untitled

Транскрипт

1 Smernice za tretiranje semena i upotrebu tretiranog semena Seed Care EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok) Sustainable Agriculture and Stewardship EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok)

2 I Zahvaljujemo se stručnjacima, onima zaposlenim u Syngenti i van nje, koji su uložili vreme, znanje i iskustvo u izradu ovih Smernica

3 II Predgovor Tretiranje semena je jedan od najinovativnijih oblika tehnologije zaštite useva sa najviše koristi za životnu sredinu. Tretiranje semena pogodan je metod za poljoprivrednike i osigurava zaštitu semena čim se poseje u zemlju. Od kada se primenjuje, tokom više decenija, tretiranje semena pokazalo se kao izuzetno popularan metod među poljoprivrednicima jer čuva prinos, smanjuje količinu upotrebljenih pesticide po hektaru i donosi nekoliko milijardi evra dodatne ekonomske vrednost. U ovom dokumentu iznosi se najbolja praksa upravljanja za oblast tretiranja semena, počevši od tretiranja (oblaganja) semena pesticidima do sejanja u brazde na poljima. Smernice sadrže određene ali jednostavne i praktične primere koji se odnose na upravljanje eventualnim rizicima i osiguravaju njihovo otklanjenje. Do godine, broj stanovnika planete Zemlje porašće na 9 milijardi, što znači da je do tada potrebno nahraniti još 80 miliona ljudi svake godine. Da bi se to ostvarilo, svet će morati da proizvede oko 70% više hrane nego danas. Jedini način da to ostvarimo i održimo jeste da poljoprivrednicima i uzgajivačima obezbedimo napredne tehnologije i znanje kako da uzgajaju više, a da ne koriste više, zemljišta i vode i ne oštećuju biodiverzitet od kojeg zavisi poljoprivreda. Tehnologija Syngente pod nazivom Seedcare (zaštita semena) prednjači među ovim naprednim tehnologijama i od vitalnog je značaja da se njene mogućnosti ostvare a eventualni rizici smanje na minimum, kontrolišu i eliminišu. U tom smislu, nadamo se da ovaj Vodič za najbolju praksu upravljanja predstavlja značajan doprinos bezbednoj proizvodnji i primeni tehnologije Seedcare, za koju verujemo da može pomoći da se poljoprivrednici i uzgajači izbore sa izazovom proizvodnje veće količine hrane i to na održiviji način. Dimitri Pauwels Direktor Seed Care za Evropu, Afriku i Bliski Istok Mark Titterington Direktor Korporativnih poslova za Evropu, Afriku i Bliski Istok

4 III

5 IV Sadržaj Uvod Glavne prednosti tretiranja semena V VII Prvo poglavlje Uvod u najbolju praksu upravljanja Zaštita zdravlja ljudi Briga za životnu sredinu 8 Drugo poglavlje Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Važnost nadzora na terenu i procedure za nadzor na terenu Dispozicioni plan i prostorni raspored opreme i rukovanje opremom 23 Treće poglavlje Procesi tretiranja semena i manipulisanja semenom Priprema semena Priprema suspenzije, mešanje i nanošenje na seme Pakovanje, otpakivanje i prepakivanje Čuvanje i skladištenje Distribucija tretiranog semena Čišćenje mašina Pojedinosti o tretiranju semena prenosivom opremom Pojedinosti o tretiranju semena na poljoprivrednim imanjima 51 Četvrto poglavlje Čuvanje i upotreba tretiranog semena na poljoprivrednim imanjima Važnost upravljanja radnim procesom na poljoprivrednim imanjima Postupci koji prethode setvi tretiranog semena Postupci pri sejanju Postupci nakon setve 62 Rezime 65 Naknadni podaci i smernice 67

6 V Uvod

7 VI Tretiranje semena sredstvima za tu namenu predstavlja jedan od najboljih načina da se osigura vrednost biljke u razvoju. Pogodnosti i ekonomske prednosti procesa tretiranja semena u sadejstvu sa unapređenjem životne sredine smanjuju nenameravani uticaj pesticida i ciljno deluju na one štetne organizme koje oštećuju useve. Ovo potvrđuje činjenica da proizvođači i uzgajivači sve više daju prednost upotrebi sredstava za tretiranje. Sredstvima za tretiranje i semenom zaštićenim ovim sredstvima treba manipulisati i treba iste koristiti pravilno da bi se garantovala efikasnost rezultata, a rizici po osobe koje primenjuju ova sredstva (operateri), korisnike i okolinu smanjili na minimum. Ovaj dokument ima svrhu da obezbedi korisnicama sredstava za tretiranje semena i korisnicima tretiranog semena, kao i zainteresovanim stranama, znanje i savete o prihvaćenoj najboljoj praksi upravljanja, od postupaka za tretiranje semena do konačne upotrebe takvog semena. U dokumentu se obrađuju dve ključne oblasti. Najbolja praksa upravljanja radnim procesom namenjena je nadzornicima radnog procesa/ nadzornicima na terenu. U centru pažnje su prostorni raspored opreme, radni procesi i obuka osoblja. Najbolja radna praksa namenjena je operaterima koji u sklopu svakodnevnog posla manipulišu sredstvima za tretiranje semena i tretiranim semenom. U centru pažnje su praktični saveti za postupanje u svakom koraku u procesu tretiranja semena. Obrađena su po dva aspekta za svaku oblast Znanje informisanje o mogućim glavnim rizicima tako da tehničari i nadzornici mogu da odrede svoje specifične prioritete za realizaciju najbolje prakse upravljanja. Prioriteti u upravljanju mogu se odrediti samo ako se specifični uslovi regije razmotre u odnosu na opšte znanje o praksi najboljeg upravljanja. Primeri daju se primeri primene relevantne prakse najboljeg upravljanja. Podaci iz ovog besplatnog dokumenta jesu skup podataka i informacija za koje Syngenta EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok) smatra da predstavlja najbolju praksu. Istovremeno, svrha dokumenta je da podrži trajna unapređenja u sklopu celog vrednosnog lanca tretiranja semena i da posluži kao priručnik iz kojeg se mogu izabrati odgovarajući i važni elementi u zavisnosti od lokalnih potreba. Iako je učinjeno sve da dokument bude sveobuhvatan, ipak je moguće da postoje neki nedostaci. Najbolja praksa može se promeniti s vremenom, a tehnologija može da stvori neke nove uslove. Preporučujemo da sledite savete date u ovom dokumentu, ali u zavisnosti od uslova na terenu i važećih zakonskih uslova. Ove Smernice, video materijali za obuku, kao i drugi materijali sa informacijama o bezbednosti u procesu tretiranja semena i upotrebe tretiranog semena dostupni su na svim najvećim evropskim jezicima na adresi Ove Smernice rezultat su saradnje između Seed Care EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok) i Syngenta Sustainable Agriculture and Stewardship EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok) i u njima je sjedinjeno znanje i iskustvo niza stručnjaka, zaposlenih u Syngenti i van nje, koji se svakodnevno bave praktičnim pitanjima iz različitih delova vrednosnog lanca Seedcarea. Oktobar, 2012 Seed Care EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok) Sustainable Agriculture and Stewardship EAME (Evropa, Afrika i Bliski Istok)

