Жељко Вујчић ГЕОГРАФИЈА 8 ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ У OСМОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Жељко Вујчић ГЕОГРАФИЈА 8 ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ У OСМОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ГЕОГРАФИЈА 8 ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ У ОСМОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Прво издање Аутор: Жељко Вујчић Рецензент: Татјана Милановић Заплатић, професор географије у ОШ Николај Велимировић, Шабац Фотографије и илустрације: архива Издавачке куће Klett Компјутерско обликовање: АБРАКА ДАБРА, Нови Сад Обликовање корица: Издавачка кућа Klett Лектура и коректура: Ана Влајић CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд Издавач: Издавачка кућа Klett, д. о. о. Маршала Бирјузова 3 5, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 office@klett.rs, www.klett.rs За издавача: Гордана Кнежевић Орлић Главни уредник: Александар Рајковић Уредник: Данијела Обрадовић Арсић Руководилац пројекта: Александра Стаменковић Штампа: Newpress, Смедерево Тираж: 500 примерака 371.3::91(035) ВУЈЧИЋ, Жељко, 1969- Географија 8 : приручник за наставнике у осмом разреду основне школе / Жељко Вујчић. - 1. изд. - Београд : Klett, 015 (Смедерево : Newpress). - 95 стр. : илустр. ; 9 cm Тираж 500. - Библиографија: стр. 94-95. ISBN 978-86-776-790-4 a) Географија - Настава - Методика - Приручници COBISS.SR-ID 1848684 Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторским и сродним правима. Klett, 015. ISBN 978-86-776-790-4

УВОД Савремени наставни процеси и тежња ка модерној настави географије стављају наставника и ученике у потпуно другачије улоге. Тежиште наставе премешта се сада са усвајања готових знања на процес самосталног стицања знања, при чему наставник организује наставу са унапред осмишљеним планом и обезбеђеним изворима за учење. Због тога је Приручник за наставнике географије у осмом разреду замишљен као модел додатног материјала који олакшава извођење наставе. Осим увида у Наставни план и програм, нуди наставницима низ тумачења, препорука и идеја корисних за непосредан рад са ученицима, као што је крарак осврт на смернице у планирању часова, циљеве и исходе, материјале, предуслове за учење и организацију процеса учења, истраживачке методе и облике рада. Уједно подстиче и процес интерактивне наставе јер градиво географије дозвољава повезивање садржаја са сазнањима различитих дисциплина. Верујемо да ће изложене идеје помоћи наставницима у организовању савремене и квалитетне наставе и учинити је занимљивом и сврсисходном. Критике, сугестије и предлози како да га учинимо бољим, биће нам веома драгоцени. Аутор

С А Д Р Ж А Ј 1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ... 6 1.1. Циљеви и задаци образовног програма географије... 7 1.. Садржаји програма... 8 1.3. Начин остваривања програма... 11. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА... 14.1. Географија и образовни стандарди... 14.. Завршни испит... 4..1. Израда задатака за припрему ученика за завршни испит... 4... Примери задатака по областима и нивоима за припрему ученика за завршни испит... 6 3. КОРЕЛАЦИЈА... 37 4. НАСТАВНА СРЕДСТВА... 40 5. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ И ОБЛИЦИ НАСТАВНОГ РАДА... 43 5.1. Методе рада у настави географије... 43 5.. Облици наставног рада... 53 6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ... 55 7. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА И ТЕКСТОВИ ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА... 68 8. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА УЧЕНИКЕ... 91 9. ЛИТЕРАТУРА... 94 5

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ Наставни план и програм географије за осми разред објављен је у Службеном гласнику РС Просветни гласник 5/08. Наставни план је основни и званични документ у коме се утврђује распоред укупног фонда часова предмета Географија по наставним темама и број часова за различите типове наставног процеса. Наставним планом предвиђене су додатна и допунска настава и слободне активности. Табела бр. 1: Предлог годишњег плана рада Ред. бр. Назив наставне теме/ целине/области Увод Обрада Понављање, вежбање Систематизација Евалуација Укупно Образовни стандарди 1. УВОД У ПРОГРАМСКЕ САДРЖАЈЕ 1 - - - - 1 /. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - 1 1 - - ГЕ.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ.4.1. ГЕ 3.4.1. ГЕ.3.. 3. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ - 16 9 1 1 7 4. СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА - 6-1 9 5. ПРИВРЕДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - 10 3 1 1 15 6. ЗАВИЧАЈНА ГЕОГРАФИЈА - 3 3-1 7 7. СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ - 1 - - 3 ГЕ.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ.4.1. ГЕ 3.4.1. ГЕ.3.. ГЕ.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ.4.1. ГЕ 3.4.1. ГЕ.3.. ГЕ.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ.4.1. ГЕ 3.4.1. ГЕ.3.. ГЕ.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ.4.1. ГЕ 3.4.1. ГЕ.3.. ГЕ.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ.4.1. ГЕ 3.4.1. ГЕ.3.. 8. СРБИЈА У САВРЕМЕНИМ ИНТЕГРАЦИЈСКИМ ПРОЦЕСИМА - 1 - - 3 ГЕ.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ.4.1. ГЕ 3.4.1. ГЕ.3.. /. ГОДИШЊА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА НАСТАВНОГ ГРАДИВА - - - 1-1 / Свега 1 40 0 3 4 68 6

1.1. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ОБРАЗОВНОГ ПРОГРАМА ГЕОГРАФИЈЕ Циљ наставе географије у осмом разреду основне школе је да ученицима пружи знања и објашњења о географским појавама, објектима и процесима на територији наше државе. Ослањајући се на претходно стечена знања и умења ученика, настава географије омогућава тумачење и разумевање сложених друштвеногеографских промена и процеса у нашој држави, на Балканском полуострву, у Европи и свету. Задаци наставе географије су вишеструки и њиховим остваривањем ученици се оспособљавају да стичу и развијају знања и разумевања, умења и ставове према националним вредностима и достигнућима. Кроз наставу географије ученици треба: да одређују, повезују и схватају значај географског положаја своје земље на Балкану, у Европи и свету; да овладају елементарним знањима о природногеографским и друштвеногеографским објектима, појавама и процесима на територији Републике Србије; да схвате и разумеју закономерни развој географске средине као резултат интеракције природних појава, процеса и човека; да упознају природне лепоте и културну баштину наше земље; да упознају природне и друштвене карактеристике географске регије у којој живе и повезују појаве и процесе на националном и глобалном нивоу; да повезују знања из географије са знањима из сродних наставних предмета; да схвате потребу и значај очувања природе и природних ресурса; да развијају осећај социјалне припадности и привржености сопственој нацији и култури и да активно доприносе очувању и неговању националног и културног идентитета; да развијају међусобно уважавање, сарадњу и солидарност између припадника различитих социјалних, етничких и културних група и да доприносе друштвеној кохезији; да подржавају процесе међународне интеграције наше земље; да користе различите изворе информација и уочавају њихову важност у географским сазнањима; да се оспособљавају да на терену осматрају, мере, анализирају, интервјуишу, скицирају и прикупљају податке; да развијају способност исказивања географског знања речима, сликом, квантитативно, табеларно, графички и схематски; да се обуче за технике тимског/групог рада и групног одлучивања; да се оспособе за континуирано образовање и самообразовање. 7

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ Ученици треба (веб 1): да стекну знања о битним природногеографским одликама ваневропских континената, њихових регија и појединих држава; да стекну знања о друштвеногеографским одликама ваневропских континената, њихових регија и појединих држава; да се оспособе за праћење и разумевање економских и друштвених активности и промена у савременом свету и да допринесу општем развоју и напретку човечанства; да упознају регионалне разлике и комплементарност савременог света; да разумеју проблеме у савременом свету (пренасељеност, неједнак привредни развој, недостатак хране, воде, енергије, минералних сировина, еколошки проблеми, болести, ратови и друго); да развијају национални идентитет и упознају значај толеранције у мултиетничким, мултијезичким и мултикултуралним срединама у свету; да упознају различите културе континената, њихових регија и држава и тако развијају општу културу; да развијају жељу и стичу потребу за даљим образовањем и самообразовањем са циљем да се што успешније укључе у даље стручно оспособљавање; да кроз рад у настави географије проширују знања из картографије и да се оспособе за самостално коришћење географске карте у стицању нових знања и у свакодневном животу; да се оспособе за самостално коришћење географске литературе и различитог графичког и илустративног материјала у циљу лакшег савладавања наставног градива и оспособљавања за самостални рад. 1.. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА Садржаји програма наставног предмета Географија за осми разред основне школе обухватају систематско изучавање физичко-географских, друштвеногеографских и регионалногеографских особина националне географије, географије Републике Србије. Програмску структуру чини осам наставних тема: УВОД У ПРОГРАМСКЕ САДРЖАЈЕ ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ ЗАВИЧАЈНА ГЕОГРАФИЈА СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ СРБИЈА У САВРЕМЕНИМ ИНТЕГРАЦИЈСКИМ ПРОЦЕСИМА 8

УВОД У ПРОГРАМСКЕ САДРЖАЈЕ (1) Циљеви, задаци и програмски садржаји географије за осми разред основне школе. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ () Географски положај, државне границе и величина Србије. Географски положај, простирање, подела, одлике и значај. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ (6) Постанак и територијални распоред главних рељефних целина. Панонски басен: Панонска низија: географски положај, простирање, подела, одлике и значај. Јужни обод Панонског басена: географски положај, простирање, подела, одлике и значај. Планински рељеф Србије: Географски положај, простирање, основне одлике и подела. Српско-македонска маса: Географски положај, простирање, подела, одлике и значај. Карпато-балканиди: Карпатске и Балканске планине: географски положај, простирање, подела, одлике и значај. Клима Србије: Климатски елементи и фактори. Климатске области, типови климе и њихове одлике. Воде Србије: Реке црноморског слива: основне одлике и економски значај. Реке јадранског и егејског слива: основне одлике и економски значај. Језера: постанак, размештај и значај. Термоминералне воде: постанак, размештај, значај и искоришћавање. Земљиште и биљни и животињски свет: Земљиште: основни типови, одлике, простирање и значај. Биљни и животињски свет: распрострањеност и значај. Заштита природе: Заштита геонаслеђа, ваздуха, воде, земљишта и биљног и животињског света. Заштићени природни објекти и национални паркови у Србији. СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ (9) Становништво: број, густина насељености, природни прираштај. Миграције становништва: врсте, узроци и последице. Структура становништва: биолошка, национална, културно-образовна, социо-економска, верска. Народи и етничке заједнице у Србији. Насеља: подела, размештај и перспективе развоја. Београд главни град Републике Србије. 9

ПРИВРЕДА СРБИЈЕ (13) Основне одлике и подела привреде. Пољопривреда: природни и друштвени услови за развој, мере за унапређивање, приоритети развоја и значај. Гране пољопривреде (земљорадња, сточарство, лов и риболов), основне одлике и перспективе развоја. Шумарство: врсте шума, експлоатација и значај. Индустрија: основне одлике, подела и значај. Рударство: развој и значај рударства; налазишта руда метала и неметала. Тешка индустрија: црна и обојена металургија, размештај и значај. Енергетика: врсте и размештај извора енергије и њихов значај. Прерађивачка индустрија: машинска индустрија, електроиндустрија, хемијска индустрија, индустрија грађевинског материјала и неметала: размештај производње и значај. Лака индустрија: подела, одлике, територијални размештај и значај. Саобраћај: подела, саобраћајна мрежа, услови, перспективе развоја и значај. Трговина: унутрашња и спољна, обим и структура извоза и увоза. Туризам: подела и услови за развој, туристичке регије и центри, привредни значај туризма и перспективе развоја. ЗАВИЧАЈНА ГЕОГРАФИЈА (6) Појам завичаја, географски положај, величина и простирање у оквиру Србије. Природне одлике завичаја: рељеф, клима, воде, земљиште, биљни и животињски свет. Врсте и типови насеља. Становништво: број становника, густина насељености, природни прираштај, структура становништва и миграције. Главне привредне делатности и гране. Перспективе развоја. СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ (6) Срби у суседним државама: Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Словенија, Мађарска, Румунија, Бугарска, Македонија, Албанија; основне географске одлике простора у којима живе Срби. Срби у дијаспори: број и територијални размештај; Европа и ваневропски континенти; везе са матичном земљом. СРБИЈА У САВРЕМЕНИМ ИНТЕГРАЦИЈСКИМ ПРОЦЕСИМА (3) Значај интеграцијских процеса у Европи и савременом свету. Сарадња наше земље са другим државама и међународним организацијама: политичком, економском, културно-просветном и научно-технолошком организацијом. ГОДИШЊА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА НАСТАВНОГ ГРАДИВА () 10

1.3. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА 1 Програмску структуру географије у осмом разреду основне школе чини осам наставних тема, распоређених тако да свака претходна тема представља основу за разумевање наредне, а све заједно чине целину. То значи да би у процесу наставе свим захтевима програма требало посветити одређену пажњу. У оквиру прве наставне теме УВОД У ПРО- ГРАМСКЕ САДРЖАЈЕ потребно је да ученици упознају и разумеју сврху, циљеве и задатке програмских садржаја националне географије. Наставна тема ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ обухвата политичко-географске садржаје. Програмом је предвиђена обрада само основних политичко- -географских елемената: географски положај, границе и величина. Тема ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ односи се на опште одлике рељефа наше земље (климатске, хидрографске, педолошке и биогеографске одлике). Приликом обраде физичкогеографских садржаја тежиште ваља ставити на опште садржаје, као и на интерактивне везе и односе свих чинилаца географске средине. Пажњу треба посветити проблемима заштите и унапређивању животне средине. Видно место у наставном програму има тема СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ. Изучавање садржаја ове теме требало би да подстакне ученике да боље упознају проблематику демографског развоја и насељености Србије. Ово градиво, у циљу сагледавања популационих проблема и изграђивања свести о неопходности заједничког живота различитих народа, могуће је повезивати са сличним садржајима других наставних предмета. Обрадом ове наставне теме ученици упознају популациону политику и значаје њених одредби за обнављање становништва. У вези са тим, неопходно је објаснити и указати на факторе који су довели до крупних промена и трансформације на нашим просторима почетком овог века, што се снажно одражава на становништво и насеља у нашој земљи. Ученици треба да се упознају са различитим функцијама, типовима и развојем насеља у нашој земљи. Приликом обраде теме ПРИВРЕДА СРБИЈЕ неопходно је инсистирати да ученици стекну знања о развоју привреде у целини, о појединим привредним делатностима и о природногеографској основи развоја. С обзиром на сложеност ове проблематике, тежиште треба ставити на најважније карактеристике развоја, територијални размештај и неравномерност у нивоу развијености, а избегавати сувопарно набрајање обиља бројчаних података. Наставна тема ЗАВИЧАЈНА ГЕОГРАФИЈА обухвата преглед географских одлика локалне средине, тј. завичаја. Приликом реализације ових наставних садржаја ученици ће користити стечена знања и умења постављена задацима наставе географије. Уз помоћ наставника, групно или у пару, ученици ће радити кратка истраживања, а потом презентовати географске одлике локалне средине, на основу чега наставник може да сагледа обим и квалитет самосталног рада сваког појединца. У наставној теми СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ обухваћени су садржаји који се односе на суседне државе и њихове основне природне и друштвеногеографске одлике у којима живи српско становништво и садржаји са територијалним размештајем српског становништва у европским државама и државама ван граница европског континента. Потребно 1 Подаци преузети из Наставног програма за шести разред основног образовања и васпитања Завода за унапређивање знања и образовања (веб 1). 11

је да ученици усвоје податке о броју Срба који се налазе ван граница Србије, о условима у којима живе и раде и њиховим везама са матичном државом. У оквиру наставне теме СРБИЈА У САВРЕМЕНИМ ИНТЕГРАЦИЈСКИМ ПРОЦЕСИМА ученицима омогућити да схвате разгранатост и развијеност политичке, економске, културно-просветне и научно-технолошке сарадње наше државе са другим државама и организацијама у свету. Важно је упознати ученике са актуелним интеграцијским процесима у Европи и свету и указати на значај и место наше земље у овој сфери. Број наставних часова по наставним темама дат је оријентационо. Наставницима се препоручује да, у зависности од предзнања ученика и структуре одељења, сами одреде број часова за усвајање, вежбање, понављање, утврђивање и проверавање програмом предвиђених наставних садржаја. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ ГЕОГРАФИЈЕ Настава географије планира се и реализује на основу прописаног наставног плана и програма и прописаног календара васпитно-образовног рада за текућу годину. Настава се планира на годишњем и месечном нивоу, а за финалну реализацију наставник је у обавези да изради дневне припреме. ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Глобални (годишњи) план рада је преглед наставног градива одређеног предмета који ће се обрађивати током школске године. Овим планом утврђују се поступност и динамика остваривања наставног програма током читаве наставне године. Ствара се посебно за сваки предмет и разред. Укупно годишње градиво дели се на одговарајуће тематске целине и наставне јединице. Годишњи план садржи наставне теме с бројем часова обраде, увежбавања, примене и обнављања градива, систематизације и практичних вежби. Уз школски рад планира се и домаћи рад, посебно у виду ученичког припремања за наставу. Глобални (годишњи) план рада садржи и списак литературе којом се ученици и наставници служе током реализације наставног процеса. У табелу глобалног плана рада треба унети следеће податке: редни број наставне теме; назив наставне теме; број часова предвиђених за наставну тему; број часова за обраду наставних јединица и остале типове часова за сваку наставну јединицу; укупан број наставних тема, број часова за наставне теме, укупан број часова за обраду нових садржаја и за остале типове часова. 1

