На основу члана 32. Закона о локалној самоуправи (Сл.гласник РС бр. 129/07), чл.38. Статута општине Ћуприја (Сл.гласник општине Ћуприја бр.14/08) и чл

На основу члана 32. Закона о локалној самоуправи (Сл.гласник РС бр. 2907), чл.38. Статута општине Ћуприја (Сл.гласник општине Ћуприја бр.408) и члана 5.пословника Скупштине општине Ћуприја (Сл.гласник општине Ћуприја бр.42) Скупштина општине Ћуприја на седници одржаној дана 24.7.204. донела је ОДЛУКУ О ПРИСТУПАЊУ ИЗРАДИ СТРАТЕГИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ЋУПРИЈА 205-2020 Члан. Приступа се изради Стратегије одрживог развоја општине Ћуприја 205-2020. Члан 2. Носилац израде документа је Одељење за стратешки развој-служба за локални економски развој. Члан 3. Ова одлука ступа на снагу даном објављивања у Службеном гласнику општине Ћуприја. БРОЈ: 06-03-2204-02 Драган Николић, дипл.правник На основу члана 32. Закона о локалној самоуправи (Сл.гласник РС бр. 2907), чл.38. Статута општине Ћуприја (Сл.гласник општине Ћуприја бр.408) и члана 5.пословника Скупштине општине Ћуприја (Сл.гласник општине Ћуприја бр.42) Скупштина општине Ћуприја на седници одржаној дана 24.7.204. донела је ОДЛУКУ О ПРИСТУПАЊУ ИЗРАДИ СТРАТЕШКОГ ПЛАНА ЗА СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ ОПШТИНЕ ЋУПРИЈА Члан. Приступа се изради Стратешког плана за социјалну политику општине Ћуприја 205-2020. Члан 2. Носилац израде документа је Одељење за стратешки развој-служба за локални економски развој. Члан 3. Ова одлука ступа на снагу даном објављивања у Службеном гласнику општине Ћуприја. БРОЈ: 06-03-3204-02 Драган Николић, дипл.правник На основу члана 32. Закона о локалној самоуправи ( Сл.гласник РС, бр.2907 ), члана 38. Статута општине Ћуприја ( Сл.гласник општине Ћуприја, бр.408, 2208, 2808, 3 и 233) и члана 4. Одлуке о прибављању, коришћењу, управљању и располагању стварима у својини општине Ћуприја ( Сл.гласник општине Ћуприја, бр.84), Скупштина општине Ћуприја, на седници одржаној дана 24.07.204.године, доноси ОДЛУКУ ПРЕДЛАЖЕ СЕ Влади Републике Србије да пренесе право јавне својине без накнаде и то на реалном уделу 5967075 на кп.бр.7344 у КО Ћуприја ван града, пашњак I класе у површини од 70,75а, а који је тренутно у корисништву Железница Србије а.д. Београд, са Републике Србије на општину Ћуприја. БРОЈ: 06-03-4204-02 од 24.07.204. Драган Николић, дипл.правник На основу члана 64.65. и 67. Закона о буџетском систему ( Сл.гласник РС број 5409, 730, 00, 0, 932, 623 и 083), члана 4. став 3. Закона о пољопривреди и руралном развоју ( Сл.гласник РС, број 42009 и 0203 др.закон), члана 3.став 4. и 5. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју ( Сл.гласник РС, број 03) и члана 38. Статута општине Ћуприја ( Сл.гласник општине Ћуприја, бр.408, 2208, 2808, 3 и 233), Скупштина општине Ћуприја на седници одржаној дана 24.07.204.године, доноси: ОДЛУКУ О ИЗМЕНИ ОДЛУКЕ О ОСНИВАЊУ БУЏЕТСКОГ ФОНДА ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ ОПШТИНЕ ЋУПРИЈА Члан. Овом Одлуком врши се измена Одлуке о оснивању буџетског фонда за развој пољопривреде општине Ћуприја ( Сл.гласник општине Ћуприја, бр.07204 од.04.204.год) тако што се мења члан 7. и гласи: Програм коришћења средстава буџетског фонда за развој пољопривреде доноси Скупштина општине Ћуприја. Члан 2. Остали чланови Одлуке остају непромењени. Члан 3. Ова Одлука ступа на снагу даном објављивања у Службеном гласнику општине Ћуприја. БРОЈ: 06-03-8204-02 од 24.07.204. Драган Николић, дипл.правник На основу члана 44. Статута општине Ћуприја (''Сл.гласник општине Ћуприја'' бр.408,2208,2808,3 и 233) и члана 40.Пословника Скупштине општине Ћуприја (''Сл.гласник општине Ћуприја'' бр. 4202), Скупштина општине Ћуприја на седници одржаној дана 24.07.204.године донела је О Д Л У К У О ИЗМЕНИ ОДЛУКЕ О ИЗБОРУ ЧЛАНОВА СТАЛНИХ РАДНИХ ТЕЛА- САВЕТА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ЋУПРИЈА У Одлуци о избору чланова сталних радних теласавета Скупштине општине Ћуприја (''Сл.гласник општине Ћуприја'' бр. 33, 44 и 44) врши се следећа измена: САВЕТ ЗА ЗДРАВСТВЕНА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА: ''Светлана Николић-Павловић, председник, брише се Марко Илић, брише се'' Одлуку објавити у ''Службеном гласнику општине Ћуприја''. БРОЈ: 06-03-7204-02 од 24.07.204.године Драган Николић,дипл.правник

На основу члана 60. ст.2. Закона о пољопривредном земљишту ("Сл.гласник РС" број 6206 и 409), члана 38. Статута општине Ћуприја ("Сл.гласник општине Ћуприја", бр.408, 2208, 2808, 3 и 233) и члана 5. Пословника Скупштине општине Ћуприја ("Сл.гласник општине Ћуприја", бр.42) и на основу писмене сагласности Министарства пољопривреде и заштите животне средине број 320--995204-4 од 07.07.204.године, Скупштина општине Ћуприја на седници одржаној дана 24.07.204.године, донела је ИЗМЕНУ И ДОПУНУ ПРОГРАМА ЗАШТИТЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА У ДРЖАВНОЈ СВОЈИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ЋУПРИЈА ЗА 204.ГОДИНУ У Програму заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у државној својини на територији општине Ћуприја за 204.годину ("Сл.гласник општине Ћуприја", бр 04), табела 5.мења се и сада гласи: ТАБЕЛА 5 Преглед груписаних надметаоа КО Ћуприја пптес брпј јавнпг надме таоа брпј ппседпвнпг листалиста неппкретнпсти брпј катастарске парцеле култура и класа ппвршина (ха) ппвршина државнпг удела (ха) ппвршина пбјекта у државнпј свпјини (м²) бпја нап пме на КО Исакпвп Р. баре 387 44792 оива 4 класе,5220,5220 КО Исакпвп Р. баре 387 4473 оива 4 класе 0,4742 0,4742 КО Исакпвп Р. баре 387 4474 оива 4 класе 0,334 0,334 КО Исакпвп Р. баре 387 4475 оива 4 класе 0,2853 0,2853 КО Исакпвп Р. баре 387 4476 оива 4 класе 0,304 0,304 укупнп 2,8963 2,8963 укупнп КО Исакпвп 2,8963 2,8963 КО Супска Главица 2 50 222 оива 4 класе 3,7629 3,7629 КО Супска Главица 2 50 2 оива 4 класе 4,0044 4,0044 КО Супска Главица 2 50 328 оива 5 класе,2550,2550 укупнп 2 9,0223 9,0223 укупнп КО Супска 9,0223 9,0223 КО Ћуприја ван Дпбричевп 3 298 26445 оива 5 класе 4,5086 4,5086 КО Ћуприја ван Дпбричевп 3 298 2654 оива 2 класе 5,949 5,949 укупнп 3 9,7035 9,7035 КО Ћуприја ван Дпбричевп 4 298 293 оива 3 класе 0,838 0,838 укупнп 4 0,838 0,838 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 3562 оива класе 0,3960 0,3960 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 35622 оива класе 0,40 0,40 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 3563 оива класе 0,3500 0,3500 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 3564 оива класе 0,3849 0,3849 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 3565 оива класе 0,2694 0,2694 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 35652 оива класе 0,0544 0,0544 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 3566 оива класе 0,2347 0,2347 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 3567 оива класе 0,3036 0,3036 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 3568 оива класе 0,2530 0,2530 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 3573 оива класе,0095,0095 2

КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 3574 оива класе 0,7703 0,7703 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 3575 оива класе 2,5936 2,5936 псталп КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 деп 7285 земљиште 0,559 0,559 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 деп 3070 оива 2 класе 9,4440 9,4440 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 деп 3700 оива класе 2,5826 2,5826 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 деп 3600 оива 2 класе 2,6692 2,6692 псталп КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 3686 земљиште 0,0660 0,0660 КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 3680 оива 2 класе 6,6347 6,6347 псталп КО Ћуприја ван Ордиште 5 298 3679 земљиште 0,0092 0,0092 укупнп 5 48,5920 48,5920 КО Ћуприја ван Ордиште 6 298 деп 3070 оива 2 класе 0,9302 0,9302 КО Ћуприја ван Ордиште 6 298 7285 оива класе 0,59 0,59 КО Ћуприја ван Ордиште 6 298 деп 3600 оива 2 класе 5,337 5,337 КО Ћуприја ван Ордиште 6 298 деп 3700 оива 3 класе 22,2905 22,2905 укупнп 6 48,6503 48,6503 КО Ћуприја ван Ордиште 7 298 деп 3070 оива 2 класе,086,086 КО Ћуприја ван Ордиште 7 298 7285 оива класе 0,356 0,356 КО Ћуприја ван Ордиште 7 298 деп 3600 оива 2 класе 3,3732 3,3732 КО Ћуприја ван Ордиште 7 298 деп 3700 оива класе 24,2323 24,2323 укупнп 7 48,8272 48,8272 КО Ћуприја ван Ордиште 8 298 деп 3070 оива 3 класе 27,6294 27,6294 КО Ћуприја ван Ордиште 8 298 деп 7285 оива класе 0,36 0,36 КО Ћуприја ван Ордиште 8 298 деп 3600 оива 2 класе 4,4553 4,4553 КО Ћуприја ван Ордиште 8 298 деп 3700 оива 3 класе 6,063 6,063 укупнп 8 48,2596 48,2596 КО Ћуприја ван Лудп ппље 9 298 728 псталп земљиште 0,290 0,290 КО Ћуприја ван Лудп ппље 9 298 302 псталп земљиште 3,6872 3,6872 КО Ћуприја ван Лудп ппље 9 298 деп 30 оива 3 класе 2,530 2,530 КО Ћуприја ван Ордиште 9 298 деп 3074 оива 3 класе 30,5253 30,5253 укупнп 9 46,4945 46,4945 КО Ћуприја ван Лудп ппље 0 298 деп 307 оива 2 класе 3,9545 3,9545 КО Ћуприја ван Лудп ппље 0 298 деп 30 оива 3 класе 30,4796 30,4796 КО Ћуприја ван Ордиште 0 298 деп 3074 оива класе,8782,8782 укупнп 0 46,323 46,323 КО Ћуприја ван Лудп ппље 298 деп 3074 оива 2 класе 0,7440 0,7440 псталп КО Ћуприја ван Лудп ппље 298 деп 30 земљиште 5,4880 5,4880 КО Ћуприја ван Ордиште 298 деп 307 оива класе 39,6082 39,6082 укупнп 45,8402 45,8402 КО Ћуприја ван Лудп ппље 2 298 деп 307 оива 2 класе 27,0946 27,0946 КО Ћуприја ван Лудп ппље 2 298 деп 3072 оива 3 класе 7,549 7,549 КО Ћуприја ван Дпбричевп 2 298 деп 26582 оива 3 класе 2,0590 2,0590 укупнп 2 46,6685 46,6685 КО Ћуприја ван Лудп ппље 3 298 деп 307 оива 3 класе 4,686 4,686 КО Ћуприја ван Лудп ппље 3 298 деп 3072 оива 3 класе 32,55 32,55 3

КО Ћуприја ван Дпбричевп 3 298 деп 26582 оива 3 класе 3,050 3,050 укупнп 3 40,487 40,487 КО Ћуприја ван 4 298 деп 2645 оива 4 класе 26,7944 26,7944 КО Ћуприја ван 4 298 деп 2645 оива 4 класе 44,490 44,490 укупнп 4 70,9434 70,9434 КО Ћуприја ван 5 298 деп 2645 оива 4 класе 44,0600 44,0600 укупнп 5 44,0600 44,0600 КО Ћуприја ван Банатски кључ 6 298 2954 оива 4 класе 6,3745 6,3745 КО Ћуприја ван Банатски кључ 6 298 2944 оива 4 класе 9,2824 9,2824 КО Ћуприја ван Ордиште 6 298 2955 оива 4 класе 0,5000 0,5000 КО Ћуприја ван Ордиште 6 298 деп 3700 оива класе 4,0238 4,0238 КО Ћуприја ван Ордиште 6 298 2932 оива 4 класе 5,706 5,706 псталп КО Ћуприја ван Ордиште 6 298 26763 земљиште 0,5400 0,5400 укупнп 6 36,4223 36,4223 КО Ћуприја ван Ордиште 7 298 4280 оива 4 класе 5,0379 5,0379 укупнп 7 5,0379 5,0379 укупнп KO Ћуприја ван 586,7985 586,7985 КО Сеое 8 298 8226 оива 3 класе 3,675 3,675 укупнп 8 3,675 3,675 укупнп KO Сеое 3,675 3,675 КО Бигреница ракита 9 627 6842 ливада 8.класа 2,0535 2,0535 КО Бигреница ракита 9 627 6923 ливада 8.класа,2928,2928 КО Бигреница ракита 9 627 76 ливада 8.класа 2,227 2,227 КО Бигреница ракита 9 627 730 ливада 8.класа,7975,7975 КО Бигреница ракита 9 627 7354 ливада 8.класа,5900,5900 укупнп 9 8,8565 8,8565 КО Бигреница гпруоар 20 627 743 ливада 8.класа 0,588 0,588 КО Бигреница гпруоар 20 627 80 ливада 8.класа 0,3790 0,3790 КО Бигреница гпруоар 20 627 804 ливада 8.класа 0,8333 0,8333 КО Бигреница гпруоар 20 627 834 ливада 8.класа 0,8536 0,8536 укупнп 20 2,5847 2,5847 КО Бигреница Ржанпвп брдп 2 627 43 пашоак 6.класа 0,768 0,768 КО Бигреница Ржанпвп брдп2 2 627 22 пашоак 6.класа 0,528 0,528 укупнп 2,2899,2899 КО Бигреница Стениште 22 627 5585 ливада 7.класе 0,4 0,4 КО Бигреница Стениште 22 627 5597 ливада 8.класа 0,7240 0,7240 КО Бигреница Стениште 22 627 5602 ливада 8.класа 0,780 0,780 КО Бигреница Стениште 22 627 56442 6.класа 0,669 0,669 КО Бигреница Стениште 22 627 566 ливада 8.класа 0,4245 0,4245 КО Бигреница Стениште 22 627 5664 ливада 8.класа 2,4255 2,4255 КО Бигреница Стениште 22 627 607 ливада 8.класа 0,940 0,940 КО Бигреница Стениште 22 627 6074 ливада 8.класа 0,3224 0,3224 КО Бигреница Стениште 22 627 632 ливада 7.класе 3,6476 3,6476 КО Бигреница Стениште 22 627 633 ливада 7.класе 2,7077 2,7077 4

КО Бигреница Стениште 22 627 656 ливада 7.класе 0,263 0,263 КО Бигреница Стениште 22 627 693 ливада 7.класе 0,0420 0,0420 КО Бигреница Стениште 22 627 660 ливада 7.класе 0,0880 0,0880 КО Бигреница Стениште 22 627 66 ливада 7.класе 0,3550 0,3550 КО Бигреница Стениште 22 627 6963 ливада 8.класа 0,7753 0,7753 КО Бигреница Стениште 22 627 0,8647 ливада 8.класа 0,8647 0,8647 КО Бигреница Стениште 22 627 6327 ливада 8.класа 0,4955 0,4955 КО Бигреница Стениште 22 627 655 ливада 8.класа,402,402 КО Бигреница Стениште 22 627 6554 6.класа 0,0979 0,0979 КО Бигреница Стениште 22 627 6555 ливада 7.класе 0,0889 0,0889 КО Бигреница Стениште 22 627 6557 ливада 7.класе,333,333 КО Бигреница Стениште 22 627 6560 ливада 7.класе 2,2502 2,2502 КО Бигреница Стениште 22 627 6563 ливада 7.класе 2,349 2,349 КО Бигреница Стениште 22 627 6564 ливада 8.класа 0,434 0,434 КО Бигреница Стениште 22 627 6567 ливада 7.класе 0,0250 0,0250 КО Бигреница Стениште 22 627 6568 ливада 7.класе 0,0499 0,0499 КО Бигреница Стениште 22 627 6569 ливада 7.класе,3800,3800 КО Бигреница Стениште 22 627 6570 ливада 7.класе,2878,2878 КО Бигреница Стениште 22 627 65722 ливада 7.класе 0,4400 0,4400 КО Бигреница Стениште 22 627 6573 ливада 6.класе,204,204 КО Бигреница Стениште 22 627 6574 ливада 7.класе 0,544 0,544 КО Бигреница Стениште 22 627 6578 ливада 7.класе 0,893 0,893 КО Бигреница Стениште 22 627 6579 ливада 7.класе 0,7654 0,7654 КО Бигреница Стениште 22 627 6580 ливада 7.класе 0,970 0,970 КО Бигреница Стениште 22 627 65873 ливада 7.