8 VII Glavne prednosti tretiranja semena

9 VIII Tretiranje semena je specifična tehnologija primene sredstava za zaštitu bilja koja ima sve veću ulogu u savremenoj poljoprivredi jer omogućava: sredstava zaštitu bilja u kasnijim fazama razvoja biljaka. Poljoprivrednici se odlučuju za tretirano seme jer je ono isplativije i jer su u mogućnosti da suzbijaju štetne organizme i bolesti koje uništavaju useve. Pored toga, opredeljenje za upotrebu tretiranog semena može doprineti realizaciji Direktive EU 2009/128/EC (iz oktobra, 2009.) okvir za postupanje Zajednice u cilju postizanja održivog korišćenja pesticida racionalizacijom i smanjenjem rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu. U tom kontekstu, upotreba tretiranog semena, koja se spominje kao jedna lokalizovana zaštitna mera, u skladu je sa integralnim suzbijanjem štetnih organizama kako je definisano u Direktivi. Procesom tretiranja semena kao i upotrebom takvog semena treba upravljati tako da se uveća korist od tog postupka. Podizanjem svesti o kritičnim pitanjima i ustanovljavanjem i preporučivanjem najbolje prakse upravljanja kao načina za rešavanje takvih tačaka u vrednosnom lancu, tretiranje semena značajno doprinosi održivo snažnoj poljoprivredi. Zato, procena lokalnih postupaka i primena specifičnih mera predstavlja prioritet. Preciznije, tretiranje semena trebalo bi vršiti profesionalno, koristeći odgovarajuću opremu na adekvatnim lokacijama u cilju osiguranja kvaliteta tretiranja odnosno procesa oblaganja i prevencije rizika za radnike i životnu sredinu. U mnogim zemljama na snazi su specifični zakonski uslovi za profesionalno tretiranje semena. Iz tog razloga, tretiranje semena širokog spektra useva, npr. kukuruza, šećerne repe, uljanih kultura, uobičajeno se izvodi na industrijskom nivou u posebnim pogonima za tretiranje od strane proizvođača semena. Takođe, moguće je vršiti tretiranje semena na poljoprivrednim dobrima ako poljoprivredno dobro na raspolaganju ima profesionalne postupke i pristup svojoj ili prenosivoj opremi za tretiranje semena. Sve aktivnosti u vezi sa tretiranjem semena i upotrebom takvog semena mora vršiti adekvatno obučeno osoblje koje na raspolaganju treba da ima odgovarajuću opremu i sredstva. Upravljački kadar ima obavezu da osigura navedene uslove.

10 1 Uvod u najbolju praksu upravljanja

11 2 Smernice za najbolju praksu upravljanja neophodne su industriji semenskih proizvoda (semenskim kompanijama, preduzećima za pakovanje), distributerima i poljoprivrednicima da bi se upoznali sa prednostima tretiranja semena i potencijalnim rizicima pogrešne odnosno nepravilne upotrebe ove tehnologije. Ukratko, smernice su neophodne za osiguranje održivog procesa tretiranja semena putem sprovođenja odgovarajućih mera od tretiranja do manipulisanja i setve tretiranog semena. U smernicama za najbolju upravljačku praksu predstavljene su informacije o merama koje operaterima omogućavaju da tretiraju seme i da koriste takvo seme na bezbedan i održiv način koji osigurava zaštitu njihovog zdravlja i zdravlja drugih ljudi koji nisu direktno uključeni u proces tretiranja semena i manipulisanja tretiranim semenom, kao i da umanje uticaj na životnu sredinu, posebno na organizme na koje se ne deluje hemikalijama. Ove smernice predstavljaju osnovni priručnik za obuku rukovodećeg kadra i radnika uključenih u proces tretiranja semena i korišćenja tretiranog semena. Ovde date smernice zasnovane su na zakonskim uslovima i praktičnom iskustvu u sprečavanju rizika i odgovarajućim upravljačkim merama kod tretiranja semena i korišćenja tretiranog semena. Ovi podaci i relevantne studije ukazuju na to da najbolja praksa upravljanja započinje zaštitom semena od štetnih organizama i bolesti nanošenjem jednog sloja pesticida direktno na očišćeno ili na pilirano seme Sloj pesticida štiti seme suzbijajući insekte i bolesti koji su pogubni po klijanje i početni rast. Najbolja upravljačka praksa mora takođe uzeti u obzir i uticaj tretiranja semena i upotrebe takvog semena na: (i) životnu okolinu u kojoj postoje zone velike biološke raznovrsnosti i staništa oprašivača, poput bumbara, medonosne pčele i leptira, ptica i malih sisara, (ii) vodene površine u kojima se nalaze vodeni organizmi i (iii) druge insekte i životinje na poljima ili u blizini polja zasejanih tretiranim semenom, a koji nisu predmet tretiranja. Nebriga pri korišćenju tretiranog semena može uticati i na zdravlje ljudi jer se zagađuje radna sredina, izlažu se riziku saradnici i prolaznici, ali i članovi porodice preko unakrsne kontaminacije (npr. odeća, mobilni telefoni, hemijske olovke, automobili, itd.). 1 Evropska semenarska asocijacija (ESA); Upravljački odbor Seed Treatment Industry Stewardship (STISSC); Evropski program za kontrolu kvaliteta tretiranog semena (ESTA); Syngenta Institut za zaštitu semena (SCI); Zaštita zdravlja, sigurnosti i životne sredine Syngenta (HSE); Seedcare priručnik; Istraživački centar Opera.

12 3 Ovaj dokument daje smernice za najbolju upravljačku praksu za tretiranje semena pesticidima i korišćenje takvog semena na poljoprivrednim dobrima. On takođe sadrži i specifičnu najbolju upravljačku praksu za tretiranje semena prenosivom opremom i na poljoprivrednim dobrima. Najvažniji cilj je unaprediti znanje o načinima na koje ljudi i organizmi koji nisu predmet tretiranja mogu biti ugroženi zbog primene procesa tretiranja semena i kako svesti takve mogućnosti na minimum koristeći preventivne mere zaštite. U narednim delovima nalaze se informacije o posebnim aspektima zaštite zdravlja, organizama u vodi i divljih životinja u sklopu najbolje upravljačke prakse. Tabela 1: Opšte informacije Sledeće definicije iz tabele 1 daju se radi informacije. SREDSTVA ZA TRETIRANJE SEMENA Aktivne supstance i preparati koji sadrže aktivne supstance za zaštitu semena od štetnih organizama i bolesti prisutnih u zemljištu i u ranim fazama klijanja i rasta. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA (LZS) SREDSTVO ZA ZAŠTITU BILJA ETIKETA Skraćenica LZS odnosi se na opremu namenjenu zaštiti radnika od opasnosti po bezbednost odnosno zdravlje na radu, kao i na prateća sredstva odnosno materijale pogodne za takve svrhe. Aktivne supstance i preparati koji sadrže jednu ili više aktivnih supstanci za zaštitu biljaka od štetnih organizama i sprečavanje štetnog delovanja istih, poboljšanje odnosno regulisanje vitalnih procesa u biljkama, očuvanje biljnih proizvoda, uništenje neželjenih biljaka i njihovih delova, zaustavljanje i prevenciju neželjenog rasta. Oznaka na pakovanju tretiranog semena ili hemikalija za tretiranje semena sa svim podacima u skladu sa važećim zakonom i dodatnim preporukama proizvođača. BEZBEDNOSNI LIST Ovaj dokument omogućava korisnicima da procene da li (pri radu) postoje opasni hemijski agensi ili rizik po zdravlje i sigurnost radnika koji nastaje usled njihove upotrebe. Obezbeđuje ga dobavljač sredstva za tretiranje semena. TRETIRANJE SEMENA Postupak u kojem se seme oblaže sredstvima za zaštitu biljaka ili nekim drugim supstancama za zaštitu semena od štetnih organizama i bolesti radi poboljšanja procesa klijanja i osiguranja najboljeg mogućeg rasta i razvića useva.

