BOFOS info ELEKTRONSKI BILTEN SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE FEBRUAR 2010. / IZDANJE BR 4. SADRŽAJ U fokusu Nova č lanica SS BOFOS-a Beogradska berza KBC banka- izabran predsednik Uručeno Rešenje SO SS - Komercijalne banke Sastanak u Agenciji za osiguranje depozita Sastanak u Srpskoj banci Prezentacija projekta Mreža za zdravlje i sigurnost na radu Izborna Skupština- Pokrajinski odbor Izbori gradskih odbora SS BOFOS-a Vesti Savez Samostalnih Sindikata Srbije Statistika Vesti ekonomija SARADNICI BROJA Mara Erdelj, predsednik RO SS BOFOS DOBRODOŠLII NOVII ČLANOVII
U FOKUSU Nova č lanica - Beogradska berza KBC banka- izabran predsednik Dobrodošli novi članovi Sindikalna organizacija Beogradske berze postala je članica SS BOFOS-a. U pripremi je i neophodna dokumentacija za promenu naziva ovog sindikata u Sindikalnu organizaciju samostalnog sindikata Beogradske berze. Budući da je reč o već formiranoj organizaciji u kojoj su svi zaposleni članovi sindikata, SS BOFOS je postao bogatiji za još jednu jaku sindikalnu organizaciju, na čijem je čelu gospođa Marija Gavrić kojoj su nedavno njene kolege sa Beogradske berze ukazale poverenje izabravši je za predsednika. Vladimir Perišić -predsednik Na nedavno održanim izborima u Sindikalnoj organizaciji samostalnog sindikata KBC banke ad Beograd za predsednika izabran je Vladimir Perišić. Nakon izbora, 01. februara 2010. godine Ministarstvu rada i socijalne politike predat je Zahtev za upis u Registar sindikata. Određen broj zaposlenih u KBC banci potpisali su pristupnice SS BOFOS-a još u decembru prošle godine, a ubrzo se javila želja njihovih kolega za formiranjem Sindikalne organizacije. Beogradska berza- moderna i jaka institucija Beogradska berza nastala je 1992. godine kada je Jugoslovensko tržište kapitala promenilo ime u Beogradsku berzu. Tokom 90-ih godina na Beogradskoj berzi uglavnom se trgovalo kratkoročnim dužničkim hartijama od vrednosti preduzeća i državnim obveznicama. Značajan pomak u trgovanju na Berzi ostvaren 2000. godine, kada su u sekundarno trgovanje uključene akcije iz prethodnih postupaka privatizacije, a trgovanje se još intenzivnije nastavilo od 2001. godine. Snažan razvoj Beogradske berze desio se 2004. godine, od kada su u prometu počele da dominiraju akcije. Iste godine formiran je prvi berzanski indeks Beogradske berze (tadašnji belexfm). U toku 2005. godine u rad su pušteni i prvi informacioni servisi za distribuciju podataka iz trgovanja u realnom vremenu, dok je u aprilu 2007. godine došlo i do prvog listiranja akcija. KBC Grupa - prisutna na više od 35 tržišta širom sveta Da podsetimo, KBC banka posluje u okviru KBC Grupe koja je postala vlasnik A banke u junu 2007. godine. Promenom imena A Banka je od 6. marta 2008. registrovana pod novim imenom KBC banka ad Beograd. KBC Grupa je prisutna na više od 35 tržišta širom sveta, ima preko 57000 zaposlenih koji brinu o preko 12 miliona klijenata. KBC Grupa zauzima vodeću poziciju na svoja dva domaća tržišta u Belgiji i centralnoj i istočnoj Evropi i izvan toga (Češka republika, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija, Bugarska, Rumunija i Rusija). KBC grupa takođe ima široku mrežu u oblasti ličnog bankarstva (u osam zapadnoevropskih zemalja). KBC je druga po veličini u Belgiji, a 20. po tržišnoj kapitalizaciji u Evropi. 2