класе 0,5022 0,5022 КО Бигреница Стениште 22 627 6590 ливада 7.класе 0,368 0,368 КО Бигреница Стениште 22 627 659 ливада 7.класе 0,8609 0,8609 КО Бигреница Стениште 22 627 6592 ливада 7.класе 3,050 3,050 КО Бигреница Стениште 22 627 65963 ливада 7.класе,332,332 КО Бигреница Стениште 22 627 6605 ливада 7.класе,9563,9563 КО Бигреница Стениште 22 627 664 оива 7.класа 0,067 0,067 КО Бигреница Стениште 22 627 666 ливада 7.класе,6698,6698 КО Бигреница Стениште 22 627 668 ливада 7.класе 0,0740 0,0740 укупнп 22 39,90 39,90 КО Бигреница Медаре 23 627 2450 пашоак 6.класа 0,047 0,047 КО Бигреница Медаре 23 627 24502 оива 6 класе 0,763 0,763 КО Бигреница Медаре 23 627 2467 оива 6 класе 0,494 0,494 КО Бигреница Медаре 23 627 3253 оива 6 класе 0,0784 0,0784 укупнп 23 0,8508 0,8508 КО Бигреница Кремениш 24 627 24663 оива 6 класе 0,2088 0,2088 КО Бигреница Кремениш 24 627 2583 4.класа 0,004 0,004 КО Бигреница Кремениш 24 627 262 оива 6 класе 0,4738 0,4738 пашоак КО Бигреница Кремениш 24 627 48072 6.класа,0463,0463 КО Бигреница Кремениш 24 627 5037 ливада 8.класа 0,2544 0,2544 5

КО Бигреница Кремениш 24 627 5055 оива 7.класа 0,4224 0,4224 укупнп 24 2,506 2,506 КО Бигреница гпруоар 25 627 50582 ливада 8.класа 0,74 0,74 КО Бигреница гпруоар 25 627 5262 ливада 8.класа 0,26 0,26 КО Бигреница гпруоар 25 627 528 ливада 8.класа 0,2500 0,2500 КО Бигреница гпруоар 25 627 567 ливада 8.класа 0,2486 0,2486 КО Бигреница гпруоар 25 627 568 оива 7.класа 0,0802 0,0802 КО Бигреница гпруоар 25 627 57 ливада 8.класа 0,484 0,484 КО Бигреница гпруоар 25 627 5732 ливада 8.класа 2,0280 2,0280 укупнп 25 3,409 3,409 КО Бигреница ракита 26 627 5277 6.класа 0,3580 0,3580 КО Бигреница ракита 26 627 5283 6.класа 0,5598 0,5598 КО Бигреница ракита 26 627 5285 6.класа,5234,5234 КО Бигреница ракита 26 627 5289 6.класа 0,0780 0,0780 КО Бигреница ракита 26 627 5292 6.класа 0,3267 0,3267 КО Бигреница ракита 26 627 586 6.класа 0,0586 0,0586 КО Бигреница ракита 26 627 5863 6.класа 0,0250 0,0250 укупнп 26 2,9295 2,9295 КО Бигреница ракита 27 627 52582 ливада 8.класа 0,482 0,482 КО Бигреница ракита 27 627 52702 ливада 8.класа,0645,0645 КО Бигреница ракита 27 627 5278 ливада 8.класа 0,8442 0,8442 КО Бигреница ракита 27 627 5282 ливада 8.класа 0,2288 0,2288 КО Бигреница ракита 27 627 530 ливада 7.класе 0,0400 0,0400 КО Бигреница ракита 27 627 53 ливада 8.класа,880,880 КО Бигреница ракита 27 627 535 ливада 8.класа 0,840 0,840 КО Бигреница ракита 27 627 537 ливада 8.класа 0,4760 0,4760 КО Бигреница ракита 27 627 539 ливада 8.класа 2,7320 2,7320 КО Бигреница ракита 27 627 5323 ливада 7.класе 0,0400 0,0400 КО Бигреница ракита 27 627 5324 ливада 8.класа 0,500 0,500 КО Бигреница ракита 27 627 5326 ливада 8.класа 0,6600 0,6600 КО Бигреница ракита 27 627 5327 ливада 7.класе 0,0200 0,0200 КО Бигреница ракита 27 627 5349 ливада 8.класа 0,5549 0,5549 КО Бигреница ракита 27 627 57592 ливада 8.класа 0,0530 0,0530 КО Бигреница ракита 27 627 5762 ливада 8.класа 0,0690 0,0690 КО Бигреница ракита 27 627 5763 ливада 8.класа,9766,9766 КО Бигреница ракита 27 627 5802 ливада 8.класа 2,8930 2,8930 КО Бигреница ракита 27 627 5803 ливада 8.класа 0,4556 0,4556 КО Бигреница ракита 27 627 5804 ливада 8.класа 0,960 0,960 КО Бигреница ракита 27 627 5805 ливада 8.класа 0,654 0,654 КО Бигреница ракита 27 627 5808 ливада 8.класа 0,958 0,958 КО Бигреница ракита 27 627 580 ливада 8.класа 0,2983 0,2983 КО Бигреница ракита 27 627 5822 ливада 8.класа 0,3897 0,3897 КО Бигреница ракита 27 627 58222 ливада 8.класа 2,0625 2,0625 КО Бигреница ракита 27 627 5829 ливада 8.класа 3,4998 3,4998 6

КО Бигреница ракита 27 627 5859 ливада 8.класа 0,2585 0,2585 КО Бигреница ракита 27 627 5862 ливада 8.класа 0,5532 0,5532 КО Бигреница ракита 27 627 5864 ливада 8.класа 2,0684 2,0684 КО Бигреница ракита 27 627 5865 ливада 8.класа 0,9540 0,9540 КО Бигреница ракита 27 627 5867 ливада 8.класа 0,4089 0,4089 пашоак КО Бигреница ракита 27 627 5867 6.класа 0,3207 0,3207 КО Бигреница ракита 27 627 5872 ливада 8.класа 0,0843 0,0843 КО Бигреница ракита 27 627 5906 ливада 8.класа 0,024 0,024 КО Бигреница ракита 27 627 58722 ливада 8.класа,735,735 КО Бигреница ракита 27 627 58762 ливада 8.класа 0,7507 0,7507 укупнп 27 29,5846 29,5846 КО Бигреница гпруоар 28 627 5562 6.класа 0,5524 0,5524 КО Бигреница гпруоар 28 627 5563 6.класа 3,646 3,646 КО Бигреница гпруоар 28 627 55642 6.класа 0,300 0,300 КО Бигреница гпруоар 28 627 5565 6.класа 0,582 0,582 КО Бигреница гпруоар 28 627 5568 6.класа 0,7592 0,7592 КО Бигреница гпруоар 28 627 5569 6.класа 0,0682 0,0682 КО Бигреница гпруоар 28 627 5574 6.класа 0,480 0,480 КО Бигреница гпруоар 28 627 55772 6.класа 0,000 0,000 КО Бигреница гпруоар 28 627 55802 6.класа 0, 0, КО Бигреница гпруоар 28 627 55822 6.класа 0,3485 0,3485 укупнп 28 6,702 6,702 Укупнп КО Бигреница 97,8233 97,8233 УКПНО ЗА ИЗДАВАЊЕ 709,7079 709,7079 Комисија за израду предлога годишњег Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у oпштини Ћуприја за 204. годину, је користила податке из јавне евиденције о непокретности и за тачност података одговара под пуном кривичном и материјалном одговорношћу. БР.06-03-5204-02 од 24.07.204.године Драган Николић, дипл.правник 7

На основу члана 55. Закона о водама (" Службени гласник РС ", бр. 5496, 300 и 932) и члана 38. Статута општине Ћуприја ("Општински службени гласник ", бр.408), Скупштина општине Ћуприја, на седници одржаној 24.07.204. године, донела је ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА ЗА ВОДОТОКЕ II РЕДА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ЋУПРИЈА У 204. ГОДИНИ I О П Ш Т И Д Е О.. ПРАВНИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА Чланом 55. став 5. Закона о водама ( Сл. гласник РС бр. 5496, 300 и 932 ) прописано је да Оперативни план за воде II реда доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, уз прибављено мишљење Јавног водопривредног друштва. Чланом 55. став 6. Закона о водама прописано је да Оперативни план за воде II реда нарочито садржи: податке потребне за ефикасно спровођење одбране од поплава, критеријуме за проглашавање одбране од поплава, имена руководилаца и називе субјеката одбране од поплава, начин узбуњивања и обавештавања. На основу члана 55. став 4. Закона о водама ( Службени гласник РС, бр. 300 и 932), Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, донео је Оперативни план за одбрану од поплава за 204. годину. Уредбом Владе РС ( Сл.