Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za biologiju i ekologiju Petar Ilić Sastav i struktura zajednice riba u barskim ekosistemim
|
|
- Сергеј Станојевић
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za biologiju i ekologiju Petar Ilić Sastav i struktura zajednice riba u barskim ekosistemima u okolini Niša - MASTER RAD - Niš, 2018
2 Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za biologiju i ekologiju Sastav i struktura zajednice riba u barskim ekosistemima u okolini Niša - MASTER RAD - Student: Petar Ilić, 217 Mentor: dr Milica Stojković Piperac Niš, 2018
3 University of Niš Faculty of science and mathematics Department of biology and ecology Composition and structure of fish community in pond ecosystems nearby the city of Niš - MASTER THESIS - Candidate: Petar Ilić, 217 Mentor: Milica Stojković Piperac, PhD Niš, 2018
4 Biografija kandidata Petar Ilić rođenje 17. jula godine u Nišu. Osnovnu školu Ratko Vukićević unišu završava 2007, a potom upisuje Gimaziju 9. maj, u Nišu i završava godine. Nakon srednje škole, godine, upisuje osnovne akademske studije na Prirodnomatematičkom fakultetu, Univerziteta u Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologiju. Osnovne akademske studije završava godine. Iste godine upisuje master akademske studije na Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu, smer Ekologija i zaštita prirode, koje završava godine.
5 Zahvalnica Najsrdačnije se zahvaljujem svojoj mentorki dr Milici Stojković Piperac, kao i profesoru dr Đurađu Miloševiću na strpljenju i pomoći pri studijskom istraživačkom radu, kao i u samoj izradi ovog master rada. Najveću zahvalnost dugujem svojoj porodici, kao i kolegama. Hvala vam na apsolutnoj podršci i ogromnoj pomoći tokom mog školovanja.
6 Sažetak Ovaj rad obuhvata istraživanje sastava zajednice riba 6 bara raspoređenih uz reku Južnu Moravu u blizini Niša. Uzorkovanje je vršeno tokom jeseni metodom elektroribolova. Jedan od ciljeva bio je i procenaosnovnih elemenata strukture riblje zajednice kao što su dominantnost, konstantnost i diverzitet. Klasifikacionim metodama grupisani su ekosistemi slični u pogledu sastava i strukture zajednice. Opisan je značaj antropogenog faktora u strukturiranja proučavanih ihtiocenoza. Ključne reči: barski ekosistemi, zajednica riba, diverzitet, zagađenje
7 Abstract This work presents the investigation of fish community composition in 6 pondssituated nearby Southern Morava River, on the territory of the city of Niš. Sampling was carried out during the autumn by electrofishing method. This study aims to investigate several elements of fish community structure: dominance, frequency and diversity. Additionally, the appropriate classification methods were used to cluster ponds according to their community structure and composition. Finally, the importance of anthropogenic factor in structuring fish communities was evaluated. Key words: ponds, fish community, diversity, pollution
8 Sadržaj 1. UVOD Ribe kao bioindikatori Fauna riba stajaćih voda Uticaj sredinskih faktora na strukturu zajednice riba u stajaćim vodama Opšte karakteristike bara Dosadašnja istraživanja na datom području Ciljevi rada MATERIJALI I METODE Područje istraživanja Prikupljanje materijala Analiza podataka REZULTATI I DISKUSIJA ZAKLJUČAK LITERATURA... 23
9 1. UVOD U toku razvoja ljudske civilizacije u Evropi, evidentan je snažan antropogeni pritisak na ihtiofaunu (Maletin i sar., 2015). Kada se gleda biološka raznovrsnost, fauna slatkovodnih riba se često ističe kao najviše pogođena antropogenim delatnostima (Saundres i sar., 2002). Kao glavni problem u zaštiti slatkovodnih riba ističe se ograničeni životni prostor (potoci, reke, jezera, bare)uz vrlo ograničenu sposobnost prelaska između vodenih ekosistema (Unmack, 2001). Zaštita slatkovodnih riba išla je u pravcu brige o ekonomski značajnim vrstama, kao što su lososi i pastrmke (Maletin i sar., 2015). Antropogeni faktori koju utiču na ihtiofaunu kopnenih voda odnose se na zagađenja koja potiču iz poljoprivrede, industrijskih i komunalnih otpadnih voda, usled intenzivne urabanizacije, a naročito izvođenjem hidrograđevinskih radova (drenažni i kanalski sistemi, izgradnja nasipa, brana i prevodnica) (Smith i Darwall, 2006). Takođe, uvođenje alohtonih vrsta riba kao i privredni i sportski ribolov imaju veliki značaj u osiromašavanju ribljeg fonda i ihtiofaune (Leonardos i sar., 2008). U vodama Srbije poslednjih stotinak godina introdukovani su patuljasti som, sunčanica, srebrni karaš, beli amur, amurski čebačok, beli i sivi tolstolobik i pastrmski grgeč. Najdrastičniji negativan uticaj na riblje naselje dolazi od industrijskih i komunalnih otpadnih voda koje izazivaju značajan mortalitet polno zrelih jedinki i mlađi. Sve ove faktore treba sagledavati integralno jer su mnogi ovi faktori povezani i njihove negativne posledice znaju da budu nepredvidive na ukupan riblji fond (Maletin i sar., 2015). Zagađenje vode je najznačajniji faktor koji ugrožava ne samo ribe nego i ceo vodeni ekosistem. Ogleda se u povećanju organskih materija, rastvorenih soli, kiselina, metala i drugih toksikanata, kao i temperature. Velike vrednosti ovih faktora mogu da dovedu do pomora ribe, direktnim ili indirektnim uticajem što dovodi do poremećaja kiseoničnog režima. U blažim vrednostima ovih faktora dolazi do nekih promena u zajednici ihtiofaune, tako što šaranske vrste, grgeč i smuđ potiskuju i zamenjuju osetljivije vrste (pastrmske i ozimicu). Kada su povećane vrednosti fosfora i azota ubrzava se proces eutrofizacije, što dovodi do usporavanja rasta grgeča i drugih vrsta iz te familije i smanjenje plodnosti nekih šaranskih vrsta riba (Maletin i sar., 1
10 2015).Veliko organsko zagađenje dovodi do pada koncetracije kiseonika u vodi, što je uslovilo nepovratan gubitak pojedinih vrsta riba, kao što su rečna paklara, slatkovodna haringa, losos i mladica u zapadnoj Evropi (Maletin i sar., 2015). U vodotoke koji se nalaze pored industrijskih i rudarskih regiona dospevaju metali kao što su bakar, živa, kadmijum, cink i olovo. Ovi metali mogu da izazovu različite fiziološke i morfološke promene.cink, bakar i živa prouzrokuju morfološke promene na škrgama smanjujući njihovu respiracionu efikasnost. Veoma je teško uočiti pojedinačni efekat metala na zajednicu riba jer u se u praksi najčešće sreće njihovo kompleksno zagađenje (Maletin i sar., 2015). Takođe pesticidi, a najviše herbicidi i insekticiti, imaju veoma štetan efekat na ihtiofaunu. DDT negativno deluje na skeletnu muskulatru riba dok organski fosfati (malation i paration) inaktivišu acetilholniesteraze, enzime koji utiču na regulisanje balansa natrijiuma u organizmu riba. Niske koncentracije nekih herbicida mogu da izazovu deformacije u razvoju kičmenog stuba larvi šaranskih vrsta riba (Maletin i sar., 2015). Takođe, i fizički faktori mogu da budu negativni i da utiču na opšte stanje ribljeg fonda. Poseban oblik fizičkog zagađenja je termopolucija koji uključuje temperaturne promene vode. Visoka temperatura vode se javlja u vodotocima blizu termoelektrana mada, je ona retko fatalna za ribe s tim što prouzrokuje neke vidove stresa. Sa povećanjem temperature vode dolazi do pojačavanja toksičnog dejstva nekih otrovnih materija, kao npr. cijanida (Maletin i sar., 2015). Veliki problem koji doprinosi izmenama faune riba u vodenim ekosistemima je uvođenje novih vrsta. Mnogo primera ima u svetu koji se odnosi na ovo zagađenje. U irskim vodama unošenje štuke je redukovalo brojnost domaćih grabljivica, lososa i pastrmke. Ovaj vid zagađenja se desio i u zapadnoj Nemačkoj, Holandiji i istočnoj Engleskoj gde je transferom smuđa ugrožen opstanak šaranskih vrsta riba. Introdukovanjem samo nekoliko vrsta ozimica u vode Švedske doprinela je iščezavanju jezerske zlatovčice koja ima veoma slične ekološke zahteve. Unosom novih vrsta često mogu dospeti i novi izazivači bolesti ili paraziti kao što su metilji ili pantljičare. Sa kalifornijskom pastrmkom uneta je virusna hemoragična septikemija koja je zarazila domaću potočnu pastrmku (Maletin i sar., 2015). 2
11 Posebno značajan negativan uticaj na održavanje i unapređenje ribljeg fonda predstavlja prekomerenu ulov. To je jedan od glavnih razloga iščezavanja jesenje rase morune i nekih drugih migratornih jesetarskih vrsta iz gornjeg i srednjeg toka Dunava. Populacije ovih vrsta su se naglo smanjile još u XVI veku, mnogo pre pojave otpadnih voda i hidromelioracionih radova. Slično se dešava i sa somom u Skandinaviji, gde se intenzivno love primerci ispod minimalno dozvoljenih veličina kao i linjakom širom Evrope. Nasuprot njima, neke vrste koje nemaju ekonomsku vrednost u mnogim vodama doživljavaju oporavak (Maletin i sar., 2015). 3