Uručeno Rešenje SO SS - Komercijalne banke ad Beograd; Sastanak u Agenciji za osiguranje depozita Zaštita članova na prvom mestu Nakon što je Sindikalnoj organizaciji samostalnog sindikata Komercijalne banke ad Beograd, uručeno Rešenje Ministarstva rada i socijalne politike o upisu u Registar sindikata, 03. februara 2009 godine održan je sastanak predstavnika SO SS Komercijalne banke, SSSS-a i SS BOFOS-a. Na sastanku su učestvovali Mladen Popović, predsednik, i Mirjana Ubović član Odbora Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Komercijalne banke ad Beograd, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, Slavica Savić sekretar SSSS i Mara Erdelj predsednik SS BOFOS-a. Obavezno poštovanje Kolektivnog ugovora Na inicijativu Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije 8. februara održan je sastanak u Agenciji za osiguranje depozita. Sastanku su prisustvovali Milorad Džambić, direktor Agencije za osiguranje depozita; Lidija Perović, zamenica direktora, Mara Erdelj, predsednica SS Bofos-a, Olgica Knežević, član Odbora Sindikata Srpske banke a.d. Beograd i Mladen Popović, predsednik SO SS Komercijalne banke a.d. Beograd. Uspešna saradnja Agencije i Sindikata Sindikalci su najbolji radnici Predsednica BOFOS-a istakla je da svaka nova članica jača sveukupnu poziciju sindikata, ali da se pravi benefit ogleda u tome da je veći broj zaposlenih zaštićen i da ima koristi od sindikalnog organizovanja. - Zaštita članova je uvek na prvom mestu i to je osnovni cilj našeg sindikata, rekla je Mara Erdelj. Ona je dodala da ne treba zaboraviti i činjenicu da osobe koje su članovi sindikata bolje posluju i doprinose sveukupnom boljitku firme u kojoj su zaposleni, upravo zbog toga jer su u kontaktu sa ljudima iz raznih profesija. - U ovom momentu jako je bitno da su zaposleni sindikalno organizovani. U toku prošle godine 172.000 ljudi izgubilo je radna mesta. U ovom kriznom periodu najviše ima otpuštanja tamo gde nema sindikata, dok tamo gde su zaposleni sindikalno organizovani taj broj je daleko manji, naveo je Orbović. Na sastanku je bilo reči o sprovođenju Strategije upravljanja akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije, koju je donela Vlada Republike Srbije, u delu koji se odnosi na položaj i perspektivu Srpske i Komercijalne banke - članica SS BOFOS. Što se perspektive Srpske banke tiče - cilj je stvaranje jedne moderne banke u skladu sa najvišim evropskim standardima. Na sastanku je naglašeno da poslodavac ima obavezu da poštuje važeći Kolektivni ugovor i da tehnološkog viška neće biti. Takođe je rečeno da se Srpska banka neće pripojiti Banci - Poštanskoj štedionici. U vezi sa Komercijalnom bankom, detaljnije je objašnjen proces dokapitalizacije u iznosu od 120 miliona evra. Država je zadržala svoj udeo u iznosu od 42,6 % i ima mogućnost da prati dokapitalizaciju u naredne tri godine u iznosu koji je proporcionalan njenom udelu. U tom periodu, a verovatno i duže, vlasnička struktura banke neće se menjati. Banka ima odličnu poziciju na tržištu i sve uslove za dobar položaj zaposlenih. 3
Sastanak u Srpskoj banci Otpuštanja neće biti Prezentacija projekta Mreža za zdravlje i sigurnost na radu Osnivanje regionalnog partnerstva Biljana Verigić, predsednica sindikalne organizacije Srpske banke, Mara Erdelj, predsednica SS BOFOS i Svetlana Novaković, član Predsedništva SS BOFOS sastale su se sa Ivanom Maričićem predsednikom Izvršnog odbora Srpske banke, 3. februara, kako bi definisali zajednički cilj- uspešno poslovanje bankekoji se može ostvariti samo sa dobro osposobljenim, motivisanim i zadovoljnim radnicima. Mara Erdelj je čestitala gospodinu Maričiću za njegov lični doprinos stabilizaciji poslovanja Srpske banke i izrazila uverenje da će banka pod njegovim vodstvom veoma brzo značajno unaprediti svoju poziciju na konkurentnom finansijskom tržištu Srbije. SS BOFOS izabrana je za partnersku organizaciju koja će biti uključena u realizaciju projekta pod nazivom Mreža za zdravlje i sigurnost na radu. Nosilac projekta (finansiranog iz pretpristupnog fonda IPA 2008 Civil Society