Когнитивне способности младих кошаркаша и њихова успешност Миливоје Каралејић, 796.323.2:159.9 Саша Јаковљевић Изворни научни чланак Когнитивне способности младих кошаркаша и њихова успешност A Рад презентиран на Међународној научној конференцији «Теоријски, методолошки и методички аспекти физичког васпитања», Београд, Србија, 11.12.2008. Физичка култура, Београд, 62 (2008), 1-2, стр. 109-116, таб. 7, граф. 1, лит. 17 Сажетак У студији су истраживане когнитивне способности најбољих кошаркаша јуниора Србије. Истраживање је спроведено на узорку од 80 кошаркаша јуниора, узраста 17-18 година. Они су подељени у три групе на основу независне експертске оцене њихове успешности (од 1 до 10). Когнитивне способности су процењене са пет тестова: Д48 (тест опште интелигенције), С1 (тест визуелне спацијализације), П1, Ф1 и Ф2 (тестови перцептивних способности). Резултати истраживања су показали да постоји значајна разлика између три групе кошаркаша јуниора у простору когнитивних способности. Вредности центроида група показују да се прва група (најквалитетнији јуниори) значајно разликује од преостале две групе, и то у резултатима тестова Д48 и Ф2, док нема значајне разлике између друге и треће групе. Кључне речи: когнитивне способности / кошаркаши / успешност Увод Велики број младих људи (чак веома младих) се данас бави кошарком. Неки од њих кошарку прихватају као рекреацију или средство физичког васпитања, а неки имају јасну намеру да играње кошарке постане њихово занимање. У тој популацији младих неопходно је да тренери буду способни да користе сва доступна средства у покушају да талентованог дечака/девојчицу преведу у доброг, али и врхунског кошаркаша/ ицу. Ово захтева озбиљне и студиозне приступе раду са младим кошаркашима. Један од важних корака у томе је дијагностиковање оних карактеристика и способности младих које су битне за успех у кошарци. Јасно је да је кошарка комплексна и полиструктурна спортска игра, у којој успех зависи од низа фактора, међу којима се налазе и одређене психолошке карактеристике и способности (Каралејић и Јаковљевић 2001; Павлович, 1977; Sandeford & Shoenfelt 2001). Успех у кошарци у највећој мери зависи од нивоа специфичних моторичких активности, али и од способности играча да тај моторички кошаркашки потенцијал реализују у игри. У основи те способности се налази тактичко мишљење играча. Оно се дефинише као специфично когнитивно деловање играча и способност кошаркаша да на 109
Миливоје Каралејић, Саша Јаковљевић темељу когнитивних способности перцепције, едукције и кошаркашког тактичког знања решава проблеме у типичним и атипичним ситуацијама игре (Павлович, 1977). Тако се оправдано претпоставља да су когнитивне способности веома важне за успех у кошарци и да је неопходна њихова дијагностика (Becker, 1981; Wolf & Horga, 1987; Zhang & Li, 2000). То се посебно односи на најбоље и најуспешније кошаркаше. Најбољи кошаркаши се у многим способностима и вештинама разликују од оних средњих или лошијих и они су често својеврстан модел у изградњи индивидуалног квалитета сваког играча. Додатни значај истраживању когнитивних способности даје чињеница да се у овом простору могу препознати нове резерве за напредак играча. Значај когнитивних способности за успех у кошарци је показан и веома манифестан у пракси. Оне се у пракси називају:»памет«,»моћ антиципације«,»читање приотивника«,»преглед игре«, итд. Значај ових способности је показан и у одређеном броју истраживања (Бачанац, 2001; Becker, 1981; Боснар и Матковић 1983; Јаковљевић 1996; Јаковљевић 2003а; Јаковљевић 2003б). Међутим, мали је број истраживања (бар доступних) когнитивних способности младих кошаркаша, поготово врхунских (Бачанац, 2001; Brooks, Boleach & Mayhew, 1987; Јаковљевић, 2003а). Већи је број истраживања која су спроведена на општој популацији младих која су показала повезаност појединих моторичких способности, пре свега: координације, брзине извођења сложених моторичких задатака и равнотеже, са генералним и перцептивним фактором когнитивнх способности (Кејн, 1984). У односу на резултате ових истраживања и истраживања која су се односила на утицај когнитивних способности на успех у кошарци корисно је утврдити ниво когнитивних способности младих кошаркаша. Данашњи млади кошаркаши се припремају за неку будућу, другачију кошарку за коју се претпоставља да ће бити још захтевнија када су у питању когнитивне способности. Циљ овог истраживања је да се процене когнитивне способности најбољих младих кошаркаша јуниора Србије, посебно у односу на њихову успешност. Претпоставка је да ће се показати разлике између успешнијих и мање успешних у