гласник РС број 23202 ) утврђен је Општи план за одбрану од поплава за период од 202. до 208. године. Овим планом дефинисано је: - институционално организовање одбране од поплава - одбрана од поплава и руковођење одбраном од поплава - фазе одбране од поплава - превентивни радови и мере у циљу припреме за одбрану од полава, ван периода у којем се спроводи одбрана од поплава - превентивни радови и мере у циљу припреме за одбрану од полава, ван периода у којем се спроводи одбрана од поплава - проглашење и укидање одбране од поплава - овлашћења и дужности лица која координирају одбрану од поплава - дужности, одговорности и овлашћења лица која руководе одбраном од поплава на водама I реда - дужности и одговорности привредних друштва и других субјеката који учествују у спровођењу одбране од поплава.2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАJ, КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ.2..Топографско географске карактеристике Подручје општине Ћуприја припада средишње делу Србије, налази се у срцу средњег Поморавља између 43.степена и 52.минута и 44 степена и 5.минута северне географске ширине и 2.степена и 6.минута и 2.степена и 36.минута источне географске дужине. Западна граница општине Ћуприја простире се на брдском земљишту планине Јухор у КО Дворица и КО Јовац да би у КО Остриковац прешла у равничарско земљиште које се даље простире у КО Мијатовац, Супска, Влашка, Крушар и КО Исаково. Северна граница са благим побрђима почиње у КО Вирине па се креће до КО Кованица. Источна граница су брдска подручја у КО Батинац, преко КО Сење до КО Бигреница. Јужна граница почиње од КО Батинац, преко КО Ћуприја па до КО Дворица. Посматрано у целини, цело подручје општине Ћуприја има пад терена према Великој Морави и може се поделити на два дела:. Средишњи и најнижи око Мораве и 2. Таласасто подручје дуж леве и десне стране Мораве где на крајњем истоку и западу прелази у планински терен Подлогу за ово брдско планинско земљиште чине кристални шкриљци на којима су образована смеђа шумска земљишта. Са обе стране Мораве срећу се речне терасе које су некада плављене, али су касније услед усецања речног корита 8 постајале суве и данас се степенасто издижу једна изнад друге на алувијалне равни, где преовлађују алувијални наноси финијег састава. Висинска разлика између ових тераса је различита (2 до 5 метара) и све су благо нагнуте ка садашњем кориту Велике Мораве. Алувијалне равни налазе се и око реке Раванице која се улива у Велику Мораву. Подручје наше општине одликује се углавном неповољним водним режимом са становишта издашности водом. Оскудност у води је изражена, а просечан биланс падавина у току године креће се око 500 до 600 милиметара по једном метру квадратном. Пролећни кишни периоди критични су због бујичних поплава, док у летњем периоду нема воде. У регулисаности водотокова учињени су значајни напори, посебно у регулацији Велике Мораве, па и реке Раванице кроз град (Ћуприју), што је још увек недовољно за комплетну заштиту од поплава. Површина територије општине Ћуприја износи 287 km² и, према подацима последњег званичног пописа становништва, спроведеног 2002. године, на њеној територији живи 33567 становника..2.2. Хидрографске карактеристике Хидрографску мрежу општине чине сливови река Велика Морава и Раваница које спадају у воде I реда, и воде II реда у које спадају бујични потоци који гравитирају ка левој обали Велике Мораве, такозване Јухорске бујице (Дворички, Јовачки и Остриковачки поток), док потоци који гравитирају ка десној обали су: Ђорђев поток у селу Супска, Куси поток у селу Влашка, Брестовачки поток (између Супске и Влашке), Моштаница у селу Крушар, Ћимарски поток у селу Исакову, Вирински поток у селу Вирину, Кованички и Медарски поток у селу Бигреница, Суви поток и Батиначки поток у селу Батинцу. Водостај Велике Мораве склон је честим осцилацијама. Веома је битно праћење тих осцилација јер осцилације у водостају знају да изазову велике штете. Воде општине Ћуприја су карактеристичне и по једном броју, тзв., малих акумулација. Међу њима треба поменути акумулацију Мућава, која је корисне запремине 40.000 m³ и акумулацију на Везировом брду. Оперативни план за одбрану од поплава за воде другог реда на територији општине Ћуприја, осим реке Велике Мораве и Раванице, које су по Одлуци о утврђивању Пописа вода првог реда ( Сл.гласник РС бр.83200), сврстане у ову категорију, као водотоке који могу бити потенцијална опасност за појаву поплава на територији општине Ћуприја (воде другог реда) су: бујични потоци који гравитирају ка левој обали Велике Мораве, такозване Јухорске бујице (Дворички, Јовачки и Остриковачки поток), док потоци који гравитирају ка десној обали су: Ђорђев поток у селу Супска, Куси поток у селу Влашка, Брестовачки поток (између Супске и Влашке), Пеперигов поток (на улазу у Крушар), Ћимарски поток у селу Исакову, Вирински поток у селу Вирину, Кованички и Медарски поток у селу Бигреница, Суви поток и Батиначки поток у селу Батинцу. У архиви ЈВП Србијаводе Београд, Водопривредни центар Морава Ниш нема података новијег датума о протицајима за водотоке другог реда на територији општине Ћуприја. Хидролошки подаци са којима располаже стручна служба овог Јавног привредног друштва су углавном из пројектне документације, који датирају из осамдесетих година двадесетог века. Водотоци на којим нису инсталиране хидролошке станице, називају се водотоци са неизученим сливовима. Општина Ћуприја требало би да наручи израду студије (вероватноћа појаве великих вода Q2%) за неизучене сливове, на профилима који су интересантни за одбрану од поплава..2.3. Климатске карактеристике Ћуприја је општина у долини са умерено континенталном климом, просечно довољним количинама падавина и мањим утицајем ветрова, изузев кошаве. Окружена је планинама и при различитим температурама ствара се језеро топлог или хладног ваздуха. Оно што карактерише ово подручје, јесу изузетно високе температуре лети и екстремно ниске зими. Највиша температура у последњих сто година на територији Општине Ћуприја, износила је +44,6 C, а измерена је 27. јула 2007.године. Најнижа температура у последњих сто година на територији општине Ћуприја, износила је -27, C, а измерена је 3. јануара 987. године. Највиша висина снега, на територији