12 1.2 Ribe kao bioindikatori U biološke indikatore spadaju vrste koje su jedinstveni pokazatelji stanja životne sredine, koje mogu da daju signal o ekološkom statusu vodenih ekosistema. Prilikom odabira indikatora treba voditi računa da budu zadovoljeni sledeći uslovi (Stojković Piperac,2015): Indikator mora da bude koristan, tako da daje odgovore na postavljeno pitanje; Indikator mora da bude objektivan, predstavljen na precizan i jasan način; Indikator mora da bude naučno relevantan, da obezdeđuje tačnu promenu ključnog faktora; Konstantna merljivost tj. merenje sa visoko ponovljivim standardizovanim metodama i sa minimalnim greškama pri merenju; Indikator bi trebalo da obezbeđuje maskimalnu količinu informacija u odnosu na uložen trud; Preporučljiv indikator bi trebalo da bude odgovarajući tj. da obezbedi ranu detekciju promena i mogućnosti da registruje stepen kolebanja duž skale. Makroinvertebrate, istorijski gledano, imaju izuzetan značaj u proceni kvaliteta vode, ali u novije vreme više se koriste podaci dobijeni proučavanjem strukture riblje zajednice (Stojković Piperac, 2015). Ribe imaju mnogo svojstava koje ih čine dobrim indikatoroma, pri biološkoj proceni kvaliteta vode (Fame Consortium, 2004): Ribe su prisutne u svim površinskim vodama; Njihova identifikacija je relativno laka, njihovi ekološki zahtevi i životni ciklusi su dobro poznati; Dužina života mnogih vrsta omogućava procenu osetljivosti na poremećaje sistema kroz relativno dug vremenski rad; Osetljivost na pojedine faktore je poznata kod velikog broja vrsta kao i njihov odgovor na stres; Različit stepen tolerancije u zavisnosti od količine i vrste polutanata; 4
13 Različite vrste riba nalaze se na različitim trofičkim nivoima: omnivori, herbivori, isektivori, planktivori, picitivori; Žive u različitim tipovima staništa: bentosne, palegijalne, reofilne, limnofilne; Smanjenje ili povećanje brojnosti populacije se lako procenjuje i održava vrednost stresnog faktora; Lako se sakupljaju korišcenjem odgovarajuće opreme. Korišćenje riba kao bioindikatora može da ima i neke nedostatke kao što su: potreba za radnom snagom (za pravilno uzorkovanje potrebna je tročlana ekipa), migracija i velika mobilnost koja može dovesti do pogrešnih zaključaka i predrasude prilikom korišćenja različitih metoda (Grabarkiewicz i Davis, 2008). 1.3 Fauna riba stajaćih voda Sastav ihtiofaune u stajaćim vodama, naročito jezerima, razlikuje se od one u rekama jer nemaju određenu specifičnu strukturu. Ribe koje žive samo u jezerima vezane su uglavnom za tektonska i glacijalna jezera i predstavljaju njihove endemite (Simić i Simić, 2009). Na sastav ihtiofaune stajaćih vodaznačajan uticaj ima trofički status tog vodenog ekosistema. Pri promeni abiotičkih činilaca (količina organske materije, kiseonka, prisustva makrovegetacije) menja se i fauna riba (Simić i Simić, 2009). U oligotrofnim jezerima, gde je količina nutritijenata mala, sreće seprost sastav ihtiofaune, koju čine samo vrste iz grupe salmonida. Oligotrofna jezera naseljavaju vrste roda Salmo i Salvelinus (pastrmke i zlatovčica) sa vrstama Salmo truta i Salvelinus alpinus. Povećanjem nutritijenata dolazi do promene i drugih abiotičkih i biotičkih faktora, pa pored salmonidnih vrsta nalaze se i vrste iz grupe koregonida (Coregonus albula i Coregonus laveratus) koje postaju dominantne. Kod mezotrofnih jezera dominantno je prisustvo riba iz grupe percida (Perca fluviatilis, Sander lucioperca i Gymnocephalus cernus). Ribe iz grupe koregonida postepeno nestaju kako se povećava proces trofičnosti. Sa povećavanjem 5
14 nutritijenata i postepenim prelazom u stanje eutrofije povećava se i broj ribljih familija. U eutrofnim jezerima srećemo vrste iz grupe ciprinide, a posebno abramide i to (Abramis brama, Rutilus rutilus, Blica bjoerkna i dr.) i esocide (Exos lucius) (Simić i Simić, 2009). Sa porastom eutrofizacije povećava se i biomasa riba, zato što je povećana hrana za ribe. Povećanje biomase ide dotle dok se ne pojave negativne posledice eutrofizacije: nedostatak kiseonika, smanjenje providnosti, povećavanje mutnoće, obrastanje i povećavanje litorala. Promene izazvane eutrofizacijom odražavaju se i na unutrašnje promene u populacijama riba kao što su: promena u dužini tela, vreme dostizanja polne zrelosti, javljaju se jedinke sa kraćim životom. Ove promene dalje dovode do promena u strukturi zajednica riba (Simić i Simić, 2009). 1.4 Uticaj sredinskih faktora na strukturu zajednice riba u stajaćim vodama Zajednica riba se formira kao rezultat delovanja više vrsta faktora (Smith i Powell, 1971). Opstanak neke vrste u ekosistemu zavisi pre svega od njene tolerancije na abiotičke faktore (tepteraturni režim, ph vrednost, režim rastvorenog kiseonika, sadržaj rastvorenih minerala, hidrološka dinamika). Ovaj skup faktora određuje fundamentalnu nišu koju je definisao Hutchinson (1957). Da li će vrsta i pored odgovarajuće fundamentalne niše opstati u datom ekosistemu zavisi i od biotičkih faktora (predatorstvo, kompeticija, parazitizam i slični odnosi između organizama). Vrste koje u istom staništu imaju ostvarene realizovane niše zajedno čine zajednicu riba. Međutim, na formiranje definitivne zajednice riba utiče i čovekovo delovanje što povećava nepredvidivost sastava zajednice, utoliko više ukoliko je ono složenije (Simonović, 2010). Fižički faktori koji određuju rasprostranjenost i brojnost riba u vodenim ekosistemima su: temperatura, svetlost, vodene struje, veličina (površina i dubina),vodostaj i podloga na kojoj se nalaze (Simonović, 2010). Jedan od najznačajnijih abiotičkih (fizičkih) faktora je temperatura vode. Ovaj sredinski faktor može biti limitirajući za rasprostranjenje vrsta riba (Shuter i sar., 1980) (Grossman i Freeman,1987). Visoke temperature mogu uticati na zajednicu riba višestruko: povećavaju 6
15 fiziološke zahteve organizma koje ih dovodi u stanje stresa i smanjuju zasićenost vode kiseonikom što indirektno može uticati na ihtiofaunu. Niske temperature takođe mogu biti limitirajući faktor. Period niskih temperatura utiče na trajanje i debljinu ledenog sloja na površini vode što onemogućava razmenu gasova sa atmosferom (Stojković Piperac, 2015). Na distribuciju riba u vodama takođe utiče svetlost. Makrofitska vegetacija je prisutnija u toplijim jezerima što utiče na rasprostranjenje vrsta riba. U tim vodama turbiditet je veći što dovodi do toga da takve vode naseljavaju ribe kojima je čulo dodira ili mirisa, a ne vida, orijentaciono culo (šarani i somovi). U hladnim i bistrijim jezerima dominiraju pastrmske ribe gde je čulo vida osnovno orijentaciono čulo (Simonović, 2010). Vodostaj stajaćih voda i njegovo variranje je posebno važan kao faktor distribucije riba.vodostaj ima efekat na sukcesiju priobalne akvatične vegetacije kao značajnog mresnog supstarata raznih fitofilnih vrsta riba (Exos lucius, Abramis brama, Cyprinus carpio) (Simonović, 2010). Podloga ili dno ima snažan uticaj na strukturu zajednice riba.podloga se vezuje kao faktor posebno kada je u pitanju mrest riba, mada je teško uspostaviti vezu između ova dva svojstva. Različiti tipovi mresnog supstrata pogoduju raznim vrstama riba, tako grgeči (f. Percide) polažu ikru na gnezda koja prave od jačeg drvenastog materijala (Simonović, 2010). Hemijski faktori koji mogu da određuju distribuciju i brojnost riba su gasovi rastvoreni u vodi i jonski sastav vode (Simonović, 2010). Kiseonik kao najvažniji gas rastvoren u vodi svojim prisusutvom ili odsustvom utiče direktno na distribuciju riba u stajaćim vodama. U slučaju da je površina vode zaleđena, kada je odsutna kontaktna površina sa vazduhom, usled postojanja potrošnje kiseonika pri raspadu organskih supstanci iz mulja, čest je uzrok pomora riba (Simonović, 2010). Kombinacija kiseoničkog i temperaturnog stresa može dovesti do eliminacije osetljivih vrsta riba (Jackson et al., 2001). Jonski sastav se izražava preko ph vrednosti vode, koncentracije nutritijenata, kao i koncentracije neorganskih i organskih soli u vodi, što značajno utiče na sastav zajednice riba u stajaćim vodama. Ukoliko ph vodeprevazilazi opsegod ta vodna tela su siromašna 7