односу на њихове когнитивне способности. Метод Узорак испитаника Узорак испитаника је чинило 80 младих кошаркаша јуниора (17 18 година старости), чланова 8 најквалитетнијих екипа у Србији. Сваки испитаник је био најмање пет година у програму систематског и организованог кошаркашког тренинга. Они су подељени у три групе (1-3) на основу оцене њихове успешности играња кошарке. Групу 1 сачињавају најуспешнији, њих 17 (оцене од 8 до 10), групу 2 чини 37 средње успешних (оцене од 5 до 8), и групу 3 мање успешни, њих 26 (оцене мање од 5). Узорак варијабли и инструменти Предикторске варијалбле су из простора когнитивних способности. Оне су добијене применом пет тестова за процену когнитивних способности. Варијабла општа интелигенција (ОИ) је процењена са тестом Домино тест Д-48 (конструисао Анстеy, а адаптирана верзија Матића и Момировића); варијабла визуелна спацијализација (ПС) је добијена на основу резултата теста С1 (из батерије СВПН-1) који процењује просторне релације, односно истовремене едукције просторних релација; варијабла перцептивна диференцијација и логичко закључивање (ПД ) процењена је тестом геометријских разлика П1 (из батерије СВПН-1); варијабла перцептивна идентификација (ПФ1) добијена је на основу резултата у тесту фигуралне идентификације Ф1; и варијабла перцептивна анализа и логичко закључивање (ПФ2) која је процењена тестом разлагање квадрaта Ф2. Ови тестови су широко коришћени на нашој спортској популацији те су примењени и у овој студији (Бачанац 2001; Јаковљевић 1996; Јаковљевић 2003а; Јаковљевић 2003б). Критеријумску варијаблу представља успешност кошаркаша, односно њихов квалитет игре. Она је добијена на основу оцена (од 1 до 10) успешности игре које су дате за сваког испитаника од стране пет квалификованих оцењивача, кошаркашких експерата (Е1 Е5). Тако је успешност сваког кошаркаша изражена једном јединственом оценом (ЈОУ), која представља аритметичку сре- 110
Когнитивне способности младих кошаркаша и њихова успешност дину добијених пет оцена. Оцењивање је спроведено по прецизно утврђеној методологији са исто тако прецизним упутствима и критеријумима. Слични поступци у одређивању критеријума успешности кошаркаша су примењивани у већем броју истраживања (Боснар и Матковић 1983; Brooks et al 1987; Јаковљевић 1996; Јаковљевић 2003а; Trninic, Dizdar & Dezman, 2002; Trninic, Perica & Dizdar, 1999). Обрада података Примењена је стандардна дескриптивна статистика: аритметичка средина (АС), стандар- дана девијација (СД), минималне (Мин) и максималне (Маx) вредности. У циљу провере хомогености и поузданости оцењивача примењена је факторска анализа. Утврђивање разлика у когнитивним способностима између група унутар узорка, формираних по критеријуму успешности игре, извршено је применом каноничке дискриминативне анализе. Резултати и дискусија Табела 1 показује дескриптивне параметрe оцена петорице оцењивача, експерата (Е1 до Е5) и јединствене мере успешности (JOU). Табела 1. Дескриптивни параметри оцена петорице оцењивача Е1 Е2 Е3 Е4 Е5 JOU AS 6.26 5.41 6.11 5.99 5.84 5.94 SD 2.16 1.95 2.18 1.94 2.28 2.00 Min 2 1 2 2 1 1.80 Max 10 9 10 9 10 9.60 Аритметичке средине (АС) код свих оцењивача и јединствене мере успешности су приближно истих вредности, као и вредности стандардне девијације. Вредности минимума и максимума су релативно уједначене. У табелама 2 и 3 је представљена латентна структура независних оцењивача. На основу анализе главних компонената издвојен је само један фактор који је довољан да објасни 94.294% тоталне варијансе. На главној компоненти све варијабле имају изразито високе пројекције, тако да егзистира само један фактор оцењивања успешности игре, који се може интерпретирати као фактор»успешност играња кошарке«. Табела 2. Објашњена тотална варијанса Компоненте Тотал % Варијансе Кумулативни % 1 5.658 94.294 94.294 2.110 1.829 96.123 3.087 1.451 97.574 4.085 1.429 99.003 5.056.941 99.944 6.003.056 100.000 111