општине, измерена је 30. јануара 978. године, и износлиа је 58 cm. Први јесењи мраз, јавља се 20. октобра, а последњи пролећни мраз је 20. априла. Ваздушни притисак је променљив. Релативна влажност ваздуха је током целог дана променљива и креће се у интервалу од 30-80%. У следећој листи приложени су климатски подаци општине: - Најхладнији месец јануар просечна температура 0,3 C - Најтоплији месец јул просечна температура 20,8 C - Просечна годишња температура 0,8 C - Највлажнији месец децембар просечна влажност 82 % - Најсушнији месеци су јул и август просечна влажност по 66% - Просечне годишње падавине 654,8 lm 2 - Број дана под снегом 32,3 (највише јануар) - Највише падавина месец јун просек 90, lm 2 - Најмање падавина месец октобар просек 38,3 lm 2 - Просечан број сунчаних сати 5,70 сатидан - Најдужа инсолација јул просек 298,7 сати - Најкраћа инсолација децембар просек 59 сати Најчешћа плављења се јављају у пролеће кад почне да се отапа снег или дође до обилнијих пролећних падавина, или у јесен када крену да падају јесење кише..2.4. Саобраћајна инфраструктура и систем веза Oпштина Ћуприја има повољан саобраћајно географски положај. Од посебног значаја за општину је магистрални ауто-пут Београд-Ниш, који пролази њеном територијом у дужини од км. На тај начин општина је адекватно повезана са великим градским центрима, Београдом и Нишом.Налази се на 47-мом километру од Београда и 98-мом километру од Ниша. Кроз општину Ћуприја пролазе четири регионална путна правца: Р-03, у дужини 2км.и 92м., Р-24, у дужини 4км и 707м, Р-26, у дужини 2км и 07м и Р-08, у дужини од 2км и 70м. Сваки од поменутих путних праваца има асвалтиране коловозне засторе ширине 5-7м у подношљивом стању уз честе интервенције на коловозу. За сеоска подручја, од круцијалног је значаја, мрежа локалних путева. Један део је делимично или потпуно асфалтиран, док је остатак са макадамским застором. Укупна дужина путева на територији општине је 23км. Железнички саобраћај општине Ћуприја карактеристичан је по прузи Суботица-Београд-Ниш. Она је од изузетног значаја, самим тим што спада у магистралне пруге међународног карактера и пролази кроз територију општине Ћуприја и целом својом дужином је електифицирана. Мере које се морају предузети у циљу очувања постојеће саобраћајне инфраструктуре су пре свега редовно и квалитетно одржавање коловоза (крпљење рупа), одржавање банкина, јаркова, пропуста, сечење шибља, дрвећа и другог растиња. То се мора одвијати континуирано и бити планирано у свим годишњим програмима..2.5. Сливна подручја и процена могуће угрожености Одбрану од поплава, од вода реке В.Мораве, на територији општине Ћуприја спроводи ЈВП Србија воде ВПЦ '' Морава '' из Ниша, РЈ '' Велика Морава '' из Ћуприје у заједници са водопривредним предузећем Ћуприја из Ћуприје. У блиској прошлости највећа опасност од поплава граду у општини Ћуприја претила је од реке Велике Мораве, а затим од реке Раванице. Захваљујући напорима друштвене заједнице, опасност од поплава од вода реке Велике Мораве углавном је отклоњена, изградњом одбрамбених насипа дуж целог тока реке кроз општину Ћуприја. Опасност од поплава од вода реке Велике Мораве постоји, када водостај Велике Мораве на летви за мерење водостаја која се налази код моста на путу Ћуприја- Јагодина пређе +620 у ком случају сви већи водостаји постају критични и изазивају прелив Моравских насипа. Поплаве од вода реке Раванице могуће су како за град тако и за земљиште низводно од села Сења. Поплаве града Ћуприје од реке Раванице реално су могуће у садашњим условима углавном у време пролећа, приликом обилних падавина дужег временског интезитета. Ако се ове падавине поклопе временски са високим водостајем Велике Мораве, поплава Ћуприје би била вероватно озбиљног карактера. Могућа поплава града Ћуприје од вода реке Раванице у знатној мери је ублажена регулацијом реке Раванице кроз град. Узводно од моста на ауто 9 путу ка Сењу опасност од великих вода реке Раванице присутна је због поплаве пољопривредног земљишта. Најугроженији потес је такозвана Списка бара ка Сењу са равним и ниским тереном и ниским обалама. При стицању околности, да велике падавине захвате истовремено и североисточне делове општине (Кованица, Бигреница, Паљане и Иванковац), вероватно треба очекивати велики налет воде из реке Миросаве (Иванковачка река) чиме би река Раваница добила допунску водну енергију за плављење на свом путу ка ушћу у Велику Мораву. На територији општине Ћуприја постоји више бујичних потока, а од бујица су најугроженија села: Дворица, Јовац, Остриковац и Сење. У пролећном периоду, ређе у јесен услед наглих, јаких и обилних киша са планинских и брдских предела општине слију се нагле бујице, углавном низ бујичне потоке. Најпознатији бујични потоци у нашој општини налазе се у западном делу општине према планини Јухор. То су: Дворички, Јовачки и Остриковачки поток који су најопаснији. Осим њих познати су: Пеперигов поток, Ђорђев поток и Медарски поток. Потоци су релативно мали, а корита су им повремено без воде. На основу повремених осматрања и малог броја мерења, може се говорити о колебању водостаја и протицаја. Један део потока пресушује средином лета и то траје до средине јесени. Други период малих вода, за време којег већина потока не пресушује, јавља се пред крај зиме. Потоци (који пресушују) пресушују и то од ушћа према изворишту, а сви главни потоци хране се водом из једног или више сталних извора, што зависи од разгранатости тока у горњем делу слива. Колебања водостаја не подударају се са распоредом падавина. Велике воде потока јављају се у марту и последица су падавина које се јављају у овом месецу и ретензионих вода које износе и до 20% од годишње суме падавина. Други максимум јавља се у новембру. Највеће количине воде потоци спроведу у пролеће. Изразито високе воде, већином краткотрајне и бујичног карактера, јављају се током лета и изазване су пљусковима. Заједничко за све ове сливове потока је следеће: - у горњем току сливно подручје је планинско, обрасло шумом и карактеришу га велики падови терена - у средњем току сливно подручје је брдовито, обрасло шумарцима и има средње падове терена, - у доњем току терени су равничарски, са малим падовима терена, - у доњем току свих потока, високи водостаји реке Велике Мораве стварају успор, - на потоцима нема водомерних и других осматрачких станица. Ранијих година је општина у сарадњи са месном заједницом Јовац и Воћ Ћуприја у Ћуприји извршила прочишћавање корита и направила заштитне насипе, али услед бујичних наноса са брда и непажњи мештана да у корито бацају смеће, корито се опет напуни наносом. Услед Јухорских бујица преко Дворичког и Јовачког потока постоји потенцијална опасност за плављење око 500 хектара пољопривредног земљишта и велики број економских дворишта пољопривредних произвођача села Дворице и Јовца. Бујичне воде које се разливају по пољопривредном земљишту а немају коначни реципијент, треба прописно улити у коначни реципијент, реку Велику Мораву.3. Извод из Републичког оперативног плана за воде I реда Оперативним планом дефинише се:. Сектор ( шифра сектора, дужина сектора, секторски руководилац одбране од поплава, заменици и организација која врши одбрану од поплава) 2. Деоница (шифра деонице, назив или ближи опис деонице, деоничарски руководилац, заменик деоничарског руководиоца) 3. Kарактеристични нивои воде Општина Ћуприја припада водном подручју ''МОРАВА''. Правно лице задужено за организовање и спровођење одбране од поплава на водотоцима I реда је ЈВП Србијаводе ВПЦ Морава из Ниша. Општина Ћуприја обухваћена је Републичким Оперативним Планом као сектор М.7. односно деонице М.7.. и М.7.2. водног подручја Морава.

