда и ћурки (порекло инфекције код појединачних случајева обољења најчешће је пилеће месо док су за избијање епидемија обично одговорни сирово млеко и контаминирана вода (The EFSA Journal 2005; 173/1-10.). С тим у вези треба направити активни план узорковања макар на кланицама да би се дошло до преваленце инфекције код нас. Одлука комисије ЕУ 516/2007/ЕЦ брине се за безбедност хране за потрошаче, објашњава начин узорковања, тумачење и начин бројања као и антимикробну резистенцију и др. 7) Дијагностичка испитивања на основу националног интереса - У посебном поглављу треба дефинисати болести и/или животињске врсте и дијагностичка испитивања чије би спровођење било од националног значаја и допринос прелимираних упознавања са епизоотиолошком ситуацијом појединих болести и њиховом преваленцом у Србији. Оне би могле да буду везане за различите животињске врсте, а реализоване кроз посебна мониторинг испитивања. Дати могућност да се у оквиру посебних Пројеката са министарством а на предлог надлежног института, уради мониторинг за одређену болест. Пример ВСИ 8
«Зајечар»: Q грозница, ехинококоза, инфективна анемија копитара, БВДВ, респираторни вируси говеда; ВСИ «Сомбор»: Q грозница, (maedi/visna); НИВ «Нови Сад»: Меди Висна, Каприни артритис-енцефалитис, Плућна аденоматоза, Вирусни артеритис коња, Контагиозни ендометритис кобила. Предлог заразних болести које би се контролисале и искорењивале по посебним програмима заснован је на увиду у епизоотиолошко стање у нашој земљи, модел ЕУ (http://ec.europa.eu/food/animal/diseases/eradication/index_en.htm), и Наредба о мјерама заштите животиња од заразних и наметничких болести и њиховом финанцирању у 2009. години Републике Хрватске. 8) Дијагностичка испитивања која су услов за гајење и унутрашњи промет појединих врста и категорија животиња. Ове обавезе се или могу децидирано навести (приплодне свиње на фармама на бруцелозу, ТБЦ и лептоспирозу, говеда на...), или се позвати на основне прописе. Ова испитивања би требала да обухвате следеће болести: - због неповољне епизоотиолошке ситуације Лептоспирозе, да се у Програм мера за 2010. г., као обавезно уведе дијагностичко испитивање код свих приплодних животиња у интензивној производњи најмање једанпут годишње. - Дијагностичка испитивања код побачаја као у Програму 2009. године - Предвидети програм испитивања здравственог стања млечне жлезде и контроле инфективних мастита, са различитим приступом у односу на досадашњи, који се не спроводи на адекватан начин и не даје жељене резултате. - Хламидиоза - Приплодне животиње - инфективна анемија копитара - Због неповољне епизоотиолошке ситуације Q грознице, да се у Програм мера за 2010. г., као обавезно уведе дијагностичко испитивање код 20% животиња (говеда оваца и коза). - Болести пчела - За болести риба, можда је у овом тренутку најбоља варијанта искористити директиву 2006/88/ЕЦ и на основу ње прецизно дефинисати списак болести и број узорака према обиму производње, АЛТЕРНАТИВНО ЗА БОЛЕСТИ РИБА: НИВ «Нови Сад» је дао детаљни предлог врсте испитивања и броја узорака 10) Дефинисати да се лабораторијска испитивања узорака са сумњом на заразне болести, а које је узорковао ветеринарски инспектор, плаћају из буџета Р. Србије. У овом Програму дефинисати мере и поступке епизоотиолошке аналитике, са јасно дефинисним обавезама у овом смислу, као и учесницима (Управа, епизоотиолози, шефови инспекције... ), на којима би се разматрала разноврсна епизоотиолошка проблематика, нпр.: 1. Извештаји о кретању заразних болести,периодични и годишњи. 2. Извештаји о реализацији Програма мера 9
3. Извештаји по Посебним пројектима из 2006 и 2007.и на основу података правити предлоге и мере. За реализацију дијагностичких испитивања у облику мониторинга требало би користити узорке који се прикупљају по другим основама (из банке серума говеда, оваца и коза, серолошка испитивања код живине у циљу контроле имунитета и др.), као и оне који су наменски узорковани у сврхе дијагностичких испитивања (узорци крви коња за серолошки мониторинг више болести непознатог статуса у нашој земљи код ове животињске врсте). Ово би биле само начелни предлози за неке основне, носеће делове Програма мера за 2010. годину, као и неке сугестије за увођење новина и осавремењавање приступа у изради овог документа. У сваком случају свако од разматраних поглавља и болести требало би детаљно обрадити и анализирати са крајњим циљем добијања дефинитивног текста. Спремни смо да се после усвајања дела, или читавог концепта који смо предложили укључимо у разраду детаља појединих делова или читавог будућег Програма мера за 2010. годину. У изради овог предлога нису садржани предлози НИВС Београд из Београда и епизоотиолога Мр Слободан Станојевић, вет. спец., који ће своје предлоге и сугестије доставити посебно у Управу за ветерину. Предлоге појединих института и епизоотиолога обрадио и објединио мр Зоран Дебељак, вет.спец.епизоотиолог из ВСИ «Краљево» из Краљева. Епизоотиолози ветеринарских научних и специјалистичких института у Р Србији: ВСИ Сомбор ВСИ Јагодина ВСИ Ниш ВСИ Шабац НИВ Нови Сад ВСИ Суботица ВСИ Пожаревац ВСИ Панчево ВСИ Краљево ВСИ Зајечар ВСИ Зрењанин вет.спец. Братислав Кисин, с.р. Мр Мирољуб Дачић, с.р. вет.спец.зоран Раичевић, с.р. Мр Милош Петровић, с.р. вет.спец.слободан Максимовић, с.р. мр Иван Пушић, с.р. двм Марко Маљковић, с.р. вет.спец. Тибор Молнар, с.р. Мр Милена Живојиновић, с.р. вет.спец. Славонка Стокић, с.р. вет.спец. Александар Живуљ, с.р. Мр Александар Томић, с.р. Мр Владимир Полачек, с.р. Мр Зоран Дебељак, с.р. вет.спец. Милијана Нешковић, с.р. вет. спец. Хранислав Илић, с.р вет.спец. Ђорђе Јанку, с.р. 10