Миливоје Каралејић, Саша Јаковљевић Табела 3. Матрица компонената Компонента Е1.964 Е2.959 Е3.967 Е4.973 Е5.963 JOU.999 Резултати факторске анализе показују да постоји висока усаглашеност и хомогеност независних оцењивача у односу на предмет мерења успешност игре кошаркаша. Табела 4 показује дескриптивне параметре резултата у тестовима за процену когнитивних способности за цео узорак и за све три групе. Код резултатa за цео узорак вредности аритметичких средина су приближно једнаке са вредностима добијеним на тестирању такође кошаркаша јуниора у ранијем периоду (Јаковљевић, 1996, 2003а), и популацији спортиста јуниора из подручја спортских игара (Бачанац, 2001). Ако се посматрају групе, види се да су вредности артиметичких средина у свим варијаблама различите, а посебно да испитаници прве групе постижу веће резултате у свим варијаблама, док су друга и трећа група прилично уједначене. Табела 4. Дескриптивна статистика когнитивних способности АС СД Мин. Маx. ОИ 1 32.11 4.35 25 39 2 27.81 5.79 6 37 3 26.07 6.67 10 38 Тотал 28.20 6.16 6 39 ПФ 1 1 22.23 6.45 14 32 2 21.08 4.75 8 29 3 21.03 6.49 10 31 Тотал 21.31 5.68 8 32 ПФ2 1 21.82 5.35 11 32 2 16.45 4.53 5 25 3 16.57 5.22 5 27 Тотал 17.63 5.34 5 32 ПС 1 24.76 4.58 16 30 2 21.72 6.53 7 30 3 21.00 6.24 5 30 Тотал 22.13 6.17 5 30 ПД 1 18.64 4.03 14 27 2 17.40 3.75 6 27 3 17.50 4.08 8 25 Тотал 17.70 3.90 6 27 112
Когнитивне способности младих кошаркаша и њихова успешност Табела 5 приказује збирне резултате дискриминативне анализе. Добијене су две дискриминативне функције од којих прва објашњава 92.3% од укупне варијансе, са коефицијентом каноничке корелације Р ц =.526, односно квадратом тог коефицијента Р ц 2 =.276; са вредношћу Вилкс ламбда од.701 и нивоом значајности од.003. То значи да је прва функција статистички значајна и она се интерпретира. Табела 5. Резултати дискриминативне анализе Функција Карак. корен % варијансе Кумул. % Кан. корелац. 1.383 92.3 92.3.526 2.032 7.7 100.0.176 Тест функције Wilks Lambda χ 2 df Sig. 1.701 26.645 10.003 2.969 2.350 4.672 Табела 6 и Дијаграм 1 показују вредности центроида група. Вредности центроида група говоре да је прва група (најквалитетнији кошаркаши) усмерена ка позитивним вредностима на првој функцији и веома ниској негативној вредности на другој функцији, док су друге две групе усмерене ка негативним вредностима. Позитивне вредности означавају да испитаник припада најквалитетнијој групи. Дијаграм 1 јасно показује издвајање прве групе у односу на остале групе, док су центроиди друге и треће групе веома близу један другом. Табела 6. Центроиди група ДИСК 1 2 1 1.161 -.036 2 -.252.174 Дијаграм 1 3 -.401 -.224 113
Миливоје Каралејић, Саша Јаковљевић Корелације појединих варијабли са дискриминативном варијаблом су приказане у табели 7. Варијабле перцептивна анализа и логичко закључивање (ПФ2) и општа интелигенција (ОИ) имају високе коефицијенте корелације са дискриминативном функцијом. Табела 7. Корелације варијабли са дискриминативном функцијом ПФ2.719 ОИ.595 ПС.377 ПД.204 ПФ1.137 Резултати дискриминативне каноничке анализе кошаркаша јуниора на основу оцене успешности кошаркаша показују да постоји значајна разлика између три групе кошаркаша различитог квалитета. Вредности центроида група јасно показују да се групе разликују и то да се прва група (најквалитетнији кошаркаши), значајно разликује од друге и треће, док је разлика између друге и треће групе врло мала. Варијабле ОИ и ПФ2 имају највеће корелације са дискриминативном варијаблом. Издвајање ових варијабли је у складу са неким ранијим студијама које су истраживале повезаност когнитивних способности и успеха у кошарци (Бачанац, 2001; Fiedler, McGuire, & Richardson, 1989; Јаковљевић 1996, 2003; Kioumourtzoglou, Derri, Tzetzis & Theodorakis, 1998). То се посебно односи на варијаблу ПФ2, односно на способност логичког резоновања. Кошаркаши, због природе саме игре (велики број атипичних и неочекиваних игровних ситуација и потреба за њиховим брзим решавањем), морају брзо да опажају догађања на терену, да их брзо логички анализирају и да након тога, уз помоћ до тада стеченог искуства и тактичких знања, донесу одлуку о начину свог дејства. Може се претпоставити да су способности прецептивне анализе и логичког закључивања, те општа интелигенција у основи тактичког мишљења кошаркаша, на основу кога кошаркаш решава игровне ситуације. Сигурно је да способност аналитичког опажања и резоновања у ситуацијама кошаркашке игре, које карактерише велики број различитих перцептивних информација, не може доћи до изражаја уколико кошаркаш не поседује и висок ниво опште интелигенције (Бачанац, 2001). Основне разлике у когнитивним димензијама до којих је дошло у испитиваном узорку највероватније су, са једне стране, последица различитог степена тренираности и квалитета тренинга у оквиру систематског и вишегодишњег тренажног рада. Уобичајено је у кошаркашкој пракси да талентованији млади играчи имају дужи спортски стаж, више играчког искуства те су у већој мери изложени стимулусима који захтевају боље когнитивно деловање, односно који подстичу развој опште интелигенције и перцептивне способности. Са друге стране, разлике, у одређеној мери, могу да буду последица диспозиционих фактора, као и фактора селекције, односно критеријума селекције у одређеним фазама развоја кошаркаша које су они прошли до јуниорског узраста. Ово иницира да се у будућим сличним студијама укључе варијабле: дужина спортског стажа, степен тренираности, квалитет тренинга. Добијени резултати из ове студије и других сличних студија (Бачанац, 2001; Јаковљевић 1996; 2003а; Kioumourtzoglu et al., 1998; Fiedler et al., 1989) иницирају да се у кошаркашком тренингу у што већој мери користи вежбање у тзв. ситуационим условима. То подразумева креирање вежби у којима ће бити мањи или већи број изненадних перцептивних стимулуса усклађених са узрасним и општим кошаркашким карактеристикама играча. 114