Оперативни план за одбрану од поплава за 204. годину садржи:. НАЗИВ ПРАВНИХ ЛИЦА НАДЛЕЖНИХ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ И СПРОВОЂЕЊЕ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ИМЕНА РУКОВОДИЛАЦА ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА И ДРУГИХ ОДГОВОРНИХ ЛИЦА; 2. ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА ОД СПОЉНИХ ВОДА И ЗАГУШЕЊА ЛЕДОМ; 3. ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА ОДБРАНУ ОД ПОПЛАВА ОД УНУТРАШЊИХ ВОДА; 4. ПРЕГЛЕД ХИДРОЛОШКИХ И МЕТЕОРОЛОШКИХ СТАНИЦА И ПУНКТОВА ЗА ОСМАТРАЊЕ ЛЕДЕНИХ ПОЈАВА..3.4 Остала правна лица задужена за спровођење одбране од поплава МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА, СЕКТОР ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ Ђорђе Бабић, моб. 064892-00-83, E-mail: djordje.babic@mup.gov.rs МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА, УПРАВА ГРАНИЧНЕ ПОЛИЦИЈЕ Дежурни центар: тел. 03-88-90 Дежурна служба Регионалног центра граничне полиције према Републици Хрватској: тел. 02754-88 Руководилац: Миле Јандрић, тел. 02754-88, моб. 064892-09-02 Заменик: Драгош Алексић, тел. 02754-88, моб. 064892-09-0.3.. Координатори одбране од поплава и помоћници МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИЧКА ДИРЕКЦИЈА ЗА ВОДЕ, Булевар уметности 2а, Нови Београд тел. 03-53-70, 20-33-60, 20-33-47, факс 03-53-70, 03-64-94 E-mail: vodoprivreda@minpolj.gov.rs, WЕВ sajt: www.minpolj.gov.rs ГЛАВНИ КООРДИНАТОР ОДБРАНE ОД ПОПЛАВА: Миодраг Пјешчић, моб.064834-0-02, E-mail: miodrag.pjescic@minpolj.gov.rs Помоћници: Горан Камчев, тел. 020-33-69, E-mail: goran.kamcev@minpolj.gov.rs Оливера Јанковић, тел.020-33-38, E-mail: olivera.jankovic@minpolj.gov.rs.3.2. Главни руководиоци одбранe од поплава на водном подручју ''МОРАВА'' и њихови заменици ГЛАВНИ РУКОВОДИЛАЦ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА: Горан Пузовић, моб.064840-40-07, E-mail: goran.puzovic@srbijavode.rs ЗАМЕНИК за спољне воде и загушење ледом: Звонимир Коцић, моб. 064840-40-03, E-mail: zvonimir.kocic@srbijavode.rs ЗАМЕНИК за унутрашње воде: Бранко Спасић, моб.064840-40-4, E-mail: branko.spasic@srbijavode.rs.3.3 Републичка оганизација надлежна за хидрометеоролошке послове РЕПУБЛИЧКИ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКИ ЗАВОД СРБИЈЕ, Кнеза Вишеслава 66, Београд Е-mail: srhydra@hidmet.gov.rs, WЕВ sajt: www.hidmet.gov.rs тел. 0305-08-99, 254-33-72, факс 0254-27-46, Дежурни оперативни телефон: 064838-52-58 РУКОВОДИЛАЦ ЗА ХИДРОЛОШКЕ ПРОГНОЗЕ: Дејан Владиковић, 0305-09-00, 254-33-72, факс 0254-27-46, моб. 064838-5-65, Е-mail: dejan.vladikovic@hidmet.gov.rs ЗАМЕНИК: Јелена Јеринић, тел. 0305-09-00, 305-09-04, факс 0254-27- 46, моб. 064838-52-77, Е-mail: jelena.jerinic@hidmet.gov.rs ЗАМЕНИК ЗА ОДБРАНУ ОД ЗАГУШЕЊА ЛЕДОМ: Зорица Барбароша, тел. 0305-09-36, 305-09-04, моб. 064838-50-50, Е-mail: zorica.barbarosa@hidmet.gov.rs ПЕРМАНЕНТНЕ СЛУЖБЕ РЕПУБЛИЧКОГ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКОГ ЗАВОДА, ОДЕЉЕЊЕ ЗА МЕТЕОРОЛОШКО БДЕЊЕ: ОДСЕК ЗА ПРОГНОЗУ ВРЕМЕНА: тел. 0305-09-68 ОДСЕК ЗА НАЈАВЕ И УПОЗОРЕЊА: тел. 0254-2-84 МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА, УПРАВА ПОЛИЦИЈЕ Миленко Арсенијевић, тел. 33-93-30, моб. 064892-7-00 ГЕНЕРАЛШТАБ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ, УПРАВА ЗА ОПЕРАТИВНЕ ПОСЛОВЕ: Руководилац: Зоран Папић, тел. 0206-39-26, моб. 064277-74- 67; E-mail: zoran.papic@vs.rs Заменик: Милан Богдановић, тел. 02426-880, моб. 064832-93-40 ИНСТИТУТ ЗА ВОДОПРИВРЕДУ ЈАРОСЛАВ ЧЕРНИ а.д., ул. Јарослава Черног 80, Београд, тел. 0390-64-77, 390-64-6, факс 0390-79-55: Слободан Петковић, моб. 06430-80-45 Марина Бабић Младеновић, моб. 063385-545, E-mail: Marina.Babic-Mladenovic@jcerni.co.rs ЗА ХИДРОЛОШКЕ, ХИДРАУЛИЧКЕ, ХИДРОДИНАМИЧКЕ И ФИЛТРАЦИОНЕ АНАЛИЗЕ Институт за водопривреду Јарослав Черни а.д., ул. Јарослава Черног 80, Београд, тел. 0390-64-77, 390-64-6, факс 0390-79-55 ЗА АНАЛИЗЕ ОШТЕЋЕЊА ЗАШТИТНИХ ОБЈЕКАТА И РЕШЕЊА ХИТНИХ РАДОВА НА ОТКЛАЊАЊУ ШТЕТНИХ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА И АНАЛИЗУ ТРОШКОВА ОДБРАНЕ И ШТЕТА ОД ПОПЛАВА ХК Енергопројект Хидроинжењеринг а.д., Булевар Михајла Пупина 2, Београд, тел. 03-56, 30--39, факс 03-9- 79.3.5 Лицa задуженa за eвидентирање података о поплавним догађајима на водама I реда и системима за одводњавање у јавној својини ЈВП СРБИЈАВОДЕ, Булевар уметности 2а, Нови Београд тел. 03-94-00, 3-94-02, 20-33-82, факс 03-94-03 E-mail: odbrana@srbijavode.rs, WЕВ sajt: www.srbijavode.com ЗА СПОЉНЕ ВОДЕ: Мартина Егудешевић, моб. 064840-4-20, 020-33-95, факс 03-94-03 Е-mail: martina.egudesevic@srbijavode.rs ЗА УНУТРАШЊЕ ВОДЕ: Зоран Вучковић, моб. 064840-4-7, 020-8-39, факс 03-29-27 Е-mail: zoran.vuckovic@srbijavode.rs.3.6 Правно лице надлежно за организовање и спровођење одбране од поплава, руководилац одбране од поплава на водном подручју, његов заменик и помоћник, секторски руководилац одбране од поплава и његов заменик ЈВП СРБИЈАВОДЕ ВПЦ МОРАВА, Трг Краља Александра 2, Ниш тел. 08425-8-85, факс 0845-38-20 E-mail: vpc.morava@srbijavode.rs РУКОВОДИЛАЦ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА НА ВОДНОМ ПОДРУЧЈУ: мр Драгољуб Миљојковић, моб. 064840-40-98 Е-mail: dragoljub.miljojkovic@srbijavode.rs 0