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Када се израђује оперативни (месечни) план, наставник треба да прати глобални (годишњи) план у складу с циљевима предмета, карактеристикама ученика и условима рада. Важно је испланирати редослед и бројни однос часова (за обраду новог градива, утврђивање и понављање, вежбање и практичан рад, систематизацију). Током израде глобалног и оперативног плана рада треба предвидети 60% часова за обраду новог градива и 40% за друге типове часова. Оперативни план рада садржи следеће елементе: редни број наставне теме; редни број наставног часа; назив наставне јединице; тип часа; облик рада; наставне методе; наставна средства; образовне стандарде; корелације; оцену остварености плана и разлоге одступања за протекли месец. ДНЕВНЕ ПРИПРЕМЕ РАДА НАСТАВНИКА Циљ наставног часа остварује се кроз непосредне образовне и васпитне задатке у чијој основи треба да буду тумачења кључних појмова и порука које конкретна наставна јединица носи, као и њихово повезивање са сродним појмовима и порукама. Припрема за час наставнику омогућава да успешно организује динамику часа, да реализује наставне теме кроз конкретне наставне јединице, као и да прати и вреднује остварено. Дневне припреме садрже: васпитне циљеве и задатке; избор наставних метода; наставна средства; наставне стандарде; исходе часа; коришћену литературу; корелацију; артикулацију часа (уводни, главни и завршни део часа) и запажања о часу. 13

. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА На основу циљева, задатака и наставних садржаја Географијe за основну школу, као и статистичких показатеља на основу тестирања, изведени су стандарди знања за крај обавезног образовања. Стандарди су низ исказа који описују шта један ученик зна и уме на одређеном нивоу постигнућа и у одређеном тренутку у току образовања. За наставни предмет Географија дефинисана су три нивоа постигнућа и за њих 8 одговарајућих дескриптора. Ти искази, заправо, представљају садржај стандарда за крај обавезног образовања. Образовни стандарди описани су на три нивоа захтева: основни, средњи и напредни. Сваки ниво описује захтеве који су одређене тежине, когнитивне комплексности и обима знања и вештина. Сваки наредни ниво подразумева да је ученик савладао знања и вештине на претходном нивоу. Увођење стандарда у систем образовања Србије има вишеструки значај за школу, наставника, ученика, родитеље/старатеље и за читаву нацију. Стандарди постигнућа имају 3 основне сврхе: унапређење наставног процеса; помоћ наставнику у ефикаснијем вредновању знања и умења ученика ради остваривања њихових бољих резултата и напредовања; помоћ школама и наставницима да процене способности својих ученика према националним стандардима постигнућа..1. ГЕОГРАФИЈА И ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ За наставни предмет Географија постоје стандарди који су описани у 4 области кроз 3 нивоа постигнућа: ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА Област Географске вештине чини скуп знања и практичних вештина којима ученици треба да овладају током наставе географије, а односе се на познавање оријентације у простору, практично коришћење и познавање географске карте, коришћење статистичког или другог материјала који је систематизован у табеле, дијаграме, схеме и моделе. Коришћење географске карте у свим ситуацијама пружа могућност ученицима да савладају вештину једноставних и сложенијих облика читања и коришћења, и то не само општих већ и тематских карата. Сталном употребом разних географских карата ученици треба да прошире географска знања и да се упознају са различитим аспектима карте и њеном практичном применом како у настави, тако и у свакодневном животу. Жељко Вујчић, Географија 5, Приручник за наставнике у петом разреду основне школе, Београд: Издавачка кућа Klett, 015, стр. 35 37. 14

У настави географије веома је значајно развијање ученичких вештина коришћења статистичког материјала који је систематизован у табелама и дијаграмима или се налази у тексту. Ова вештина се односи на начин повезивања квантитативних показатеља са садржином основног текста, интерпретацију квантитативних вредности у оквиру посебног система података, интерпретативно повезивање података са раније усвојеним знањима, опредељење за памћење одређених бројки или коришћење других бројки као чињеничну основу за утврђивање узрочно-последичних веза, односа и слично. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА ОБЛАСТ ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ ОСНОВНИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на основном нивоу: Г.Е. 1.1.1. 3 Разуме појам оријентације и наводи начине оријентисања Г.Е. 1.1.. Наводи и описује начине представљања Земљине површине (глобус и географска карта) зна да разликује глобус и географску карту и да опише начине представљања елемената на глобусу и географској карти (велике копнене и водене површине: континенте, океане и мора, рељеф: планине и низије, воде на копну: реке, језера...). Г.Е. 1.1.3. Препознаје и чита географске и допунске елементе карте зна условне картографске знаке којима се представљају географски објекти (хидрографски објекти, саобраћајнице, насеља, границе, рудници, споменици...). СРЕДЊИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на средњем нивоу: Г.Е..1.1. Одређује стране света у простору и на географској карти зна да користи објекте и инструменте за оријентацију у простору; уме да одреди главне и споредне стране света на географској карти. Г.Е..1.. Одређује положај места и тачака на географској карти зна да користи картографску мрежу на географској карти за одређивање страна света Земљине хемисфере, северног и јужног повратника, северног и јужног поларника и положај места и тачака на Земљи. Г.Е..1.3. Препознаје и објашњава географске чињенице-објекте, појаве, процесе и односе који су представљени моделом, сликом, графиконом, табелом и схемом зна да објасни географске податке представљене моделом и сликом; уме да чита табелу и објасни понуђене податке представљене графиконом и шемом. 3 Сви стандарди у Приручнику су означени на следећи начин: ГЕ скраћеница за назив предмета; први број као ознака за ниво (1 основни ниво, средњи ниво, 3 напредни ниво); други број као ознака за област (1,, 3, 4 ); трећи број као редни број стандарда у одређеној области на одређеном нивоу. 15

Г.Е..1.4. Приказује понуђене географске податке на немој карти картографским изражајним средствима (бојама, линијама, простим геометријским знацима, симболичким знацима...), графиконом, табелом и схемом уме на немој карти да представи најкрупније географске објекте, појмове и процесе и уме да користи податке и сачини легенду на основу понуђених географских појмова. НАПРЕДНИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на напредном нивоу: Г.Е. 3.1.1. Доноси закључке о просторним (топографским) и каузалним везама географских чињеница-објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте уме да анализира садржај општих и тематских географских карата и доноси закључке о повезаности и међузависности појава и процеса на Земљи; уме да бележи географске појаве и процесе, да их тумачи, представља и приказује табелом, графиконом или шемом (зна да уради клима-дијаграм, полно-старосну пирамиду...); уме да користи размер и размерник карте и да одређује растојања у природи, као и да одреди надморску и релативну висину. Област Физичка географија обухвата математичкогеографске садржаје који нам објашњавају: положај Земље у васиони и Сунчевом систему; однос Земље према другим васионским телима, као и међусобне утицаје ових тела на Земљу; законитости и последице кретања Земље и других небеских тела. Садржаји опште физичке географије обухватају систем знања о географском омотачу. Ово знање је систематизовано по геосферама (атомсфера, литосфера, хидросфера и биосфера), у оквиру којих ученици упознају географске објекте, појаве и процесе, повезаност, условљеност и посебне географске законитости. Повезаност у оквиру геосфере понаша се по посебним законима и њој треба посветити посебну пажњу, будући да ученици кроз наставне садржаје које усвајају кроз друштвену и регионалну географију наилазе на велики број примера који илуструју функционисање тих веза и посебних закона. На тај начин, као резултат веза које омогућавају разумевање и законитости планетарних размера, залази се у суштину зоналности, азоналности, интегралности, регионалности, ритмичности... 16

СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА ОБЛАСТ ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА ОСНОВНИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на основном нивоу: Г.Е. 1..1. Именује небеска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред уме да дефинише појам васионе, односно космоса. Г.Е. 1... Описује облик Земље и препознаје појаве и процесе везане за њена кретања зна да наведе Земљина кретања: ротацију и револуцију; зна време за које се Земљина кретања изврше и смер кретања Земље. Г.Е. 1..3. Именује Земљине сфере (литосферу, атмосферу, хидросферу, биосферу) и препознаје њихове основне одлике зна да дефинише сфере на основу њихових главних одлика (на пример литосфера Земљин чврст, стеновити омотач...); зна да именује најкрупније облике рељефа и препознаје их на географској карти; зна и разуме појмове: време, временски елементи и прогноза времена; зна да именује океане и највеће реке и језера и препознаје их на фотографијама, видео-запису, терену и на географској карти; зна да наведе биљне заједнице и биљне формације; уме да дефинише појмове животне и географске средине и да именује изворе загађивања. СРЕДЊИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на средњем нивоу: Г.Е...1. Описује небеска тела и њихова кретања зна да наведе одлике небеских тела у Сунчевом систему (планете, сателите, астероиде, комете и метеориде) и може да их препозна на фотографијама и видео-запису; зна да дефинише појам галаксије; зна да опише кретање небеских тела и њихове орбите у Сунчевом систему; уме да препозна, објасни и опише облик Земље; уме да опише смену обданице и ноћи и смену годишњих доба и да именује топлотне појасеве као последице Земљиних кретања. Г.Е.... Разликује и објашњава географске чињенице-објекте, појаве, процесе и односе у Земљиним сферама (литосфери, атмосфери, хидросфери, биосфери) зна да објасни утицај ендогених сила Земље на формирање најкрупнијих облика рељефа (веначне, громадне планине и котлине); уме да опише појаве и процесе везане за литосферу (кретање литосферних плоча и последице тих кретања набирање, раседање, земљотреси и вулканизам); зна да објасни утицај егзогених сила на мењање, стварање и обликовање Земљине површине и да наведе облике рељефа настале њиховим деловањем; 17

зна да наведе минералне ресурсе на Земљи и може да уочи њихов размештај на Земљи; зна да разликује обновљиве и необновљиве природне ресурсе; уме да дефинише климу, да наведе и опише климатске факторе; познаје типове климе у умереном топлотном појасу; уме да препозна облике хоризонталне разуђености светског мора и облике појављивања воде на копну; зна да индетификује изворе загађивања воде, ваздуха и земљишта и да наведе мере заштите животне средине. НАПРЕДНИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на напредном нивоу: Г.Е. 3..1. Препознаје димензије Земље и објашњава последице Земљиног облика и њених кретања зна да су спљоштеност Земље на половима, разлика у времену, часовне зоне и датумска граница последице Земљине ротације; зна да објасни узроке различитих ротационих брзина; зна да су неједнако трајање обданице и ноћи, смена годишњих доба, неједнака загрејаност Земљине површине и топлотни појасеви последица Земљине револуције и нагиба Земљине осе на раван еклиптике. Г.Е. 3... Објашњава физичко-географске законитости у географском омотачу (климатску и биогеографску зоналност) и наводи мере за његову заштиту, обнову и унапређивање зна да именује унутрашње геосфере и да наведе њихова основна својства; зна да анализира еволуцију и процесе у Земљиној кори и да опише њену грађу; уме да препозна ерозивне и акумулативне облике рељефа и зна да објасни њихов постанак; зна да објасни појаве и процесе у атмосфери (инсолацију, температуру ваздуха, ваздушни притисак, ветрове, облачност, падавине, влажност ваздуха, уништавање озонског омотача, киселе кише...); зна да објасни појаве и процесе у светском мору као што су хемијска и физичка својства и кретање морске воде; уме да разликује воде на копну и да опише њихова основна својства (подземне воде, минералне воде, извори и врсте извора и изворишта река, реке, језера, ледници...); зна да објасни хоризонталну и вертикалну зоналност и типове климе и биљног и животињског света на Земљи; зна да објасни постанак основних типова земљишта и њихову зоналност; зна да су Земљине сфере повезане и да утичу једна на другу; зна да наведе узроке и последице нерационалног односа човека према природи. 18

Област Друштвена географија чине друштвеногеографски и економскогеографски садржаји који се односе на становништво, насеља и привреду. Ови садржаји су комплексни и обухватају обраду појмова који су кључни за разумевање разних друштвеногеографских појава, процеса и веза на Земљи. У садржајима који се изучавају у основној школи друштвеногеографски садржаји су на свим нивоима и у свим правцима уклопљени у регионалне географске теме са преовлађивањем хоризонталног, али и вертикалног и регионалног приступа. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА ОБЛАСТ ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА ОСНОВНИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на основном нивоу: Г.Е. 1.3.1. Познаје основне појмове о становништву и насељима и уочава њихов просторни распоред зна да дефинише појам екумена и анекумена, густина насељености, природни прираштај, наталитет, морталитет, градско и сеоско насеље; уме на географској карти да уочи распоред становништва и насеља на Земљи. Г.Е. 1.3.. Дефинише појам привреде и препознаје привредне делатности и привредне гране зна да именује привредне делатности и привредне гране. СРЕДЊИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на средњем нивоу: Г.Е..3.1. Разликује и објашњава кретање становништва (природно и механичко) и структуре становништва зна да наведе и објасни узроке и последице високог и ниског природног прираштаја; зна да наведе и објасни узроке и последице миграције становништва; разуме и уме да објасни структуру становништва у свету (полну, старосну, расну, националну, језичку, верску, образовну...); уме да анализира старосну пирамиду са разумевањем. Г.Е..3.. Именује међународне организације у свету (EU, UNICEF, UN, UNESCO, FAO, Црвени крст...) разуме улогу међународних организација које се залажу за очување мира, поштовање људских права и слобода, решавање економских и хуманитарних проблема у свету. 19

НАПРЕДНИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на напредном нивоу: Г.Е. 3.3.1. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља зна да објасни просторни распоред становништва на Земљи и његову условљеност географским положајем, рељефом, климом, водом, плодним земљиштем, појавом индустрије и великих градова; зна које су најгушће и најређе насељене области на Земљи и која је висинска и поларна граница; зна да анализира узроке прекомерног раста становништва на Земљи и проблеме који притом настају (недостатак хране, воде, смештаја, радних места...); разуме узроке и проблеме земаља са ниском и негативном стопом природног прираштаја (убрзано старење становништва, опадање броја становника...); уме да разликује природну и географску средину и да објасни утицај људских активности на њихове сталне промене; разуме појам регије, уме да препозна и објасни његове одлике; зна да разликује основне типове сеоских и градских насеља и да објасни њихов постанак, развој и значај; уме да објасни процес урбанизације. Г.Е. 3.3.. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привреде и привредних делатности зна да наведе природне факторе (рељеф, климу, воде, земљиште, изворе енергије, рудно богаство...) и да објасни њихов утицај на развој и размештај привредних делатности и привредних грана; зна да наведе друштвене факторе (природни прираштај, структуру становништва, примену савремених научних и технолошких достигнућа, степен привредне развијености...) и да објасни њихов утицај на развој привреде и размештај привредних делатности и привредних грана; уме да разликује секторе привредних делатности, да објасни међусобну повезаност и да процени развијеност државе према учешћу запослених у поједним секторима привреде. Област Регионална географија чини скуп географских знања/чињеница, веза и законитости на комплексном географском простору испреплетаном деловањем природе и људи, чиме се указује на обележја, проблеме и специфичности регија у свету и peгиja у нашој земљи. Кроз регионалну географију ученици у целини сагледавају одређени простор (континент, регију, државу), уочавају разноврсности, индивидуалности, особена обележја географских просторних целина и примењују стечена знања из области физичке и друштвене географије. Наставна обрада националне географије (изучавање регија наше домовине, становништва и насеља, привреде и завичајна географија) је од изузетног, националног значаја, и њој треба приступити применом поступности и систематичности. 0

СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА ОБЛАСТ РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ОСНОВНИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на основном нивоу: Г.Е. 1.4.1. Препознаје основне природне и друштвене одлике наше државе зна да препозна географски положај наше домовине на географској карти Европе и Балканског полуострва и да именује суседне земље; зна које су најкрупније рељефне целине у нашој земљи (панонска област и планинска област); зна које су наше највише планине, низије, котлине, веће реке, језера, бање и уме да их пронађе на географској карти Србије; зна да наведе типове климе и земљишта у нашој земљи; уме да препозна народе и етничке заједнице у Републици Србији; зна који је главни град и који су већи градови у нашој земљи и уме да их покаже на географској карти; уме да наведе изворе енергије на територији Србије; уме да наведе привредне делатности и привредне гране заступљене у нашој домовини; зна да одреди географски положај свог завичаја на географској карти Србије. Г.Е. 1.4.. Именује континенте и препознаје њихове основне природне и друштвене одлике зна који континенти постоје и уме да их пронађе на географској карти; уме на карти да уочи разуђеност обала континената и да именује највећа острва и полуострва, мора и заливе; зна које су највише планине и низије, највеће реке и језера и препознаје их на карти; уме да наведе типове климе и биљни и животињски свет на континентима; зна да именује основне расе људи и да наведе њихов географски распоред на континентима; зна да разликује континенте по развијености њихове привреде. СРЕДЊИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на средњем нивоу: Г.Е..4.1. Описује природне и друштвене одлике наше државе и наводи њене географске регије зна да опише географски положај наше домовине у Европи и на Балканском полуострву (јужноевропска, балканска, подунавска, панонска и планинска); зна да одреди географски положај панонске рељефне целине на карти Србије и да опише одлике рељефа (острвске планине, пешчаре, лесне заравни, алувијалне равни); зна да одреди географски положај планинске рељефне целине на карти Србије и да опише српско-македонску масу, Динарске планине, Карпатске и Балканске планине, Косовско-Метохијску котлину, Шарске планине); 1