13 4 1.1 Zaštita zdravlja ljudi Ako se ne sledi najbolja upravljačka praksa, ljudi mogu biti izloženi opasnosti od hemikalija pri tretiranju semena i korišćenju tretiranog semena. Uvod u najbolju praksu upravljanja U grupi najviše izloženoj eventualnoj opasnosti u objektima za tretiranje semena nalaze se operateri ili radnici koji tretiraju seme sredstvima za zaštitu biljaka. Takođe, velika mogućnost za izloženost riziku postoji i kod radnika koji manipulišu tretiranim semenom u toku pakovanja i čuvanja. Ne treba zaboraviti ni posetioce i druge radnike u objektima za tretiranje semena, kao ni distributere jer moguće je da nisu obučeni na odgovarajući način. Na poljoprivrednim dobrima radnici koji manipulišu tretiranim semenom najviše su izloženi eventualnom riziku. Ostali radnici na dobrima, deca i članovi porodica, posetioci, kao i domaće životinje i životinje na dobrima takođe mogu biti izloženi rizicima. Nadzornik poljoprivrednog dobra mora osigurati primenu najbolje prakse u svakom pogledu. Ključni aspekt najbolje prakse jeste znanje o izvorima rizika. Od najveće je važnosti pobrinuti se da nema izloženosti prašini od tretiranog i netretiranog semena jer to može dovesti do respiratornih bolesti i kožnih alergija i iritacija. Ako se osnovni pricipi najbolje prakse primene, izloženost riziku trebalo bi da je minimalna. Ostali znaci izloženosti riziku koji se mogu javiti, ali bez direktne opasnosti po osobu jesu preterana osetljivost nerava na koži i respiratornom traktu pod nazivom parestezija lica, koju može izazvati grupa hemijskih supstanci pod imenom piretroidi. Parestezija može biti posebno neprijatna za operatere u pogonima za tretiranje semena, ljude koji rade u skladištima i za poljoprivrednike. Simptomi parestezije lako su uočljivi i moraju se lečiti odmah. Oznake na kontejnerima sa sredstvima za zaštitu bilja i vrećama sa tretiranim semenom mogu poslužiti kao način da se podigne svest o paresteziji lica i merama koje se mogu preduzeti u svrhu smanjenja rizika (videti sliku 1). Neprijatan miris je još jedna posledica koja se vezuje za tretiranje semena i manipulisanje tretiranim semenom. Potiče od hemikalija koja se koristi u postupku tretiranja semena i može izazvati glavobolju ili mučninu. Mirisi te vrste mogu poticati od rastvora, drugih aditiva ili same hemikalije kojom se tretira seme.

14 5 Slika 1: Oznake na kontejnerima sa sredstvima za zaštitu bilja treba čitati pažljivo u svrhu smanjenja izloženosti rizicima Potrebno je sprovesti mere u cilju rešavanja problema parestezije ili neprijatnih mirisa u objektima za tretiranje semena kako bi se sprečilo njihovo pojavljivanje. To je posebno važno jer postoji mogućnost da radnici ne žele da tretiraju seme nekim sredstvima za zaštitu biljaka zbog nedostatka informisanosti o komponentama u upotrebi, njihovim eventualnim uticajem na zdravlje i načinima osiguranja njihove bezbednosti Udisanje prašine Prašina nastaje u toku čišćenja netretiranog semena i usled oštećenja tretiranog semena od abrazivnog dejstva za vreme manipulisanja i transporta (vidi sliku 2). Obe vrste prašine mogu negativno uticati na zdravlje, pogotovo za vreme pakovanja i otpakivanja tretiranog semena. Prioritet najbolje upravljačke prakse jeste da se tehničari, radnici i posetioci objekata za tretiranje semena kao i poljoprivrednici bolje upoznaju sa eventualnim rizicima i da se edukuju kako da rizike otklone korišćenjem adekvatnih sredstava za zaštitu respiratornih organa.

15 6 Slika 2: Različiti hemijski slojevi na različitim vrstama semena koji se mogu oštetiti trenjem u toku manipulisanja i transporta Uvod u najbolju praksu upravljanja Izloženost kože Manipulisanje tretiranim semenom često se vezuje za izloženost kože štetnim uticajima jer se formira prašina koja može izazvati kožne iritacije ili alergije. Zato je izuzetno važno smanjiti stvaranje prašine što je ranije moguće i to pravilnim čišćenjem semena pre bilo kakvog tretiranja kao i putem unapređenja procesa tretiranja odnosno manipulisanja tretiranim semenom u cilju svođenja trenja na najmanji stepen. Ako se ne preduzmu zaštitne mere, koža radnika u toku tretiranja semena može biti izložena hemikalijama jer manipulišu tečnostima kada pripremaju suspenziju za tretiranje semena ili usled slučajnog prosipanja suspenzije. Manja je verovatnoća za takva oštećenja u objektima za tretiranje semena koji koriste naprednije tehnologije nanošenja, npr. nanošenje u zatvorenom sistemu, što za rezultat ima veoma visok standard najbolje upravljačke prakse. Mešanje suspenzije na poljoprivrednim dobrima može biti značajan izvor izlaganja. Loše poznavanje opasnosti i niska stopa sprovođenja preventivnih zaštitnih mera, kao što je nošenje LZS, za šta je odgovorna uprava poljoprivrednog dobra, mogu povećati verovatnoću pojave incidenata.