ЗАМЕНИК РУКОВОДИОЦА НА ВОДНОМ ПОДРУЧЈУ: Ненад Игњатовић, моб. 064840-40-95 Е-mail: nenad.ignjatovic@srbijavode.rs ЗА ВОДНО ПОДРУЧЈЕ МОРАВА ПОМОЋНИК за М.6. и М.7: Јанош Немет, моб. 064840-4-2, Е- mail: janos.nemet@srbijavode.rs ВПЦ МОРАВА РЈ Велика Морава, Ђуприја, тел. 035847-354, факс 035847-354 Мере за санацију и заштиту од плавног таласа -Предвидети попречне бетонске грађевине за депоновање и задржавање бујичног наноса; -Испод пута предвидети кинету за пролаз воде; -Прокопати канале до насипа реке В.Мораве за одвођење воде за време бујичног таласа; -Предвидети радове којима ће се омогућити прилаз возилима за интервенцију, СЕКТОР М.7. ЋУПРИЈА ПАРАЋИН ЋИЋЕВАЦ (деонице М.7.. и М. 7.2.) ВП ЋУПРИЈА А.Д., Ћуприја тел. 035887-5-08, факс 035887-0-44 E-mail: vpcuprija@ptt.rs Директор: Вукојица Шмигић, моб. 06560--80 Вукојица Шмигић, моб. 06560--80 Небојша Танасковић, моб. 065874-86-58 2. ТЕХНИЧКИ ДЕО 2..Водотоци II реда од значаја за одбрану од поплава Одредбама Закона о водама ( Сл. гласник РС бр 30200 ) извршена је подела површинских вода према значају које имају за управљање водама на воде I реда и воде II реда на основу утврђених критеријума: - положаја водотока у односу на државну границу - величине и карактеристике слива - карактеристике водотока са аспекта коришћења вода, заштите вода и заштите од вода. Одлуком Владе Републике Србије од 04. новембра 200. године утврђен је попис природних и вештачких водотока који су категорисани као водотоци, односно воде I реда. Сви остали водотоци који нису обухваћени Одлуком о попису вода I реда сматрају се као водотоци воде II реда. Одбрану од поплава организује и спроводи на водама I реда у јавној својини јавно водопривредно предузеће ( у овом случају ЈВП Србијаводе ), а на водама II реда јединица локалне самоуправе ( у овом случају општина Ћуприја ), у складу са Општим планом за одбрану од поплава и Оперативним планом за одбрану од поплава. Обзиром да је законском регулативом извршена подела и надлежност у погледу организовања и спровођења одбране од поплава на републику Србију и јединице локалне самоуправе у складу са Одлуком о попису вода I реда, то ће се овим Оперативним планом извршити разграничење на водотоке I и II реда на територији Општине Ћуприја и планом ће бити обухваћени само водотоци II реда. Овим планом обухватају се следећи водотоци II реда који су од значаја за одбрану од поплава:. Јухорске бујице Заједничка карактеристика 4 потока који се спуштају са обронака планине Јухор је да су то бујични водотоци који настају само приликом топљења снега и великих киша, а великим делом године су без воде, пресушују. Такође, сва 4 водотока се не уливају у Велику Мораву, већ се изливају у поља и баре на левој обали Велике Мораве иза насипа. На овом подручју постоје ерозивни процеси чијим се дејством стварају бујице и угрожавају низводне равничарске делове села и саобраћајницу. Максималне воде се могу појавити у количини од 20-30 м3сек. за време појаве % отицаја (00 год.воде). Прилог је карта сливног подручја на наведеним на наведеним ерозивним процесима у сливним подручјима. Генерално постоје зоне угрожености саобраћајнице и делова земљишта и за саобраћајнице на којима се разликују бујичне воде. Мере за санацију су уклањање растиња из природног корита, формирање канала за отицање, шахт дубине м а ширине 3-4-м и формирање протицајног профила. Површине слива и дужине водотокова су: Назив водотока Површина слива (Fsl). Јовачки поток 3,90 km² 3,00 km 2. Дворички поток 2,76 km² 3,00 km 3. Гробљански поток 0,48 km² 0,90 km 4. Врањевачки поток,00 km²,50 km 5. Савин поток 2,08 km² 2,00 km Дужина слива (L).. Дворички поток, Опис водотока -карактер водотока: бујични поток -сливно подручје: део Јухорског слива -дужина: око 2,5км. -објекти: мост на регионалном путу Гиље- Варварин Оцена општег стања водотока Дворички поток настаје на обронцима Јухора изнад села на око 2км.и има дужину око 2,5км. а висинска разлика је око 300 метара Дворички поток пролази кроз насеље Дворицу вододерином, а укрштање са регионалним путем Гиље-Варварин је преко прописно изграђеног моста. Има дубоко усечено стабилно корито у зони моста на овом путу. Већим делом године Дворички поток је сув, али приликом великих киша или топљења снега набуја водама које се сливају са Јухора и вододерином пролазе кроз насеље Дворицу после чега се у доњем току разливају по пољопривредном земишту Критична тачка може потенцијално да буде мост на регионалном путу Гиље-Варварин, због израслог дрвећа на обалама и у кориту вододерине. Закључак о неопходним мерама -Извршити чишћење корита од растиња узводно и низводно од моста..2. Безимени поток (поред гробља у Јовцу), Опис водотока -карактер водотока: бујични поток -сливно подручје: део Јухорског слива -дужина: -објекти: око,5км. пропуст испод регионалног пута Оцена општег стања водотока Безимени поток настаје на обронцима Јухора изнад села на око км, има дужину око,5 км, а висинска разлика је око 00 метара. Безимени поток пролази кроз насеље Јовац а са регионалним путем Гиље-Варварин укршта се проласком испод пута кроз пропуст. Већим делом године Безимени поток је сув, али приликом великих киша или топљења снега набуја водама које се сливају са Јухора и вододерином пролазе кроз насеље Јовац после чега се у доњем току разливају по пољопривредном земишту Критична тачка може потенцијално да буде пропуст на регионалном путу Гиље-Варварин, због израслог дрвећа на обалама вододерине. Закључак о неопходним мерама -Извршити чишћење корита у зони пропуста од растиња..3. Врањевачки поток (поред цркве у Јовцу), Опис водотока -карактер водотока: бујични поток -сливно подручје: део Јухорског слива -дужина: -објекти: око,5км. мост на регионалном путу Гиље- Варварин Оцена општег стања водотока Врањевачки поток настаје на обронцима Јухора изнад села на око км, и ими дужину око,5км. а висинска разлика је око 00 метара. Врањевачки поток пролази кроз насеље Јовац вододерином, а укрштање са регионалним путем Гиље-Варварин је преко прописно изграђеног моста. Има дубоко усечено стабилно корито у зони моста на овом путу. Већим делом године Врањевачки поток је сув, али приликом великих киша или топљења снега набуја водама које се сливају са Јухора и вододерином пролазе кроз насеље Јовац после чега се у доњем току разливају по пољопривредном земишту Критична тачка може потенцијално да буде мост на регионалном путу Гиље-Варварин, због израслог дрвећа на обалама и у кориту вододерине. Закључак о неопходним мерама -Извршити чишћење корита у зони пропуста од растиња.