16 ribljim vrstama (Simonović, 2010). Prirodna produkcija riba u stajaćim vodamadirektno je srazmerna: temperaturi, koncentraciji rastvorenog fosfora, produkciji fitoplanktona i ph vrednosti vode jezera (Downing iplante, 1993). 1.5 Opšte karakteristike bara Bare se svrstavaju u lentičke sisteme. Na osnovu toga da li tokom cele godine imaju vodu mogu da budu stalne ili permanentne i povremene bare, one koje se javljaju samo u određenoj sezoni (Grginčević i Pujin, 1998). Kod bara svetlost prodire do dna tako da one nemaju svetlosne zone. Temperatura vode zavisi od temperature vazduha, jer je reč o malim vodenim masama. Što se tiče dna ono je najčešće muljevito, a od hemijskih parametara prati se količina rastvorenih gasova (O2 i CO2), koncentracija azotnih jedinjenja i fosfora, kalijuma utvrđuje se ph (Grginčević i Pujin, 1998). Biocenoza bara se sagledava u okviru opštih prilagođenosti na uslove barskog staništa. Neki stanovnici bara imaju široku ekološku valencu pa mogu da podnesu isušivanje bara iako žive u vodenom ekosistemu. U barama se sreće veliki broj životnih formi kao što su: Neuston- organizmi koji žive na sloju između vode i vazdušne površine, mogu da plivaju ili se kreću po vodi (Hydra, račići itd.); Plankton- ovi organizmi lebde u vodenom stubu slobodno, ovi oblici mogu biti izuzetno pokretni ili se sporo kreću; Nekton- organizmi koji se aktivno kreću kroz vodu i prevaljuju velika rastojanja na taj način; Perifiton- su organizmi koji žive na submerznim makrofitama ili obrastaju čvrsta tela koja se nalaze u vodenom stubu; Bentos- ovo je životna forma koja pripada organizmima dna. Kod proučavanja bara postoji problem sveobuhvatnosti. Nije moguće istovremeno proučavati sve populacije u biocenozi, pa se posebno proučavaju delovi biocenoze, fitocenoza ili zoocenoza ili sve životinjske populacije unutar biocenozeneke grupe (Grginčević i Pujin, 1998). 8
17 1.6 Dosadašnja istraživanja na datom području Floru i vegetaciju Batušinačkih bara izučavali su Ranđelović i sar. (2007), dok je Minčić (2013) proučavala močvarnu vegetaciju Batušinačkih bara. Podaci o fauni ovih ekosistemasu do nedavno bili prilično oskudni. U novije vreme, Stojiljković (2017), Đorđević (2017), Petrović (2017) proučavaju faunu makroinvertebratado viših taksonomskih nivoa (familije). Ova istraživanja su sprovedena sa ciljem ispitivanja kvalitativnog i kvantitativnog sastava zajednice. Podaci o ihtiofauni još nisu zabeleženi na ovim barama. 9
18 1.7 Ciljevi rada U ovom radu prikazani su sastavi struktura ihtiofaune kompleksa bara raspoređenih uz reku Južnu Moravu u blizini Niša. Glavni cilj ovog istraživanja je procena osnovnih elemenata strukture riblje zajednice kao što su dominantnost, konstantnost i diverzitet. Takođe, odgovarajućim klasifikacionim metodama grupisani su ekosistemi slični u pogledu sastava i strukture zajednice. Konačno, jedan od ciljeva bio je i utvrđivanje značaja sredinskih faktora u strukturiranju proučavanih ihtiocenoza. 10
19 2. MATERIJALI I METODE 2.1. Područje istraživanja U jugoistočnoj Srbiji, desetak kilometra od Niša, između sela Batušinac i Mramor, sa leve strane reke Južne Morave, nalazi se kompleks bara poznat kao Batusinačke bare (N 43 17'61, E ). Takođe, sa desne strane reke Južne Morave, u blizini sela Čokot nalazi se veliki broj manjih ili većih bara nastalih kao posledica eksploatacije peska i šljunka (Slika1). Slika 1. Satelitski snimak područja istraživanja Oblast istrazivanja obuhvata šest bara koje se nalaze u blizini reke Južne Morave, sa obe strane autoputa E-75 (Slika 2). Bare 1, 2, 3 koje se nalaze na desnoj strani reke su nastaleiskopavanjem peska i šljunka za potrebe izgradnje autoputa, dok bare 4, 5 i 6 predstavljaju 11
20 ostatke nekadašnjeg korita i nalaze se na levoj obali sadašnjeg rečnog korita. Bara 1 i 6 se nalaze na desnoj strani autoputa. Bara 1 se nalazi u blizini poljoprivrednog zemljišta koje je najverovatnije napušteno ili veoma malo korišćeno, dok je bara 6 najveća po veličini i u nju se uliva komunalni otpad okolnih seoskih domaćinstava. Ostale bare su smeštene na levoj strani autoputa. Bare 2 i 3 nalaze se u blizini postrojenja za eksploataciju šljunka. Bara 2 je bliža postrojenju, dok je bara 3 izolovana i okružena manjim barama, drvećem i žbunjem. Konačno, bara 4 se nalazi u neposrednoj blizinireke Južne Morave, kao i bara 5 te su pod značajnim uticajem plavljenja reke u vreme visokih vodostaja. Slika 2.Mapa istraživanih bara 12
21 2.2. Prikupljanje materijala Uzorkovanje ihtiofaune sprovedeno je metodom elekroribolova tokom jeseni godine (Slika 3). Ribe su sa čamca, duž 3 transekta, uzorkovane korišćenjem elektroagregata DC electrofisher Aquatech IG 1300 (2.6 kw, V). Na svakom lokalitetu duž transekata rađen je konstantan ulov po jedinici napora (CPUE - 10 min). Svaka jedinka je identifikovana, prebrojana i precizno izmerena (Slika 4). Slika 3. Uzorkovanje ihtiofaune 13
22 Pre uzorkovanja biološkog materijala izmereno je nekoliko parametara životne sredine. To su: temperatura, elektro-provodljivost, ph vrednost, rastvoreni kiseonik i zasićenje kiseonika koje je mereno na terenu pomoću sonde WTW multi 340i. Zatim, biohemijska potrošnja kiseonika (BOD5) koja je procenjena korišćenjem standardne metodologije preporučene od strane APHA (1999). Koncentrancije azota iz amonijaka (NH4-N) i azota iz nitrata (NO3-N) su merene spektrofometrom Shimatzu UV Vis. Koncentracija fosfora iz ortofosfata (PO4-P) izmerena je korišćenjem aparata PC MultiDirect Lovibond. Slika 4. Identifikacija i merenje izlovljenog materijala 14
23 2.3. Analiza podataka Prilikom procene stanja vodenih ekositema najčešće se koriste ekološke metode na osnovu kojih se procenjuju strukturne karakteristike hidrobiocenoza. Zbog toga, u ovom radu određeni su sledeći elementi strukture hidrobiocenoza: 1. kvalitativni sastav zajednice riba procenjen je determinacijom izlovljenih jedinki donivoa vrste 2. kvanitativni sastavzajednice riba utvđen je određivanjem brojnosti svake identifikovane vrste 3. dominantnost vrsta u zajednici izračunata je kao procentulani udeo neke vrste u odnosu na ukupnu brojnost svih vrsta u zajednici. Dominantnost vrsta procenjena je na osnovu petostepene skale (Tischler, 1951): 1. Dominantnost 10% - Eudominantne vrste 2. Dominantnost od 5 do 10% - Dominantne vrste 3. Dominantnost od 2 do 5% - Subdominantne vrste 4. Dominantnost od 1 do 2% - Recedentne vrste 5. Dominantnost 1% - Subrecedentne vrste 4. frekventost vrsta je parameter koji upućuje nastalnost odnostno učestalost vrsta na nekom staništu, što može da rezultira njegovim manje ili više konstantim prisustvom. Frekventnost vrsta procenjena je na osnovu četvorostepene skale (Tischler, 1951): 1. Frekventnost % - Konstantne vrste 2. Frekventnost 50 75% - Subkonstantne vrste 3. Frekventnost 25 75% - Akcesorne vrste 4. Frekventnost 0 25% - Akcidentalne vrste 15
24 5. indeksi diverziteta zajedice riba koji predstavljaju matematički izraz odnosa kvalitativne i kvanitativne strukture zajednice i ukazuju na stanje vodenihekosistema. U ovom radu diverzitet zajednice predstavljen je pomoću Shannon-ovog indeksa diverziteta koji se izračunavana osnovu sledeće formule: S n n i i H' = ln, i= 1 N N gde je ni broj jedinki jedne vrste, a N ukupan broj jedinkisvih vrsta; i Simpson-ovog indeksa diverziteta: S D = 1 i= 1 n i N gde je ni broj jedinki jedne vrste, a N ukupan broj jedinkisvih vrsta. 6. indeks ekvitabilnosti ukazuje na distribuciju jedinki po vrstama. Ukoliko postoji dominacija jedne ili nekoliko vrsta to je posledica negativnog antropogenog uticaja. Izračunava se kao: H E =, H max gde je H vrednost Shannon-ovog indeksa diverziteta, a Hmax= lns, pri čemu je S ukupan broj vrsta. 7. sličnost u sastavu zajednice ispitivanih bara određena je pomoću klasifikacijone klaster analize. Bray-Curtis-ov koeficijent sličnosti primenjen prilikom konstrukcije matrice sličnosti, koja je ujedno i ulazna matrica u klaster analizi (CLUSTER, PRIMER v.6, Clarke i Gorley, 2006). Kako bi se grafički predstavio odnos između ispitivanih bara i sredinskih parametara koji ih karakterišu sprovedena je analiza glavnih komponenti (PCA, PRIMER v.6, Clarke i Gorley, 2006). 16