16 7 Bez obzira na to da li do izlaganja dolazi za vreme procesa tretiranja ili manipulisanja tretiranim semenom, do izlaganja dejstvu hemikalija najčešće dolazi preko ruku radnika (vidi sliku 3). Prioritet najbolje upravljačke prakse jeste informisanje o tome kako se javlja ovakva vrsta izlaganja i edukovanje o načinima sprečavanja primenom odgovarajućih mera, kao što je pravilna upotreba rukavica (uključujući i to gde, kada i kako ih koristiti). Slika 3: Čak i kada tehničari i radnici nose zaštitne rukavice, preporučuje se pranje golih ruku pre napuštanja radne zone Slučajna izloženost prašini Nedostatak znanja o riziku koji nosi prašina iz netretiranog semena i slojeva sredstva za zaštitu biljaka na tretiranom semenu glavni je razlog javljanja slučajne izloženosti dejstvu prašine od semena i nanesenih sredstava za tretiranje. Iako je uobičajeno da je tretirano seme obojeno kako bi se prepoznalo njegovo poreklo i način tretiranja, često se smatra da je reč o netretiranom semenu i tako se i manipuliše njime. Važno je postarati se da radnici u objektima za tretiranje semena prepoznaju rizike koje nosi prašina i da znaju moguće posledice, i da stoga preduzmu odgovarajuće mere za smanjenje opasnosti od izloženosti u ključnim fazama celokupnog procesa.

17 8 Do slučajnog izlaganja često dolazi u takozvanim čistim zonama unutar objekata za tretiranje, tj. mestima gde se seme ne tretira ili gde se manipuliše tretiranim semom, za koja se zato pretpostavlja da su čista. Do toga dolazi usled kontaminacije čistih zona na više načina, npr. ulaženjem u čiste zone u radnim odelima na kojima ima prašine ili ako koža nije očišćena pravilno, pa se kontaminacija širi preko prevoznog sistema, npr. automobilima, u domove, npr. prilikom donošenja mobilnih telefona, olovaka ili drugih predmeta u čiste zone nakon što su korišćeni u nečistim zonama. Uvod u najbolju praksu upravljanja Ključna poruka za najbolju upravljačku praksu jeste naučiti da do značajnog izlaganja može doći na navedeni način i osigurati mere koje ograničavaju prenos kontaminacije u zone van objekata za tretiranje, posebno iz zona u kojima se obrađuje i skladišti seme i to pažljivim nadzorom i rešavanjem problema nepažljivog postupanja. 1.2 Briga za životnu sredinu Vodena sredina Tokom čišćenja mašina za tretiranje semena u objektima za tretiranje i na poljoprivrednim dobrima i usled pranja LZS kao što su rukavice, kombinezoni ili čizme, stvara se otpadna voda. Tako nastala otpadna voda može sadržavati značajne količine pesticida i zato se mora ukloniti tako da ne dođe do ispuštanja u okolnu sredinu u obliku koncentrisanog izvora zagađenja. Ovo je posebno važno jer može dovesti do značajne lokalne izloženosti pesticidima kopnenih ili vodenih organizama, čak i ako ne dovede do kontaminacije širokih razmera. Treba se pobrinuti da se izbegne kontaminacija lokalnih vodenih površina za vreme setve tretiranog semena, i to zbog prašine (od trenja u vrećama sa semenom) koja se prenosi na gornji sloj vodene površine, posebno ako vetar duva u tom pravcu. Kao elemenat najbolje prakse upravljanja, treba koristiti odgovarajuću opremu za sejanje u cilju smanjenja ovakve vrste izlaganja. Deflektori, koji su montirani na sejalice, mogu se koristiti za ispuštanje kontaminirane prašine u pravcu zemljišta, u zavisnosti od vrste useva. Upotreba tretiranog semena u poređenju sa neposrednim, folijarnim tretiranjem u polju posebno je korisna jer smanjuje prelivanje kontaminacije sa polja u vodene sisteme. Tretirano seme takođe smanjuje eventualnu izloženost delovanju pesticida organizama koji žive u tlu, a koji su potrebni radi boljeg kvaliteta zemljišta, dobre propustljivosti i aeracije. Pri sejanju tretiranog semena, potrebno je da se ono pokrije, a nikako da ostane vidljivo. Na ovaj način dodatno će se osigurati da sredstva za zaštitu biljke ostanu u zemlji i da ne dospeju u vodene tokove, a ptice i sisari neće moći da jedu tretirano seme.

18 Pčele, ostali oprašivači i neciljane atropode Pčele, bumbari i leptiri imaju značajnu ulogu u oprašivanju biljaka i održavanju biodiverziteta, posebno u pogledu oprašivanja mnogih vrsta poljoprivrednih useva. Zato je održavanje biodiverziteta značajno za poljoprivrednu proizvodnju i ključno za svetsku proizvodnju i sigurnost hrane. Oblaganje semena sistemičnim sredstvima znači da ona ulaze u biljku preko korena i da se na kraju mogu preneti do listova, pa čak i plodova, polena i biljnog soka. Podaci ukazuju da je verovatnoća prenosa štetnih količina pesticida na biljni polen i nektar veoma niska. Dva najvažnija pitanja koja izazivaju bojazan kod sejanja tretiranog semena na poljoprivrednim dobrima jesu: 1) prašina koja se prenosi vazduhom i 2) konzumiranje tretiranog semena kao hrane. Najveći rizik od izloženosti sredstvima za zaštitu biljaka javlja se prilikom setve u brazde, i to ako kontaminirana prašina može da se prenese vazduhom do oboda odnosno granica susednog polja na kojima su usevi u cvetanju. Slika 4: Obod polja u fazi cvetanja pored polja pripremljenog za setvu

19 10 Potrebno je postarati se da se spreči kontaminacija susednih zasejanih useva u fazi cvetanja i drugih biljaka u toj fazi unutar granica polja. Do izloženosti može doći površinskim kontaktom sa prašinom koju je vazduh naneo na ove biljke kada bumbari, medonosne pčele ili leptiri oprašuju biljke ili direktnim unošenjem prašine u organizam oprašivača. Uvod u najbolju praksu upravljanja Ova vrsta površinske izloženosti i izloženosti ishranom može imati negativan uticaj na zdravlje i ponašanje pčela. Zato, prioritet najbolje prakse upravljanja jeste poznavanje posledica ovakve vrste prašine i staranje o sprečavanju njene pojave primenom najbolje prakse upravljanja u cilju smanjenja stvaranja prašine primenom ispravnih postupaka za tretiranje i manipulisanje semenom i, ako je to moguće, staranja o tome da tokom zasejavanja u brazde deflektori ispuštaju takvu prašinu u tlo Ostali neciljani insekti i životinje Ako se tokom sejanja ne poštuju tačne dubine sejanja, neciljani insekti i sisari mogu biti izloženi riziku usled ishrane tretiranim semenom. Takođe, vazduhom se na druge biljke može preneti kontaminirana prašina i tako zagaditi staništa ptica, sisara i insekata na poljima u cvatu.