Когнитивне способности младих кошаркаша и њихова успешност Закључак Циљ ове студије је био да се на узорку од 80 најбољих кошаркаша јуниора, узраста 17-18 година, који су подељени у три групе на основу независне експертске оцене њихове успешности, истраже поједине когнитивне способности и њихова повезаност са успехом у игри. Вредности аритметичких средина за цео узорак су приближно једнаке са вредностима добијеним на тестирању такође кошаркаша јуниора у ранијем периоду и популацији спортиста јуниора из подручја спортских игара, међу којима су били и кошаркаши. Применом дискриминативне анализе добијени су резултати који показају да постоји значајна разлика између три групе кошаркаша јуниора у простору когнитивних способности. На основу вредности центроида група јасно је да се прва група (најквалитетнији јуниори) значајно разликује од преостале две групе, и то у варијаблама општа интелигенција, перцептивна анализа и логичко закључивање. Најквалитетнији јуниори су постигли боље резултате на тестовима Д48 и Ф2. Са друге стране није добијена значајна разлика између друге и треће групе ни у једној варијабли когнитивних способности. Даља истраживања ових способности треба да укључе варијабле као што су: дужина спортског стажа, квалитет тренинга, таленат младих играча; као и већи узорак младих кошаркаша. Резултати упућују да је у тренингу кошаркаша потребно користити активности које ће стимулисати развој њихових когнитивних способности, а тиме развијати њихово тактичко мишљење. Литература 1. Бачанац, Љ. (2001). Карактеристике интелектуалних способности спортиста спортских игара. Магистарски рад. Београд: ФСФВ. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Becker, MB. (1981). An investigation into the cognitive and personality dimensions of basketball athletes. Unpubliched dissertation, school of human behavior, United States International University, San Diego. Боснар, К. и Матковић, Б. (1983). Релације конитивних фактора и успјешност у кошаркашкој игри. Кинезиологија, 2, 37-44. Brooks, MA., Boleach, LW., Mayhew, JL. (1987). Relationship of specific and nonspecific variables to successful basketball performance among high school players. Perceptual and Motor Skills. 64 (3), 823-827. Волф, Б. Хорга, С. (1987). Когнитивна диференцијација појединих спортских дисциплина. Кинезиологија, 19, 2, 65-70. Zhnag, YK., & Li XJ. (2000). Research on sports intelligence of basketball player. Journal of Bejing Teachers College of Physical Education, 12. (4), 37-40. Jakovljević, S (1996). Simultaneous influence of the specific basketball motoric and cognitive abilities on success of basketball. Facta Universitatis Series Physical Education, 1 (3), 91-98. 8. Jakovljević, S. (2003a). Relations between basketball players inteligence and their quality of play. Proccedings of «8th Annual Congress of ECSS», Salzburg. 9. Јаковљевић, С (2003б). Когнитивне способности најбољих младих кошаркаша Југославије и компаративна анализа у односу на узраст. Годишњак 11 (2002), 97-108. 10. Каралејић, М. и Јаковљевић, С. (2001). Основе кошарке. Београд: ФСФВ. 11. Кејн, Џ. Е. (1984). Психологија и спорт. Београд: Нолит. 12. Kioumourtzoglou, E., Derri, V., Tzetzis, G., Theodorakis, Y. (1998). Cognitive, perceptual and motor abilities in skilled basketball performance. Percept Mot Skills, 86, 771-786. 13. Павлович, М. (1977). Структура тактичнега мишљења кошаркарјев. Докторска дисертација, ФФК, Загреб. 14. Sandeford, P., & Shoenfelt, EL. (2001). Mental skills for enhancing performance. Terre Haute, Ind. Wish Publishing. 15. Trninic, S., Perica, A., Dizdar, D. (1999). Set of Criteria for the Actual Quality Evaluation of the Elite Basketball Players. Colegium Antropologicum. 26, 199-210. 115