25 3. REZULTATI I DISKUSIJA Tokom ovog istraživanja, sakupljeno je ukupno 372 individue sa 6 ispitivanih bara, predstavljenih sa 7 familija, 14 rodovai 14 vrsta (Tabela 1.). Najveća raznovrsnost zabeležena je u okviru familije Cyprinidae (8 vrsta), dok je u okviru ostalih familija konstatovana samo po jedna vrsta. Tabela 1. Kvalitativni sastav zajednije riba ispitivanog područja Familija Cyprinidae Vrsta Carassius auratus gibelio Rutilus rutilus Rhodeus sericeus Alburnus alburnus Cyprinus carpio Chondrostoma nasus Squalius cephalus Pseudoraspbora parva Cobitidae Centrarchidae Ictaluridae Percidae Esocidae Siluridae Cobitis taenia Lepomis gibbosus Ictalurus nebulosus Perca fluviatilis Esox lucius Silurus glanis 17
26 Ukupan broj vrsta (S), ukupan broj jedinki (N), ekvitabilnost (E), Shannon-ov (H ) i Simpsonov indeks (D) diverziteta predstavlejni su u Tabeli 2. Izračunate vrednosti indeksa diverziteta ukaziju da je diverzitet najveći u bari 4. Visoka raznovrsnost i veliki broj vrsta u ovoj bari, najverovatnije je posledica neposredne blizine reke Južne Morave, te je ona najčešće plavljena kada dolazi do mešanja vrsta. Sa druge strane najniže vrednosti indeksa diverziteta su zabeležene u bari 2. Uprkos prisustvu 7 vrsta, niska ekvitabilnost i izrazita dominacija jedne vrste (Carassius auratus gibelio) u ovoj bari, uticala je na niske vrednosti Shannon-ovog i Simpson-ovog indeksa diverziteta. Tabela 2. Kvantitativni sastav zajednice i indeksi diverziteta na ispitaivanim barama S N E H'(loge) D B B B B B B
27 Tabela 3. Frekventnost i dominantnost ribljih vrsta na istraživanom području. Vrste čija je frekventnost 50% obeležene su masnim slovima. B1 B2 B3 B4 B5 B6 Carassius auratus gibelio E E E E E E Rutilus rutilus D D - E SD E Rhodeus sericeus SD E Alburnus alburnus - - SD - SD E Cyprinus carpio - SD R Chondrostoma nasus D - SR Squalius cephalus - R - SD - - Pseudoraspbora parva - R SD D - - Cobitis taenia R Lepomis gibbosus E SD E E E R Ictalurus nebulosus E SD - Perca fluviatilis D - - Esox lucius D D D Silurus glanis - R - SD - - E eudominantna, D dominantna, SD subdominantna, R recedentna, SR subrecedentna vrsta Vrsta Carassius auratus gibelio je eudominantna vrsta na svim istraživanim lokalitetima što je u skladu sa njenom ekologijom. Poreklom iz Azije introdukovana je u Europu u 17. veku, gde se do sada se ušpešno proširila. Njena glavna biološka osobina odgovorna za visok stepen invazivnosti je njena reprodukcija. Naime, babuška brzo raste i reprodukuje se sa velikom 19
28 uspešnošću, tako da postaje kompetitivna sa autohtonim ribljim vrstama za hranu i stanište, čime se potiskuju populacije autohtonih vrsta (Tomljanović i sar., 2012). Takođe, prisutne na svim ili skoro svim lokalitetima, većinom kao eudominantneili dominantne su Lepomis gibbosus i Rutilus rutilus.vrsta Lepomis gibbosus je introdukovana iz Severne Amerike i vrlo se brzo prilagodila novim uslovima i zahvaljujući brzom razmnožavanju, grabljivom ponašanju ozbiljno je ugrozila mnoge autohtone vrste a posebno mlađ i ikru drugih vrsta nad kojom je predatorski nastrojena (Lenhardt i sar., 2006). Najbolje se prilagodila plitkim stajaćim vodama sa obiljem vegetacije, što u potpunosti odgovara barskim ekosistemima koji su predmet ovog istraživanja. Pored vrsta Carassius auratus gibelio i Lepomis gibbosus, u ispitivanim ekosistemima zabeleženo je prisustvo još dve invazivne vrste i to Pseudoraspbora parva i Ictalurus nebulosus. Pomoću analize glavnih komponenti (PCA) na osnovu sredinskih parametara predstavljen je model gde prva i druga PCA osa objašnjavaju 55.52% i 22.79% varijabilnosti, redom. Prvu PCA osu određuje koncentracija NO3-N, PO4-P, NH4-N i temperatura, dok su elektroprovodljivost, biološka potrošnja kiseonika i koncentracija rastvorenog kiseonika u vodi su u najvećoj meri korelisani sa drugom PCA osom (Slika 5). Slika 5. Analiza glavnih komponenti na osnovu sredinskih parametara 20
29 Rezultati PCA analize ukazuju da je bara 6 u najvećoj meri opterećena neorganskim solima (NO3-N i PO4-P) i amonijakom sa niskom koncentracijom rastvorenog kiseonika, što je najverovatnije posledica uliva komunalnih voda okolnih domaćinstava. Sa druge strane, bare 1, 2, 3 karakterišu niske vrednosti NH4-N, NO3-N i PO4-P, a visoka koncentracija rastvorenog kiseonika. Bare 4 i 5 izdvajaju visoke vrednosti elektroprovodljivosti (Slika 5). Prema sličnosti u zajednici, ispitivane bare su grupisane pomoću klaster analize (Slika 6). Prema dobijenim rezultatima najsličnije bare su u pogledu sastava zajednice su bare 4 i 5, koje su najbliže reci i pod njenim direktnim uticajem ali i u međusobnoj zavisnosti, su prostorno veoma bliske, te se spajaju u vreme visokog vodostaja. Takođe, bare 1 i 2 su u pogledu zajednice veoma slične što je verovatno posledica sličnog kvaliteta vode (Slika 5). Kao zasebne izdvajaju se bara 6 i bara 3. U pogledu kvaliteta vode, kako posledica komunalnog izliva, bara 6 je najzagađenija što je direktno uticalo na razlike u sastavu i strukturi zajednice riba. Slika 6. Sličnost ispitivanih bara prema sasvavu zajednice riba 21
30 4. ZAKLJUČAK Na osnovu rezultata ovog istraživanja mogu se proizvesti sledeći zaključci: - U ispitivanim barama u blizini Niša detektovano je prisustvo 14 vrsta riba koje su svrstane u 7 familija - Najveća raznovrsnost zabeležena je u okvirufamilije Cyprinidae (8 vrsta) - Najveću dominantnost na skoro svim ispitivanim barama imaju vrste Carassius auratus gibelio, Lepomis gibbosus i Rutilus rutilus - Od 14 konstatovanih vrsta 4 vrste su invazivne (Carassius auratus gibelio, Lepomis gibbosus, Pseudoraspbora parva i Ictalurus nebulosus) - Najveće vrednosti indeksa diverziteta zabeležene su na bari 4, a najmanje na bari 2 - Bara broj 6 je najzagađenija na osnovu vrednosti parametara koji indikuju zagađenje - Bare 1 i 2 karakteriše najbolji kvalitet vode - Bare 4 i 5 su najsličnije u pogledu sastava zajednice, što je posledica kako njihove povezanosti sa rekom tako i njihove međusobne povezanosti 22
31 5. LITERATURA Clarke, K., Gorley, R., PRIMER v6. User Manual/Tutorial. Plymouth Routine in Mulitvariate Ecological Research. Plymouth Marine Laboratory, Plymouth. Consortium, F., 2004: Manual for the application of the European Fish Index EFI. A fishbased method to assess the ecological status of European rivers in support of the Water. Downing, John A.,Plante, C., 1993: Production of fish populations in lakes. Canadian Journal of Fisheries and Aquatic Sciences. Vol Djordjević, A., 2017: Komparacija asambleje Mollusca u barama različitog tipa. Diplomski rad. PMF. Univerzitet u Nišu. Grabarkiewicz, J.D., Davis, W.S., 2008: An introduction to freshwater fishes as biological indicators, US Environmental Protection Angecy, Office of Environmental, United States. Grginčević, M., i Pujin, P., 1998: Hidrobiologija: priručnik za studente i poslediplomce. Ekološki pokret grada Novog Sada. Grossman, G.D., and Mary C. Freeman., 1987: "Microhabitat use in a stream fish assemblage. Journal of Zoology. Vol : Jackson, J. B., Kirby, M. X., Barger, W. H., Bjornald, K. A., Botsfodr, L. W., & Hughes, T. P. 2001: Historical overfising anad the recent collapse og coastal ecosystems. Science. Vol. 293(5530), Lenhardt, M., Hegedis, A., Cvijanovic, G., Jaric, I., Gacic, Z.,Mickovic, B., 2006: Nonnative freshwater fishes in Serbia and their impacts to native fishspecies and ecosystems. Geophysical Research Abstracts, Vol. 8, Leonardos, I.D., Kagalou, I., Tsoumani, M., Economidis, P.S, 2008: Fish Fauna in a protected Greek lake: biodiversity, introduced fish species over a 80 year period and their impacts on the ecosystem. Ecology of freshwater Fish,
32 Maletin,S., Matić, A., Ćirković, M., Milošević, N., Jurakić, Ž., 2015: Ichthyofauna Conservation and Legislation in Serbia. Stojković Piperac, M.,2015 : Model za korisćenje riba u sistemu biotickih indeksa I njegova uloga u proceni kvaliteta i ekoloskog statusa tekućih voda. Doktorska disertacija. PMF u Kragujevcu. Minčić, N., Uporedni pregled močvarne vegetacije u dolini Juţne Morave i Vlasinskoj visoravni. Master rad. Prirodno-matematički fakultet. Univerzitet u Nišu. Petrović, T., Asambleja Diptera u barama različitog tipa u okolini Niša. Master rad. Prirodno-matematički fakultet. Univerzitet u Nišu. Ranđelović, V., Matejić, J., Zlatković, B., 2007: Flora i vegetacija Batušinačkih bara kod Niša.Proceedings of 9th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions. Safner, R., 2012: Utjecaj invazivne vrste riba babuške (Carassius gibelio) na sastav ihtiocenoze u Republici Hrvatskoj Proceedings. 47th Croatian and 7th International Symposium on Agriculture.Opatija. Hrvatska, Saunders, D.L., Meeuwing, J.J., Vincet, C.J., 2002: Freshwater protected areas: strategies for conservation. Conservation Biology 16, Shuter, B. J., et al. 1980: "Stochastic simulation of temperature effects on first-year survival of smallmouth bass." Transactions of the American Fisheries Society. Vol :1-34. Simić, V., Simić, S., 2009: Ekologija kopnenih voda (Hidrobiologija I). Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu; Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Kragujevac; Beograd. Simonović, P., 2010: Uvod u ihtiologiju. Univerzitet u Beogradu. Biološki fakultet. Smith, K.G., Darwall, W.R.T. (Compilers), 2006: The status and distribution of freshwather fish endemic to the Mediterranean basin. IUSN. Gland, Switzerland and Cambridge. Smith, C. Lavett, and Charlie Roy Powell., 1971: "The summer fish communities of Brier Creek, Marshall County, Oklahoma. American Museum novitates; no " 24