зна да наведе и опише географске регије у Србији; зна да именује спољашње и унутрашње факторе климе и да опише основне типове климе у нашој домовини; зна да именује морске сливове и веће реке и да опише њихове одлике, размештај, значај, загађеност, мере заштите; зна да опише постанак језерских басена и да наведе њихову поделу, размештај, значај и загађеност; зна да опише основне типове земљишта и да наведе њихов размештај и значај; зна да именује националне паркове у нашој домовини и да одреди њихов географски положај на карти Србије; зна да опише природни прираштај, наталитет и морталитет, миграције и структуру становништва у Србији; зна да наведе поделу, да опише и уочи просторни распоред сеоских и градских насеља; зна да именује руде метала и неметала и уме на карти Србије да покаже њихова налазишта; зна да наведе основне одлике привреде Републике Србије и да опише услове за развој појединих привредних грана (пољопривреде, енергетике, рударства, индустрије, саобраћаја, трговине и туризма); зна да опише основне природне и друштвене одлике свог завичаја и да наведе перспективе његовог развоја; зна да наведе и опише интеграцијске процесе у Европи. Г.Е..4.. Описује природне и друштвене одлике континената и наводи њихове географске регије зна да опише географски положај континената и да наведе континенте Старог и Новог света; зна да наведе географске објекте који су узети као границе између континената (океани, мора, заливи, мореузи, канали, планински венци, реке, језера...); зна да именује и опише највише планине, највеће низије и висоравни и на географској карти света да одреди њихов положај на континенту; зна да наведе и опише морске сливове и највеће реке на континентима и уме да их покаже на карти света; зна да опише постанак и одлике највећих језера и уме да их покаже на карти; зна да именује типове климе, да опише њихове основне одлике и да наведе хоризонталну и вертикалну зоналност типова климе и биљног и животињског света; зна да наведе распоред становништва на континентима и да именује народе и религије; зна да опише привредну развијеност континената и узроке који су довели до разлике у степену развијености појединих континената; зна да наведе географске регије на континентима и уме да их покаже на карти; зна да именује државе у регијама Европе и да наведе њихове основне одлике; зна да именује државе у регијама осталих континената и да наведе основне одлике одабраних држава.

НАПРЕДНИ НИВО ПОСТИГНУЋА Дескриптори, искази који описују шта ученик зна и уме на напредном нивоу: Г.Е. 3.4.1. Објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) у нашој земљи и уме да издвоји географске регије зна да објасни повезаности и међусобне условљености свих природних и друштвеногеографских елемената на територији наше земље (рељеф, клима, воде, тло, биљни и животињски свет, становништво, насеља, људске делатности...); разуме опште и посебне законитости на територији наше земље (јединство и интегралност, кружење материје и енергије, зоналност, азоналност, утицај природних фактора на размештај становништва и њихов заједнички утицај на развој привреде и привредних делатности и међусобну повезаност и условљеност привредних делатности); уме да издвоји географске регије на територији наше земље и да објасни њихове основне одлике; уме да објасни удео природних процеса и друштвено-економских утицаја у образовању и преображају регија у нашој земљи. Г.Е. 3.4.. Објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) у Европи и уме да издвоји географске регије зна да објасни повезаности и међусобне условљености свих природних и друштвених географских елемената на територији Европе (рељеф, клима, воде, тло, биљни и животињски свет, становништво, насеља, људске делатности...); разуме опште и посебне законитости на територији Европе (јединство и интегралност, кружење материје и енергије, зоналност, азоналност, утицај природних фактора на размештај становништва и њихов заједнички утицај на развој привреде и привредних делатности и међусобну повезаност и условљеност привредних делатности); уме да издвоји географске регије на територији Европе и да објасни њихове основне одлике; зна да објасни удео природних процеса и друштвено-економских утицаја у образовању и преображају регија у Европи. Г.Е. 3.4.3. Објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) на ваневропским континентима и уме да издвоји географске регије уме да објасни повезаности и међусобне условљености свих природних и друштвеногеографских елемената на ваневропским континентима (рељеф, клима, воде, тло, биљни и животињски свет, становништво, насеља, људске делатности...); разуме опште и посебне законитости на ваневропским континентима, јединство и интегралност, кружење материје и енергије, зоналност, азоналност, утицај природних фактора на размештај становништва и њихов заједнички утицај на развој привреде и привредних делатности и међусобну повезаност и условљеност привредних делатности; уме да издвоји географске регије на ваневропским континентима и да објасни њихове основне одлике; уме да објасни удео природних процеса и друштвено-економских утицаја у образовању и преображају регија на ваневропским континентима. 3

.. ЗАВРШНИ ИСПИТ Стандарди су креирани тако да буду опште применљиви на све ученике на крају осмог разреда. Ипак, неки делови стандарда нису адекватни за ученике са посебним образовним потребама. Такође, мора се узети у обзир да има ученика који са лакоћом савладавају и напредни ниво. Зато наставници у току припрема за завршни испит морају користити свој професионални суд приликом постављања захтева таквим ученицима. Практична примена стандарда ученичких постигнућа на крају основног образовања је нарочито битна на завршном испиту, на тзв. малој матури. Завршни испит на крају обавезног образовања је стандардизован и спроводи се под једнаким условима за све ученике. Омогућује упис у средње школе без полагања пријемних (квалификационих) испита. Тестирањем, односно полагањем завршног испита, испитују се стечена знања која су важна за даље успешно прилагођавање захтевима средњошколског образовања и захтевима послодаваца приликом запослења. Завршни испит се састоји из три дела: тест из српског, односно матерњег језика, тест из математике и комбиновани тест. Комбиновани тест на завршном испиту обухвата проверу стечених знања из билогије, физике, хемије, историје и географије. Завршни испит испитује степен усвојености образовних стандарда на крају основног образовања. Реч је о националним стандардима. Дакле, постигнућа ученика проверавају се у односу на постављене стандарде. У комбинованом тесту, географија је заступљена у четири питања. Заступљеност географије у комбинованом тесту завршног испита (број или проценат задатака) структурирана је, односно одређена, према проценту заступљености географије у наставном плану од петог до осмог разреда. 4..1. ИЗРАДА ЗАДАТАКА ЗА ПРИПРЕМУ УЧЕНИКА ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ Приликом израде питања за припрему ученика за завршни испит, односно за проверу остварености стандарда ученичких постигнућа на крају обавезног образовања, треба обратити пажњу на неколико веома битних правила. Обзиром на сврху ових задатака, најбитније је да они буду у складу са задатим стандардима. Дакле, морају се уважити сви дескриптори који описују шта ученик зна и уме на сваком нивоу и по свим стандардима. Ниови општости стандарда могу бити једноставни, једнозначни. Нпр.: ГЕ.1..1. именује небеска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред; ГЕ..1.. одређује положај места и тачака на географској карти. Самим тим, израда питања која ће илустровати овакве стандарде ученичких постигнућа је једноставна, тим пре што овакви стандарди немају много дескриптора које треба уважити приликом израде питања. Постоје стандарди који су комплексни, односно захтевају две дисциплине или више дисциплина (предмета). Нпр: ГЕ.3.3.1. објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља; ГЕ.3.3.. објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привреде и привредних делатности. Израда зада- 4 Предлог за наставнике: Жељко Вујчић, Срђан Крстић, Знам за матуру, збирка задатака за завршни испит из географије, Београд: Издавачка кућа Klett, 015. 4

така који ће потпуно илустровати овакве стандарде је много захтевнија, те треба уважити велики број дескриптора. Приликом израде оваквих задатака посебну пажњу треба обратити на захтеве, односно налоге и инструкције у самом задатку. Налог, (формулација питања, реченица коју креирамо у функцији питања, односно задатка) треба бити што једноставнији, прецизан и недвосмислен. У склопу задатка треба дати прецизне, јасне и потпуне инструкције (шта се тражи, како се одговара, где и на који начин се одговор уписује). Да би се постигла ваљаност задатака, треба користити различите форме задатака: питања затвореног типа: вишеструки избор (највише заступљена), алтернативни избор, спаривање, сређивање итд. питања отвореног типа: допуњавање, кратак одговор (понекад), есејски одговор (ретко заступљена, избегавати) итд. Код задатака вишеструког избора разлика код понуђених одговора мора бити јасна. Код ове форме задатака одабир ваљаних дистрактора је најважнији. Они морају бити логични, везани за тему или област коју испитујемо, морају бити могући, а ипак очигледно нетачни за оне који знају. Тачан одговор или тачни одговори (може се понудити у задатаку више тачних одговора, али то у налогу или инструкцији треба нагласити) не сме се разликовати од дистрактора по дужини, стилу или граматичкој конструкцији (треба избегавати непотребне различитости). Прaвoписнe и грaмaтичкe пoгрeшкe чeшћe се jaвљajу кoд пoнуђeних нeтачних oдгoвoрa. Избегавати изразе као никада, увек, све од наведеног или ништа од наведеног лако се одбацују као нетачни. Понуђене дистракторе и тачан одговор ређати по случајном принципу. Кoристити сaмo дoбрe дистрaктoрe, па чак и мањи број (лоше одабрани нетачни одговори продужавају израду теста, а неће бити бирани). Задаци алтернативног избора су веома захвални и погодни у комбиновању са другим материјалима графиконима, табелама, писаним материјалом (омогућавају испитивање виших когнитивних нивоа). Формулације алернатива морају бити такве да се недвосмислено сврставају у категорије тачно или нетачно. Приликом формулисања тврдњи избегавати кoришћeњe (двoструких) нeгaциja, слoжeних рeчeница, тeшких и мање познатих речи и сл. Избегавати или опрeзно кoристити рeчи: никaд, сaмo, свe, увeк, ниjeдaн (подстичу на oдгoвoр нe ), кao и рeчи: мoглo би, мoжe, пoнeкaд, нeкoликo, мнoгo (подстичу на oдгoвoр дa ). Тачне и нетачне тврдње треба да буду једнаке или барем сличне по стилу и дужини. Треба направити више нетачних него тачних тврдњи (однос 60 : 40). Приликом израде питања у којима се користи форма повезивања и сређивања веома је важно дати прецизне инструкције у вези са критеријумом сређивања или повезивања (битно је дати инструкцију о постојању вишеструких одговора). Да би се смањила могућност погађања, треба користити питања које захтевају више одговора или користити више одговора него питања. Све ставке које понудимо као одговоре морају бити вероватне. Код ових питања као велики проблем јавља се начин бодовања делимично тачних одговора. Задаци урађени у форми спаривања и повезивања могу обухватити велики број информација у једном питању, али је важно да савети за рад буду пажљиво и јасно формулисани, што није лак задатак. 5

За питања отвореног типа најчешће користимо форме допуне реченице или кратког одговора. Свакако су задаци отвореног типа у форми директног питања, односно кратког есејског одговора бољи од недовршених реченица. Питање треба бити тако постављено да се очекује само један тачан одговор. Притом мора се јасно назначити колико се детаљан одговор очекује. У формулацији питања треба избегавати граматичке облике који упућују на тачан одговор. Кључ и начин бодовања одговора су саставни део сваког теста и са њим треба увек упознати ученике. Притом посебну пажњу треба обратити на вредновање делимично тачних одговора.... ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ПО ОБЛАСТИМА И НИВОИМА ЗА ПРИПРЕМУ УЧЕНИКА ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ Провера остварености стандарда може се утврдити решавањем три до пет питања. Пожељно је да то буду задаци најразличитијих форми: допуни реченицу, задаци вишеструког избора, спаривања, тумачења и цртања графикона и табела. Са таквом разноликом формом задатака ученици ће се срести и на завршном испиту. Прилог бр. 1: Примери задатака који илуструју стандарде за предмет Географија ОСНОВНИ НИВО Област: ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ 1.1.1. Разуме појам оријентације и наводи начине оријентисања Како се зове инструмент помоћу кога се најтачније одређује север? а) теодолит б) бусола в) астробал г) гномон Заокружи слово испред тачног одговора. Област: ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ 1.1.. Наводи и описује начине представљања Земљине површине (глобус и географска карта) Географска карта је: а) графички умањени приказ Земљине површине на равној површини; б) умањена слика Земљине површине на равној површини; в) модел на коме је приказана цела Земља на равној површини; г) умањена слика делова Земљине површине на равној површини. Заокружи слово испред тачне тврдње. 6

Област: ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ ГЕ.1.1.3. Препознаје и чита географске и допунске елементе карте Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н: Линијским картографским знацима представљамо морске струје, саобраћајнице и државне границе. Насеља на општим географским картама представљамо сличицама. Размерник је графички приказ размера. Математички елементи карте су назив карте, легенда и подаци о изради карте. Меридијан на супротној страни глобуса у односу на Гринич обележен је са 360. СРЕДЊИ НИВО Област: ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ.1.1. Одређује стране света у простору и на географској карти Ако гледаш залазеће Сунце, иза твојих леђа је: а) север; б) запад; в) југ; г) исток. Заокружи словo испред тачног одговора. Област: ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ.1.. Одређује положај места и тачака на географској карти Дате су координате за тачке А и Б. Тачка А: 0 степени СГШ и 60 степени ИГД Тачка Б: 40 степени ЈГШ и 60 степени ЗГД Уцртај тачке на датој карти. 7

Област: ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ.1.3. Препознаје и објашњава географске чињенице-објекте, појаве, процесе и односе који су представљени моделом, сликом, графиконом, табелом и схемом У варошици Жабари (Браничевски округ) су једне године забележене следеће просечне (средње) месечне температуре ваздуха у степенима Целзијуса: Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д 0 1 5 10 15 0 1 16 10 5 1 Израчунај просечну годишњу температуру ваздуха:. Област: ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ.1.4. Приказује понуђене географске податке на немој карти картографским изражајним средствима (бојама, линијама, простим геометријским знацима, симболичким знацима...), графиконом, табелом и схемом На немој карти Европе уцртај реке: Дунав, Волгу и Рајну. 8

НАПРЕДНИ НИВО Област: ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ 3.1.1. Доноси закључке о просторним (топографским) и каузалним везама географских чињеница-објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте На карти су представљени неки од фактора који утичу на количину падавина у Централној Азији. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н: Западни ветрови са Атлантског океана доносе обиље падавина Централној Азији. Висина и правац пружања Хималаја спречавају продор монсуна у Централну Азију. Велика удаљеност од океана је битан фактор који утиче на количину падавина у Централној Азији. Хладни поларни ветрови доносе падавине Централној Азији. Вантропски монсуни имају утицај на количину падавина у Централној Азији. 9

ОСНОВНИ НИВО Област: ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА ГЕ.1..1. Именује небеска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред Наведене планете поређај према удаљености од Сунца, уписујући бројеве од 1 до 8 у заградама испред планета. ( ) Марс, ( ) Нептун, ( ) Венера, ( ) Земља, ( ) Јупитер, ( ) Уран, ( ) Сатурн, ( ) Меркур Област: ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА ГЕ. 1... Описује облик Земље и препознаје појаве и процесе везане за њена кретања Повежи Земљина кретања са последицама које настају услед њих, уписујући одговарајуће слово на линијама поред последица тих кретања. а) ротација смена обданице и ноћи смена годишњих доба привидно дневно кретање Сунца неједнака дужина обданице и ноћи у току године разлика у локалном времену б) револуција издвајање топлотних појасева Област: ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА ГЕ. 1..3. Именује Земљине сфере (литосферу, атмосферу, хидросферу, биосферу) и препознаје њихове основне одлике У десној колони су дате Земљине сфере, у левој њихова значења. Повежи сфере са значењем, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) ваздушни омотач земље хидросфера б) стеновити омотач Земље тропосфера в) живи свет на Земљи атмосфера литосфера биосфера 30

СРЕДЊИ НИВО Област: ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА ГЕ...1 Описује небеска тела и њихова кретања Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. Путања земље око Сунца је кружница која се зове трајекторија. Сателити су хладна, тамна небеска тела која се крећу око планета. Комете су небеска тела која су у народу позната као звезде падалице. Месец је природни сателит Земље који има тројако кретање. Смена обданице и ноћи је последица револуције. Област: ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА ГЕ.... Разликује и објашњава географске чињенице-објекте, појаве, процесе и односе у Земљиним сферама (литосфери, атмосфери, хидросфери, биосфери) У левој колони су дата својства Земљиних сфера, у десној њихова значења. Повежи својства са значењем, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) таласи салинитет морске воде б) ветар вертикално кретање морске воде в) делта хоризонтално кретање ваздуха г) гравитација речно острво д) цирк ендогена сила удубљење у коме настаје ледник НАПРЕДНИ НИВО Област: ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА ГЕ. 3..1. Препознаје димензије Земље и објашњава последице Земљиног облика и њених кретања Имајући у виду климатске карактеристике у одређено доба године, туриста који креће 0. јануара у Мелбурн, треба да понесе: а) планинарски ранац, компас и скије; б) наочаре за Сунце, рукавице и чизме; в) наочаре за Сунце, крему зa сунчање и опрему за роњење; г) комплетну ски-опрему. Заокружи слово испред тачног одговора. 31