.4. Савин поток (поред месне канцелариле у Остриковцу) Опис водотока -карактер водотока: бујични поток -сливно подручје: део Јухорског слива -дужина: око 2км. -објекти: пропуст на регионалном путу Гиље- Варварин Оцена општег стања водотока Савин поток настаје на обронцима Јухора изнад села на око,5км, и ими дужину око 2км. а висинска разлика је око 50 метара. Савин поток пролази кроз насеље Остриковац вододерином, а укрштање са регионалним путем Гиље-Варварин укршта се проласком испод пута кроз пропуст. Већим делом године Савин поток је сув, али приликом великих киша или топљења снега набуја водама које се сливају са Јухора и вододерином пролазе кроз насеље Остриковац после чега се у доњем току разливају по пољопривредном земишту Критична тачка може потенцијално да буде пропуст на регионалном путу Гиље-Варварин, због израслог дрвећа на обалама и у кориту вододерине. Закључак о неопходним мерама -Извршити чишћење корита у зони пропуста од растиња. 2.Моштаница Опис водотока -карактер водотока: бујични поток -сливно подручје: Ћимарски и Вирински поток -дужина: око 5,8км -објекти: више мостова Оцена општег стања водотока Моштаница настаје спајањем Ћимарског и Виринског потока код села Исаково, протиче кроз насеља Исаково и Крушар после чега се излива у поље на десној обали Велике Мораве, изнад одбрамбеног насипа. Висинска разлика је око 00м на дужини од око 3км. Приликом великих киша или топљења снега набуја водама које се сливају са падина и вододерином пролазе кроз насеља Исаково и Крушар после чега се у доњем току разливају по пољопривредном земишту Критичне тачке на водотоку су делови поред два моста у селу Крушар због растиња које је изникло узводно од мостова (у случају да се заглави неко стабло које носи бујица). Закључак о неопходним мерама -Извршити чишћење корита у зони мостова од растиња. 3.Миросава Опис водотока -карактер водотока: бујични поток -сливно подручје: Кованички поток и поток Зубрава -дужина: око 9,7км. -објекти: мост на регионалном путу Ћуприја- Сењски Рудник Оцена општег стања водотока Река Миросава настаје спајањем Кованичког потока и потока Зубрава код изворишта на Немањи. После спајања са Медарским потоком у насељу Иванковац улива се у реку Раваницу у атару села Батинац. Дужина реке је око 7км., а висинска разлика око 00м. Не протиче кроз насеља, најближе насеље је Иванковац. Критична тачка може потенцијално да буде локални мост у насељу Иванковац и мост на регионалном путу Ћуприја- Сењски Рудник, због растиња узводно од моста, уколико се заглави неко оборено стабло које донесе бујица. Закључак о неопходним мерама -Извршити чишћење корита у зони мостова од растиња. 4.Медарски поток Опис водотока -карактер водотока: бујични поток -сливно подручје: Ћимарски и Вирински поток -дужина: око -објекти: више мостова 2 Оцена општег стања водотока Медарски поток настаје у Медарском пољу у атару села Бигреница, улива се у реку Миросаву у атару села Иванковац, има дужину око 2,5км, висинска разлика је око 60м. Протиче кроз део насеља Паљане, где је око 00 кућа са око 300 становника. Критични рејони не постоје, зато сто поток пролази кроз вододерину. Критична тачка (потенцијално) може да буде мост на локалном путу Иванковац-Бигреница, због растиња у кориту потока узводно од моста, који је високо изнад корита потока, уколико се заглави неко стабло које донесе бујица. Закључак о неопходним мерама -Извршити чишћење корита у зони моста од растиња. 5.Раваница (ван града) Опис водотока -карактер водотока: бујична река -сливно подручје: Медарски поток, Миросава и Батиначки поток -дужина: -објекти: око 29км. више мостова Раваница настаје код Сењског рудника, њене веће притоке су Миросава и Батиначки поток. Проласком кроз Ћуприју улива се у реку Велику Мораву. Дужина Раванице је око 29 км са висинском разликом од око 600м (најпре планинска, а затим равницарска река). Протиче кроз насеља село Сење и град Ћуприја. Корито реке је регулисано (водоток првог реда), тако да не постоје критични рејони. Критичне деонице не постоје, корито је регулисано. Критичне тачке могу да буду мостови преко реке и то на путу Сење-Стубица и на путу Ћуприја- Батинац, због растиња испред моста у случају да бујица донесе оборена стабла. Угрожене су површине у ван-градском делу нерегулисаног корита (означене на карти). Закључак о неопходним мерама -Извршити чишћење корита у зони мостова од растиња. -У целом току од насеља Добричево до ауто-пута потребно је формирати косине и насипе око природног тока, као и очистити од растиња у кориту. Задржати природно корито. 6.Поток Мућава Опис водотока -карактер водотока: бујични поток -сливно подручје: -дужина: око,2км. -објекти: Оцена општег стања водотока Мућавски поток, извире непосредно изнад акумулације, улива се у акумулацију, дужине око 300м, висинка разлика око 0м. Преливање воде је у пољима испод акумулације. Не протиче кроз насеља. Критични рејони (простор који може бити поплављен): простор испод акумулације, не постоји пројекат бране и угрожености од пуцања бране. Критичне деонице на водотоку не постоје. Критичне тачке не постоје. Предлог је да републички инспектор за воде утврди ко је власник акумулације и да ли постоји неопходна пројектна документација за акумулацију. Закључак о неопходним мерама На самом телу бране посећи дрвеће, повадити пањеве и извршити реконструкцију. Бочни прелив очистити од шибља и дрвећа и довести у функционално стање. Затварач на темељном испусту довести у функционално стање. 7.Ћупријски поток Опис водотока -карактер водотока: бујични поток -сливно подручје: -дужина: око 2,3км. -објекти: Оцена општег стања водотока Ћупријски поток, настаје на Везировом брду, завршава се у акумулационом језеру на Везировом брду, дужина око км, висинска разлика око 0м. Не протиче кроз насеља. Акумулација спада у категорију ниских брана, вода која се излива нестаје у пољима око ауто-пута, нема података да ли постоји студија заштите од пуцања земљане бране. Није познат власник акумулације. Растиње у водотоку и на обалама, замуљено корито, потребно разминирање од НУС након експолозије војног магацина. Критичне тачке су испод вештачке бране у случају попуштања бране. Предлог је да републички инспектор за воде