33 Tischler, W., 1951: Zur Synthese biozönotischer Forschung. Acta Biotheoretica, 9: Tomljanović, T., Fabijanić, N., Treer, T., Matulić, D., Piria, M., Šprem, N., Aničić,I., 2012: Influence of invasive fish species Prussian carp (Carassius gibelio) on Croatian ichthyocenose. 47th Croatian and 7th International Symposium on Agriculture, Opatija, Croatia, February Proceedings. University of Zagreb Faculty of Agriculture. Unmack, Peter J., 2001: Biogeography of Australian freshwater fishes.journal of biogeography. Vol. 28.9:
34 ПРИРОДНO-MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА Редниброј, РБР: Идентификациониброј, ИБР: Типдокументације, ТД: Типзаписа, ТЗ: Врстарада, ВР: Аутор, АУ: Ментор, МН: Насловрада, НР: Језикпубликације, ЈП: Језикизвода, ЈИ: Земљапубликовања, ЗП: Уже географско подручје, УГП: монографска текстуални / графички мастер рад Петар Илић Др Милица Стојковић Пиперац Састав и структура заједнице риба у барским екосистемима у околини Ниша српски енглески Р. Србија Р. Србија Година, ГО: Издавач, ИЗ: ауторски репринт Местоиадреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога) 4 поглавља; 25 страна; 25 референце; 3 табеле; 6 сликa Научнаобласт, НО: Биологија Научнадисциплина, НД: Предметна одредница/кључне речи, ПО: Екологија Баре, заједница риба, диверзитет, загађење е УДК 591.5: (497.11) Чувасе, ЧУ: Важнанапомена, ВН: Извод, ИЗ: библиотека Овај рад обухвата истраживање састава и структуре заједнице риба барских екосистема у околини Ниша. Узорковање је вршено током јесени методом електрориболова. Током овог истраживања, сакупљено је укупно 372 индивидуа са 6 испитиваних бара, представљених са 7 фамилија, 14 родова и 14 врста. Датумприхватањатеме, ДП: Датумодбране, ДО: Члановикомисије, КО: Председник: Члан: Члан, ментор:
35 ПРИРОДНO-MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ KEY WORDS DOCUMENTATION Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: Type of record, TR: Contents code, CC: Author, AU: Mentor, MN: Title, TI: Language of text, LT: Language of abstract, LA: Country of publication, CP: Locality of publication, LP: monograph textual / graphic master thesis Petar Ilić Milica Stojković Piperac, PhD Composition and structure of fish community in pond ecosystems nearby Serbian English Republic of Serbia Serbia Publication year, PY: 2018 Publisher, PB: author s reprint Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes) Scientific field, SF: Scientific discipline, SD: Subject/Key words, S/KW: the city of Niš 4 chаpters; 25 pages; 25 references; 3 tables; 6 pictures Biology Ecology Ponds, fish community, diversity, pollution UC 591.5: (497.11) Holding data, HD: Note, N: Abstract, AB: library This work includes the study of composition and structure of fish communities of pond ecosystems nearby the city of Nis. Sampling was carried out during autumn by electrofishing method. During this research, we collected a total of 372 individuals within 6 investigated ponds, represented by 7 families, 14 genera and 14 species. Accepted by the Scientific Board on, ASB: Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Member: Member, Mentor:
Pravilnik referntni uslovi avgust
30/10), На основу члана 7. став 5. Закона о водама ( Службени гласник РС, број Министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде доноси ПРАВИЛНИК О ОДРЕЂИВАЊУ РЕФЕРЕНТНИХ УСЛОВА ЗА ТИПОВЕ ПОВРШИНСКИХ
ВишеSlide 1
EKOLOGIJA Ekologija proučava odnose između živih organizama (biljaka i životinja) i životnih zajednica prema uslovima spoljašnje sredine, kao i uzajamne odnose živih bića oikos grč. dom, stanište logos
Више505
505. На основу члана 11 став 3 Закона о заштити ваздуха ( Службени лист ЦГ", број 25/10), Влада Црне Горе на сједници од 8.јула 2010. године, донијела је УРЕДБУ О УСПОСТАВЉАЊУ МРЕЖЕ МЈЕРНИХ МЈЕСТА ЗА ПРАЋЕЊЕ
ВишеIPPC zahtev[1] [Compatibility Mode]
ПРИМЕНА IPPC ДИРЕКТИВЕ У СРБИЈИ ЗАХТЕВ ЗА ИЗДАВАЊЕ ИНТЕГРИСАНЕ ДОЗВОЛЕ qзакон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (Сл. Гласник РС, број 135/2004) Уређује услове и поступак издавања
ВишеЈП Србијашуме Београд ГОДИШЊИ ПРОГРАМ УПРАВЉАЊА РИБАРСКИМ ПОДРУЧЈЕМ ДУНАВ ЗА ГОДИНУ СТРУЧНО ЛИЦЕ: Маст биолог Александра Комарницки-Ћирлић Беогр
ЈП Србијашуме Београд ГОДИШЊИ ПРОГРАМ УПРАВЉАЊА РИБАРСКИМ ПОДРУЧЈЕМ ДУНАВ ЗА 2019. ГОДИНУ СТРУЧНО ЛИЦЕ: Маст биолог Александра Комарницки-Ћирлић Београд, 2018. ПРАВНИ ОСНОВ Корисник рибарског подручја
ВишеWeishaupt monarch (WM) serija
Gorionici - uštede energije primenom O2 i frekventne regulacije Emisije štetnih materija u produktima sagorevanja Budva, 23.09.2016. Gorionici Uštede energije O 2 regulacija ušteda minimum 2% goriva vraćanje
ВишеZAVOD ZA ZA[TITU ZDRAVLJA
Datum izdavanja: 17.11.2016. strana : 1/10 Oznaka zbirnog izveštaja: MU10/16 Podaci o korisniku: GRAD SUBOTICA Gradska uprava Sekretarijat za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Trg slobode 1 24000
ВишеPrimena instrumentalnih metoda na analizu uzoraka vode Zoran Simi ć, master inženjer tehnologije Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beograd
Primena instrumentalnih metoda na analizu uzoraka vode Zoran Simi ć, master inženjer tehnologije Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 1 Uredba o granicnim vrednostima emisije
ВишеMicrosoft PowerPoint - Jaroslav Cerni ppt
Институт за водопривреду Јарослав Черни АД Институт за водопривреду Јарослав Черни, основан 1947. године, водећа је научноистраживачка организација у Србији у области вода. ДЕЛАТНОСТИ Теоријска и примењена
ВишеSlide 1
Dvadeset četvrto predavanje 1 CILJEVI PREDAVANJA Pojačan efekat staklene bašte H 2 O i CO 2 kao apsorberi radijacije sa Zemlje radijaciono forsiranje Posledice globalnog zagrevanja Izvori i potrošnja gasova
ВишеKvalitet voda 2012
Назив реке - ЂЕТИЊА ЂЕТИЊА ЂЕТИЊА ЂЕТИЊА ЂЕТИЊА ЂЕТИЊА ЂЕТИЊА ЂЕТИЊА ЂЕТИЊА ЂЕТИЊА ЂЕТИЊА ЂЕТИЊА Шифра станице - 7805 7805 7805 7805 7805 7805 7805 7805 7805 7805 7805 7805 Ознака места узорковања - A1
ВишеПрилог 7. Граничне вредности концентрације опасних компоненти у отпаду на основу којих се одређују карактеристике отпада (својства отпада која га кара
Прилог 7. Граничне вредности концентрације опасних компоненти у отпаду на основу којих се одређују карактеристике отпада (својства отпада која га карактеришу као опасан отпад) H1 Експлозиван : Отпад класификован
ВишеSoil protection conference
Određivanje tipova vodnih tijela rijeka prema ODV u kraškim riječnim bazenima Cetine i Krke u Federaciji Bosne i Hercegovine Stručna tribina Usaglašavanje crnogorskog zakonodavstva o vodama sa Okvirnom
ВишеOBIM AKREDITACIJE
АКРЕДИТАЦИОНО ТЕЛО СРБИЈЕ : Датум прве акредитације/ Date of initial accreditation: 05.11.2010. Ознака предмета/file Ref. No.: 2-01-384 Важи од/ Valid from: Замењује Обим од: Replaces Scope dated: ОБИМ
ВишеПРЕДАВАЊЕ ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈА
ПРЕДАВАЊА ИЗ ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈЕ ИСПАРАВАЊЕ Проф. др Бранислав Драшковић Испаравање је једна од основних компоненти водног и топлотног биланса активне површине са које се врши испаравање У природним условима
ВишеFTN Novi Sad Katedra za motore i vozila Potrošnja goriva Teorija kretanja drumskih vozila Potrošnja goriva
Ključni faktori: 1. ENERGIJA potrebna za kretanje vozila na određenoj deonici puta Povećanje E K pri ubrzavanju, pri penjanju, kompenzacija energetskih gubitaka usled dejstva F f i F W Zavisi od parametara
ВишеОПШТА И НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФАРМАЦИЈЕ ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2015/2016.