Област: ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА ГЕ. 3... Објашњава физичко-географске законитости у географском омотачу (климатску и биогеографску зоналност) и наводи мере за његову заштиту, обнову и унапређивање Повежи пустиње са климатским факторима који утичу на њихов настанак, уписујући слово на празне линије десне колоне. а) Намиб Перуанска (Хумболтова) струја б) Атакама велика удаљеност од мора (континенталност) в) Кизилкум Лабрадорска струја г) Долина смрти Бенгуелска струја (западна обала јужне Африке) пружање планинских венаца (планинска баријера) ОСНОВНИ НИВО Област: ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА ГЕ. 1.3.1. Познаје основне појмове о становништву и насељима и уочава њихов просторни распоред У левој колони су дати појмови, у десној њихова значења. Повежи појмове са значењем, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) густина насељености насељени део Земље б) наталитет број умрлих в) екумена број становника по km² г) миграција кретање становника са једне територије на другу број живорођених Област: ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА ГЕ. 1.3.. Дефинише појам привреде и препознаје привредне делатности и привредне гране Које од наведених грана припадају лакој индустрији? а) металургија б) текстилна индустија в) прехрамбена индустија г) енергетика д) дуванска индустија ђ) дрвна индустија Заокружи слова испред тачних одговора. 3

СРЕДЊИ НИВО Област: ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА ГЕ..3.1. Разликује и објашњава кретање становништва (природно и механичко) и структуре становништва Испод датих полно-старосних пирамида упиши слово одговарајуће тврдње, карактеристике: а) природни прираштај близак нули, дуг животни век, средње развијене земље; б) висок природни прираштај, кратак животни век, неразвијене земље; в) природни прираштај у паду, дуг животни век, развијене земље. Област: ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА ГЕ..3.. Именује међународне организације у свету (EU, UNICEF, UN, UNESCO, FAO, Црвени крст...) Студеница, Пећка Патријашија и Гамзиград су делови светске културне баштине који се налазе под заштитом међународне организације: а) UNESCO; б) FAO; в) UNICEF. Заокружи слово испред тачне тврдње. 33

НАПРЕДНИ НИВО Област: ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА ГЕ. 3.3.1. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља Висок природни прираштај имају: а) високоразвијене индустријске земље; б) земље чије се становништво претежно бави пољопривредом; в) земље чије становништво има висок културно-образовни ниво; г) привредно неразвијене земље; д) земље у којима је ислам доминантна религија; ђ) земље са великим процентом високообразованих. Заокружи слова испред тачних тврдњи. Област: ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА ГЕ. 3.3.. Објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привреде и привредних делатности У левој колони дате су привредне делатности, у десној фактори који утичу на њихов развој. Повежи делатности са факторима, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) туризам долина реке б) саобраћај агротехничке мере в) индустрија термоминерални извори д) сточарство хидроенергетски потенцијал ОСНОВНИ НИВО Област: РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ГЕ. 1.4.1. Препознаје основне природне и друштвене одлике наше државе Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. Кроз Крагујевац протиче Лепеница. Дунав је најдужа српска река. Ваљево је највеће градско насеље у Срему. У Приштини се налази центар аутомобилске индустрије. Албанци су најбројнија национална мањина у Србији. Најпосећенија бања у Србији је Врњачка бања. 34

Област: РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ГЕ. 1.4.. Именује континенте и препознаје њихове основне природне и друштвене одлике Велика полуострва Азије су: а) ; б) ; в). СРЕДЊИ НИВО Област: РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ГЕ..4.1. Описује природне и друштвене одлике наше државе и наводи њене географске регије Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. Српско-македонску масу чине громадне планине раздвојене котлинама. Палићко језеро је настало радом ветра. Златибор је Национални парк у јужном делу Србије. У Србији не постоје регије у којима је изражена депопулација. Речни систем Дунава одводњава воде Србије у Јадранско море. Обод Косовско-Метохијске котлине је богат налазиштима нафте. Област: РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ГЕ..4.. Описује природне и друштвене одлике континената и наводи њихове географске регије У левој колони су дате основне одлике, у десној регије. Повежи одлику са регијом, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) повољан географски положај, велико богатство нафтом Јужна Европа б) већинско становништво чине германски народи, потомци Викинга Југозападна Азија в) маслине, туризам, винова лоза, дуван, богато културно-историјско наслеђе Северна Европа г) пресудан утицај на климу имају Атлантски океан и Голфска струја Средња Европа д) Монсунска клима, терасаста пиринчана поља, Меконг, Западна Европа Иравади, салвин Индокина 35

НАПРЕДНИ НИВО Област: РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ГЕ. 3.4.1. Објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) у нашој земљи и уме да издвоји географске регије Зашто је у једном делу Метохијске котлине заступљена измењено-средоземна клима? а) Због надморске висине Метохијске котлине. б) Због долине Белог Дрима. в) Због правца пружања Шарских планина. г) Због географске ширине на којој се налази Метохијска котлина. Заокружи слово испред тачног одговора. Област: РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ГЕ. 3.4.. Објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) у Европи и уме да издвоји географске регије Становници Месине, Сан Торинија и Напуља страхују од: а) поплава; б) вулкана; в) клизишта; г) олуја. Заокружи слово испред тачног одговора. Област: РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ГЕ. 3.4.3. Објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) на ваневропским континентима и уме да издвоји географске регије Одговори на питање заокруживањем слова. Објашњење одговора упиши на линији испод. Да ли се бели медвед храни пингвинима? ДА Зашто? НЕ Приликом израде питања која илуструју задате стандарде пожељно је креирати барем по једно питање за сваки дескриптор који описује шта ученик зна и уме на сваком нивоу. У пракси се показало да је пет питања довољно да се провери оствареност стандарда, али у циљу што боље припреме ученика за полагање завршног испита тебало би испоштовати све дате исказе. 36

3. КОРЕЛАЦИЈА Градиво географије је веома погодно за комбиновање са наставним садржајима других предмета. Корелација у настави означава означава функционално повезивање и усклађивање наставних садржаја различитих предмета који су слични или се међусобно допуњују (Јеврић, 1983). То значи да се без повезивања наставне материје сродног предмета не могу потпуно схватити и научити одговарајући сли-чни географски садржаји. Овакав вид повезивања, тј. корелације, може се остварити на два начина: хоризонталном повезаношћу, када се географски садржаји и градиво других предмета обрађују истовремено, или дијагоналном повезаношћу, када се такви садржаји повезују у различито време или се садржаји географије везују за већ обрађене садржаје других наставних предмета. Српски језик Биологија Ликовна култура Све тематске целине кроз форме есеја, песме, приче, новинског извештаја, научнопопуларног и информативног текста, тумачења текста, читање, језичку културу, усмена и писмена изражавања Животна средина, екосистеми, еколошки фактори (клима, земљиште, рељеф...), услови живота на копну, човек и природа, заштита природних добара наше домовине Све тематске целине које се односе на коришћење различитих ликовних техника (скице, цртеж, боја, колаж, облик...), композиција и простор, пластичне масе... Географија Историја Математика Тематске целине: промене у привреди, друштву и култури у XIX и XX веку, Југославија после Другог свеског рата, друштвени, економски и политички развој, друштвена криза и слом Југославије... Географска карта (одређивање географских координата, мерења на карти и у природи), састављање табела, израда графикона, израчунавање средњих вредности густине насељености, природног прираштаја... Физичко васпитање Музичка култура Техничко и информатичко образовање Рад на терену, излети, екскурзије, планинарење, плес, народне игре... Песме и игре српског народа и других етничких заједница на простору наше домовине, фолклор... Конструисање и моделовање, израда модела и макета, фотографије, коришћење компјутера, информатичке технологије, интернет... Тематско повезивање географије са српским језиком, биологијом, историјом, хемијом и музичком културом је веома битно за савладавање и усвајање наставних садржаја националне географије. Рецимо, корелација са историјом кроз тематске целине: Промене 37

у привреди, друштву и култури у XIX и XX веку; Велике силе и балканске земље; Србија од 1878. до 1903. године; Срби у Хабзбуршкој монархији; Први светски рат и Србија у Првом светском рату; Краљевина Југославија; Југославија у Другом светском рату; Југославија после Другог светског рата; Друштвени, економски, политички и културни развој; Друштвена криза и пораз Југославије. Корелација са хемијом остварива је кроз наставне теме: Неметали физичка својства; Метали, оксиди, хидроксиди; Соли; Угљоводоници извори енергије; Органска једињења као индустријске сировине, угљени хидрати, протеини, витамини, масти и уља; Неорганске и органске супстанце загађивање животне средине. Повезивање са музичком културом могуће је кроз следеће теме: Извођење државне химне, химне о Светом Сави и школске химне; Српски музички фолклор; Духовне песме; Национална музика других етничких заједница које живе на простору наше домовине; Песме из Балканских ратова... Веома је битна и унутарпредметна корелација која се реализује у виду вертикалне повезаности, а састоји се у успостављању веза у оквиру самог предмета (или тематски и програмски веома сличних) који су раније обрађени или који ће бити обрађени. У том смислу, без разумевања и познавања физичкогеографских и друштвеногеографских садржаја није могуће схватити регионалногеографске садржаје. На пример, у оквиру физичке географије, хидролошки феномени се не могу схватити без познавања елемената климатологије. Или, законитост локације и размештај прехрамбене индустрије могу се разумети ако се добро савлада пољопривреда датог простора. Вертикално повезивање наставних садржаја географије у осмом разреду са наставним садржајима света око нас (у првом и другом разреду), природе и друштва (у трећем и четвртом разреду) и географијом (у петом и шестом разреду) може се реализовати кроз следеће наставне целине: Нежива и жива природа; Природна станишта и животне заједнице; Географска карта одређивање положаја тачака и места на Земљи; Литосфера; Атмосфера; Хидросфера; Становништво и насеља; Географска средина и људске делатности; Свет као целина. Ако се оствари одрживост позитивног трансфера знања усвојених у млађим разредима, имаћемо значајну основу за усвајање нових садржаја и проширивање знања. Настава географије у осмом разреду веома је погодна за корелационе односе са осталим наставним предметима. Приликом међупредметног повезивања учењем се не сматра само усвајање знања. Уче се методе и стратегије усвајања знања како потражити и пронаћи информацију, организовати одговор, планирати, обликовати, визуелизовати одговоре различитог типа, препознати, разумети, применити и вредновати знање. Корелација се, као појам, често налази у припремама и упутствима о методичкој реализацији наставног часа. Њено право значење у већини случајева остаје нејасно и неодређено. Углавном се односи на могућност функционалног повезивања садржаја различитих предмета који се у настави проучавају. Усвајањем географских садржаја ученици треба да добију целовиту слику географске стварности. Да би се то постигло, неопходно је повезивати географске садржаје са наставним садржајима осталих предмета. Према предмету проучавања, географија се истовре- 38

мено бави природним и друштвеним појавама и процесима и зато је могуће успоставити корелацију наставних садржаја с већином наставних предмета. Ако постоје услови да се корелација оствари, битно је да предметни наставник њу не врши формално, 5 већ да је прихвати као планирану активност са циљем да се побољшају квалитет и структура наставих садржаја. Корелација у том случају помаже у развијању логичког мишљења, а усвојено знање и стечене вештине ће постати трајније и биће лакше применљиве у животним, реалним ситуацијама. 5 О формалности и примени корелације у настави географије погледати: Жељко Вујчић, Приручник за наставнике географије за шести разред, Београд: Издавачка кућа Klett, 015, стр. 6. 39

4. НАСТАВНА СРЕДСТВА Наставна средства су дидактички обликовани предмети и производи интелектуалног рада. Настава географије у осмом разреду бави се изучавањем националне географије и природним и друштвеним одликама Републике Србије. Овај наставни садржај је веома погодан, а уједно и веома захтеван у погледу коришћења наставих средстава и помагала. За лакше, квалитетно и трајније усвајање знања основни предуслов је добар, квалитетан уџбенички комплет. Уџбенички комплет за географију за осми разред Издавачке куће Klett чине: Уџбеник (Ковачевић и Топаловић 015), Радна свеска (Ковачевић и Топаловић 015) и Дигитални уџбеник. Географија 8 Уџбеник за осми разред основне школе Уџбеник је писан у складу са новим Наставним планом и програмом за осми разред (Службени гласник РС, 007: 48 50). Потпуно се придржава циљева, задатака, дидактичко- -методичких упутстава и садржаја програма васпитно-образовног рада географије, као и Стандарда квалитета уџбеника и захтева који су задовољени и остварени концепцијом Уџбеника. Он је један од најважнијих извора за самостални рад ученика и самостално стицање знања. Програмски садржаји су изложени систематично, што омогућава поступно упознавање са чињеницама и увођење нових појмова. Обрадом сваке нове теме или наставне јединице ученици се припремају и за разумевање следеће. Уџбеник је подељен на тематске целине, а оне на уџбеничке јединице. Наставна тематика у Уџбенику географије за осми разред је систематизована у осам наставних тема: УВОД ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРИРОДНОГЕОГРАФСКЕ ЦЕЛИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ ЗАВИЧАЈНА ГЕОГРАФИЈА СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ СРБИЈА У САВРЕМЕНИМ ИНТЕГРАЦИЈСКИМ ПРОЦЕСИМА Основни текст састављен је од тема за обраду новог градива. Оне представљају најобимнији и најважнији део Уџбеника. Веће тематске целине подељене су на мање и визуелно су обогаћене илустрацијама, табелама и графиконима. Ови материјали су са пажњом бирани како би се допунио и појаснио садржај наставне јединице и олакшало савладавање градива. За неке географске објекте и појаве дати су упоредни бројчани подаци у табелама. Основни текст допуњен је занимљивостима, додатним информацијама, питањима, корисним линковима. 40

Појмови са којима се ученици први пут срећу посебно су истакнути и њихово значење је додатно објашњено у регистру појмова на крају Уџбеника. Илустративни материјал је веома богат. Дидактичка апаратура у виду ликовно-графичке опреме, фотографије, слике, општегеографске и тематске карте, табеле, графикони, дијаграми и шеме на прави начин допуњују основни текст. Радна свеска за осми разред основне школе Радна свеска као део уџбеничког комплета има садржај који доследно прати Наставни програм за осми разред и редослед идентичан оном у Уџбенику. Наставни садржаји су разрађени, прецизирани и утврђени на потпуно новим примерима. Радну свеску користити за понављање, вежбање, утврђивање и проверу усвојености знања. Посебно је значајна чињеница да се у Радној свесци налази велики број географских карата, нарочито немих, чијим се коришћењем ученици оспособљавају за доследну географску анализу распореда географских објеката, појава и процеса. Питања су различитих форми и различите тежине. Различите форме задатака омогућавају ученицима да помоћу адекватних налога и захтева провере научено и на тај начин подстичу различите облике активирања. Задаци су сврстани у три нивоа знања. Ученике треба подстицати да приликом коришћења Радне свеске за задатке које не могу да ураде самостално помоћ потраже у Уџбенику, атласу, научно-популарној литератури, енциклопедији или на интернету. Овакав концепт Радне свеске је, значајан и као један од начина вежбања за полагање завршног испита. Дигитални уџбеник за осми разред основне школе Коришћењем Дигиталног уџбеника у комбинацији са пројектором или интерактивном таблом, наставне теме географије у осмом разреду могу се обрадити на веома занимљив начин. Поред основног текста, дати су кратки видео-клипови, слике, графикони и географске карте разних садржаја. Основни текст прате одговарајуће слике, графикони, карте и табеле. Једноставним кликом на њих они се увећавају и приказују преко целог пројектног платна или на интерактивној табли. Новина у овом уџбенику су активне географске карте на којима можете цртати, бележити и уносити разне податке и картографске знаке. Ново издање Дигиталног уџбеника је креирано на такав начин да је отворено за дораду, допуну или измену преко разних опција и апликација које то омогућавају. Нарочито добар ефекат постиже се применом овог уџбеника преко интерактивне табле, где поред наставника и ученици имају могућност да на један посве нов, динамичан и занимљив начин обрађују наставне садржаје. 6 6 Препорука: Проћи обуку стручног усавршавања, коју организује Издавачка кућа Klett, Примена интерактивних/дигиталних уџбеника у настави. 41

