1. Увод у архитектуру и грађевинарство
1.1. Историја архитектуре (стилови градње) Међу најзначајније гране људске делатности убраја се грађевинска техника. Главне гране грађевинске технике су архитектура и грађевинарство. Архитектура се углавном бави пројектовањем и уметничким обликовањем зграда за разне сврхе. Грађевинарство обухвата радове којима се остварују пројекти архитеката. Зато кажемо да архитектура и грађевинарство чине једну целину. Развој цивилизације и развој грађевинарства су међусобно тесно повезани. У старијем каменом добу, када су људи били у периоду дивљаштва, своје животне потребе су задовољавали ловом и скупљањем природних плодова, а себи заклон су тражили у природним шупљинама и пећинама. У њима су подешавали услове за живот: лежајеве, огњишта, место за рад и др. Први објекти за становање, које су давни градитељи градили, нису били над земљом, него ископани у земљи. Биле су то више рупе него куће. Да се земља не би одроњавала, биле су обложене камењем или грањем. To cy биле округле земуни-це (сл. 1.1) Само плетени кровови од шибља и сламе вириле су над земљом, као шатори у пољу. Те земунице представљају почетак градње станова наших далеких предака. Касније, како се повећавало искуство и знање, људи су почели да подижу своје куће над земљом. Кад су почели да гра-де боље станове, напустили су пећине. На мочварном земљишту људи cy y то време подизали дрвене сојенице (сл. 1.2) (насеобине постављене на дрвеним стубовима), а на неприступачним брдима градили су куће од камена (сл. 1.3). Сл. 1.1. Земуница Сл. 1.2. Сојенице У пределима богатим шумама људи су прве станове почели градити од дрвета. To cy биле колибе и брвнаре. Оне су обично имале једну просторију са огњиштем на средини. Развој грађевинарства кроз векове текао је упоредо са проналажењем и усавршавањем алата и средстава за обрађивање грађевинског материјала, пре свега дрвета и камена, a касније и метала. У разним историјским раздобљима и код разних наро-да грађене су грађевине које и данас задивљују својом величи-ном и лепотом као што су кинески зид, египатске пирамиде, палате, храмови, позоришта, итд. Сл. 1.3. Кућа од камена
Начин обликовања града, који је карактеристичан за једну епоху назива се стил. Тих стилова у грађевинарству има много. Најпознатији су: египатски (сл. 1.4), месопотамски, кинески, грчки, римски, византијски, романски, готски, ре-несансни, барокни, руски и други. Сл. 1.4. Египатска пирамида О неким стиловима, који су поменути, слушаћете више на часовима ликовне културе. Овде ћемо навести неке најзначајније који су имали утицаја и на наше грађевинарство и архитектуру. Грчка архитектура је прва велика европска архитектура старог века (сл. 1.5). Она је имала великог утицаја на римску, али и на каснију европску архитектуру, културу па и читаву цивилизацију. Грчки стил градње, у ранијем периоду, познаје само једну врсту грађевине - храм. Никаквог трага није остало од других зграда, па по томе можемо закључити да су друге зграде биле рађене од лаког материјала. Касније, поред храмова подижу се и друге врсте јавних објеката, као што су позоришта, стадиони и др. Најстарији храмови рађени су од дрвета а касније од камена. Најважнији део храма је стуб, по чему се и разликују поједини стилови. У грчкој архитектури се истовремено јављају два стила: Дорски (сл. 1.6) и јонски (сл. 1.7). Касније је настао и коринтски стил (сл. 1.8). Сл.1.6. Дорски стил Сл.1.7. Јонски стил Сл.1.8. Корински стил
По чему се разликују ови стилови? Дорски стуб је једноставног облика посебно горњи део који се назива капител. Капител јонског стуба посебно се разликује од дорског по томе што на угловима има спиралне завојнице које подсећају на овнујске рогове. Коринтски капител је китњастији, раскошнији, има облик корпе обавијене акантусовим лишћем. Коринтски стил је своју пуну примену нашао тек у римској архитектури и много касније у архитектури ренесансе. Нова савремена архитектура почела се јављати почетком 20. века (сл. 1.15). Осим у променама у стиловима градње у савременом грађевинарству се појављују и нови грађевински материјали као што су метал, бетон, армирани бетон, изо-лациони материјали, материјали за облагање и др. Све је то допринело како бржој градњи исто тако и изградњи удобнијих и функционалнијих стамбених и производних објеката. Сл. 1.15. Грађевине 20. века За оне који желе да знају више Куће из доба неолита,без обзира на облик и врсту материјала од кога су направљене, још увек се не могу сматрати архитектонским делима. Оне су грађене са циљем да се створи простор за боравак људи, а при њиховој градњи није постојала нека виша духовна или уметничка идеја. Камен се у разним временима и просторима на различите начине користио. Древни град Петра (стена)на Блиском истоку је настао у VI веку п.н.е. Град је уклесан у стене: жуте, ружичасте и плаве. Естетика и архитектура Петре је проистицала углавном из веровања о Сунцу као Творцу и чувару Вида и Света. У периоду од V до III века п.н.е. био је велико трговачко средиште. У периоду од III до I века п.н.е. настали су монументални гробови и храмови са раскошно украшеним срасадама, уклесаним у стене (сл. 1.9). Сл. 1.9. Древни град Петра Да ли знате...... да су, према неким истраживањима, још 40 000 година пре нове ере људи градили шаторе од животињске коже, а кости од мамута користили као потпорне стубове?... да је Кеопсова пирамида у Египту грађена око 2900.године пре нове ере, да је око 100.000 људи градило пуних двадесет година, да је саграђена од 2 300 000 камених блокова. Сваки камeни блок је висок два метра, а неки су дуги и по пет метара.