Facility) je Udruga za pomoć i edukaciju žrtava mobbinga iz Hrvatske, a ostale dve partnerske organizacije koje će se angažovati na projektu su Sindikat finansijskih dejnosti iz Makedonije i Sindikat finansijskih organizacija iz Crne Gore. Da sindrom prepunog stola postane prošlost Mara Erdelj, Ivan Maričić i Svetlana Novaković na sastanku Ivan Maričić je istakao da uprkos tome što situacija u Srpskoj banci nije jednostavna (poslovna 2009. godina završena je sa gubitkom), otpuštanja neće biti. - Zaposleni ne treba da se plaše. Potrebno je naći kvalitetno rešenje jer ima puno prostora, kako za uštede tako i za pružanje novih i boljih usluga. Treba popraviti adekvatnost kapitala, pa će banka u toku godine biti dokapitalizovana. Dogovoreni su i novi veoma značajni aranžmani sa velikim klijentima kao što su NIS, Kolubara, Železnica, investiciona ulaganja, kao što je investicija u vrednosti 250 miliona evra od strane Evropske investicione banke, rekao je Maričić. Inicijalna prezentacija u Srbiji održaće se u Beogradu 04.03.2010. godine u prostorijama Medija Centra, Terazije 3, s početkom u 11 sati. Na pomenutom događaju učestvovaće predstavnici relevantnih državnih i međunarodnih institucija, sindikata, organizacija civilnog društva i medija. Međunarodni projekat Mreža za zdravlje i sigurnost na radu ima za cilj razvoj socijalno odgovornog tržišta rada u četiri zemlje zapadno-balkanske regije: Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, kroz rad na prevenciji i ublažavanju mobinga. Mobing je označen kao uzrok značajnih ekonomskih, socijalnih i zdravstvenih problema, pa je u skladu sa tim, cilj projekta - osnivanje regionalnog partnerstva između organizacija civilnog društva i sindikata. Planirano je i osnivanje savetodavne službe za žrtve mobinga, u čiji će rad biti uključeni sindikalni predstavnici. 4
Izborna Skupština-Pokrajinski odbor Poverenje ukazano Vladislavu Jevtoviću Izbori gradskih odbora SS BOFOS-a Izbori - Odbor za grad Novi Sad Vladislav Jevtović jednoglasno je izabran za predsednika Pokrajinskog odbora Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Vojvodine, dok je za člana SSSV jednoglasno izabrana Jasna Tesla. Budući da je predsednik Pokrajinskog odbora po funkciji je član Veća SSSV, Skupština je izabrala Gorana Karadžića za drugog člana Veća. Za članove XX Konferencije Saveza samostalnih sindikata Vojvodine izabrani su Tihomir Jovičić i Tibor Pinter. Konstitutivna sednica Gradskog odbora samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije za grad Novi Sad održana je 25.01. 2010. godine. Za predsednika ovog Odbora izabrana je Jagoda Mišković koja će u mandatnom periodu od 2010-2015. godine obavljati ovu funkciju, dok je za sekretara izabrana Slavica Lorencin. Jagoda Mišković na dužnosti Izborna skupština u poslu Na konstitutivnoj sednici izabrani su i članovi Odbora novog saziva: Izborna skupština predložila je kandidate za nosioce funkcija u Sindikatu i Savezu sindikata. Za predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine predložen je dr Milorad Mijatović, a za predsednika Republičkog odbora SS BOFOS predložena je Mara Erdelj. Predlozi su prihvaćeni jednoglasno. U skladu sa Statutom SS BOFOS-a, verifikovan je izbor Biljane Konstantinović iz Vojvođanske banke Sombor za člana Pokrajinskog odbora saziva 2010.- 2015. godine, koji broji 16 članova. Članovi Gradskog odbora SS BOFOS-a za grad Novi Sad Jagoda Mišković Vuk Vukelić Slobodan Plavšić Mirjana Miladinović Momčilo Bilić Verica Vujović Marina Perošević Milojka Arnautović Sanja Petrović Nikola Cvjetićanin Slavica Lorencin Smiljana Panić 5