Географске карте Географске карте су основно наставно средство у географији. Велики значај имају у конкретизацији и практичној примени знања на часу, било да је реч о обради, утврђивању или систематизацији. Осим што олакшава ученицима да усвоје основне садржаје физичке и регионалне географије, употребa географске карте подстиче ученике и да стекну способност њиховог читања и коришћења. Способност читања географске карте (основна картографска писменост) веома је важна. То значи да ученик познаје значење картографских знакова и сигнатуре карте. Следећи, виши ниво употребе карте је разумевање карте (захтевнији ниво од читања). Подразумева способност међусобног повезивања знања и изношења закључака на основу садржаја карте и појмова на приказаној површини. Разумевање карте поставља прилично високе захтеве за ученичко знање и вештину, али је неопходно за савладавање градива географије. Ученике треба оспособити да закључују о везама између географских објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте. Важност разумевања географске карте није упитна, али је још битнија ако се узме у обзир неколико стандарда ученичких постигнућа. На пример: 3.1.1. доноси закључке о просторним (топографским) и каузалним везама географских чињеница-објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте. Функција карте у настави географије не треба да се заснива на проналажењу планина, река, језера, острва, држава, насеља. Ученике треба оспособити да закључују о просторним и каузалним везама географских објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте. 4

5. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ И ОБЛИЦИ НАСТАВНОГ РАДА Када се упозна са циљевима и задацима часа, као и са наставним садржајима, наставник бира одговарајуће наставне методе, технике рада, стратегије и облике рада. Одабир треба бити примерен узрасно-развојним карактеристикама ученика. Ако се узме у обзир чињеница да се ученици морају припремити и оспособити да прате наставу у средњем образовању, одабир метода и облика рада може бити у извесном смислу мало другачији од уобичајеног. Избор је могућ само уз континуирану сарадњу са педагошко-психолошком службом и уз размену искустава са другим колегама. 5.1. МЕТОДЕ РАДА У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ Наставне методе су научно верификовани начини на које ученици, под руководством наставника, у наставном процесу стичу знања, вештине и навике, примењују их у пракси, развијају своје психофизичке способности и интересовања. Будући да у настави географије учествују ученик и наставник, свака наставна метода има двоструко значење, тј. односи се на наставников и учеников начин рада. Наставник примењује различите наставне методе приликом извођена различитих етапа наставног процеса, од увођења до проверавања, а сходно томе и сами ученици у тим истим етапама примењују те исте методе стицања знања и развијања способности. То значи да су методе саставни део рада у свим деловима наставног процеса. Од посебне важности за наставу географије у осмом разреду је картографска метода. Приликом примене ове методе наставник мора водити рачуна о томе како постићи већу активност ученика, интерес и разумевање наставних садржаја, те подстакнути самостални рад, мишљење и одлучивање, развити способност сарадње. Наставник географије ће у припремној фази планирања, као и током самог наставног процеса, мењати методе, прилагођавати их наставним садржајима, способностима ученика, циљевима и другим околностима. Методе које се могу користити по својим особинама могу сврстати у две веће, основне групе: вербално-текстуалне; илустративно-демонстративне. Вербално-текстуалне методе су главни извор знања. У ову групу метода убрајају се: метода усмене речи монолошка и дијалошка; метода писмене речи рад с текстом. 7 У овом приручнику биће објашњене нове и мање коришћене методе и технике које би могле да се примене и у обради наставног садржаја географије за осми разред. Такође, дати су и практични примери за њих. По учесталости примене у настави географије метода усменог излагања (монолошка метода) заузима једно од водећих места. Овако велику примену практичари и неки методичари објашњавају особинама и задацима наставе географије, односно потребом да се 7 Више о томе у: Жељко Вујчић, Приручник за наставнике географије за пети разред, Београд: Издавачка кућа Klett, 015, стр. 68. 43

пружи обиље информација о географској слици света. Уочавајући њену укорењеност у настави географије, као и њене мањкавости, немачки методичари 8 предлажу начине побољшања успешности методе усменог излагања: Покушајте тему рашчланити на десетак различитих начина. На пример: озбиљно, весело, напето, досадно, практично и теоретски, апстрактно и конкретно, схематски или анегдотски. При томе се забављајте, проширујте своје изражајне могућности и креирајте нове идеје. Одаберите географске проблеме и објасните их на барем три различита начина. Морамо научити да исту ствар различито објаснимо. Узмите кратку информацију (на пример чланак из новина, енциклопедије, цртеж, таблицу...) и претворите је у предавање од пет минута. Прикупите питања од ученика и вежбајте давање кратких и тачних одговора. Узмите као подстицај неколико реченица из уџбеника, па их покушајте преформулисати, заменити сликовитим речима, претворити у скицу или табелу. Размислите о питањима која су у вама пробудиле прочитане реченице. Јесу ли вас подсетиле на неке примере који поткрепљују садржај и могу ли се формулисати као проблем? Покушајте информацијама додати све што вам падне на памет, распричајте се, направите проблемску ситуацију. Ако говорите заједно са неким о премалој количини информација, уочите најпре шта се све крије у информацији и на колико различитих начина та количина може да се умногостручи. То ће пробудити вашу креативност. Можда ће вас помало застрашити када видите да су неке на изглед просте информације много важније него што сте мислили. Дијалошка метода (метода разговора) заснива се на разговору између наставника и ученика или између самих ученика. Према карактеру питања и садржају одговора, дијалошка метода може бити: катехетички и хеуристички разговор, а према циљу разговора може бити уводни, објашњавајући и закључни разговор. Илустративно-демонстративне методе 9 заснивају се на усмереном и планираном чулном опажању или демонстрацији која се састоји од показивања слика, реалних предмета и природних објеката, карата, цртежа, фотографија, модела, макета, дијафилма и слично. Примена ове методе значајна је приликом објашњавања апстрактних појава и процеса. Метода демонстрације. У савременој настави географије све више се посвећује пажња наставним методама које развијају самостални и сазнајни рад ученика. Пре одабира одговарајуће методе, потребно је систематски развијати способности и вештине посматрања географских појава, мисаоне обраде географских чињеница и приказивање и схватање географских садржаја. Стварање таквог елементарног система способности и 8 Hartwig Haubrich, Didaktik der Geographie-konkret, Oldenborg, Munchen, 1993, стр. 183. 9 У Приручнику за пети разред (Жељко Вујчић, Географија 5, Приручник за наставнике у петом разреду основне школе, Београд: Издавачка кућа Klett, стр. 66) објашњене су све поменуте методе и облици наставе и дати су примери. 44

вештина треба ученике дубље да уведе у природне и економске односе и да их оспособи за практичну употребу њихових знања. 10 Реч демонстрација је латинског порекла (demonstrare) и значи показивати, показати, јавно приказати, доказивати на очевидан, очигледан начин. Демонстрација у дидактичком погледу у настави јесте показивање свега онога што је могуће перциптивно доживети. Основна сврха демонстрирања у настави географије је да ученици стекну адекватна знања о стварности (природној и друштвеној) и да усвоје чињенице као основу за развој критичког мишљења. Примена ове методе у настави омогућује развијање способности проматрања и активирање мисаоних функција код ученика. Оно што је најбитније код примене ове методе је то да демонстрација мора бити јасна, прегледна и колико је могуће једноставна. Стога је нарочито важно да наставник одабере адекватне изворе, изворе из прве руке, јер ће на таквим изворима презентоване чињенице бити веома корисне за даља уопштавања. Метода демонстрације се увек повезује са осталим наставним методама, што је нужно, јер кад наставник излаже наставно градиво, он то прати демонстрацијом одговарајућих средстава, поступака и радњи, како би ученици схватили оно што је предмет излагања. Зато се метода демонстрације примењује у свим етапама наставног процеса, па чак и у фази провере знања. Примена ове методе подразумева комплекс различитих дидактичких активности наставника. Да би се њеном применом постигли бољи наставни резултати, треба испунити одговарајуће захтеве: добро промислити шта демонстрирати (које изворе и којим редоследом приказивати), имати у виду компаративне предности извора и промислити које изворе користити као основне (темељне), а које као помоћне; избећи пренатрпаност демонстрацијама, јер у том случају од мноштва конкретности не бисмо видели оно што је битно (немогуће је тако обилан материјал ваљано прерадити); зависно од тога шта демонстрирамо и шта демонстрацијом желимо постићи, посматрање може ићи од целине према деловима, односно од делова према целини; демонстрација увек мора бити пропраћена релевантним активностима ученика: писањем, цртањем, говором (опис, објашњење, образложење), практичним операцијама. Метода демонстрације у настави географије може се реализовати под следећим околностима: демонстрација у географској средини; демонстрација у географској учионици; демонстрација илустрацијом. 11 Демонстрација у географској средини представља поступак помоћу кога се ученици упознају са објектима, појавама и процесима у стварним околностима. Обрада географ- 10 Волфганг Дорин, Валтер Јахн, Формирање предоџби у настави географије, Загреб: Школска књига, 1973, стр. 97. 11 Јован Ромелић, Методика наставе географије, Нови Сад: Природно-математички факултет, 003, стр. 88. 45

ских садржаја на терену је најпогоднија за стицање географског образовања и васпитања. Географија се, као и већина других наставних предмета, темељи на посматрању, систематском прикупљању података, одређивању, поређењу, анализи, тумачењу и систематизацији скупљеног знања. Стога се с правом каже: Најбоља припрема за живот је сусрет са стварним светом. Теренска настава је најповољнија за обраду програмских садржаја географије. Методичари географије су сложни када се ради о корисности овог облика рада и углавном се истиче како географски рад ову методу убраја међу најтипичније и незаменљиве наставне методе у географији, без обзира на то да ли су ученици из руралних или градских средина. Колики је уопште значај теренске наставе за географију и образовање говори нам чињеница да се схватање комплексности геопростора и усвајање географског знања на којима се темељи култура кретања у савременом образовању по значају поистовећује са знањем читања и писања. С обзиром на трајање, теренска настава може бити: теренски наставни час; полудневни теренски рад; једнодневни теренски рад; вишедневна теренска настава. Према опсегу, односно тематици која се обрађује на терену, тематска настава се дели на: тематску (једна одређена тема); вишетематску (више радних тема); сложену. 1 Циљеви теренског рада у географији су најважнији облик откривајућег учења, јер се теренским радом ученици сусрећу са изворним природним и културолошким пејзажом и са карактеристикама становника који у њему живе. Непосредна искуства учења на терену доносе ученику географије важна лична искуства и повећавају занимање за просторним гледиштима непосредне околине. За разлику од других видова наставе, где се као извор информације користе секундарна средства (уџбеник, слике, енциклопедије, фотографије...), теренска настава омогућава ученику непосредно истраживање, активно запажање, бележење и интерпретирање података. Те активности се не односе само на добијање података, већ и на појаве и процесе које су истражили. Циљеви који се остварују непосредном теренском наставом: информације се добијају непосредним запажањем, активним праћењем и интервјуом; скупљени подаци се обрађују, складиште у виду фотографија, скица, табела, аудио и видео-записа и као такви чине основу за додатно учење и за критичко-аналитички приступ проверавања скупљених информација; врши се поређење скупљених информација са другим изворима, на пример уџбеник, филм, слике, интернет итд. Организација теренске наставе географије захтева веома тачан план рада и одређена правила понашања. Посебно је важно упознати ученике са циљевима теренског рада и 1 Мирко Бразда, Теренски рад и екскурзије у настави географије, Загреб: Школска књига, 1985, стр. 37. 46

адекватно се припремити за њихову улогу у теренском раду. Приликом припреме треба користити све доступне информације и изворе: географске карте краја у коме ће се извршити теренска настава, публикације, филмове, разне фотографије, снимке (из различитих временских периода)... Табела бр. : Предлог активности, плана рада и еваулације 13 Географска анализа План рада Евалуација Представљање проблема, нпр. човек и непосредно окружење Дефиниција проблема; поставка хипотезе; одређивање података које треба прикупити; скупљање и описивање података и уочених појава Сређивање и анализа података; покушај објашњавања и испитивања хипотеза; видети да ли нам треба још информација Оцењивање резултата испитивања, давање теоретских објашњења, одређивање смерница за будуће активности Праћење и перципирање Шта? Где? Дефиниција и опис Шта? Где? Како? Зашто? Анализа и објашњавање Оцена Одређивање смерница Стварање теорије Треба водити рачуна да појединци и групе имају различита мишљења о проблему и на то их подстицати. Направити листу оцена које ће групе или појединце сучељавати са проблемом. Сврставање резултата и испитивање одређених акција. Испитујемо могу ли се процене (вредновање) потврдити прикуљеним чињеницама. Поређење смерница, упустава и будућих активности са мишљењима ученика. Резултати теренске наставе, прикупљене и обрађене информације и подаци добијени током ње могу се користити као основ за проблемску наставу или дебату као наставну методу у географији. Дебата као наставна метода у географији је разговор на задату тему у којој учесници заузимају опречне, супротстављене ставове. Учествују две групе уз присутност судијаслушалаца. Циљ дебате је решавање неке дилеме и због тога њен исход зависи од аргумената, логике и домишљатости учесника. За дебату још можемо рећи да је то форматизована, структуирана и аргументована расправа на унапред задату тему у којој се сучељавају две супротстављене стране афирмацијска и негацијска, са тачно дефинисаним задацима. Афирмацијска група има задатак да докаже задату тезу, нудећи за њу чврсте аргументе. Негацијска група труди се да оспори задату тезу својим аргументима. 13 Преузето и прилагођено из Didaktik der Geographie-konkret, Oldenborg, München, 1993, стр. 191. 47

Дебате имају своју форму и зато је то форматизована расправа. Постоји неколико форми дебате: Карл Попер дебата (Karl Popper) КP дебата; World Schools Debate WS дебата; Oxford Debate; Paris-style debating. Карл Попер дебата добила је име по једном од најистакнутијих филозова XX века. Ово је најпопуларнија форма дебате, која је уз неке мале модификације веома применљива у настави. Основне одлике Карл Попер дебате: у KP дебати учествује 6 говорника, по три у свакој екипи (афирмацијска + негацијска); дебата у овом формату траје 60 минута, а састоји се од говора појединих чланова и унакрсних испитивања у којима се сусрећу чланови супротстављених екипа; екипе се сукобљавају око неке теме, при чему свака страна покушава оправдати свој став; афирмацијска страна мора одбранити своју аргументацију, док негацијска мора доказати да афирмацијски аргументи нису исправни; негацијска група такође мора одбранити своје ставове, односно аргументе које напада афирмацијска страна; судија, односно публика, одлучује која екипа је боље одбранила своје ставове и у већој мери оспорила аргументе супротне стране. World Schools Debate је мешавина елемената Карл Попер дебате и парламентарне дебате. Њене основне карактеристике су: дебатна екипа која брани тезу зове се пропозиција, а страна која негира зове се опозиција (елементи преузети из парламентарне дебате); у дебати свака страна држи четири говора; нема унакрсног испитивања, али свака екипа током говора мора дозволити барем 6 питања супротне стране; прва три говора сваке екипе трају по 8 минута, а један члан екипе држи 4 минута завршни говор; екипе имају од 3 до 5 чланова (3 говорника и две замене које се могу укључити у дебату); коначни суд даје публика. Ова дебата ставља већи акценат на доказивање реченог помоћу примера, преседана. Примена ова два формата је најзаступљенија у настави географије, али и веома захтевна, како за наставника, тако и за ученике. 48

Прилог бр. : Предлог новог формата дебате Наставна дебата Уважавајући чињенице као што су узрасно-развојне карактеристике ученика осмог разреда, наставни садржаји који се обрађују, притом водећи рачуна да се испоштују формат, структура и аргументованост дебате, нуде вам једну нову врсту дебате која је применљива у настави. Реч је о наставној дебати. Она у себи садржи мешавину елемената различитих форми дебата с циљем да се што лакше и ефикасније примени у наставном процесу. Форма Наставне дебате: сучељавају се две екипе афирмацијска и негацијска; број чланова екипе одредити у односу на укупан број ученика у одељењу; дебата се састоји од шест говора три афирмацијска и три негацијска; дебата се састоји и од два унакрсна испитивања (cross examination ili cross-ex) 14 ; трајање говора и cross-ex-а износи 5 минута; у дебати учествује цело одељење: шест говорника (директних учесника у дебати), један мерач времена, а остатак одељења су судије и постављачи питања. У припремној фази Наставне дебате предметни наставник мора јасно одредити и поставити задатке афирмацијској и негацијској екипи, и то тако да екипе: на унапред задату тезу припреме свој став; истраже подручје тезе понављањем градива и додатним информисањем преко интернета и сл.; припреме аргументе, питања за супарничку екипу и доказе за властите аргументе; припреме и испробају говоре; током дебате уз строго поштовање структуре дебате и кроз аргументе докажу, односно оспоре задату тезу. Наставна дебата има своју структуру, правила и ток који се, ради успешности, морају строго поштовати. Структура Наставне дебате: шест говора три афирмацијска и три негацијска; унакрсно испитивање једно с негацијске стране упућено афирмацијској страни и једно с афирмацијске стране упућено негацијској страни; отворена расправа; доношење суда од стране публике и оцењивање. 14 Елементи Oxford Debate. 49