Миливоје Каралејић, Саша Јаковљевић 16. Trninic, S., Dizdar, D., Dezman, B. (2002). Pragmatic validity of the combined model of expert system for assessment and analysis of the actual quality overall structure of basketball players. Colegium Antropologicum 23(2), 707-721. 17. Fiedler, FE., McGuire, M., Richardson, M. (1989). The role of intelligence and experience in successful group performance. Joуrnal of Applied Sport Psychology, 1(2), 132-149. др Миливоје Каралејић, ред. проф. Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања Благоја Паровића 156 Београд др Саша Јаковљевић, ван.проф. Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања Београд Благоја Паровића 156 Београд 116
Cognitive Abilities of Young Basketball Players and Their Actual Success Milivoje Karalejic, 796.323.2:159.9 Sasa Jakovljevic Original scientific paper Cognitive Abilities of Young Basketball Players and Their Actual Success A Paper was presented on International Scientific Conference Theoretical, Methodology and Methodical Aspects of Physical Education, Belgrade, Serbia, December, 11 th 2008. Physical Culture, Belgrade, 62 (2008), 1-2, p. 117-123, tab. 7, graph 1, ref. 17 Abstract In this study were investigated cognitive abilities of the best junior basketball players of Serbia. The research was making on the sample of 80 junior basketball players 17 and 18 years old. They are distributing in three groups on the base of independent expert s mark of player s success (from 1 to 10). Cognitive abilities of each player were estimated by 5 tests: D48 (test of general intelligence), S1 (test of visual spacialisation), P1, F1 and F2 (tests of perceptive factor of cognitive abilities). Values of the group s centroide show that first group (the best junior players) differ significantly from the two others group (tests D48 and F2), but there is no significant difference between second and third groups. Key words: cognitive abilities / basketball players / success Introduction Nowadays, great number of young and even very young people plays basketball. Some of them play just for fun and recreation, some play in schools but some of them aim to make basketball as their profession. Here, coaches should use all available and proper means to help talented boys and girls to become good or excellent players. This requires serious and studious approach. The first step is to diagnose characteristics and abilities of young candidates crucial for success in basketball. It is well known that basketball is complex and poly-structural sport game in which success depends of many factors including particular psychological characteristics and abili- PHYSICAL CULTURE, BELGRADE, 62 (2008) 1-2 ties (Karalejić & Jakovljević 2001; Pavlovič, 1977; Sandeford & Shoenfelt 2001). Certainly, success in basketball depends mostly of the levels of specific basketball motor abilities, but also of the ability of the player to use it skillfully during the game. At the base of such ability is tactical thinking. It is specific cognitive action or, in other words, ability of the player to resolve the problems in typical and atypical game situations on the basis of cognitive abilities of perception and eduction, and basketball tactical knowledge (Pavlovič, 1977). Obviously, cognitive abilities are very important for success in basketball and therefore diagnos- 117
Milivoje Karalejic, Sasa Jakovljevic tics of them is very important as well (Becker, 1981; Wolf & Horga, 1987; Zhang & Li, 2000). This is especially important for the best players. The best players differ clearly in many abilities and skills compared to average and under, and they are model in building up of individual qualities of each player. In this space we can recognize new potentials for the progress of player. Significance of cognitive abilities is recognizable in basketball praxis. It is all about» intelligence«,»anticipation«,»reading of rivals«etc. The importance of these abilities is shown in number of investigations (Bačanac, 2001; Becker, 1981; Bosnar & Matković 1983; Jakovljević 1996; Jakovljević 2003a; Jakovljević 2003b). Relatively small number of such investigation is made among young basketball players, especially the best ones (Bačanac, 2001; Brooks, Boleach, & Mayhew, 1987; Jakovljević, 2003a). There are number of studies that dealt with relationship between, on the one side, motor abilities, especially coordination, speed of release of complex motor tasks, and balance and, on the other side, general and perceptive factors of cognitive abilities, performed at general young population (Kejn, 1984). Related to those studies and studies of cognitive abilities connected to basketball game success, it is important to discover the level of cognitive abilities of young players. Young players must be prepared for quite different basketball in the future which