20 11 Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima

21 Važnost nadzora i procedure za nadzor na mestu tretiranja semena Nadzornik na mestu tretiranja odgovoran je za brigu o najboljoj praksi upravljanja za bezbednost radnika. Postoji mnogo sredstava za kontrolisanje eventualne izloženosti riziku, a opisana su u ovom dokumentu. Za nadzor na mestu tretiranja semena važno je obezbediti adekvatne i stalne kurseve za obuku u cilju edukacije o prednostima tretiranja semena i važnosti bezbednosti i da se nadgleda procese tretiranja i manipulisanja semenom kako bi se osigurala upotreba odgovarajuće opreme, nošenje LZS i kvalitet tretiranog semena. Nadzor u objektima za tretiranje semena ključan je za bezbednost radnog procesa u objektima za tretiranje semena. Savetnici i voditelji obuke prvi su odgovorni za upoznavanje sa pravilnom upotrebom LZS i drugih specifičnih mera za unapređenje bezbednosti radnika i drugog osoblja. Poslovođe mogu zatim obučavati i nadgledati radnike na radnom mestu. Poslovođe i rukovodstvo mesta za tretiranje semena su odgovorni za celokupno rukovođenje posla, što uključuje i ugradnju kvalitetnih sistema za izvlačenje i filtriranje vazduha (uglavnom da bi se smanjio nivo prašine u zatvorenom prostoru), kao i adekvatne preventivne mere. Ovim merama sprečavaju se velika izlivanja sredstava koja pogađaju celi objekat za tretiranje semena, a može se uključiti u projekat objekta, npr. zone u kojima se meša seme smeštaju se na niže nivoe i štite visokim pragovima koji sprečavaju izlivanja u kasnijem postupku. Poslovođe i rukovodstvo mesta za tretiranje semena odgovorni su i za to da tehničari i osoblje poštuju dobru praksu kada čiste prostor nakon izlivanja ili premeštaju ambalažu sa pesticidima i vreće sa semenom u samim objektima za tretiranje i u skladištima.

22 13 Poslovođe su odgovorni za proces manipulisanja semenom tokom pripreme semena, za proces tretiranja i za pakovanje tretiranog semena. Svi radnici moraju biti pravilno obučeni i redovno prolaziti ponovnu obuku, posebno ako su potencijalno više izloženi prašini, sredstvima za zaštitu bilja i drugim hemikalijama, kao i ako su uključeni u komplikovanije postupke tretiranja semena, na primer u kalibriranje opreme da bi se osigurao kvalitet tretiranog semena Edukacija operatera Informisanje radnika o mogućim rizicima u objektima za tretiranje semena prvi je ključni korak u najboljoj praksi upravljanja za nadzor na mestu rada. Operateri moraju znati i prepoznati posledice akutne i dugotrajne izloženosti prašini od netretiranog semena, hemikalijama koje se koriste za tretiranje i prašini od tretiranog semena (vidi sliku 5). Operateri takođe moraju biti upoznati sa činjenicom da manipulišu semenom koje je tretirano hemikalijama. Bavljenje potencijalnim uticajima na zdravlje neophodno je kako bi se radnici bolje upoznali sa potencijalnim rizicima i motivisali da primenjuju najbolju praksu upravljanja za tretiranje semena, pakovanje semena, prerađivanje i prepakivanje vraćenog semena i čišćenje otpada (tečnog ili čvrstog) tokom svih radnih aktivnosti. Slika 5: Sistemi za izvlačenje vazduha smanjuju nivo prašine u zonama pripreme semena i u zoni pakovanja, prepakivanja i otpakivanja

23 14 Drugo, operateri i pomoćno osoblje moraju biti obavešteni da nepravilno odlaganje hemijskog otpada iz objekata za tretiranje semena može uticati na prirodnu sredinu, posebno površinske vode. Treba da budu obavešteni i o tome kakvi su efekti i posledice slučajne hemijske kontaminacije automobila i drugih prevoznih sredstava, mobilnih telefona, i drugih predmeta na mesta u kojima radnici i drugi ljudi žive i rade Obučavanje radnika Trebalo bi dati opšte smernice za sledeće: upotrebu ličnih zaštitnih sredstava (LZS), potrebu uključenja fiksne kontrolne opreme poput ventilacije, važnost razumevanja i tumačenja informacija na oznakama hemijskih proizvoda, važnost čišćenja mašina i opreme i odlaganje otpada. Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Upoznavanje sa posledicama po zdravlje ljudi i životnu sredinu koje ima izlaganje hemikalijama i informisanje o merama koje treba sprovesti radi suzbijanja takvog izlaganja dva su ključna koraka kad je u pitanju obučavanje radnika kako da bezbedno rade u objektima za tretiranje semena. Radnici treba da razumeju zašto je važno tretirati seme i manipulisati tretiranim semenom na pravilan način i kako sprovođenje najbolje prakse može smanjiti verovatnoću da lično budu izloženi hemikalijama. Ove ključne poruke treba preneti na svakoj obuci. Edukacija obuhvata i čitanje i proveravanje oznaka na kontejnerima sa hemikalijama, vrećama semena, kao i čitanje uputstava o korišćenju, čišćenju i odlaganju LZS. Oznake i uputstva na pakovanju sredstva za tretiranje i vrećama sa semenom treba da budu u skladu sa (lokalnim) zakonskim uslovima u pogledu informacija koje treba da budu dostupne preko ovih oznaka, npr. o vrsti semena, njegovoj čistoći, kao i smernicama ili merama za smanjenje rizika. Pored toga, radnike treba obučiti da razmišljaju van okvira standardne najbolje upravljačke prakse i da sa pažnjom uočavaju primere loše prakse u objektima za tretiranje semena radi sprečavanja incidenata.

24 15 Evropska semenarska asocijacija (ESA) razvila je, održava i ažurira skup standardnih simbola dostupnih na njenom sajtu, za mere koje treba primenjivati odnosno izbegavati radi sprečavanja nepotrebnog izlaganja ljudi i neciljanih organizama u vezi sa svim vrstama tretiranog semena. Crtež 1: Važeće smernice ESA za smanjenje slučajnog izlaganja Crtež 1 je primer jedne od takvih mera Seme ne koristiti za ishranu ljudi i životinja Operite ruke Seme držati van domašaja dece, stoke i divljih životinja Ne zagađujte površinske vode i kanale Nosite odgovarajuću zaštitnu opremu Smanjiti količinu prašine koja nastaje tokom setve Neke pojedinosti u obuci radnika razlikovaće se u objektima za tretiranje u zavisnosti od dužnosti radnika u određenom objektu i specifične situacije u objektima za tretiranje (stepen ulaganja u mehanizaciju, stepen obrazovanja radnika, itd.). Na primer, kvalifikovani tehničari, poput onih koji mere hemikalije koje se dodaju suspenziji za tretiranje semena, treba obučiti: Nasuprot tome, osoblju koje je uglavnom angažovano na pakovanju, otpakivanju i prepakivanju tretiranog semena potrebna je drugačija vrsta obuke Treba više naglasiti kako smanjiti stvaranje prašine, koristiti LZS, čistiti prosuto tretirano seme i kako uklanjati vreće sa kontaminiranim semenom.