Ток Наставне дебате и временски оквир: А1 говор, први афирмацијски говор изношење аргумената у прилог задатој тези. У овом говору афирмацијска екипа треба понудити комплетну аргументацију, све критеријуме и дефиниције које та екипа сматра потребним (3 минута); Н А унакрсно испитивање питања везана за аргументе изнете у А говору. Негацијски дебатант треба постављати питања, а не износити говоре. Афирмацијски треба да одговара на питање, а не да износи говор или да користи противпитања (3 минута); Н1 говор, први негацијски говор изношење контрааргумената, односно негацијских аргумената. Исто као и код А1 говора, само се екипа труди да својим комплетним аргументима оспори А1 говор (3 минута); А Н унакрсно испитивање питања везана за изнете контрааргументе у првом Н говору, исто као и код негацијског унакрсног испитивања (3 минута); А говор, други афирмацијски говор изношење додатних аргумената, одговор на Н1 говор и на Н А, ојачавање става (3 минута); Н говор, други негацијски говор (изношење додатних контрааргумената, одговор на А говор и на А Н, ојачавање става (3 минута); А3 говор ојачавање става (3 минута); Н3 говор ојачавање става (3 минута); Отворена расправа А Н, односно Н А (по 5 минута, уз учешће публике која такође може да поставља питања А и Н екипи); Доношење суда и оцењивање доношење пресуде ко је боље заступао своје ставове доноси публика давањем гласова А или Н групи. Правила Наставне дебате: У дебати учествује шест говорника (3 + 3) и један мерач времена; Остатак ученика у разреду током дебате бележи питања која желе поставити дебатантима за време отворене дискусије и одлучује о победнику; Ученици који учествују у дебати треба унапред да припреме ставове своје екипе и да их предају наставнику барем седам дана пре саме дебате; Наставник прегледа смисленост и примереност аргумената обе екипе, али не интервенише осим ако није баш нужно; Учесници у дебати треба да поштују ток и временске оквире дебате; Након трећег Н говора започиње отворена расправа у којој сви учествују, и наставник може постављати питања; Током дебате није дозвољено изношење лажних доказа; Сви учесници у дебати треба пристојно да се понашају и расправљају без свађе; Наставник може, али не мора, оцењивати дебату. Ако је оцењује, онда мора јасно објаснити критеријуме оцењивања. Победа у дебати не би требало да буде критеријум за оцењивање; Публика и остали учесници треба објективно да процене која је екипа по њиховом мишљењу била боља и свој глас да дају јавно, уз кратко објашњење. Метода Наставне дебате се може користити приликом обраде наставне јединице Србија и интеграциони процеси. Теза: Чланство Србије у Нато-у, Србија и ЕУ... 50

Прилог бр. 3: Предлог сценарија за час Наставни предмет: Географија. Разред: осми. Наставна тема: Србија у савременим интеграцијским процесима. Наставна јединица: Интеграцијски процеси у Европи и савременом свету и њихов значај Циљ часа: Активирање постојећих и усвајање нових знања о економским, политичким и војним односима Србије. Образовни задаци: Подстицање препознавања и примене природних и друштвених појава и процеса. Функционални задаци: Повезивање стечених знања у школи и у свакодневном животу са новим знањима. Васпитни задаци: Развијање сазнајне мотивације, подстицање спремности за учење, као и разумевање корелације са историјом. Образовни стандарди: ГЕ.1.1.3. препознаје и чита географске и допунске елементе карте; ГЕ..1.1. одређује стране света у простору и на географској карти; ГЕ..1.. одређује положај места и тачака на географској карти; ГЕ..1.3. препознаје и објашњава географске чињенице-објекте, појаве, процесе и односе који су представљени моделом, сликом, графиконом, табелом и схемом; ГЕ..1.4. приказује понуђене географске податке: на немој карти, картографским изражајним средствима (бојама, линијама, простим геометријским знацима, симболичким знацима...), и то графиконом, табелом, схемом; ГЕ..3.. именује међународне организације у свету (EU, UNICEF, UN, UNESCO, FAO, Црвени крст...); ГЕ.3.1.1. доноси закључке о просторним (топографским) и каузалним везама географских чињеница-објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте. Образовни исходи: Ученик ће знати шта су интеграцијски процеси, које су основне одлике ЕУ, које су главне тежње Србије у међународној и регионалној сарадњи, значај појединих савеза у Србији. Облици рада: Фронтални, индивидуални, групни. Наставне методе: Наставна дебата. Наставна средства: Географска карта Србије, програм рада, Уџбеник, Радна свеска. Корелација: Историја. Литература и додатни материјал за наставника: Уџбенички комплет географије за 8. разред основне школе Издавачке куће Klett. Литература и додатни материјал за ученике: Уџбенички комплет географије за 8. разред основне школе Издавачке куће Klett. Ток часа уводни део часа (5 минута): Наставник одређује дебатне групе и упућује их у процес дебате. У дебати учествује шест говорника (3 + 3) и један мерач времена. Остатак ученика у разреду током дебате бележи питања која жели поставити дебатантима за време отворене дискусије и одлучује о победнику. 51

Главни део часа (35 минута): Тема је: Чланство у ЕУ Предности А (АФИРМАЦИЈСКИ ГОВОР): Већи прилив страних инвестиција; Средства из претприступних фондова; Веће извозне могућности; Сузбијање монопола на домаћем тржишту; Слободан проток људи, робе и услуга. Мане Н (НЕГАЦИЈСКИ ГОВОР): Губитак дела националног суверенитета; Неравноправан статус чланица ЕУ; Нелојална конкуренција моћних компанија; Дестимулативне извозне квоте. Структура Наставне дебате: Шест говора три афирмацијска и три негацијска; Унакрсно испитивање једно с негацијске стране упућено афирмацијској и обрнуто; Отворена расправа; Доношење суда од стране публике и оцењивање. Ток Наставне дебате и временски оквир: А1 говор, први афирмацијски говор изношење аргумената у прилог задате тезе. У овом говору афирмацијска екипа треба понудити комплетну аргументацију, све критеријуме и дефиниције које сматра потребним (3 минута); Н А унакрсно испитивање питања везана за аргументе изнете у првом А говору. Негацијски дебатант треба постављати питања, а не износити говоре. Афирмацијски дебатант треба да одговара на питање, а не да износи говор или да користи противпитања (3 минута); Н1 говор, први негацијски говор изношење контрааргумената, односно негацијских аргумената. Исто као и код А1 говора, само се екипа труди да својим комплетним аргументима оспори А1 говор (3 минута); А Н унакрасно испитивање питања везана за изнете контрааргументе у првом Н говору. Исто као и код негацијског унакрсног испитивања (3 минута); А говор, други афирмацијски говор изношење додатних аргумената, одговор на Н1 говор и на Н А, ојачавање става (3 минута); Н говор, други негацијски говор изношење додатних контрааргумената, одговор на А говор и на А Н, ојачавање става (3 минута); А3 говор ојачавање става (3 минута); Н3 говор ојачавање става (3 минута); Отворена расправа А Н, односно Н А (по 5 минута уз учешће публике која такође може да поставила питања А и Н екипи; Доношење суда и оцењивање публика, давањем гласова А или Н групи, доноси пресуду ко је боље заступао своје ставове. 5

Правила Наставне дебате: У дебати учествује шест говорника (3 + 3) и један мерач времена; Остатак ученика у разреду током дебате бележи питања која жели поставити дебатантима за време отворене дискусије и одлучује о победнику; Ученици који учествују у дебати треба унапред да припреме ставове своје екипе и предају их наставнику барем седам дана пре саме дебате; Наставник прегледа смисленост и примереност аргумената обе екипе, али не интервенише осим ако није баш нужно; Учесници у дебати треба да поштују ток и временске оквире дебате; Након трећег Н говора започиње отворена расправа у којој сви учествују и наставник може постављати питања; Током дебате није дозвољено лагање и изношење лажних доказа; Сви учесници у дебати треба пристојно да се понашају и расправљају без свађе. Завршни део часа (0 минута): У овом делу часа наставник на паметној табли прегледа све тестове. Око 10 минута је потребно да наставник то заврши и ученицима покаже решења. На основу броја бодова наставник саопштава ученицима оцене са теста. Табелу са бројем бодова и са ефикасношћу решавања сваке вежбе наставник сам креира и на основу тих података саопштава оцене. Тако ученици који су решавали тестове основног нивоа добијају мање, они који су решавали тестове средње тежине добијају више, а они који су решавали најтеже тестове добијају највише оцене наравно, под условом да су успешно решили тестове; у противном оцене се смањују. 5.. ОБЛИЦИ НАСТАВНОГ РАДА 15 Најчешћи облици рада у настави географије јесу фронтални, индивидуални и групни рад и рад у паровима. Облик рада је форма у оквиру које се одвија процес учења. Избор облика рада зависи од узраста ученика и од типа и садржаја наставног часа. Важно је одабрати облик рада који ће у истом тренутку ангажовати све ученике, без обзира на њихове предиспозиције и могућности. Фронтални облик подразумева истовремени рад с целим одељењем. Постоје два начина фронталног облика рада: везани (наставникова aктивност) и слободни (ученици планирају рад, постављају циљ и задатке, реализују га и своде резултате). Предности: економичност, лакше постизање систематичности, успех постижу и слабији ученици, велики васпитни значај. Слабости: усмереност према просечном ученику, пасивност ученика (рецепторска позиција), нема повратне информације, стичу се књишка знања. Групни облик рада. Савремени облик групног рада требало би да буде рад релативно трајних група које раде у етапама обраде и увежбавања градива. Све групе могу да обрађују исте задатке, али и да имају различите (обрада обимнијих и сложенијих тема). 15 У Приручнику за пети разред (Жељко Вујчић, Географија 5, Приручник за наставнике у петом разреду основне школе, Београд: Издавачка кућа Klett, стр. 66) објашњене су све поменуте методе и облици наставе и дати су примери. 53

Предности: омогућава примерен рад надарених ученика, наставник боље упознаје ученике, омогућава самосталан рад ученика, развија пријатељске односе и социјализује ученике. Слабости: сувише тешко градиво не може се обрађивати, ученици индивидуалци теже се уклапају у групни рад. Рад у паровима. Код овог облика рада добијени задатак извршавају два ученика. С педагошко-дидактичког аспекта најбоља форма избора парова је када наставник саставља парове уз уважавање квалитета и квантитета знања ученика. Парови морају бити састављени од ученика приближне успешности у савлађивању програмских садржаја како би били равноправни у реализацији задатка. Предност овог облика састоји се у интензитету којим је сваки партнер подстакнут на учење. Овај облик се показао посебно ефикасним у обнављању и вежбању. Индивидуални облик рада. Подразумева да сваки ученик ради самостално. Наставник прати сваку етапу рада и унапред припрема задатке. То омогућава наставнику да упозна ученикове радне способности и друге особине које посредно или непосредно делују у процесу учења. Предности: осамостаљивање ученика, самопоуздање, брза повратна информација, вредност појединачне комуникације и диференцирање задатака. Слабости: изискује сложене припреме, ученици су изоловани, а резимирање рада је теже. Индивидуализовани облик рада. Овај облик рада уважава психичке и физичке разлике међу ученицима, разлике у динамици учења и предзнању. Наставници постављају задатке који су посебно припремани, бирани и прилагођавани способностима ученика (диференцирани задаци). 54

6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ Oбразовни систем у нашој земљи поред редовне наставе подразумева и организовање и реализацију посебних облика наставе: допунску и додатну наставу, слободне активности, излете и екскурзије. Допунска настава организује се за ученике који у току редовне наставе нису успели да савладају предвиђене програмске садржаје. Допунска настава, према Правилнику о оцењивању у основном образовању и васпитању, мора се организовати након сваке поништене писмене провере знања (ако је број негативних оцена већи од половине броја ученика у одељењу), а пре организовања поновљене провере. Допунском наставом бивају обухваћени и ученици са потешкоћама у развоју, односно са посебним потребама, ученици са мањим предзнањем или ученици који су оправдано дуже одсуствовали са редовне наставе. Рад у допунској настави треба бити прилагођен потребама и могућностима ученика и траје све док постоје уочени недостаци. Најбоље резултате допунска настава даје када се ради у мањим групама (до пет ученика) или приликом индивидуалног рада са ученицима. Наставне теме и јединице које се обрађују, понављају и утврђују на часовима допунске наставе исте су као и на редовној настави. Часови допунске наставе не могу се користити за оцењивање. Предвиђени фонд допунске наставе је 34 часа годишње. Табела бр. 3: Временска структура годишњег плана допунске наставе Р. бр. теме Месец Рад. нед. Р. бр. наст. јед. Назив наставне јединице Тип часа 1.. 3. Септембар Октобар 1. 1. Како да учимо географију... увод.. 3. 3. Географски положај, границе и величина Републике Србије Постанак и територијални распоред главних рељефних целина обрада обрада 4. 4. Панонска низија обрада 5. 5. 6. 6. 7. 7. 8. 8. 9. 9. Српско-македонска маса (положај, простирање и значај) Карпато-балканиди (положај, подела, одлике и значај) Планински рељеф Србије природногеографске одлике Клима Србије: климатске области и типови климе Реке црноморског слива (основне одлике и економски значај) обрада обрада понављање обрада обрада 55

3. 4. Новембар Децембар Јануар 10. 10. Реке јадранског и егејског слива (основне одлике и економски значај) обрада 11. 11. Језера и термоминералне воде обрада 1. 1. Биљни и животињски свет (распрострањеност и значај) обрада 13. 13. Заштита природе у Србији обрада 14. 14. Природне одлике Србије систематизација 15. 15. Структура становништва у Србији обрада 16. 16. Миграције становништва (врсте, узроци и последице) обрада 17. 17. Насеља у Србији (генеза, подела и значај) обрада 18. 18. Насеља у Србији одлике и значај обрада 19. 19. Становништво и насеља Србије понављање 0. 0. Основне одлике и подела привреде у Србији обрада Фебруар 1. 1. Пољопривреда и шумарство Србије обрада.. 3. 3. Индустрија Србије: основне одлике, подела и значај Рударство и енергетика Србије одлике и привредни значај обрада обрада 5. 4. 4. Рударство и енергетика Србије одлике и привредни значај понављање Март 5. 5. 6. 6. Индустрија Србије размештај и привредни значај Саобраћај Србије подела, мрежа, услови и перспективе развоја обрада обрада 7. 7. Трговина и туризам Србије обрада 8. 8. Привреда Србије систематизација 6. Април 9. 9. 30. 30. Геогафски положај, величина и простирање завичаја Становништво, насеља, привреда и перспективе развоја обрада обрада 7. 31. 31. Срби у суседним државама обрада 8. Мај 3. 3. Значај интеграцијских процеса у Европи и савременом свету обрада 33. 33. Србија у савременим интеграцијским процесима обрада 34. 34. Садржаји обрађени у току школске године систематизација 56

Додатном наставом обухваћени су ученици осмог разреда који су показали посебно интересовање за географију и добар успех у редовној настави. Основни циљ додатне наставе јесте подстицање ученика на истраживачки рад, самостално истраживање и проширивање знања с редовне наставе. Годишњи фонд часова додатне наставе у осмом разреду је 34. Треба обратити пажњу да садржаји стимулишу присуство ученика и да им пружају могућност избора тема, средстава, облика рада, техника. Ученике за додатну наставу из географије идентификује наставник, али је дужан да овим видом посебне наставе обухвати и ученике који се сами пријаве за њу. Додатна настава из географије, нарочито за ученике осмог разреда, требало би да се организује у корелацији са глобалним плановима, будући да таква настава подразумева и припрему даровитих ученика за такмичење из географије. 16 Треба покушати ускладити план рада додатне наставе са планом Српског географског друштва, које је организатор такмичења. Планирање додатне наставе је индивидуално и зависи од интересовања, могућности ученика и даје велику слободу у одабиру тема које ће се обрађивати на часовима. Табела бр. 4: Временска структура годишњег плана додатне наставе Р. бр. теме Месец Рад. нед. Р. бр. наст. јед. Назив наставне јединице Тип часа 1.. 3. Септембар Октобар Новембар 1. 1. Направимо план рада... увод.. Геостратешки положај Републике Србије обрада 3. 3. КОРИДОР 10 Умемо ли да користимо? обрада 4. 4. Балканско полуострво обрада 5. 5. Геолошка прошлост (морфологија рељефа) обрада 6. 6. Особености природних целина у Србији обрада 7. 7. Панонско море и Карпатска пречага пројекција филма обрада 8. 8. Палеовулканизам на Балкану обрада 9. 9. Метохијске Плитвице обрада 10. 10. Специјални резервати природе у Србији (press clipping) вежбање 11. 11. Термоминералне воде у Србији обрада 1. 1. Природне катастрофе пројекција филма обрада 13. 13. Заштита природе локални иницијални пројекат вежбање 16 Више о томе у: Жељко Вујчић, Географија 5, Приручник за наставнике у петом разреду основне школе, Београд: Издавачка кућа Klett, 015, стр. 73 75. 57