Izbori gradskih odbora SS BOFOS-a Izbori - Odbor za grad Sombor i povereništva Kula i Odžaci Odbor samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije za grad Sombor i povereništva Kula i Odžaci održao je izbore 26. 01. 2010.godine. Biljana Konstantinović iz Vojvođanske banke izabrana je za predsednika, a Zagorka Sandić iz Komercijalne banke za sekretara Odbora. Izbori - Odbor Moravički okrug -nastavak Članovi Gradskog odbora SS BOFOS-a za Moravički okrug Stana Vujinović iz Metals banke Jelena Kovačević iz DDOR-a Marijela Miletić iz Srpske banke Vera Ljubičić iz VB NBG-a. Izbori - Odbor za grad Kragujevac Na izborima Odbora samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije za grad Kragujevac koji su održani 05. 02. 2010. godine, za predsednika Odbora izabran je Miloš Čolić iz Vojvođanske banke. Biljana Konstantinović- predsednik Za članove Odbora izabrani su: Ljubomir Dražić iz DDOR-a, Radmila Lazić iz Banka Intese, Milena Kudus iz VB NBG-a, Vesna Stokrp iz Metals banke Nemanja Lukić iz VB NBG-a i Suzana Dovozalović- Balo iz Erste banke. Izbori - Odbor Moravički okrug Izbori Odbora samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije za Moravički okrug, održani su 04.02.2010. godine. Za predsednika Odbora izabran je Branko Plazinić iz VB NBG-a, za sekretara Biljana Stefanović iz Erste banke. Miloš Čolić, Vladislav Jevtović, Mara Erdelj, sa članovima Odbora Za sekretara izabrana je Jelena Bugarčić iz Metals banke dok su za članove Odbora izabrani: Članovi Gradskog odbora SS BOFOS-a za grad Kragujevac Ivan Pavlović iz Erste banke Branko Plazinić - predsednik Dragica Vukadinović iz Srpske banke Nenad Simić iz DDOR-a Lidija Marjanović iz VB NBG-a Dušan Nikolić iz VB NBG-a Vesna Jovanović iz DDOR-a 6
Vesti Savez Samostalnih Sindikata Srbije Slab finansijski efekat i brojni problemi na tržištu rada U Beogradu je, u organizaciji Instituta ekonomskih nauka i Saveza samostalnih sindikata Srbije, održan naučni skup pod nazivom Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji, na kojem su učestvovali predstavnici vlasti, poslodavaca, sindikata i naučnih radnika. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da se zbog privatizacije, zbog koje su gotovo čitavi regioni uništeni, svakodnevno održavaju štrajkovi širom zemlje nezadovoljnih radnika kojima se ne isplaćuju plate, doprinosi, zdravstveno osiguranje... Trenutno u Srbiji, prema njegovim rečima, oko 100.000 zaposlenih ne prima plate, a veliki broj nema ni overenu zdravstvenu knjižicu. Za takvo stanje, kako je istakao, krivicu snose država i Agencija za privatizaciju, jer se nije vodilo računa kome se prodaju firme, već za koju cenu. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić smatra da proces privatizacije ne treba globalizovati, već ga treba posmatrati od slučaja do slučaja i pri tom imati u vidu da je, kako je rekao, mnogo važnije ko kupuje i koje su mu namere, nego koliko para ulaže. - Ne bi bilo dobro da se preispituju sve privatizacije, već samo slučajevi gde postoji sumnja da je bilo zloupotreba i tada treba preduzeti sve zakonske mere da se zaštite imovina firmi i prava radnika, rekao je Ljajić. Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin je ukazao da među vlasnicima privatizovanih firmi ima dosta onih koji su novac stekli u sivoj ekonomiji ili kriminalu i čija namera nije da nastave delatnost, već da rasprodaju imovinu preduzeća koje su kupili. (Izvor: Zvanična internet prezentacija Saveza samostalnih sindikata Srbije www.sindikat.rs Svi štrajkovi su opravdani Intervju 24 sata, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Bez obzira šta kažu ministri, svi štrajkovi su bili potpuno opravdani, pa čak i štrajk komunalaca u Novom Sadu koji su tražili da im se ne smanjuje plata. Svi ti štrajkovi su i ekonomsko i socijalno