25 16 Radnike treba obučiti (i tu obuku ponavljati) o najboljoj upravljačkoj praksi za skladištenje, tj. kako se čuva tretirano seme, i u objektima za tretiranje semena i u skladištima. Ovi radnici obično nisu u neposrednom kontaktu sa tretiranim semenom. Zato njihova obuka treba uglavnom da se bavi time kako treba prenositi (kamionima sa viljuškarom) i bezbedno čuvati u skladištima vreće sa tretiranim semenom Nakon toga, obuku treba usmeriti na načine postupanja u incidentnim situacijama ili na to koje hemikalije se ne smeju čuvati zajedno radi sprečavanja opasnosti. Primarni cilj u skladištima je smanjenje trenja semena u vrećama i rizika od prosipanja kada se vreće pocepaju.. U slučaju prosipanja semena, važno je da su radnici informisani o opštim merama u pogledu čišćenja i o svim posebnim merama čitanjem uputstava i posebnih informacija o proizvodu na oznakama na vrećama. Važno je da ta vrsta obuke obuhvati izlivanja i izlaganja dejstvu hemikalija manjeg obima, ali i slučajeve prosipanja većeg obima koji nose veću mogućnost izlaganja hemikalijama, kao i objašnjenja o tome kako se uklanja hemijski otpad. Radnici treba da znaju kako da spreče širenje izlivenih hemikalija, tako da ne bude posledica po njihovo zdravlje. Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Osoblje u laboratorijama koje kontroliše kvalitet semena i procese tretiranja semena u objektima za tretiranje može da prođe obuku o najboljoj praksi upravljanja jer i oni mogu biti izloženi dejstvu sredstava za tretiranje semena preko tretiranog semena. Obuke u objektima za tretiranje semena i u skladištima odakle se ono distribuira treba sprovoditi i kontrolisati redovno radi utvrđivanja prioriteta, na primer svake godine, početkom svake nove sezone tretiranja. To je važno radi uvođenja novih elemenata najbolje prakse upravljanja, posebno opreme koja se koristi za tretiranje i dalju obradu semena. Redovna obuka važna je i zato jer su njom obuhvaćeni novi radnici po dolasku u objekte za tretiranje semena i u skladišta. Syngenta Seedcare razvila je video materijale za obuku sa besplatnim pristupom na internetu na adresi i savetima za tretiranje semena i bezbednu upotrebu tretiranog semena.

26 Kontrola kvaliteta proizvoda Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima takođe uverava kupce u kvalitet tretiranog semena. Optimalan kvalitet tretiranja semena garantovan je: poput pleve (na kukuruzu) ili kamenčića, tako da supstance kojim se seme tretira prionu za njegovu površinu u skladu sa zahtevima industrije semena voda, boje, itd.) mešaju u pravilnim odnosima, a ona nanosi prema posebnim preporukama za svaki tip opreme za tretiranje i smanjenjem abrazivnog dejstva na zaštitni film na semenu za vreme transporta i čuvanja nisu ni previsoke ni preniske, u prostorijama koje nisu suviše vlažne i koje su dobro provetrene. kvaliteta semena Zaštita zdravlja i bezbednosti na radu i zaštita životne sredine U svakom objektu za tretiranje i skladištenje semena trebalo bi da postoji adekvatna strategija zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i zaštite životne sredine koju sprovode nadzornici na terenu koje obučavaju i podržavaju savetnici, a to uključuje edukativne aktivnosti i mere radi primene lokalnih standarda zaštite na radu i zaštite životne sredine. Opšti standardi zaštite zdravlja u objektima za tretiranje semena treba da budu predmet procene i treba odrediti ciljeve za njihovo poboljšanje, ako je to potrebno za sve radnike, uključujući i one koji nisu neposredno uključeni u aktivnosti tretiranja semena. Treba jasno obeležiti zone u kojima je zabranjen pristup za neovlašćene radnike i posetioce (slike 6 i 7).

27 18 Slika 6: Zone u kojima je zabranjen pristup neovlašćenim radnicima i posetiocima Slika 7: Označene pešačke staze za posetioce objekta za tretiranje semena Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Obuka o LZS mora se baviti pitanjima gde, kada i kako koristiti LZS, a ne samo šta treba nositi od zaštite. Kvalifikovani operateri moraju pokazati svoju dozvolu ili uverenje za rad kada to od njih zatraže ovlašćena lica u objektima za tretiranje semena ili u skladištima. Mere koje se odnose na iste postupke za uklanjanje otpada u objektima za tretiranje i skladištenje semena treba da budu slične, počevši od toga kako se postupa sa prosutom suspenzijom, tretiranim semenom, vrećama sa semenom i upotrebljenim LZS, poput rukavica i kombinezona.

28 19 Osnovne smernice za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine moraju se podeliti svim radnicima zaposlenim u objektima za tretiranje semena i skladištima. One mogu biti date na lecima ili u brošurama. Treba da sadrže objašnjenja o tome šta znače znaci upozorenja u objektima za tretiranje i skladištima. Najčešći i najvažniji znakovi na kojima su informacije o smanjenju rizika od nepotrebnog izlaganja hemikalijama prikazani su na crtežu 2. Crtež 2: Znakovi koji se koriste u cilju informisanja radi smanjenja rizika od izloženosti hemikalijama u objektu za tretiranje semena Operite ruke U ovoj zoni zabranjeno je uzimanje hrane i pića Zabranjeno pušenje Zabranjen pristup neovlašćenim licima Opšte smernice treba da budu dostupne radi podsticanja dobre prakse u objektima za tretiranje i na poljoprivrednim dobrima. Na primer, radnici treba da budu upoznati da ne bi trebalo da puše kada manipulišu tretiranim semenom da ne bi preko usta uneli sredstvo za zaštitu biljaka, udahnuli prašinu, preko kože došli u kontakt sa hemikalijom i da bi se umanjio rizik od eventualnih požara (slika 8). Slika 8: Ako se puši za vreme tretiranja semena ili manipulisanja tretiranim semenom, povećava se rizik od izloženosti hemikalijama

29 Postupci za prevenciju udesa Primena lokalne strategije zaštite na radu i zaštite životne sredine treba da sadrži jasne smerenice o postupanju u slučaju udesa u objektima za tretiranje semena i skladištima i da uključi redovna ponavljanja obuke radi vežbanja postupaka za prevenciju. Posledice najopasnijih i najrasprostranjenijih incidenata, poput požara, moraju se adekvatno sprečiti. Zato treba da postoje izlazi za slučaj opasnosti sa jasnim znakovima i adekvatno odvajanje zona za čuvanje hemikalija od zona za tretiranje da bi se sprečilo širenje vode za gašenje požara. Jasne procedure za slučaj opasnosti treba da budu na mestu, uključujući i jasno obaveštavanje vatrogasaca o riziku od ozbiljne kontaminacije životne sredine ako se ne ograniči širenje vode za gašenje požara. Procedure treba u većoj meri da obuhvate i lokalne udese, koji često ugrožavaju zdravlje malog broja pojedinaca, a posledica su nepažnje u postupanju, lošeg održavanja mašina i opreme i neadekvantog čuvanja tretiranog semena, na primer lokalnih izlivanja. Oprema za čišćenje slučajno rasutog semena treba da bude na dohvat ruke, tačnije usisivači sa HEPA filterima (visoko efikasni vazdušni filteri), tečni adsorbenti, metle sa dugačim drškama i posude za odlaganje rasutog semena (npr. vreće/ bačve). Pribor za hitne slučajeve sa materijalima za dezinfekciju, tuševima za ispiranje očiju i uređajima za gašenje požara takođe treba da bude na dohvat ruke u blizini radnih prostorija u kojima može doći do udesa (vidi sliku 9). Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Slika 9: Pribor za hitne slučajeve, tuševi za ispiranje očiju i uređaji za gašenje požara treba da budu na dohvat ruke u objektima za tretiranje i skladištenje semena i na poljoprivrednim dobrima