ОПШТА И НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФАРМАЦИЈЕ ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2015/2016. Предмет: ОПШТА И НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА Предмет се вреднује са 9 ЕСПБ. Недељно има 6 часова активне
ВишеSARAĐUJMO ZA VODE
SARAĐUJMO ZA VODE JU SREDNJA STRUČNA I TEHNIČKA ŠKOLA GRADIŠKA Prilikom izrade ovog rada pokušali smo da dobijemo informacije od nadležnih iz: GRADSKE UPRAVE-ODJELJENJE ZA EKOLOGIJU JU GRADSKA ČISTOĆA
ВишеPrilog 3 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za oplemenjivače zemljišta
Прилог 3 КРИТЕРИЈУМИ ЗА ДОДЕЛУ ЕКО ЗНАКА ЗА ОПЛЕМЕЊИВАЧЕ ЗЕМЉИШТА Критеријуми за доделу Еко знака за оплемењиваче земљишта имају за циљ: 1) употребу обновљивих материјала и/или рециклажу органских материја
ВишеМинистарство просвете, науке и технолошког развоја ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ 22. април године ТЕСТ ЗА 8. РАЗРЕД Шифра ученика Српско хемијско
Министарство просвете, науке и технолошког развоја ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ 22. април 2018. године ТЕСТ ЗА 8. РАЗРЕД Шифра ученика Српско хемијско друштво (три слова и три броја) УПИШИ Х ПОРЕД НАВЕДЕНЕ
ВишеМИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СРПСКО БИОЛОШКО ДРУШТВО ТЕСТ ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА VIII РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Републичко
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СРПСКО БИОЛОШКО ДРУШТВО ТЕСТ ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА VIII РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Републичко такмичење, 26. 5. 2019. године 1. Заокружи слово Т
ВишеSlide 1
Катедра за управљање системима ТЕОРИЈА СИСТЕМА Предавањe 2: Основни појмови - систем, модел система, улаз и излаз UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF ORGANIZATIONAL SCIENCES План предавања 2018/2019. 1.
Више46th Croatian & 6th International Symposium on Agriculture
IZVORNI ZNANSTVENI RAD Smanjenje prinosa poljoprivrednih kultura u uvjetima bez navodnjavanja na području sjeveroistočne Bosne Univerzitet u Sarajevu, Poljoprivredno-prehrambeni fakultet, Zmaja od Bosne
ВишеGod_Rasp_2015_ xls
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА, НОВИ САД Датум: 14.09.2016, Страна: 1 I I I 1 13 Грађевински материјали и конструкције I 28.01.2016 09.02.2016 31.03.2016 16.06.2016 04.07.2016 01.09.2016 15.09.2016 26.09.2016
ВишеMicrosoft Word - VII.doc
ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Наставни предмет: БИОЛОГИЈА Разред: Седми Ред.број Н А С Т А В Н А Т Е М А / О Б Л А С Т Број часова по теми Број часова за остале обраду типове часова 1. ДЕФИНИЦИЈА
ВишеОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА: ОБНОВЉИВИ РЕСУРСИ
Индекс експлоатације воде - Water Exploitation Index (WEI) Индекс експлоатације воде - Water Exploitation Index (WEI) је индикатор који представља однос укупне годишње количине обновљивих и захваћених
ВишеEkoloske mreze NATURA 2000 MNE October 2009 DDimovic
NATURA 2000 i zaštićena područja 11.-12. oktobar 2010.godine, Podgorica Pojam ekoloških mreža i NATURA 2000 Duška Dimović, WWF Ova prezentacija će pokušati da objasni sledeće pojmove... Pristupi zaštiti
ВишеMicrosoft PowerPoint - 4 Ðukic Podgorica 2012 [Read-Only] [Compatibility Mode]
Radionica o transpoziciji i implementaciji Direktive o vodi za piće (DWD 98/83/EC) i Direktive o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda (UWWTD 91/271/EEC) u Crnoj Gori, 26. novembar 2012. Transpozicija
ВишеРЕПУБЛИКА СРБИЈА АП ВОЈВОДИНА Завод за јавно здравље Панчево Пастерова 2, Панчево Тел.Фаx. 013/ , е-маил: ЦЕНТАР ЗА ХИГИ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА АП ВОЈВОДИНА Завод за јавно здравље Панчево Пастерова 2, 26000 Панчево Тел.Фаx. 013/322-965, е-маил: info@zjzpa.org.rs ЦЕНТАР ЗА ХИГИЈЕНУ И ХУМАНУ ЕКОЛОГИЈУ ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА МЕРЕЊА
ВишеDiapositiva 1
This Project is funded by the European Union Надзор и еколошки мониторинг над хидротехничким и багерским радовима на критичним секторима на реци Дунав ПЕТИ САСТАНАК ФОРУМА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАНА 05. април
Више451. Na osnovu člana 95 tačka 3 Ustava Crne Gore donosim UKAZ O PROGLAŠENJU ZAKONA O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILJA Proglaš
451. Na osnovu člana 95 tačka 3 Ustava Crne Gore donosim UKAZ O PROGLAŠENJU ZAKONA O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILJA Proglašavam Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o sredstvima
ВишеPowerPoint Presentation
Показатељи технолошког напретка Технолошки развој Резултира стварањем нових или побољшањем постојећих производа, процеса и услуга. Технолошки развој - део економског и друштвеног развоја. Научни и технолошки
ВишеMicrosoft Word - PRAVILNIK O GV AK AM cir.doc
На основу чл. 38.став 1. и чл. 47.став 3. Закона о заштити ваздуха («Службени гласник Републике Српске», број: 53/02) И члана 58. Закона о министарствима («Сл. гласник Републике Српске», бр. 70/02) министар
ВишеПлан детаљне регулације дела насеља Калиновац у општини Велико Градиште Рани јавни увид Предмет равног јавног увида су основна концептуална планска ра
План детаљне регулације дела насеља Калиновац у општини Велико Градиште Рани јавни увид Предмет равног јавног увида су основна концептуална планска развојна решења, која се не односе на услове, могућности
ВишеMicrosoft Word - Test 2009 I.doc
Ime i prezime (ŠTAMPANIM SLOVIMA!!!) jedinstveni matični broj građana (prepisati iz lične karte) broj prijave Test za prijemni ispit iz hemije 1. Hemijska promena je: a) rastvaranje NaCl b) sublimacija
ВишеGENETSKI TREND PRINOSA MLEKA I MLEČNE MASTI U PROGENOM TESTU BIKOVA ZA VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE
IV SEMINAR ODGAJIVAČKIH ORGANIZACIJA U STOČARSTVU REPUBLIKE SRBIJE HOTEL ĐERDAP TURIST 01.- 04. April 2018. Procena oplemenjivačkih vrednosti u stočarstvu ES( G) h 2 i L r IH Prof. dr Snežana Trivunović,
ВишеVLADA CRNE GORE
Na osnovu člana 18 stav 5 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu ( Sl.list CG,broj 075/18), donešen je Pravilnik o bližoj sadržini elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu ( Sl.list CG, broj
ВишеKAKO BRŽE DO POSLA ZA StrukovnOG inženjerA zaštite životne sredine
KAKO BRŽE DO POSLA ZA SPECIJALISTU STRUKOVNOG INŽENJERA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE Dr Vesna Marjanović, profesor Visoke poslovno-tehničke škole strukovnih studija, Užice Specijalističke strukovne studije
ВишеPowerPoint Presentation
ДЕЦЕМБАР 2016. Већи део месеца децембра 2016. било је стабилно и суво време уз честу појаву магле у нижим пределима, док је на планинама и југу било сунчаније. Падавина је било врло мало, у већини предела
ВишеZST_1_Odlucivanje_o_potrebi_procene_uticaja_na_zivotnu_sredinu_Propisani_obrazac
РЕПУБЛИКА СРБИЈА ГРАД СМЕДЕРЕВО ГРАДСКА УПРАВА СМЕДЕРЕВО Одељење за урбанистичко-комуналне и имовинско-правнепослове Одсек за урбанистичко-грађевинске послове, послове саобраћаја и заштите животне средине
ВишеMicrosoft PowerPoint - Hidrologija 4 cas
HIDROMETRIJA Definicija Nauka o metodama i tehnici merenja različitih karakteristika vezanih za vodu u svim njenim vidovima pojavljivanja na zemlji Etimologija starogrčke reči Hidro voda Metria merenje
ВишеIZVEŠTAJ O KVALITETU POVRŠINSKIH VODA NA TERITORIJI OPSTINE ZRENJANIN ZA PERIOD APRIL-SEPTEMBAR 2011
Република Србија Аутономна Покрајина Војводина ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ЗРЕЊАНИН 23000 Зрењанин, др Емила Гаврила 15 ЦЕНТАР ЗА ХИГИЈЕНУ И ХУМАНУ ЕКОЛОГИЈУ ИЗВЕШТАЈ О МОНИТОРИНГУ ПОВРШИНСКИХ ПРИРОДНИХ ВОДА
ВишеРепубличко такмичење
1 РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ОСНОВА ЕКОНОМИЈЕ БЕОГРАД, МАРТ 2015. Питања саставио: доцент др Ђорђе Митровић, Универзитет у Београду, Економски факултет 1. Монетаристи су Питања 1 поен а. сматрали да је незапосленост
ВишеНа основу члана 7. Одлуке о накнади за заштиту и унапређење животне средине Града Ниша ( Службени лист Града Ниша, бр.53/09) и члана 2. и 72. Пословни
На основу члана 7. Одлуке о накнади за заштиту и унапређење животне средине Града Ниша ( Службени лист Града Ниша, бр.53/09) и члана 2. и 72. Пословника о раду Градског већа Града Ниша ( Службени лист
ВишеSlajd 1
ČISTA RIJEKA MILJACKA Mart 2016 ČISTA RIJEKA MILJACKA Inicijativa za realizaciju projekta potekla iz Općine Centar u martu 2008. godine (na Svjetski dan voda 22.03) Decembar 2008. potpisan protokol o zajedničkoj
ВишеEKONOMSKI RAST I RAZVOJ
Univerzitet u Travniku Fakultet za menadžment i poslovnu ekonomiju EKONOMSKI RAST I RAZVOJ Makroekonomske performanse privrede reprezentiraju četiri osnovna pokazatelja: stopa privrednog rasta, stopa inflacije,
ВишеMicrosoft Word - osnovne_akademske_studije_biologija.doc
Универзитет у Крагујевцу ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Радоја Домановића 12, 34000 Крагујевац, Србија University оf Kragujevac FACULTY OF SCIENCE Radoja Domanovića 12, 34000 Kragujevac, Serbia Студијски
ВишеСтудијски програм: Географија Година Предмет Трећи рок Сала 1 Увод у географију у 9 h Студентски трг 3, Сала 2 1 Картографија у 10 h п
Студијски програм: Географија 1 Увод у географију 05. 06. у 9 h Студентски трг 3, Сала 2 1 Картографија 06. 06. у 10 h писмени 07. 06. у 10 h усмени 1 Картографија 1 06. 06. у 10 h Студентски трг 3, Лаб.