opravdani, a razlog tome su loša privatizacija, neuplaćivanje doprinosa, zdravstvenog osiguranja, uništavanje firmi, pa i pljačka tih firmi kazao je Orbović. Na sceni- loša privatizacija Da li država ima neku strategiju kako bi se smirili protesti? Država je učinila jedan jedini pozitivni segment, a to je povezivanje radnog staža radnicima od 2005. do 2010. godine. To je kvalitetan pomak i zahvaljujući tome malo su smirili sindikalni protesti. Žalosno je što je država dozvolila da dođe do protesta, što je dozvolila da se zapali cela Srbija. Od čega će zavisiti smirivanje protesta i štrajkova? Smirivanje protesta će zavisiti od toga kako država bude reagovala, ako oni koji su uništili imovinu mnogih preduzeća i oni koji su oprali tako novac odgovaraju, ići će se ka smirivanju situacije, a ako toga ne bude, protesti će poprimiti velike razmere. Prema vašim prognozama koliko će ljudi ostati bez posla u 2010? Ne volim da prognoziram, ali ako dođe do najavljenih stečaja i ako se nastavi otpuštanje ljudi iz državne uprave, pre svega u zdravstvu i prosveti, sigurno će broj ljudi koji će u 2010. ostati bez posla biti i 100.000. (Izvor: Dnevni list 24 sata ) 7
Statistika Indeksi cena na malo i troškova života januar 2010. godine I 2010 Ø 2009 I 2010 XII 2009 I 2010 I 2009 Ø 2009 Ø 2008 Indeks cena na malo Republika Srbija - ukupno 103,3 100,8 108,0 110,1 Indeks troškova života Republika Srbija - ukupno 102,6 100,6 104,8 108,6 (Izvor: Internet prezentacija Republičkog zavoda za statistiku http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php Cene na malo u januaru 2010. Cene na malo roba i usluga u Republici Srbiji u januaru 2010. godine u proseku su više za 0,8% u odnosu na prethodni mesec. U januaru 2010. godine u odnosu na isti mesec 2009. godine cene na malo su povećane za 8,0%. Cene na malo u 2009. godini su u proseku povećane za 10,1% u odnosu na prosek prethodne godine. Troškovi života u Republici Srbiji u januaru 2010. godine u odnosu na prethodni mesec u proseku su viši za 0,6%. U januaru 2010. godine u odnosu na isti mesec 2009. godine troškovi života su povećani za 4,8%. Troškovi života u 2009. godini su u proseku povećani za 8,6% u odnosu na prosek prethodne godine. (Izvor: Internet prezentacija Republičkog zavoda za statistiku http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php Broj banaka i organizaciona mreža Broj banaka i organizaciona mreža - treći kvartal 2009. godine Opis Decembar 2007 Decembar 2008 Septembar 2009 Broj banaka 35 34 34 Ukupno organizacionih jedinica 2.435 2.711 2.660 A. Broj poslovnih jedinica 80 70 68 B. Broj filijala, ekspozitura i šaltera 2.321 2.607 2.558 C Ostalo 34 34 34 Na kraju trećeg kvartala 2009. godine poslovale su ukupno 34 banke odnosno nepromenjeni broj u odnosu na prethodni kvartal. Organizaciona mreža svih banaka uključuje ukupno 2.660 poslovnih jedinica, filijala, ekspozitura, šaltera, kao i agencija i menjačnica, odnosno za 36 manje nego na kraju drugog kvartala 2009. godine. (Izvor: Internet prezentacija Narodne banke Srbije www.nbs.rs Izveštaj za III kvartal 2009. godine) 8
Vesti - ekonomija Profit Erste grupe 3,77 mlrd. evra Austrijska bankarska grupacija "Erste grupa" prošle godine je ostvarila čistu dobit od 903,4 miliona evra, i operativni profit od 3,77 milijardi evra. "Erste grupa" je saopštila da je lane za značajnih 4,9 odsto smanjila administrativne troškove, a s druge strane, za 8,3 odsto povećala operativne prihode. Dobit su ostvarile sve kćerke-firme banke u zemljama srednje i istočne Evrope, sa izuzetkom Ukrajine. Povraćaj uloženog kapitala (ROE) bio je 9,1 odsto. U Srbiji je "Erste Banka" ostvarila dobit u iznosu od 391,3 miliona dinara, što je za 17 procenata više