3. 14. 14. Валоризација националних паркова Србије вежбање Децембар 15. 15. Сезонске и дневне миграције становништва обрада 16. 16. Структуре становништва Србије израда PowerPoint презентације обрада 4. 17. 17. Београд је метропола... обрада Јануар 18. 18. Генеза насеља у Србији обрада 19. 19. Урбанизација Србије обрада 0. 0. Транзиција привреде у Србији обрада Фебруар 1. 1. Перспективе развоја пољопривреде вежбање.. Пољопривредна производња израда РowerРoint презентације вежбање 3. 3. Енергетски потенцијали Србије обрада 5. 4. 4. Рударство и металургија обрада Март 5. 5. Тешка индустрија Србије обрада 6. 6. Лака индустрија Србије обрада 7. 7. Саобраћај и трговина обрада 8. 8. Туристички потенцијали Србије вежбање Април 9. 9. Како да упознамо завичај... обрада 6. 30. 30. Мој завичај вежбање 31. 31. Мој завичај вежбање 7. Мај 3. 3. Европска унија јединствено тржиште обрада 33. 33. Пут Србије ка ЕУ... обрада 34. 34. Сумирамо резултате... систематизација 58

Прилог бр. 4: Предлог годишњег плана додатне наставе географије у осмом разреду Предмет: Географија (додатна настава), 8. разред Наставна тема: Увод у програмске садржаје Садржај (наставне јединице) Исходи Стандарди Активности, облици, методе Средства Евалуација, самоевалуација Направимо план рада На првом наставном часу наставник упознаје ученике са циљевима, задацима и програмским садржајима и даје им јасна упутства за рад. Посебно наглашава зашто и како се обрађују садржаји опште физичке и друштвене географије и истиче њихов значај за успешну обраду регионалне географије наше земље. Представља технике, поступке и методе учења који ће се примењивати код усвајања садржаја. / разговор демонстрација метода читања метода писања графички радови проблемска метода писани материјали и извори карте уџбеник слике, фотографије ЦД, ДВД филмови посматрање и праћење ангажовања ученика продукти ученикових активности белешке задовољство ученика на часу домаћи задаци Корелација: / 59

Предмет: Географија (додатна настава), 8. разред Наставна тема: Географски положај, границе и величина Републике Србије Садржај (наставне јединице) Геостратешки положај Републике Србије КОРИДОР 10 Умемо ли да користимо? Исходи Ученик проширује стечена знања о географском положају Србије. Сагледава стратешке предности положаја наше земље. Упознаје значај саобраћајних комуникација које пролазе кроз нашу земљу. Стандарди ГЕ.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ.4.1. ГЕ 3.4.1. ГЕ.3.. Активности, облици, методе разговор демонстрација метода читања метода писања графички радови проблемска метода индивидуални и групни рад Средства писани материјали и извори карте уџбеник слике, фотографије ЦД, ДВД филмови Евалуација, самоевалуација посматрање и праћење ангажовања ученика продукти ученикових активности белешке задовољство ученика на часу домаћи задаци Корелација: Математика: површина, проценти; Историја: настанак европских народа, сеобе народа. 60

Предмет: Географија (додатна настава), 8. разред Наставна тема: Природне одлике Садржај (наставне јединице) Исходи Стандарди Активности, облици, методе Средства Евалуација, самоевалуација Балканско полуострво Геолошка прошлост (морфологија рељефа) Особености природних целина у Србији Панонско море и Карпатска пречага пројекција филма Палеовулканизам на Балкану Метохијске Плитвице Специјални резервати природе у Србији (press clipping) Ученик може да објасни како је текао процес геолошког развоја копна наше земље. Дефинише рељеф као елемент природне средине. Проширује постојећа знања о географским особеностима појединих регија. Сагледава облике палеовулканизма на Балкану. Сагледава и израђује презентацију на тему Специјални резервати природе у Србији. Упознаје појаве природних катастрофа на просторима наше земље и мере њихове санације. ГЕ.1.3. ГЕ 1.4.1. ГЕ.4.1. ГЕ 3.4.1. разговор метода читања метода писања графички радови проблемска метода демонстрација индивидуални и групни рад писани материјали и извори карте уџбеник слике, фотографије ЦД, ДВД филмови посматрање и праћење ангажовања ученика продукти ученикових активности белешке задовољство ученика на часу домаћи задаци Термоминералне воде у Србији Природне катастрофе пројекција филма Корелација: Математика: површина, проценти; Биологија: биљни и животињски свет, загађеност и заштита; Хемија: воде, састав и значај. 61

Предмет: Географија (додатна настава), 8. разред Наставна тема: Становништво и насеља Садржај (наставне јединице) Исходи Стандарди Активности, облици, методе Средства Евалуација, самоевалуација Сезонске и дневне миграције становништва Структуре становништва Србије израда PowerPoint презентације Београд је метропола Генеза насеља у Србији Урбанизација Србије Ученик сагледава правце и обим миграција у Србији. Разуме разлоге постојања миграција и њихов утицај на привредни ток и демографска стремљења. Постојећа знања о структурама становништва допуњује прикупљањем података и израдом презентације. Стиче увид у геополитички положај Београда. ГЕ.4.1. ГЕ 3.4.1. ГЕ.3.. разговор метода читања метода писања графички радови демонстрација проблемска метода индивидуални и групни рад писани материјали и извори карте уџбеник слике, фотографије ЦД, ДВД филмови посматрање и праћење ангажовања ученика продукти ученикових активности белешке задовољство ученика на часу домаћи задаци Упознаје туристичке садржаје и културолошко обележје града. Сагледава генезу насеља у Србији. Стиче увид у правце урбанизације у Србији. Класификује насеобинске процесе у Србији. Корелација: Српски језик: језици и дијалекти у Србији; Историја: насељавање Балкана, развој културе код Срба. 6

Предмет: Географија (додатна настава), 8. разред Наставна тема: Привреда Републике Србије Садржај (наставне јединице) Транзиција привреде у Србији Перспективе развоја пољопривреде Пољопривредна производња (РowerРoint презентација) Енергетски потенцијали Србије Рударство и металургија Тешка индустрија Србије Лака индустрија Србије Саобраћај и трговина Туристички потенцијали Србије Исходи Ученик сагледава основне карактеристике транзиционе фазе српске привреде. У оквиру радне групе приступа сагледавању карактеристика које се позитивно испољавају у процесу пољопривредне производње. Сагледава стање енергетских потенцијала Србије. Познаје највеће енергетске системе у Србији. Представља просторни распоред рударских капацитета у Србији. Познаје историјски ток развоја рударства код нас. Проширује стечена знања о индустријским капацитетима на простору Србије. Познаје тенденције туристичког развоја Србије. Познаје начине валоризације туризма у Србији. Стандарди ГЕ.4.1. ГЕ 3.4.1. ГЕ.3.. Корелација: Хемија: метали, неметали, својства и размештај; Биологија: пољопривреда, гајење и заштита биљака. Активности, облици, методе разговор метода читања метода писања графички радови проблемска метода демонстрација индивидуални и групни рад Средства писани материјали и извори карте уџбеник слике, фотографије ЦД, ДВД филмови Евалуација, самоевалуација посматрање и праћење ангажовања ученика продукти ученикових активности белешке задовољство ученика на часу домаћи задаци 63

Предмет: Географија (додатна настава), 8. разред Наставна тема: Завичајна географија Садржај (наставне јединице) Како да упознамо завичај Мој завичај Исходи Ученик може да опише положај своје општине и округа. Сагледава утицај саобраћајних комуникација на развој локалне средине. Приказује контурне карте краја са речном мрежом, а затим приказује поједине елементе из географских садржаја које изучава. Препознаје становништво са аспекта густине насељености, природни прираштај, структуру становништва и миграције. Сагледава привредне карактеристике локалне средине. Уз помоћ наставника проматра перспективе привредног развоја локалне средине. Учествује у изради заједничке презентације географских одлика локалне средине. Стандарди ГЕ.1.3. ГЕ.4.1. ГЕ 3.4.1. ГЕ.3.. Корелација: Хемија: метали, неметали, својства и размештај; Биологија: пољопривреда, гајење и заштита биљака; Српски језик: језици и дијалекти у Србији; Историја: насељавање Балкана, развој културе код Срба. Активности, облици, методе разговор демонстрација метода читања метода писања графички радови проблемска настава индивидуални и групни рад Средства писани материјали и извори карте уџбеник слике, фотографије ЦД, ДВД филмови Евалуација, самоевалуација посматрање и праћење ангажовања ученика продукти ученикових активности белешке задовољство ученика на часу домаћи задаци 64

Предмет: Географија (додатна настава), 8. разред Наставна тема: Србија у савременим интеграцијским процесима Садржај (наставне јединице) Исходи Стандарди Активности, облици, методе Средства Евалуација, самоевалуација Европска унија јединствено тржиште Пут Србије ка ЕУ... Ученик упознаје значај интеграцијских процеса у Европи и савременом свету. Упознаје значај политичке, економске, културно-просветне и научно-технолошке сарадње наше земље са другим државама и међународним организацијама. Развија свест о значају интеграције наше земље у економске и војно-политичке савезе у Европи и свету. Познаје кораке које Србија предузима у оквиру интеграција. ГЕ.4.1. ГЕ 3.4.1. ГЕ 3.3.. разговор демонстрација метода читања метода писања графички радови проблемска настава индивидуални и групни рад писани материјали и извори карте уџбеник слике, фотографије ЦД, ДВД филмови посматрање и праћење ангажовања ученика продукти ученикових активности белешке задовољство ученика на часу домаћи задаци Корелација: Хемија: метали, неметали, својства и размештај; Српски језик: језици и дијалекти у Србији; Историја: насељавање Балкана, развој културе код Срба; Биологија: пољопривреда, гајење и заштита биљака. 65

Географске екскурзије Екскурзија је факултативна ваннаставна активност. Основни задатак јој је да код ученика развија способност посматрања, опажања и уочавања предмета, објеката и појава, сагледавање и разумевање њихових међусобних веза и односа како у природи, тако и у људском друштву. У обради наставних садржаја из географије екскурзије имају значење образовно-васпитне вредности. Постоји општи консензус да су ђачке екскурзије најуспешнији начин учења, да су велики час очигледности и најбоља синтеза наставних садржаја различитих образовних области. Ово мишљење се нарочито потврђује приликом извођења ђачких екскурзија у осмом разреду, било да су час екскурзије или вишедневне. Екскурзије су саставни део годишњег плана рада школе и по Закону о организовању и извођењу екскурзија за ученике осмог разреда оне се организују и изводе искључиво у нашој земљи. Добро планираном екскурзијом могу се у реалном географском простору уочити, сагледати и разумети сви географски објекти, појаве и процеси, њихова међусобна повезаност и условљеност коју ученици усвајају приликом редовне наставе. У зависности од окружења у коме се школа налази на такозваним час екскурзијама, могу се повезати скоро са свим наставним садржајима који се обрађују у осмом разреду. То се посебно односи на наставну тему Завичајна географија. Пример добро планиране и изведене екскурзије везане за ову наставну тему можете погледати на: https://geografijatanja.wordpress.com/category/osmi-razred/ Географске секције Организација и реализација часова географске секције спада у ваннаставне активности. Програмски садржај географске секције углавном прати садржај наставе и реализује се на 36 часова годишње. Програм рада географске секције утврђује се годишњим планом рада школе. Чланство и рад у географској секцији нису условљени нарочитим интелектуалним способностима или већом количином знања из географије. Битно је искрено интересовање, спремност за рад, слободно опредељење за поједине садржаје из географије. Приликом формирања секције треба јасно дефинисати циљеве и поставити реалне задатке. Циљеви географске секције су: усвајање знања о природногеографским и друштвеногеографским објектима, појавама и процесима и њиховим међусобним везама и односима у геопростору; стварање реалне и исправне слике о свету као целини и месту и улози наше државе у свету; подстицање интересовања ученика да, у складу са својим узрасним способностима, истражују и локалну средину, да проналазе и користе различите изворе информација и да се оспособљавају за самостално учење. Задаци географске секције: стицање и развијање знања и разумевања, умења и ставова према светским и националним вредностима и достигнућима; разумевање узрочно-последичних повезаности појава и процеса у географском омотачу; развијање географског мишљења заснованог на повезаности и међуусловљености географских појава и процеса у простору и времену; 66

развијање естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем природних и других феномена у геопростору; развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске традиције и културе, као и традиције и културе националних мањина; развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине; усвајање, разумевање и развој основних социјалних и моралних вредности демократски уређеног, хуманог и толерантног друштва. Предлог плана рада географске секције: 1. Упознавање ученика са планом рада географске секције.. Писање есеја на тему Развој српске државе (у сарадњи са историјском секцијом); 3. Геолошка прошлост (морфологија рељефа и израда геохронолошке скале за простор Балканског полуострва); 4. Израда презентација и мултимедијалних садржаја о регијама Србије (Панонска област, Планинска област) у PowerPoint-у (у сарадњи и у корелацији са информатиком); 5. Метохијске Плитвице, писање есеја; 6. Теренске вежбе у непосредној околини (одлазак до најближе реке, мерење нивоа издани, облизак оближњег изворишта...); 7. Посета Ботаничкој башти и Природњачком музеју; 8. Press clipping прикупљање и сређивање актуелних новинских чланака везаних за наставне садржаје географије за осми разред; 9. Обрада (статистички, табеларни и графички материјали), анализа и презентација података о структури становништва из краја у коме је моја школа (полна, старосна, образовна...); 10. Организовање квизова и географских сусрета; 11. Прикупљање, обрада и анализа података о заступљености појединих привредних делатности и грана у насељу и ближој околини; 1. Туристички водичи у ближем окружењу; 13. Прикупљање и анализа података о заступљености појединих привредних делатности и грана у насељу и ближој околини; 14. Израда промотивних туристичких плаката завичаја; 15. Посета Етнографском музеју; 16. Насеља у окружењу (старост, порекло имена, изглед, локација и сл.), у сарадњи са секцијом историчара; 17. Београд, светска метропола (израда есеја); 18. Сређивање, обрада података добијених мерењем вредности временских елемената (температура ваздуха, количина падавина, ваздушни притисак...) током читаве школске или календарске године; 19. Србија и ЕУ. Дискусија. На крају урадити евалуацију, тј. дати оцену рада секције током школске године. Да би рад географске секције био потпун и да би имао смисла, неопходно је, увек када то технички услови дозвољавају, радове изложити на видно место у школи. На тај начин у неку руку награђујемо чланове секције и мотивишемо друге ученике да следеће школске године бирају нашу секцију. 67

7. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА И ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА Предложени тестови за проверу ученичких постигнућа, знања и умења (на крају наставних области) нису стандардизовани, односно питања и налози не илуструју предвиђене стандарде за осми разред. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ 1. Заокружи слова испред тачних тврдњи. У односу на велике регионалне целине Европе, Србија је: а) алпска; б) балканска; в) медитеранска; г) панонска; д) подунавска; ђ) равничарска.. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. 4 Велики саобраћајноекономски значај за Србију има речно-каналски пут Дунав Мајна Рајна. Коридор 10 је међународни мултимодални коридор, који води од Беча у Аустрији до Варне у Бугарској. Долинама Велике Мораве, Јужне Мораве и Нишаве воде најзначајнији путни правци из Панонске низије ка Егејском и Црном мору. Коридор 7 је међународни водени коридор, од Келхајма у Немачкој до Сулине у Украјини. Најсевернија тачка Србије је 10 km северно од Новог Сада, а најјужнија је место Рудна глава у области Старе планине. 3. У левој колони су дате суседне државе, у десној гранични прелази. Повежи суседне државе и граничне прелазе, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) Мађарска Вршка Чука б) Бугарска Ђенерал Јанковић в) Румунија Келебија Наково 4. Одговори на питање. Одговор упиши на линијама испод. 1 Са којим државама (чланицама Европске уније) се граничи Србија?. 68

5. Допуни реченицу. Административним границама Србија је подељена на Србију, АП и АП. 6. На немој карти Србије обој управне округе: Браничевски, Сремски, град Београд и Косовско-поморавски. 1 3 69

ПАНОНСКИ БАСЕН (ПАНОНСКА НИЗИЈА; ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКЕ ОБЛАСТИ) 1. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. Панонски басен је испунила вода праокеана Тетиса. Вода Панонског мора је отекла кроз Ђердапску клисуру. Дно Панонског басена прекривено је седиментима кречњака. Целом површином Панонска низија је испод нивоа мора.. Допуни реченицу. 1 Војводина је Дунавом и Тисом подељена на три регије:, и. 3. Заокружи слова испред тачних тврдњи. а) Фрушка гора и Вршачке планине су некадашња острва Панонског мора. б) Лесне заравни су еолски ерозивни облик рељефа. в) Алувијалне равни се налазе поред Дунава, Тисе и Саве. г) Пешчаре су настале радом ветра, развејавањем и таложењем песка који су носиле велике Панонске реке. д) Делиблатска, Суботичка и Рамска су највеће лесне заравни. 4. Допуни реченице. Јужни обод Панонског басена се простире од и на северу, до на југу. Источна границу ове области је река, а западна планине. 5. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. Значајан облик рељефа јужног обода Панонског басена су макроплавине река. Стиг је равничарски и брежуљкасти крај око доњег тока реке Пек. Браничево обухвата алувијалну раван и побрђе око доњег тока реке Млаве. Највиша планина јужног обода Панонског басена је Рудник. Долина Западне Мораве је композитна. Мачва је пространа наносна равница, макроплавина Саве. 70