could be even more demanding as for cognitive abilities. The aim of this study was to evaluate cognitive abilities of the best junior Serbian basketball players in relation to their actual success. Sample of variables and instruments Predictor variables are from domain of cognitive abilities. Five tests were applied for cognitive abilities. Variable of general intelligence (OI) was obtained by Domino test D-48 (constructed by Anstey, adapted by Matića and Momirovića). Variable of visual spatiallisation (PS) was obtained on the basis of S1 test results (from battery SVPN-1) which evaluate spatial relations, or simultaneous eduction of spatial relations. Variable perceptive differentiation and logical conclusions (PD) was evaluated with test of geometric differences P1 (from battery SVPN-1); variable perceptive identification (PF1) was obtained on the basis of F1 test results; and variable perceptive analysis and logical conclusions (PF2) was obtained on the basis of F2 test results (test of square puzzle). These tests were very much used on Serbian sport population and so also in this study (Bačanac 2001; Jakovljević 1996; Jakovljević 2003a; Jakovljević 2003b). Criteria variable was success of basketball players, e.g. their play quality. This variable was obtained on the base of grades 1 to 10, given for each player, independently by 5 basketball experts (E1 E5). Mean of these 5 grades makes unique grade (JOU). Grades were given on the basis of precise methodology with strict instructions and criteria, as were applied also in many other studies (Bosnar & Matković, 1983; Brooks et al 1987; Jakovljević 1996; Jakovljević 2003a; Trninic, Dizdar & Dezman, 2002; Trninic, Perica & Dizdar, 1999). Method Sample of subjects The sample consisted of 80 junior basketball players (17 18 yrs old), members of the best 8 Serbian junior teams. Each participant had to be, at least 5 years, in organized basketball practice. They were divided in 3 groups at the base of the grades of their successfulness. Group 1 was made of the 17 best players (who got grades from 8 to 10), group 2 of 37 average ones (grades 5 to 7,99), group 3 of 26 (grades less than 5). Statistical analysis Standard descriptive statistics was applied: mean (AS), standard deviation (SD), minimal (Min) and maximal (Max) values. In order to check homogeneity and reliability of experts, factor analysis was applied. Canonical discriminative analysis was used to detect differences in cognitive abilities among the groups. 118 PHYSICAL CULTURE, BELGRADE, 62 (2008) 1-2
Results and discussions Cognitive Abilities of Young Basketball Players and Their Actual Success Descriptive parameters of expert s grades and unique grade can be seen in Table 1. Table 1. Descriptive parameters of expert s grades and unique grade E1 E2 E3 E4 E5 JOU AS 6.26 5.41 6.11 5.99 5.84 5.94 SD 2.16 1.95 2.18 1.94 2.28 2.00 Min 2 1 2 2 1 1.80 Max 10 9 10 9 10 9.60 Tables 2 and 3 show latent structure of the grades of individual experts. Analysis of the main components gave only one factor which explains 94,294 % of total variance. All variables have exceptionally high projections to the main component so that the factor obtained can be interpreted as a factor of»successful basketball play«. So, there is high concordance and homogeneity of independent experts related to the object of measurement. Table 2. Explains of total variance Component Total % Variance Cumul. % 1 5.658 94.294 94.294 2.110 1.829 96.123 3.087 1.451 97.574 4.085 1.429 99.003 5.056.941 99.944 6.003.056 100.000 Table 3. Matrices of component Component E1.964 E2.959 E3.967 E4.973 E5.963 JOU.999 Table 4 show descriptive parameters of the results in tests for evaluation of cognitive abilities for the whole sample, and for all 3 groups. Values of arithmetic means for the whole sample were almost PHYSICAL CULTURE, BELGRADE, 62 (2008) 1-2 119
Milivoje Karalejic, Sasa Jakovljevic equal to the values obtained in earlier studies in junior basketball players (Jakovljević 1996, 2003a), and in juniors in other sport s games (Bacanac, 2001). As for the groups, one can see that values of arithmetic means in all variables are different. Members of the group 1 have achieved clearly better results in all variables, while the other two groups had lower and similar results. Table 5 show summary of discriminative analysis. Two discriminative functions were obtained. First of them explains 92.3% of total variance with canonical coefficient R c =.526, square being R c 2 =.276; Wilks lambda of.701 with significance level of.003. This means that first