u odnosu na 2008. godinu. Neto prihod od kamata "Erste grupe" porastao je, u poređenju sa prethodnom godinom, za 6,3 odsto, na 5,2 milijarde evra. Tome su doprinele kako stabilne kamatne marže u svim zemljama, tako i umereni rast uloga i potraživanja za klijente. Više nego petostruko - na 585 miliona evra - povećana je čista dobit od poslovnih operacija. To je uslovljeno slabim rezultatima u 2008. godini, ali i poboljšanjem stanja na tržištu. Na rezultate je značajno uticala i ekonomska kriza, koja je izazvala osetno povećanje troškova rizika, ukazali su u banci. Troškovi rizika su u 2009. godini povećani za 92 odsto i premašili su granicu od dve milijarde evra, odnosno 161 bazični poen (2008. je bilo 88 bazičnih poena) u odnosu na prosečna potraživanja za klijente. (Izvor: Internet prezentacija B92 www.b92.net) Slovenci preuzimaju Kredi banku Kredi banka iz Kragujevca, u kojoj država ima većinski paket akcija, početkom marta ući će u privatizaciju, a novi vlasnik biće Nova kreditna mariborska banka. Prema za sada nezvaničnim informacijama, Kredi banka će biti privatizovana putem dokapitalizacije, ulaganjem Nove kreditne mariborske banke od deset miliona evra. Slovenačka banka potom bi investirala još 20 miliona evra. Prema procenama menadžmenta NKMB, u Kredi banci postoji višak zaposlenih, za koje je predviđen socijalni program. Onima koji žele da napuste radno mesto biće ponuđene otpremnine od 500 evra po godini radnog staža. (Izvor: Internet prezentacija B92 www.b92.net) Rajfajzen: Banka je stabilna Austrijska banka Rajfajzen internešenel i njena matična kompanija Rajfajzen centralbank nastoje da smire tržište uzburkano glasovima o mogućoj integraciji. Direktor Rajfajzen centralbanka Valter Rotenštajner je odbacio spekulacije da se o ujedinjenju razmišlja zbog bojazni oko visine kapitala, dok je direktor Rajfajzen inetrnešenela Herbert Štepic kazao da bi potencijalna integracija donela smanjenje paralelnih struktura i dalje poboljšanje uprave. Austrijska bankarska grupacija "Rajfajzen internešnal pretprela je prošle godine, prema preliminarnim podacima, pad profita za 770 miliona evra, na 212 miliona. Za bezmalo četvorostruko smanjenje dobiti u odnosu na 2008. godinu, najveću odgovornost snose stvaranje rezervi za loše kredite, pre svega u Mađarskoj, Rusiji i Ukrajini. (Izvor: Internet prezentacija B92 www.b92.net Banke postepeno smanjuju izloženost Na sastanku predstavnika 10 najvećih banaka u Srbiji, predstavnika Narodne banke, MMF, Evropske komisije, Svetske banke, EBRD i EIB, u Beču 26. februara postignuta je saglasnost da banke u našoj zemlji mogu da postepeno smanjuju nivo kreditne aktivnosti na koji su se obavezale u martu 2009, saopštila je NBS. (Izvor: Dnevni list Danas ) NBS dala dozvolu za spajanje "Hypo" i "Garant" penzijskih fondova Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je izdala dozvolu za spajanje "Garant" i "Hypo" društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Kako se navodi u saopštenju NBS, "Hypo" će se pripojiti društvu "Garant" i ubuduće će poslovati pod imenom "Hypo-Garant". Nakon što se izvrši spajanje društava obaviće se i pripajanje fonda "Hypo" fondu "Garant", koji će takođe poslovati kao "Hypo-Garant". Fond "Hypo-Garant" imaće oko 23.000 članova među kojima će biti oko 3.000 članova ranijeg fonda "Hypo". (Izvor: Novinska agencija Beta) SAMOSTALNI SINDIKAT ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE; SS BOFOS; Trg Nikole Pašića 5/III, 11000 Beograd, Srbija; Telefon: +381 11 3240663; + 381 64 8960027; +381 25 22824; Međunarodno odeljenje 9 +381 11 3233317 Fax: +381 11 3240663; + 381 25 4388 72; www.bofos.org.rs, e-mail: bofos@sindikat.rs; Bofos info- uređuje Vera Radovanović