30 Čišćenje radnog prostora i opreme Nepotrebna kontaminacija radnog mesta i prostora van njega, na primer oko aparata za kafu, svlačionica i toaleta može se izbeći primenom sledećih mera za osiguranje čistoće u objektima za tretiranje semena. Preporučuje se da čiste i tzv. nečiste ili kontaminirane zone budu odvojene radi sprečavanja kontaminacije čistih prostorija u kojima radnici ne nose LZS, posebno tamo gde jedu i piju. Preporuka je da se oprema i alati koji se upotrebljavaju u kontaminiranim zonama ne iznose van, a da pre toga nisu adekvatno očišćeni. Radnicima koji prelaze iz kontaminiranih zona u čiste zone savetuje se da se presvuku. Jasno označavanje kontaminiranih zona odgovarajućim obaveštenjima unapređuje sprovođenje najbolje prakse upravljanja. Čistoća u prostorijama u kojima se čisti seme važna je za smanjenje nivoa prašine u vazduhu i izbegavanje mešanja različitih semenskih vrsta ili vrsta tretiranog semena, kao i za održavanje čistoće mašina za čišćenje semena. Isto vredi i za mesta na kojima se pripremaju suspenzije za tretiranje semena, da bi se izbeglo mešanje hemikalija i otpada. Redovno čišćenje svih mašina i sprečavanje nagomilavanja otpada takođe će doneti uštedu troškova povećanjem životnog veka skupim mašinama. Osim toga, važno je održavati čistoću u objektima za tretiranje semena i u skladištima da bi se izbeglo stvaranje povoljne sredine za razvoj gljivica, insekata, pacova, itd. posebno u ostavama. Najveća verovatnoća da osoblje koje radi na mašinama bude izloženo riziku postoji kada čiste mašine, kontaminiranu prašinu i izlivene pesticide u objektima za tretiranje semena, u skladištima i na poljoprivrednim dobrima. Učestalost čišćenja mašina trebalo bi smanjiti tretiranjem najvećih mogućih količina semena i ulaganjem u nove mašine koje je lakše čistiti, kao što su mešalice i pakir mašine u kojima nema tzv. mrtvog prostora u kojem se može nagomilati seme i u mašine koje se mogu lako otvarati radi čišćenja Upravljanje otpadom Hemijski otpad u objektima za tretiranje semena i u skladištima javlja se u različitim oblicima: čišćenje kontaminirana hemikalijama tretiranja semena

31 22 Prašina kontaminirana sredstvima za tretiranje semena mora se počistiti HEPA vakum usisivačima (vidi sliku 10). Posebno se mašine i alatke koje su kontaminirane sredstvima za tretiranje semena ne smeju čistiti vazduhom pod pritiskom jer će u suprotnom doći do narušavanja kvaliteta vazduha unutar objekata za tretiranje semena i skladišta. Komprimovani vazduh samo pomera kontaminante na drugo mesto. Tako nešto može štetno uticati na zdravlje radnika. Slika 10: Čišćenje akumulirane prašine nakon pripreme semena ili u toku pakovanja i otpakivanja tretiranog semena Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Najbolja praksa upravljanja za čišćenje jeste da se prikupljena prašina jasno odvoji u dve kategorije: čista i potencijalno kontaminirana. To će smanjiti troškove uklanjanja otpada.

32 Evidencija radnog procesa i udesa Preporučuje se da se u radne aktivnosti uključi i evidentiranje vremena ulaska i pristupa tehničara zonama u kojima se vrši obrada u objektu za tretiranje semena (npr. vođenjem spiska onih koji ulaze i izlaze ili ugradnjom automatskog sistema za registrovanje vremena ulaska i izlaska); u slučaju udesa ili opasnosti, biće lakše videti ko je bio prisutan u objektu). Na sličan način, može se voditi evidencija o vremenu čišćenja zona i predaje izlivenih i otpadnih materija na mestima za prikupljanje otpada radi njihovog uklanjanja. Nadzornici u objektima za tretiranje semena mogu voditi evidenciju udesa. Nakon eventualnih udesa, moći će da odrede zašto je došlo do njih i da primene korektivne mere. Evidencija dešavanja udesa važan je pokazatelj nivoa sigurnosti i delotvornosti neprekidnog procesa poboljšanja koji sprovode nadzornici u objektima za tretiranje semena i u skladištima. 2.2 Prostorni raspored opreme i rukovanje opremom Kao ključni korak u najboljoj praksi upravljanja, mora se dobro predvideti dispozicioni plan radi očuvanja zdravlja radnika i okolne sredine, posebno posedovanjem opreme koja je optimalno konfigurisana i kojom se rukuje na pravilan način. Nadzornik na terenu odgovoran je za periodičnu reviziju konfiguracije opreme i za ocenu koje su to zone na koje u objektu treba usmeriti pažnju radi daljeg unapređenja rada. To bi trebalo uraditi u zavisnosti od uslova za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine, uticaja životne sredine i ekonomskih faktora. U tekstu koji sledi opisan je jedan broj najvažnijih mera i sredstava iz najbolje prakse upravljanja Odvajanje čistih i kontaminiranih zona i opreme Savetuje se da se čiste zone odvoje od kontaminiranih. Zone u kojima se odvija radni proces u objektima za tretiranje semena i u skladištima treba da budu dobro osvetljenje radi izbegavanja rizika od rada pod slabim osvetljenjem; podne obloge treba da budu predviđenje za lako čišćenje u slučaju izlivanja; i alatke i oprema moraju se očistiti pre odnošenja u čiste zone, posebno u zone poput menzi, svlačionica, toaleta ili kancelarija. Objekti za tretiranje semena i skladišta treba da budu projektovani tako da su rizici od kontaminacije po radnike svedeni na najmanju meru.