function is significant and it has to be interpreted. Table 4. Descriptive statistics of cognitive abilities AS SD Min. Max. OI 1 32.11 4.35 25 39 2 27.81 5.79 6 37 3 26.07 6.67 10 38 Total 28.20 6.16 6 39 PF 1 1 22.23 6.45 14 32 2 21.08 4.75 8 29 3 21.03 6.49 10 31 Total 21.31 5.68 8 32 PF2 1 21.82 5.35 11 32 2 16.45 4.53 5 25 3 16.57 5.22 5 27 Total 17.63 5.34 5 32 PS 1 24.76 4.58 16 30 2 21.72 6.53 7 30 3 21.00 6.24 5 30 Total 22.13 6.17 5 30 PD 1 18.64 4.03 14 27 2 17.40 3.75 6 27 3 17.50 4.08 8 25 Total 17.70 3.90 6 27 Table 5. Results of discriminative analysis Function Car. root % Variance Cum. % Can. Corr. 1.383 92.3 92.3.526 2.032 7.7 100.0.176 Test of function Wilks Lambda χ 2 df Sig. 1.701 26.645 10.003 2.969 2.350 4.672 120 PHYSICAL CULTURE, BELGRADE, 62 (2008) 1-2
Cognitive Abilities of Young Basketball Players and Their Actual Success Table 6 and Diagram 1 show values of group s centroid. These values point out that group 1. (the best players) is directed toward positive values at the first function and very low negative values at second function. The other two groups are directed toward negative values except for the group 2 which has positive values at the second function. Diagram 1 clearly shows separation of the group 1 from the other two, while centroids of the group 2 and 3 are very close to each other. Table 6. Centroids of groups DISK 1 2 1 1.161 -.036 2 -.252.174 3 -.401 -.224 Diagram 1. Centroids of groups Correlations of particular variables with discriminative function are shown in table 7. Variables of perceptive analysis and logical conclusions (PF2) and general intelligence (OI) have high coefficients of correlation with discriminative function. Table 7. Corelation of variables with discriminative function PF2.719 OI.595 PS.377 PD.204 PF1.137 PHYSICAL CULTURE, BELGRADE, 62 (2008) 1-2 121
Milivoje Karalejic, Sasa Jakovljevic Results of discriminative canonic analysis of junior basketball players on the basis of their success show significant difference between the three groups. Values of the group s centroids clearly show the differences among the groups. Group 1 is significantly different from groups 2 and 3 while the difference between groups 2 and 3 is very small. Variables perceptive analysis and logical conclusions (PF2) and general intelligence (OI) have the highest correlations with discriminative function. Such results are similar to results of some other studies which investigated relations of cognitive abilities and success in basketball (Bačanac, 2001; Fiedler, McGuire & Richardson, 1989; Jakovljević 1996, 2003; Kioumourtzoglou, Derri, Tzetzis & Theodorakis, 1998), especially about variable PF2, ability for logical reasoning. Because of the very nature of basketball play (number of unexpected and atypical game situation and need for quick resolve), players have to quickly perceive the situation in the court and to analyze them quickly and logically. With the acquired experience and tactical knowledge players have to decide quickly what to do. One can presume that player resolve game situation using tactical thinking, based upon ability of perceptive analysis, logical conclusions and general intelligence (Bačanac, 2001). Basic differences in cognitive dimensions shown in this study could be explained by the level of training and influence of its quality during systematic and long work. Talented players usually have longer sports stage and more game experiences. So, they were more exposed to stimuli that require better cognitive actions and further development of general intelligence and perceptive abilities. Apart from that, differences can be consequence of dispositional factors as well as selection factors in certain phases of the development of player. This indicates that future similar studies should include the following variables: sports stage, level of training and its quality. Results in this study and some other similar studies (Bačanac, 2001; Fiedler et al., 1989; Jakovljević 2003, 1996; Kioumourtzoglu et al., 1998) point out the need to train more in so called situational conditions. It means that creation of the basketball exercises have to contain more or less unexpected perceptive stimuli adapted to age and general basketball characteristics of the players. Conclusions The aim of this study was to examine relation of cognitive abilities and success of 80 best basketball players aged 17 to 18yrs. They were divided in three groups on the base of their success. Values of arithmetic means for the whole sample were almost equal to the values obtained in earlier