6. У левој колони су дате планине, у десној области Јужног обода Панонског басена. Повежи планине са областима у којима се оне налазе, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) Борања Подгорина б) Сувобор Подриње в) Котленик Мачва г) Цер Шумадија Поцерина 7. Одговори на питање. Одговор упиши на линији испод. Која два велика залива некадашњег мора је одвајала Шумадијска греда? и. 8. Заокружи слово испред тачног одговора. 1 1 Којој врсти планина по начину постанка припада Авала? а) громадна планина б) лаколит в) веначна планина 71

ПЛАНИНСКА ОБЛАСТ (СРПСКО-МАКЕДОНСКА МАСА; ДИНАРСКЕ ПЛАНИНЕ; КАРПАТСКО-БАЛКАНСКЕ ПЛАНИНЕ; ШАРСКЕ ПЛАНИНЕ; КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА КОТЛИНА) 1. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. Најстарији део копна у Србији је српско-македонска маса. Планине на простору српско-македонске масе су веначне према начину постанка. Ерозивним радом спољашњих сила врхови планина српско-македонске масе су снижени и уравњени. Српско-македонска маса обухвата узани простор око реке Велике Мораве. Територију српско-македонске масе одликује шаховска структура рељефа.. Дате су планине српско-македонске масе. На празним линијама испред планине упиши слово Л, ако се налазе на левој обали Јужне Мораве, односно Д, ако се налазе на десној обали. 4 Варденик; Кукавица; Чемерник; Видојевица; Пасјача; Грамада; Руј; Острозуб; Гољак; Радан; Јастребац; Дукат; Бесна кобила. 3. Допуни реченице. Композитна долина Јужне Мораве почиње повијом. Грделичка одваја од котлине. Најсевернија котлина Јужне Мораве је. 4. Заокружи слова испред тачних тврдњи. 3 а) Динарске планине су највиши и најпространији планински систем у Србији. б) У грађи Динарида преовлађују стари непропустљиви шкриљци и еруптивне стене, а кречњака је мање. в) Основу Динарида у Србији чини планина Јастребац. г) Жељен, Гоч и Столови чине проклетијски низ Динарида. д) Тара, Златибор, Златар, Јавор и Чемерно су старовлашко-рашке планине. 7

5. У левој колони су дати географски појмови, у десној њихова значења и неке битне карактеристике. Повежи појмове са њиховим значењем и карактеристикама, уписујући слова на празне линије десне колоне. а).656 m висораван б) Пештер Ђеравица в).017 m кањон г) Ушачки систем пећина Панчићев врх 6. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. На Шар-планини има доста циркова. Језгро Шар-планине чине шкриљци прекривени дебелим наслагама кречњака. Шарске планине припадају старим громадним планинама. Највећи део Шарских планина простире се на територији Албаније и северне Грчке. 7. Заокружи Шарске планине. Гиљева; Коритник; Паштрик; Комови; Велики Кораб; Дурмитор. 8. Допуни реченицу. 1 Косовска и Метохијска котлина спуштене су између планина на западу, планина на југу и старе масе на истоку. 9. Одговори на питање. Одговор упиши на линији испод. 1 Које две секундарне котлине граде Метохијску котлину? и. 10 Заокружи слова испред тачних тврдњи. а) Језгро Косовске котлине чини Велико Косово. б) Дно Косовске котлине је прекривено кречњаком. в) Биначки крај, Сиринићка жупа и Дреница су делови Косовске котлине. г) Косовска котлина је по површини већа од Метохијске. 73

11. Одговори на питање. Одговор упиши на линији испод. 1 Које котлине чине природну границу између Карпатских и Балканских планина? и. 1. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. Карпатске и Балканске планине налазе се у источном делу Србије. Границу између ових планинских система чине планине Ражањ, Тупижница, Ртањ и Стара планина. Карпатско-балканске планине су громадне планине. Карпатско-балканске планине се пружају у виду три планинска низа. 13. Допуни реченице. 3 Једино крашко поље у Србији је поље код. За стене Карпатских планина везана су богата лежишта метала, посебно и. 14. Заокружи планине које припадају Карпатско-балканским планинама. 3 Копаоник, Стрешер, Тресибаба, Девица, Кукавица, Сува планина, Радан, Комови, Стол, Кучај, Столови, Озрен, Белава, Мироч, Тара, Соколске планине, Дели Јован, Јастребац. 15. Наброј три подземна крашка облика рељефа Карпатско-балканске области:,,. 74

КЛИМА СРБИЈЕ (КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ; КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ; КЛИМАТСКИ ТИПОВИ) 1. Заокружи слова испред тачних тврдњи. 4 Основни фактори који утичу на климу Србије су: а) географска ширина; б) облачност; в) надморска висина; г) инсолација; д) удаљеност појединих делова територије наше земље од мора; ђ) рељеф (облици рељефа, рашчлањеност, експозиција, нагиб падина); е) падавине (ниске и високе); ж) врста подлоге (вода, снег, лед, разни типови тла и стена итд.), биљни покривач и делатност човека.. Одговори на питање. Одговор напиши на линији испод. Које велике природне географске целине Европе утичу на климу Србије?. 3. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. Температура ваздуха у Србији опада од севера према југу. Зими не пада снег у Србији. Западни ветрови доносе највише падавина у Србију. Највише температуре ваздуха има подручје Метохије. 4. Заокружи слова испред тачних тврдњи. На простору Панонске низије заступљена је панонско-континентална клима: а) под утицајем ваздушних маса са Црног мора б) због високих планина на југозападу Србије в) под утицајем ваздушних маса са севера и истока г) због Карпатских планина на североистоку 5. У левој колони су типови климе у Србији. У десној крајеви у којима су ти типови заступљени. Повежи тип климе са одговарајућим крајем, уписујући слова на празне линије десне колоне. 4 а) континентално-панонска Банат б) измењено-средоземна Шумадија в) планинска Долина Белог Дрима г) умереноконтинентална 75

6. Заокружи слово испред тачног одговора. Зашто је у једном делу Метохијске котлине заступљена измењеносредоземна клима? а) због надморске висине Метохијске котлине б) због долине Белог Дрима в) због правца пружања Шарских планина г) због географске ширине на којој се налази Метохијска котлина 7. У десној колони су наведене климатске области, а у левој колони су дате одлике климатских области у Србији. Повежи климатску област са њеним одликама, уписујући слова на празне линије десне колоне. 4 а) континентална клима дуга, сува, топла лета, благе кишовите зиме б) умереноконтинентална клима топла лета, дуге, веома хладне зиме в) планинска клима умерено топла лета, умерено хладне зиме дуге, хладне, снежне зиме, блага кратка, свежа лета 76

ХИДРОГРАФИЈА СРБИЈЕ (РЕКЕ СРБИЈЕ; ЈЕЗЕРА СРБИЈЕ; ТЕРМОМИНЕРАЛНЕ ВОДЕ СРБИЈЕ) 1. На немој карти Србије бројевима обележи следеће реке: 6 1. Дунав. Сава 3. Јужна Морава 4. Тимок 5. Колубара 6. Дрина. У левој колони су дате реке, у десној сливови. Повежи реке са сливовима, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) Јабланица јадрански б) Мируша егејски в) Крка црноморски г) Пчиња 77

3. У десној колони су дати појмови, у левој њихова значења. Повежи појам са значењем, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) бифуркација планински врх са кога воде отичу у сва три слива б) Дрманска глава воде једне реке се одливају у два различита слива в) слив узвишење у рељефу које дели воде на два слива територија са које све воде отичу у једну реку 4. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. На Проклетијама и Шар-планини налази се много ледничких језера. Највеће вештачко језеро у Србији је Ђердапско језеро. Потпећко језеро је природно језеро на реци Дрини. Урвинска језера у Србији настају због обилних падавина. Обедска бара је највеће еолско језеро у Србији. 5. Повежи језера из леве колоне са начинима постанка из десне колоне уписивањем одговарајућих слова на линије. а) Бело језеро радом ледника б) Штрбачко језеро преграђивањем река в) Власинско језеро радом ветра г) Палићко језеро радом река д) Велики вир крашком ерозијом тектонским покретима 6. Допуни реченицу. Минералне воде садрже више од грама растворених у једном литру воде. 7. Закружи слова испред тачних тврдњи. Највише термоминералних извора има на простору: а) динарских планина; б) родопске масе; в) источне зоне младих веначних планина; г) Косовско-Метохијске котлине; д) јужног обода Панонског басена. 8. Повежи бање из леве колоне са карактеристикама из десне колоне уписивањем одговарајућих слова на празне линије десне колоне. 4 3 а) Врањска бања флаширана минерална вода Књаз Милош б) Луковска бања постоје два гејзира в) Сијаринска бања бања на највећој надморској висини у Србији г) Буковичка бања најхладнији извор минералне воде најтоплији извори минералне воде 78

ЗЕМЉИШТЕ; БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ; НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ 1. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. Чернозем је настао на лесној подлози под утицајем континенталне климе и степске вегетације. Црвеница је заступљена на изразито кречњачким теренима. Гајњаче су црне боје и имају велику плодност. Подзоласта земљишта одликује висок садржај хумуса. Наука која проучава земљиште је педагогија.. Заокружи слова испред тачних тврдњи. а) Велике мочваре на простору Панонске низије нестале су изградњом канала и исушивањем. б) На планинама Србије горња шумска граница је на.000 m надморске висине. в) Алувијалне равни уз велике панонске реке које су некада биле под галеријским шумама. г) Животињски свет планинске области је сиромашнији у односу на панонску област. д) Шумадија је некад била под буковим шумама. 3. Заокружи слова испред тачних одговора. Које животиње живе у планинској области? а) зец б) медвед в) фазан г) хермелин д) вук 4. У левој колони су дати Национални паркови, у десној појмови везани за њих. Повежи Националне паркове са одговарајућим појмом, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) НП Тара бројни манастири б) НП Фрушка гора у њему живи рис в) НП Ђердап густе шуме букве г) НП Шар-планина Панчићева оморика д) НП Копаоник Панчићева режуха бројне врсте лептира Лепенски вир орао крсташ Јошаничка бања ледничка језера 5. Заокружи слова испред Специјалних резервата природе. а) Засавица б) Ресавска пећина в) Ртањ г) Делиблатска пешчара ђ) Лазарев кањон е) Увац 4 79

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ 1. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. Распоред становништва у Србији је неравномеран. У Србији су најгушће насељене планинске области. Већина становништва Србије живи у градовима. У Србији у периоду од 00. до 015. број становника опада.. Допуни реченицу. 1 Према подацима из 011. године, у Србији живи око становника. 3. Одговори на питање. Одговор упиши на линији испод. Шта је узрок миграција с краја XX и почетком XXI века?. 4. У левој колони су дате структуре становништва Србије, у десној њихово значење. Повежи структуре са значењем, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) полна структура удео неписмених становника б) старосна структура однос мушкараца и жена в) образовна структура верска припадност број становника по старосним групама 5. Заокружи слова испред тачних тврдњи. Националне мањине које живе у Србији су: а) Албанци; б) Баски; в) Роми; г) Романи; д) Бошњаци. 6. Повежи вероисповести из десне колоне са етничким заједницама леве колоне, уписујући слова на празне линије. а) православци Албанци Мађари б) муслимани Бошњаци Бугари в) католици Срби Хрвати 80

7. Одговори на питање. Одговор упиши на линији испод. 1 Шта су то насеља?. 8. Допуни реченицу. Према величини, броју становника, изгледу и привредним функцијама у статистичким анализама, насеља се деле на и. 9. Заокружи слово испред тачне тврдње. Мешовита или насеља прелазног типа су: а) она у којима стновници не припадају истој етничкој групи; б) сеоска насеља која добијају неке друге функције; в) насеља у којима има стамбених зграда; г) насеља у којима се мештани не баве пољопривредом. 10. У левој колони су дати типови градских насеља, у десној њихове карактеристике. Повежи тип градског насеља са карактеристикама, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) патријархални чаршија, кривудаве, кратке улице б) балкански настао од сеоских варошица в) панонски око историјског језгра, тврђаве трг у центру, праве и широке улице 11. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. Сеоска насеља збијеног типа карактеристична су за брдско-планинске области. Насеља линијског типа пружају се дуж значајних саобраћајница. Сеоска насеља разбијеног типа карактеришу равничарске пределе. Насеља ушореног типа одлика су Војводине. 81

ПОЉОПРИВРЕДА; ШУМАРСТВО; ЛОВ И РИБОЛОВ 1. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. Пољопривредно земљиште заузима скоро две трећине укупне територије Србије. Екстензивна пољопривреда заступљена је у Војводини, Мачви и Поморављу, као и у већим комбинатима и задругама и у другим деловима Србије. Земљорадња је грана пољопривреде која обухвата обрађивање земљишта, гајење корисних биљака и добијање производа биљног порекла. У Србији су природни и друштвени фактори неповољни за развој пољопривреде.. Допуни реченицу. Земљорадња је грана пољопривреде која се дели на (производња жита, индустријског и крмног биља и поврћа), и. 3. У левој колони су дате врсте биљака, у десној ратарске културе. Повежи врсте биљака са културама уписујући слова на празне линије десне колоне. 3 a) крмно биље лан б) индустријско биље кромпир в) поврће грахорица хмељ купус соја 4. Заокружи слова испред тачних тврдњи. а) Рељеф Србије погодује гајењу средњоевропског воћа. б) Воће се највише гаји на приватним поседима. в) Највећи део произведеног грожђа користи се за исхрану становништва. г) Виноградарство у Србији нема никаквих проблема. 5. Заокружи слова испред тачних тврдњи. а) Сточарство се бави гајењем, селекцијом и искоришћавањем домаћих животиња. б) Сточарство се бави гајењем дивљих животиња. в) Сточарски производи користе се за исхрану и као сировина за занатску и индустријску прераду. 8

6. У левој колони су дате врсте сточарства, у десној њихова значења. Повежи типове са значењем, уписујући слова на празне линије леве колоне. а) екстензивно стока борави у шталама, храни се крмним биљем свакодневно се стока изгони из фарми на пашу б) интезивно стока се изгони на пашу, зими негује у шталама 7. Допуни реченицу. 1 Најстарије делатности којима се човек бавио да би себи обезбедио храну и задовољио друге животне потребе су и. 8. Заокружи слова испред тачних тврдњи. 1 а) Под ловом се подразумева узгој дивљачи ради лова у посебно организованим просторима. б) Лов и риболов су грана индустрије. в) Лов и риболов се не организују у складу са законским прописима. 9. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. На посебним плантажама узгајају се саднице за пошумљавање и уређење паркова. Прашумски комплекси јављају се у западном делу Србије. У Војводини су све шуме у приватном власништву. У Србији преовлађују природне шуме. Некадашња Шумадија је била прекривена боровим шумама. 10. Повежи подручја у којима се гаје биљне културе, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) Лесковац грожђе б) Вршац малина в) Ариље купус г) Пожега шљива д) Футог маслина паприка 83

ИНДУСТРИЈА; РУДАРСТВО; ЕНЕРГЕТИКА 1. Допуни реченице. Према предмету рада, индустрија се дели на и. Према врсти и намени производа индустрија се дели на и.. На празним линијама испред појмова упиши Л, односно Т, у зависности од тога којој индустрији припадају наведени појмови. 3 рударство; прехрамбена; текстилна; енергетика; металургија; дрвна; дуванска; гумна; металска; електро индустрија. 3. У левој колони су дате врсте угља, у десној басени где се налазе. Повежи врсте угља са басенима, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) мрки угаљ Костолачки басен б) камени угаљ Панонски басен в) лигнит Ресавско-моравски басен Ибарски басен 4. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, ако није, заокружи Н. 3 Племенити метали се налазе у природи. Племенити метали се углавном добијају при преради руде бакра, олова и цинка. Неметали се користе у грађевинарству и индустрији грађевинских материјала. Обојени метали су највеће рудно богатство Србије. Рудници живе су најбројнији на подручју Србије. Србија је сиромашна налазиштима руда неметала. 84

5. На немој карти (уз помоћ атласа) обележи најважнија налазишта: угља, бакра и нафте одговарајућим картографским знацима. Карту допуни одговарајућом легендом. Легенда 6. На немој карти одговарајућим картографским знацима обележи веће хидроелектране и термоелектране. Карту допуни одговарајућом легендом. Легенда 85

Металска индустрија; Металопрерађивачка индустрија; Машинска индустрија; Електроиндустрија; Тешка хемијска индустрија; Петрохемија 1. Заокружи слова испред тачних тврдњи. Металска индустрија се директно надовезује на металургију и обухвата прераду метала у полуфабрикате или готове производе. Према врсти производа дели се на: а) индустрију гума; б) металопрерађивачку индустрију; в) машинску индустрију; г) петрохемијску индустрију; д) дрвопрерађивачку индустрију; ђ) електроиндустрију; е) бродоградњу.. У левој колони су дати производи машинске индустрије, у десној називи фабрика у којима се они производе. Повежи производе са фабрикама, уписујући слова на празне линије десне колоне. а) аутомобили ГОША Смедеревска Паланка б) камиони ФАП Прибој в) аутобуси Фијат аутомобили Србија Крагујевац Север Суботица 3. На празним линијама испод слика упиши која грана металске индустрије се бави производњом датих примера. 3 4. Одговори на питање. Одговор упиши на линији испод. Које две рафинерије се налазе у саставу Нафтне индустрије Србије? и. 86