ВишеMicrosoft Word - 483E FE-0865C4.doc
Zdravstveno potporno udruženje studenata Beograda Svetski dan bez duvanskog dima 31. maj 2008. Rezultati istraživanja o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama na Univerzitetu u Beogradu Istraživanje
ВишеPromet materija u vodi
Šesnaesto predavanje Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 1 CILJEVI PREDAVANJA Advekcija Difuzija Bočno, uspravno i podužno mešanje Promet zagađenja u estuarijumima Promet zagađenja u morima i jezerima
ВишеPowerPoint Presentation
Prečišćavanje otpadnih gasova Pregled SISTEMI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH GASOVA SISTEMI ZA UKLANJANJE ČESTICA SISTEMI ZA UKLANJANJE GASOVITIH POLUTANATA 10 Emisija u svetu (Mt/god) CO VOCs SOx NOx ČESTICE
ВишеИСТРАЖИВАЊЕ У ФАРМАЦИЈИ 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА Школска 2017/2018.
ИСТРАЖИВАЊЕ У ФАРМАЦИЈИ 2 ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈE ФАРМАЦИЈЕ ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА Школска 2017/2018. Предмет: ИСТРАЖИВАЊЕ У ФАРМАЦИЈИ 2 Предмет носи 9 ЕСПБ. Недељно има 6 часова активне наставе
ВишеPowerPoint Presentation
Značaj šaranskih ribnjačarstava za očuvanje bioraznolikosti u Republici Hrvatskoj Aljoša Duplić, Ramona Topić, Naven Trenc 13. MEĐUNARODNA KONFERENCIJA O AKVAKULTURI Vukovar, 29.-30.11.2018. 2018. dio
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Катедра за хортикултуру Школска Предмет Шифра Студијски програм Циклус Година Семестар Број Број група
УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Катедра за хортикултуру Школска Предмет Шифра Студијски програм Циклус Година Семестар Број Број група година предмета студената за вјежбе 2018/2019. Хортикултура
Више00 Korica
UDK: 626.1:628.113.4(497.113 Novi Sad) Letopis naučnih radova Godina 32 (28), broj I, strana 111-7 Originalni naučni rad Original scientific paper STANJE KVALITETA VODE KANALA DTD NOVI SAD SA- VINO SELO
ВишеJUN.xlsx
1 Математика 1 (П) 17.06. у 13:00 Амф. 2 Хемија (П+У) 14.06. у 09:00 Амф. 3 Рачунарска техника (П+У) 20.06. у 13:00 Амф. 4 Основи система заштите (У) 18.06. у 13:00 201 5 Социологија (У) 10.06. у 09:00
ВишеК О Н К У Р С
ФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА Јове Илића 154 Телефони: 011/3950 800 Факс: 011/2461-221 E-mail: ds@fon.rs Интернет адреса: www.fon.bg.ac.rs СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ ЗА КОЈЕ СЕ КОНКУРС РАСПИСУЈЕ: Информациони
ВишеЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Стари шор 47 Mat.br Reg.br šif.del PIB ž.račun tel/faks
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Стари шор 47 Mat.br. 08039801 Reg.br. 8238022472 šif.del. 86-90 PIB 100791703 ž.račun. 840-209667-75 tel/faks: 022/ 610-511, 636-509 e-mail: info@zdravlje-sm.org.rs
ВишеPrilog 5 REZIME IZVEŠTAJA O KANDIDATU ZA STICANJE NAUČNOG ZVANJA I Opšti podaci o kandidatu: Ime i prezime: Katarina M. Banjanac Datum rođenja:
Prilog 5 REZIME IZVEŠTAJA O KANDIDATU ZA STICANJE NAUČNOG ZVANJA I Opšti podaci o kandidatu: Ime i prezime: Katarina M. Banjanac Datum rođenja: 10.12.1984. JMBG: 1012984775042 Naziv institucije u kojoj
ВишеСтудијски програм: Географија Година Предмет Други рок Сала 1 Увод у географију у 9 h Студентски трг 3, Сала 1 1 Картографија у 10 h п
Студијски програм: Географија 1 Увод у географију 10. 04. у 9 h Студентски трг 3, Сала 1 1 Картографија 03. 04. у 10 h писмени 04. 04. у 10 h усмени Студентски трг 3, Сала 1 1 Картографија 1 03. 04. у
ВишеЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Стари шор 47 Mat.br Reg.br šif.del PIB ž.račun tel/faks
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Стари шор 47 Mat.br. 08039801 Reg.br. 8238022472 šif.del. 86-90 PIB 100791703 ž.račun. 840-209667-75 tel/faks: 022/ 610-511, 636-509 e-mail: info@zdravlje-sm.org.rs
ВишеСтудијски програм: Географија Година Предмет Четврти рок Сала 1 Увод у географију у 9 h Студентски трг 3 1 Картографија у 10 h писмени
Студијски програм: Географија Увод у географију 02. 07. у 9 h Картографија 05. 07. у 0 h писмени 08. 07. у 0 h усмени Картографија 05. 07. у 0 h, Лаб. за картографију Математичка географија 0. 07. у 9
ВишеСтудијски програм: Географија Година Предмет Четврти рок Сала 1 Увод у географију у 9 h Студентски трг 3 1 Картографија у 10 h писмени
Студијски програм: Географија Увод у географију 02. 07. у 9 h Студентски трг 3 Картографија 05. 07. у 0 h писмени 08. 07. у 0 h усмени Студентски трг 3, Сала Картографија 05. 07. у 0 h Студентски трг 3,
ВишеMicrosoft PowerPoint - gaf nis kartiranje rizika od poplava.ppt
Дипломски рад + рад на пракси у ЈВП Србијаводе Ниш = основа за Мастер рад Тема: Картирање ризика од поплава Студент : Јелица Ђурђановић МРГ 28/2009 Скуп студената хидротехнике Београд, 16. 12. 2011.год.