studies in junior basketball players and in juniors in other sport games. By application of discriminative analysis were obtained results that show clear differences between the three groups of junior basketball players in cognitive abilities. On the basis of values of the group s centroids is clearly that group 1 is significantly different from groups 2 and 3, especially in variables perceptive analysis and logical conclusions (PF2) and general intelligence (OI), while the difference between groups 2 and 3 is very small in all cognitive variables. The best players achieved better results in tests D48 and F2 then other two groups. The results indicate that future similar studies should include the following variables: sports stage, level of training and its quality. Also, the results in this study point out the need to train more in so called situational conditions with basketball exercises witch have to contain unexpected perceptive stimuli adapted to age and general basketball characteristics of the players. References 1. 2. 122 Bačanac, Lj. (2001). Karakteristike intelektualnih sposobnosti sportista sportskih igara. (Features of intellectual abilities of young athletes in sports games) Magistarski rad. (master thesis) FSFV, Beograd. Becker, MB. (1981). An investigation into the cognitive and personality dimensions of basketball athletes. Unpublished Dissertation, School of Human 3. Behavior, United States International University, San Diego. Bosnar, K., & Matković, B. (1983). Relacije kognitivnih faktora i uspješnost u košarkaškoj igri. (Relations of cognitive factors and success in basketball) Kineziologija, 2, 37-44. PHYSICAL CULTURE, BELGRADE, 62 (2008) 1-2
Cognitive Abilities of Young Basketball Players and Their Actual Success 4. Brooks, MA., Boleach, LW., Mayhew, JL. (1987). Relationship of specific and nonspecific variables to successful basketball performance among high school players. Perceptual and Motor Skills. 64 (3), 823-827. 5. Fiedler, FE., McGuire, M., Richardson, M. (1989). The role of intelligence and experience in successful group performance. Journal of Applied Sport Psychology, 1(2), 132-149. 6. Jakovljević, S (1996). Simultaneous influence of the specific basketball motor and cognitive abilities on success of basketball. Facta Universitatis Series Physical Education, 1, (3), 91-98. 7. Jakovljević, S (2003a). Relations between basketball players inteligence and their quality of play. Proceedings of 8th Annual Congress of ECSS, Salzburg. 8. Jakovljević, S (2003b). Kognitivne sposobnosti najboljih mladih košarkaša Jugoslavije i komparativna analiza u odnosu na uzrast. (Cognitive abilities of the best young basketball players of Yugoslavia and comparative analysis related to age) Godišnjak 11 (2002), 97-108. 9. Karalejić, M., & Jakovljević, S. (2001). Osnove košarke (Elements of Basketball). Beograd: FSFV. 10. Kejn, Dž. E. (1984). Psihologija i sport. (Psychology and sport). Beograd: Nolit. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. Kioumourtzoglou, E., Derri, V., Tzetzis, G., Theodorakis, Y. (1998). Cognitive, perceptual and motor abilities in skilled basketball performance. Percept Mot Skills, 86, 771-786 Pavlovič, M. (1977). Struktura taktičnega mišljenja košarkarjev. (Structure of tactics opinion of basketball players) Doktorska disertacija (PhD thesis) FFK, Zagreb. Sandeford, P. & Shoenfelt, EL. (2001). Mental skills for enhancing performance. Terre haute, Ind. Wish Publishing. Trninic, S., Perica, A., Dizdar, D. (1999). Set of criteria for the actual quality evaluation of the elite basketball players. Colegium Antropologicum. 26, 199-210. Trninic, S., Dizdar, D., Dezman, B. (2002). Pragmatic validity of the combined model of expert system for assessment and analysis of the actual quality overall structure of basketball players. Colegium Antropologicum 23(2), 707-721. Volf, B. Horga, S. (1987). Kognitivna diferencijacija pojedinih sportskih disciplina. (Cognitive differentiation of certain sports events) Kineziologija, 19, 2, 65-70. Zhnag, YK. Li XJ. (2000). Research on sports intelligence of basketball player. Journal of Bejing Teachers College of Physical Education. 12 (4) 37-40. Milivoje Karalejic, prof., Phd, University of Belgrade, Faculty of Sport and Physical Education Blagoja Parovica 156 Belgrade, Serbia e-mail: milivoje.karalejic@dif.bg.ac.rs Sasa Jakovljevic ass. prof., Phd University of Belgrade, Faculty of Sport and Physical Education Blagoja Parovica 156 Belgrade, Serbia e-mail: sasa.jakovljevic@dif.bg.ac.rs PHYSICAL CULTURE, BELGRADE, 62 (2008) 1-2 123