Занимљивости Према неким истраживањима дошло се до претпоставке да су Египћани познавапи израду бетона од чега су прављени блокови за изградњу пирамида. Ову претпоставку треба доказати. Размислите Док посматрате величанствене грађевине које су људи давно градили покушајте да схватите у каквим условима је све то рађено, какве је алате, уређаје и транспортна средства човек имао у том времену. 1.2. Врсте грађевинских објеката Грађевинарство се, због своје обимности и разновр-сности, дели на високоградњу, нискоградњу и хидроградњу. Високоградња обухвата пројектовање и изградњу стамбених, индустријских, просветних, здравствених и других јавних зграда (сл. 1.17). Што значи да су објекти високоградње изнад површине земље. Нискоградња се бави пројектовањем и градњом путева, железничких пруга, вијадукта, мостова, надвожњака, ави-онских писта, тунела и др. (сл. 1.18). Објекти нискоградње се налазе делом изнад и испод површине земље. Сл. 1.17. Објекти високоградње Сл. 1.18. Нискоградња - изградња надвожњака Хидроградња се бави изградњом објеката који служе за проток или акумулацију воде (сл. 1.19). Овде спадају канали, уставе, бране, луке, вештачка језера и др. Сл. 1.19. Хидроелектрана
1.3. Системи градње Извођење грађевинских радова се може сагледати и у начину како се они изводе: традиционални и савремени. Како се развијају наука, техника и производња тако и архитекти могу остваривати све смелије и све веће грађевине. Традиционални начин грађења се може видети у сва-ком селу или граду. Он подразумева да се целокупна градња објекта изводи на градилишту што обухвата: копање темеља, зидање, бетонирање, облагање зидова, постављање инстала-ција водовода, струје, канализације, телефона. Овакав начин је скуп и дуго траје, а користи се за изградњу породичних зграда и мањих објеката. Савремени начин градње подразумева планско, брзо и јефтино грађење великих зграда и других објеката. Ради се са скелетним системима (сл. 1.20) и монтажним начином градње. Применом скелетне конструкције и грађевинских материјала, као што су армирани бетон, челик, стакло и др., остварени су изванредни резултати у грађењу. Омогућава се градња у висину, чиме се решава недостатак простора у ве-ликим градовима. Бетонски скелет или костур зграде прима цело оптерећење објекта које преноси на темеље.скелет се израђује од армираног бетона, а потом се зидови зидају или се уграђују готови преградни блокови. Сл. 1.20. Скелетни систем градње Монтажна градња добија све већи значај у грађевинарству (сл. 1.21). Монтажне зграде подижу се од roтових делова који се производе индустријски. У бетонски скелет се уграђују делови зграде, па и цели станови, који се из фабрике станова доносе на градилиште и монтирају. Треба знати У грађевинарству раде људи различитих занимања. Споменули смо архитекте и инжењере, апи ту су и они који непосредно изводе радове: зидари, бетонирци, тесари, керамичари, водоинсталатери, подополагачи и др. Објасните зашто овакав начин градње зиатно убрзава изградњу станова. Сл. 1.21.Монтажна градња 6
1.4. Конструкција - конструктивни елементи грађевине Свака зграда се састоји од следећих елемената: темеља, зидова, међуспратне конструкције, крова, степеништа и ход-ника (сл. 1.22). Зграда је својим доњим делом укопана у земљу. Тај део се зове темељ (сл. 1.23). To је стопало куће. Од вели-чине и облика темеља зависи колико ће зграда бити стабилна. Ширина и дубина темеља зависи од тежине зграде и чврстоће земљишта на којем лежи. Темељи се постављају тако што се у претходно ископане ровове улива припремљена бетонска маса. Ова маса после седам дана од изливања стврдњава, а после 28 дана постаје чврста и може на себи да носи велику тежину. Сл. 1.22. Конструктивни елементи грађевине Сл. 1.23. Изливање темеља Сл. 1.24. Почетак зидања Када су темељи очврсли могу се зидати зидови (сл. 1.24). Зидови се могу израђивати од различитих материјала. Најчешће су коришћене опеке и камен Постоје и други производи за зидање. To cy разне врсте блокова који се могу производити од различитог материјала и разних облика и величина. Сл. 1.25. Зидови 7
Међуспратна конструкција служи да одвоји спратове у зградама Прави се од греда различитог материјала, које се густо наређају једна поред друге и залију одозго танком армираном бетонском плочом. Зграда се покрива заштитном плочом коју називамо кров. Кров има спољашњу и унутрашњу функцију. Спољашња функција се огледа у заштити зидова и унутрашњости зграде од атмосферских утицаја као што су киша, снег и сунце, a унутрашња да сачува топлоту куће. Конструкцији крова се посвећује посебна пажња. Основни конструктивни облици крова јесу равни бетонски и коси кров са дрвеном конструкцијом. Коси кровови могу бити једноводни, двоводни, и вишеводни. Степеништа и ходници су важни делови сваке зграде, посебно вишеспратница. Оне омогућавају безбедно кретање са једног нивоа на други по вертикали. Најчешће се израђују од армираног бетона, али и од дрвета, камена, метала или комбиновано. Степенице могу бити спољне и унутрашње. Ходник по-везује просторије и омогућује комуникацију по хоризонтали. Размислите Шта мислите када ћe ноге више пропасти у снег - ако на снег станете у ципелама или на скијама? Упоредите тo са улогом темеља. Урадите Пронађите у литератури и на Интернету теме о развоју грађевинарства и архитектуре, најзначајније грађевине у разним временским периодима. Шта вас је највише задивило? 8