ВишеPozivnica Za sudjelovanje na lokalnoj radionici u okviru SEE River projekta Datum radionice: Mjesto održavanja: Hlebine, Društveni dom,
Pozivnica Za sudjelovanje na lokalnoj radionici u okviru SEE River projekta Datum radionice: 06. 03. 2014. Mjesto održavanja: Hlebine, Društveni dom, Trg Ivana Generalića 15, Hlebine Poštovana/Poštovani,
ВишеMicrosoft PowerPoint - 32-Procesing- MPetrovic.ppt [Compatibility Mode]
NUMERIČKO ISTRAŽIVANJE MEHANIZAMA RAZMENE TOPLOTEI KLJUČANJA U VELIKOJ ZAPREMINI TEČNOSTI Milan M. Petrović 1), Vladimir Stevanović 1), Milica Ilić 2), Sanja Milivojević 1) 1) Mašinski fakultet Univerziteta
ВишеЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Стари шор 47 Mat.br Reg.br šif.del PIB ž.račun tel/faks
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Стари шор 47 Mat.br. 08039801 Reg.br. 8238022472 šif.del. 86-90 PIB 100791703 ž.račun. 840-209667-75 tel/faks: 022/ 610-511, 636-509 e-mail: info@zdravlje-sm.org.rs
ВишеПРЕДЛОГ
На основу члана 19. Закона о сточарству ( Службени гласник РС, 41/09, 93/12 и 14/16), члана 4. став 1. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју ( Службени гласник РС, 10/13, 142/14 и 103/15),
ВишеMicrosoft PowerPoint - Pokazatelji TP i stopa TP_ za studente [Compatibility Mode]
Показатељи технолошког напретка Технолошки развој Резултира стварањем новихили побољшањем постојећихпроизвода, процеса и услуга. Технолошки развој - део економског и друштвеног развоја. Научни и технолошки
ВишеЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Стари шор 47 Mat.br Reg.br šif.del PIB ž.račun tel/faks
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Стари шор 47 Mat.br. 08039801 Reg.br. 8238022472 šif.del. 86-90 PIB 100791703 ž.račun. 840-209667-75 tel/faks: 022/ 610-511, 636-509 e-mail: info@zdravlje-sm.org.rs
Вишеbroj 043.indd - show_docs.jsf
ПРИЛОГ 1. Ширина заштитног појаса зграда, индивидуалних стамбених објеката и индивидуалних стамбено-пословних објеката зависно од притиска и пречника гасовода Пречник гасовода од 16 barа до 50 barа M >
ВишеPoštovani, U saopštenju Istraživanje i razvoj, godina broj 24, od 1. februara godine, uočena je greška, nastala iz pogrešno popunjenog upi
Poštovani, U saopštenju Istraživanje i razvoj, 2011. godina broj 24, od 1. februara 2013. godine, uočena je greška, nastala iz pogrešno popunjenog upitnika izvještajne jedinice - Kliničko bolnički centar
ВишеMicrosoft Word - Predmeti po Bolonji 2010.doc
ГЕОГРАФИЈА ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Увод у географију ТМ 2 + 1 + 0 + 0 5 Картографија СА 2 + 2 + 1 + 0 Математичка гeографија СА 2 + 1 + 0 + 0 5 Географски информациони системи СА 2 + 2 + 0 + 0 6 Геологија
ВишеЈВП "Београдводе"
ЈВП "БЕОГРАДВОДЕ" БЕОГРАД Број: 1/17 Дана: 11.01.2017. Б И Л Т Е Н бр. 1 О СПРОВОЂЕЊУ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА 11.01.2017. године ЈВП "Београдводе" - Београд I НАРЕДБЕ 1. Дана 10.01.2017. у 07,00 часова, Руководилац
Више2007_Letopis_31.pdf
UDK: 628.357.4 (75.8) Letopis naučnih radova Godina 31 (27), broj 1, strana 98 15 Originalni naučni rad Original scientific paper PRIMENA SISTEMA MOKRIH POLJA ZA NASELJE GLOŽAN Jasmina Josimov-Dunđerski
ВишеKvadrupolni maseni analizator, princip i primena u kvali/kvanti hromatografiji
Kvadrupolni maseni analizator, princip i primena u kvali/kvanti hromatografiji doc dr Nenad Vuković, Institut za hemiju, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu JONIZACIJA ELEKTRONSKIM UDAROM Joni u
ВишеНАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ
НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ Наставно-научно веће Природно-математичког факултета у Крагујевцу је на седници одржаној 05.10.2011. године донело одлуку 770/VI-2 о избору
ВишеMicrosoft Word - knjiga 3
Strana 1 od 435 OPŠTINA: OBRENOVAC/Stubline Broj i oznaka objekta: ST220 Datum uzorkovanja: 03.10.2010 Vlasnik objekta: Vasić Steva Koordinate: N: 44.57440 E: 20.13583 Skica lokaliteta: Adresa: k.br. Stubline
ВишеUvod u proceduru sprovođenja energijskog audita
Primeri dobre prakse EE u industrijskim preduzećima rešenje za decentralizovano snabdevanje toplotnom energijom u pogonima procesne industrije prof. dr Goran Jankes Mreža za energetsku efikasnost u industriji
ВишеMicrosoft Word - osnovne_strukovne_studije_ekologija.doc
Универзитет у Крагујевцу ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Радоја Домановића 12, 34000 Крагујевац, Србија University оf Kragujevac FACULTY OF SCIENCE Radoja Domanovića 12, 34000 Kragujevac, Serbia Студијски
ВишеШЕСТИ ИСПИТНИ РОК ШКОЛСКЕ 2011/12
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ГЕОГРАФИЈА Увод у географију 03. 07. у 15 h Студентски трг 3 Картографија Писмени: 01. 07. у 14 h Усмени: 02. 07. у 10 h Студентски трг 3 Математичка географија 03. 07. у 14,30 h Студентски
ВишеРЕПУБЛИКА СРБИЈА ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ПОЖАРЕВАЦ Јована Шербановића 14, Пожаревац Web: E- mail: Тел.: 012/222-
ЦЕНТАР ЗА ХИГИЈЕНУ И ХУМАНУ ЕКОЛОГИЈУ ИЗВЕШТАЈ О КОНТРОЛИ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У СМЕДЕРЕВУ У 2017. ГОДИНИ јануар 2018 УВОД Завод за јавно здравље Пожаревац је на захтев Министарства заштите животне средине
ВишеModernisation of Post-Graduate Studies in Chemistry and Chemistry Related Programmes Tempus UK-Tempus-JPCR WORK PACKAGE 3 WP Type 3,3
WORK PACKAGE 3 WP Type 3,3 Staff professional development teaching ИЗВЕШТАЈ РАДНЕ ПОСЕТЕ УНИВЕРЗИТЕТУ У АХЕНУ, ИНСТИТУТУ ЗА ГЕОЛОГИЈУ И ГЕОХЕМИЈУ НАФТЕ И УГЉА, НЕМАЧКА Циљеви посете: 1. Идентификација
ВишеRaspored polaganja ispita 2019
TЕРМИНИ ИСПИТA ЗА ШКОЛСКУ 2018/2019. годину ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ БИОЛОГИЈЕ И ЕКОЛОГИЈЕ (* предмети по старом студијском програму) I ГОДИНА ЈУНСКИ 17.06. 12.07.2019. АВГУСТОВСКИ 26.08. СЕПТЕМБАРСКИ
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ ИСТОЧНО САРАЈЕВО ИСПИТНИ ТЕРМИНИ ЗА ШКОЛСКУ 2018./2019. НАПОМЕНА: Испите обавезно пријавити! ПРЕДМЕТ
УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ ИСТОЧНО САРАЈЕВО ИСПИТНИ ЗА ШКОЛСКУ 2018./2019. I ГОДИНА II 1 МАТЕМАТИКА 1 07.02. 21.02. 18.04. 400 20.06. 04.07. 0.09. 19.09. 400 2 МЕХАНИКА 1 08.02.
Вишеuntitled
ЗНАЧАЈ ПРЕПРОЈЕКТОВАЊА И РЕКОНСТРУКЦИЈЕ КЛАСИЧНИХ СЕМАФОРИЗОВАНИХ РАСКРСНИЦА У КРУЖНЕ РАСКРСНИЦЕ (РОТОРЕ) У ГРАДСКИМ ПОДРУЧЈИМА, СА АСПЕКТА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Н. Чубрило, дипл.инж.саоб., инж М. Кувељић,
ВишеСтудијски програм: Географија Година Предмет Први рок (јануарски) Други рок Трећи рок Четврти рок Пети рок Шести рок 1 Увод у географију у 10 h
Географија Година Предмет Први рок (јануарски) Други рок Трећи рок Четврти рок Пети рок Шести рок 1 Увод у географију 13.02. у 10 h 04.04. у 10 h 05.06. у 12 h 26.06. у 12 h 04.09. у 12 h 25. 09. у 12
ВишеRegionalno_test_VIII_2013_hemija
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ (7. април 2013. године) ТЕСТ ЗНАЊА ЗА VIII РАЗРЕД Шифра ученика: Пажљиво прочитај
Више1 Прилог 5. Назив факултета који подноси захтев: Факултет за физичку хемију Универзитет у Београду Студентски трг 12-16, Београд РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈ
1 Прилог 5. Назив факултета који подноси захтев: Факултет за физичку хемију Студентски трг 12-16, 11158 Београд РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА I Општи подаци о кандидату Име и презиме:
ВишеСавез хемичара и технолога Македоније Такмичења из хемије за ученике основних и средњих школа ШИФРА: (уноси комисија по завршетку тестирања овде и на
Савез хемичара и технолога Македоније Такмичења из хемије за ученике основних и средњих школа ШИФРА: (уноси комисија по завршетку тестирања овде и на коверту) ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ 6 април, 2019
ВишеБрој: ЈП,,СРБИЈАШУМЕ,,Београд ШГ,,БЕОГРАД,, Београд Кнеза Милоша бр.55, Београд тел: 011/ , факс 011/ Датум: ПРАВИЛА И УСЛОВИ ОБАВЉАЊ
Број: ЈП,,СРБИЈАШУМЕ,,Београд ШГ,,БЕОГРАД,, Београд Кнеза Милоша бр.55, Београд тел: 011/36-11-083, факс 011/36-11-887 Датум: ПРАВИЛА И УСЛОВИ ОБАВЉАЊА ПРИВРЕДНОГ РИБОЛОВА НА ДЕЛОВИМА РИБАРСКОГ ПОДРУЧЈА
ВишеBar
CENTAR ZA EKOTOKSIKOLOŠKA ISPITIVANJA D.O.O. 81000 PODGORICA, PUT RADOMIRA IVANOVIĆA 2 CENTER FOR ECOTOXICOLOGICAL RESEARCH CETI ++382 (0)20 658-090; 658-091; Fax: ++382 (0)20 658-092; E-mail: info@ceti.co.me
ВишеSlide 1
Катедра за управљање системима ТЕОРИЈА СИСТЕМА Предавањe 1: Увод и историјски развој теорије система UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF ORGANIZATIONAL SCIENCES Катедра за управљање системима Наставници:
ВишеРАСПОРЕД ПРЕДАВАЊА И ВЕЖБИ ЗА I ГОДИНУ ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА БИОЛОГИЈЕ ЗА ЛЕТЊИ СЕМЕСТАР ШКОЛСКЕ 2018/2019 ГОДИНЕ ДАН ВРЕМЕ ПРЕДМЕТ Понедељак Ут
РАСПОРЕД ПРЕДАВАЊА И ВЕЖБИ ЗА I ГОДИНУ ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА БИОЛОГИЈЕ 11.15-14.00 08.15-09.00 09.15-11.00 14.00-15.30 15.45-17.15 11.15-13.00 Зоологија бескичмењака 2 Зоологија бескичмењака 2 Енглески
ВишеЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Стари шор 47 Mat.br Reg.br šif.del PIB ž.račun tel/faks
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Стари шор 47 Mat.br. 08039801 Reg.br. 8238022472 šif.del. 86-90 PIB 100791703 ž.račun. 840-209667-75 tel/faks: 022/ 610-511, 636-509 e-mail: info@zdravlje-sm.org.rs
ВишеMicrosoft Word - II Obavestenje za sajt.doc
Univerzitet u Novom Sadu Prirodno-matematički fakultet Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Udruženje za unapređenje zaštite životne sredine Novi Sad Fondacija Docent dr Milena Dalmacija
Више