33 Ventilacija i prečišćavanje vazduha Dobri ventilacioni sistemi moraju se ugraditi u objekte za tretiranje semena i u skladišta, posebno u zone gde se stvara najviše prašine, odnosno gde se najviše manipuliše hemikalijama. Kod planiranja ispusta ventilacionih sistema, mora se uzeti u obzir i eventualni uticaj na spoljnu sredinu. U tu svrhu, potrebno je adekvatno filtrirati vazduh i redovno održavati sistem za prečišćavanje, a posebno redovno menjati filtere. Vidi sliku 11 kao primer ugrađenog ventilacionog sistema u objektima za tretiranje semena i u skladištima. Ipak, situacije se razlikuju od mesta do mesta, a tehničari i radnici u objektima za tretiranje semena i u skladištima moraju poštovati standarde koji su regulisani lokalnim propisima. Slika 11: Sistemi za izvlačenje i ventilaciju vazduha u objektu za tretiranje semena Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Kalibriranje i testiranje mašina Mašine u objektima za tretiranje semena podložnije su kvarovima ako se stalno ne kalibriraju i ne testiraju redovno. Mašine koje je potrebno testirati i kalibrirati jesu mašine za čišćenje semena, tretiranje suspenzijom sredstava za zaštitu bilja, mešalice, oprema za nanošenje (vidi sliku 12) i mašine za pakovanje tretiranog semena u vreće. Slika 12: Oprema za nanošenje

34 25 Slika 13: Oprema za doziranje zaštinog sloja na semenu prema tačnim specifikacijama Doziranje treba proveravati na sadržaju smesa da bi, na primer, one sigurno bile homogene i nanesene na seme prema tačnim specifikacijama Dostupnost odgovarajućih ličnih zaštitnih sredstava (LZS) Proizvođači savetuju da se pri tretiranju i manipulisanju tretiranim semenom koriste odgovarajuća LZS. Izbor LZS zavisi od lokalnih preporuka i procene rizika za aktivnosti i procese u objektima za tretiranje semena i skladištima, koji se mogu razlikovati u zavisnosti od prostornog razmeštaja opreme, radnih procesa i sredstava/useva o kojima je reč. Nadzornik na terenu stara se o tome da se obezbede odgovarajuća uputstva. Crtež 3 prikazuje primere oznaka za LZS u upotrebi u objektima za tretiranje semena i u skladištima Crtež 3: Preporučeni znakovi za LZS u objektima za tretiranje semena i u skladištima Nosite štitnike za uši Nosite zaštitnu odeću Nosite zaštitne naočare Nosite zaštitnu obuću Nosite štitnike za lice Nosite respiratore Nosite maske za lice Operite ruke Nosite zaštitne rukavice Nosite kacigu Nadzornici u objektima za tretiranje semena i u skladištima odgovorni su za brigu o tome da je dostupan dovoljan broj svih preporučenih ličnih zaštitnih sredstava. Zalihe LZS, poput rukavica i papirnih maski za lice, mogu se držati uskladištene. Kombinezoni koji se mogu očistiti moraju se čistiti redovno, prema standardima za industrijsko čišćenje. Postoji mogućnost da se voda korišćena u svrhe takvog čišćenja mora sakupljati i uklanjati posebno, kao hemijska otpadna voda. U skladu sa specifičnostima stanja na terenu, nadzornik, koji je adekvatno obučen, može odlučiti koja zaštitna sredstva tehničari i osoblje treba da nose kada tretiraju seme

35 26 i manipulišu tretiranim semenom. Na primer, nadzornik može tražiti da tehničari nose respiratore umesto maski za lice kada pakuju tretirano seme. Respiratori pročišćavaju vazduh pre nego što ga tehničar udahne, dok maske za lice samo prikupe prašinu kada tehničar udiše. Drugi primer je upotreba štitnika za lice ili zaštite za oči. U slučaju da prilikom mešanja dođe do prskanja suspenzije, štitnik za lice može pružiti bolju zaštitu jer štiti i kožu lica Znakovi upozorenja i čuvanje hemikalija za tretiranje semena Znakovi upozorenja na crtežu 4 jesu primeri znakova koji se mogu naći na kontejnerima sa hemikalijama na kojima su navedene odgovarajuće mere koje treba preduzeti kada se manipuliše tretiranim semenom. Crtež 4: Znakovi upozorenja na posudama s hemikalijama Najbolja praksa upravljanja u objektima za tretiranje semena i u skladištima Opasnost: opasno po vodenu sredinu Opasnost: štetno Opasnost: zapaljivo Opasnost: Oksidirajuće materije Opasnost: toksično Opasnost po zdravlje Trebalo bi da tehničari i ostalo osoblje mogu da prepoznaju ove znakove i da postupaju u skladu sa njima. Sredstva za zaštitu biljaka (glavne hemikalije za tretiranje semena) treba čuvati u posebnoj ostavi kada se ne koriste. Treba ih čuvati prema kategoriji opasnosti kojoj pripadaju, kako je pokazano u tabeli 2 ispod. Tabela je primer kako je moguće vizuelno predstaviti koji se proizvodi mogu čuvati zajedno, a koji ne.

36 27 Tabela 2: Primer matrice koja prikazuje kompatibilnost različitih hemijskih sredstava Njen sadržaj potrebno je proveriti sledeći lokalne uslove i zahteve Crtež 5: Alternativni znak za označavanje štetnih supstanci ? - E EXAMPL + +? + Legenda: + = prihvatljivo je čuvanje štetnih materija/iritanasa sa zapaljivim materijama; - = zabranjeno je čuvanje zapaljivih materija sa toksičnim;? = čuvanje okidirajućih materija sa štetnim materijama/iritanasima može biti prihvatljivo u zavisnosti od lokalne situacije i propisa; Treba primetiti da se znakovi za označavanje toksičnih, zapaljivih odnosno štetnih supstanci/ iritanasa mogu razlikovati. Za označavanje štetnih sredstava koristi se i znak predstavljen na crtežu 5. Ostave treba opremiti specijalnim posudama i ormarićima za skladištenje. Sredstva za zaštitu bilja treba čuvati u njihovim originalnim pakovanjima sa neoštećenom etiketom i oznakama i otvorima okrenutim prema zidu. Prema najboljoj praksi upravljanja, tečni proizvodi drže se na donjim nivoima, a prazne posude treba postaviti tako da otvori idu prema gore radi sprečavanja slučajnog izlivanja. Mesto na kojem se nalazi ostava za sredstva za zaštitu bilja trebalo bi da utiče na smanjenje rizika po životnu sredinu. Ostava treba da bude smeštena na odgovarajućoj udaljenosti (u zavisnosti od lokalnih zakona) od nezaštićenih bunara, bušotina i zona u kojma se vadi voda, a u koje se hemikalije mogu izliti. Ne bi trebalo da bude blizu mesta gde se čuva, priprema ili konzumira hrana (zato se u njoj ne sme čuvati hrana ni za ljude ni za životinje). Veličina prostorije mora biti u skladu sa količinom sredstva za zaštitu biljaka. Proizvode sa isteklim rokom trajanja treba slati odgovarajućim preduzećima za uklanjanje hemijskog otpada. Pod u ostavi treba da bude ravan i sa pregradama tako da se može sprečiti širenje izlivene materije i ona sakupiti radi uklanjanja i sprečavanja isticanja u kanalizaciju. Zato prostorija za čuvanje mora da ima nepokretnu ili prenosivu opremu za skupljanje izlivene materije, poput kontejnera postavljenih ispod posuda sa sredstvima za zaštitu biljaka.